Branislav Zrnić (45) od kada zna za sebe živi sa retkom bolešću. Mišićna distrofija je urođena, ne napredujuća bolest i kako kaže zahvaljujući jakoj volji i pomoći porodice, prijatelja, lokalne samouprave i države on živi kao i svi drugi.
-Do sada sam imao devet operacija i zahvaljujući njima moje zdravstveno stanje se poboljšalo. Da nije bilo korektivnih operacija došao bih u situaciju da ne mogu da hodam i da se nađem u kolicima. Operacije oba stopala, lakta i šaka su obavljene u Njujorku, Nemačkoj i u Novom Sadu. Neophodne su konstantne medicinske terapije i sredstva da bi se moje stanje održavalo. Svakog dana se lečim. Oko 30.000 dinara mesečno potrebno mi je za rehabilitaciju koju ne pokriva zdravstveno osiguranje – saznajemo od Zrnića.
Odlučujuća je bila osnovna škola, gde su ga svi drugovi iz razreda maksimalno podržavali i gde je, kako kaže, shvatio da mora da se bori i izbori za sebe. Bolest ga nije sprečila da normalno živi, radi i veliki deo života posveti sportu.
-Bio sam dugogodišnji predsednik ženskog rukometnog kluba „Kikinda“, kao i sekretar u Mokrinu. Od 17 godina provedenih u sportu 12 sam bio sekretar muškog rukometnog kluba „Crvena zvezda“. Mnogi ne znaju da sam i dalje aktivan u sportu, u košarkaškom klubu „Crvena zvezda“ iz Beograda sam član Skupštine već dva mandata. Ovaj klub je najuspešniji od svih u ovom delu Evrope i biti deo najvišeg organa kluba je čast i ponos. Predsednik kluba je Nebojša Čović i on me je lično pozvao da budem deo upravljačkog tela – istakao je naš sagovornik.
Već 16 godina Zrnić je zaposle u filijali Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje u Kikindi u kojoj sam posao dobio preko konkursa za zapošljavanje osoba sa invaliditetom.
-Moj najveći uspeh je upravo moja porodica. Životni uspeh mi je moja četvorogodišnja ćerkica – naveo je Zrnić.
Njegov život je svakodnevna borba. Ima padova i uspona, ali istrajava u tome.
-Ministarstvo za brigu o porodici i deci od prošle godine pomaže osobama sa retkim bolestima i moja ideja je da osnujemo društvo u kojem će biti osobe sa retkim bolestima sa teritorije Severnobanatskog okruga. U severnom Banatu nas ima dvadesetak i želja mi je da se okupimo u organizaciji. Želja mi je bila da to bude baš 28. februara, Svetski dan osoba sa retkim bolestima, ali to će biti vrlo brzo – napomenuo je Branislav.
Grad Kikinda pomogla je Zrniću kada je odlazio na operacije, a značajna je i podrška u osnivanju organizacije koja će okupiti osobe sa retkim bolestima.
A.Đ.
