Другим везаним поразом, а трећим у сезони, у првенству Суперлиге, куглашице Кике 0230 удаљиле су се од шампионске титуле. Данас у Новом Саду, изгубиле су Кикинђанке од екипе Војводине, резултатом 5:3 (3.184:3.111) па су се сада Новосађанке бодовно поравнале с Киком односно актуелним првакињама Алиментом која има утакмицу мање.
КИКА 0230: Команов 511, Френц 535, Шибул 533, Француски 470, Санто 551, Кресоја и Драганов укупно 511.
Д. П.
Даy: Ф ј, 2025
Велики протестни скуп под слоганом “15. за 15” одржава се у Београду на позив студената у блокади. Првобитно је било најављено да ће скуп бити на платоу испред Скупштине Србије где се окупио велики број грађана, међутим централни догађај је премештен на Славију, али је један део људи остао код Скупштине.
Док је први део дана, осим хапшења неколико изгредника, углавном прошао мирно, ситуација је сада напетија и забележено је неколико инцидената.
“Овај протест више није студентски. Редари су скинули маркере. Моле се сви да напусте простор око Скупштине”, навели су студенти ФДУ у блокади ма друштвеној мрежи Икс.
Грађани који су учествовали на студентском протесту почели су полако да се разилазе са Славије након што је речено да студенти протест сматрају завршеним.
Студенти редари скинули су прслуке јер не желе да сносе одговорност за даље догађаје.
Грађани полако напуштају Трг Славија, као и Улицу краља Милана. Група особа са црним капуљачама упала је вечерас око 19 часова из Улице Драгослава Јовановића у Пионирски парк, где се од 6. марта налазе студенти који желе да уче, јавља извештач Танјуга.
ОФК КИКИНДА – РАДНИЧКИ 1:0 (0:0)
Кикинда – Гледалаца: 150. Судија: Шћепановић (Крушчић). Стрелац: Молнар 57. минут. Жути картони: Виола, Хромиш, Чутовић, Виловски, Молнар (ОФК Кикинда), Јанковић (Раднички).
ОФК КИКИНДА: Тасић, Хромиш (Виловски), Чутовић, Гајић, Молнар, Мојсиловић, Станковић (Пјошта, Пајтин), Стојанов (Ковачевић), Виола, Грковић, Ђорђевић (Ивановић).
РАДНИЧКИ: Стефановић, Ђурић, Борисављевић, Мартинкевич, Петровић, Апостоловски, Павићевић (Марић), Богдан (Зличић), Рустић, Јанковић, Перин (Тричковић).
Молнар је у трећем минуту био у изгледној ситуацији, али је млако шутирао у голмана гостију Стефановића. Узвратио је три минута касније Павићевић, добро је тукао, али истакао се домаћи чувар мреже Тасић. Наредни покушај Кикинђана догодио се у 27. минуту, Станковић је био у изгледној позицији но слабо је тукао у голмана Зрењанинаца, минут касније и Апостоловски је покушао, а Тасић се опет није дао изненадити. У 42. минуту, конфузија у задњој линији домаћина, убачена лопта прошла је кроз цели петерац, али на срећу домаћина, нико ни од гостију није се снашао.
У наставку, Апостоловски је био у најбољој, стопостотној шанси, после контре добио је лопту у празан простор и сам избио пред мрежу Кикинђана, али је шутирао ван оквира. Исти играч замало се искупио, одлично је тукао искоса из прекида у ближи угао, али Тасић је одбранио. Недуго потом, у 57. минуту, дугу лопту избио је голман Тасић, акцију је наставио Ковачевић и набацио пред гол гостију, а Молнар ју је главом убацио у мрежу за предност Кикинђана. Паника у 64. минуту у редовима гостију, међутим Ковачевић или Пјошта нису то искористили за дуплирање водства. Потом су Мојсиловић и Молнар на малом простору изиграли одбрану Радничког, али је Ковачевић оклевао па је изгледна ситуација пропала но у преосталих двадесетак минута Зрењанинци више нису запретили, а домаћин је сигурном игром сачувао предност.
Д. П.
ВОЈВОЂАНСКИ „ИСТОК”
Два од четири наша клуба играли су данас, Слобода је без погодака ремизирала, у Новим Козарцима, с Јединством из Влајковца, а великослеска Козара победила је 2:1 преокретом (Крмар, Ђорић), тим Јединства у Банатском Карађорђеву.
Бранислав Зрнић (45) од када зна за себе живи са ретком болешћу. Мишићна дистрофија је урођена, не напредујућа болест и како каже захваљујући јакој вољи и помоћи породице, пријатеља, локалне самоуправе и државе он живи као и сви други.
-До сада сам имао девет операција и захваљујући њима моје здравствено стање се побољшало. Да није било корективних операција дошао бих у ситуацију да не могу да ходам и да се нађем у колицима. Операције оба стопала, лакта и шака су обављене у Њујорку, Немачкој и у Новом Саду. Неопходне су константне медицинске терапије и средства да би се моје стање одржавало. Сваког дана се лечим. Око 30.000 динара месечно потребно ми је за рехабилитацију коју не покрива здравствено осигурање – сазнајемо од Зрнића.
Одлучујућа је била основна школа, где су га сви другови из разреда максимално подржавали и где је, како каже, схватио да мора да се бори и избори за себе. Болест га није спречила да нормално живи, ради и велики део живота посвети спорту.
-Био сам дугогодишњи председник женског рукометног клуба „Кикинда“, као и секретар у Мокрину. Од 17 година проведених у спорту 12 сам био секретар мушког рукометног клуба „Црвена звезда“. Многи не знају да сам и даље активан у спорту, у кошаркашком клубу „Црвена звезда“ из Београда сам члан Скупштине већ два мандата. Овај клуб је најуспешнији од свих у овом делу Европе и бити део највишег органа клуба је част и понос. Председник клуба је Небојша Човић и он ме је лично позвао да будем део управљачког тела – истакао је наш саговорник.
Већ 16 година Зрнић је запосле у филијали Републичког фонда за здравствено осигурање у Кикинди у којој сам посао добио преко конкурса за запошљавање особа са инвалидитетом.
-Мој највећи успех је управо моја породица. Животни успех ми је моја четворогодишња ћеркица – навео је Зрнић.
Његов живот је свакодневна борба. Има падова и успона, али истрајава у томе.
-Министарство за бригу о породици и деци од прошле године помаже особама са ретким болестима и моја идеја је да оснујемо друштво у којем ће бити особе са ретким болестима са територије Севернобанатског округа. У северном Банату нас има двадесетак и жеља ми је да се окупимо у организацији. Жеља ми је била да то буде баш 28. фебруара, Светски дан особа са ретким болестима, али то ће бити врло брзо – напоменуо је Бранислав.
Град Кикинда помогла је Зрнићу када је одлазио на операције, а значајна је и подршка у оснивању организације која ће окупити особе са ретким болестима.
А.Ђ.
Влада Србије донела је Уредбу о изменама Уредбе о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју у 2025. години, којом је предвиђена нова мера подршке пољопривредним произвођачима у виду инвестиција за набавку новог трактора у износу од 500.000.000 динара и инвестиција у изградњу и опремање објеката у износу од 500.000.000 динара.
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Александар Мартиновић нагласио је да ова мера говори у прилог томе да је држава Србија чврсто опредељена да буде стабилан и сигуран партнер пољопривредницима и помогне им да унапреде своју производњу, јер је, према његовим речима, сваки успех једног домаћег произвођача истовремено успех целе државе.
Указавши на то да је иницијатива за доношење нове мере потекла лично од председника Републике Србије Александра Вучића, са посебним циљем да се поспеши сточарска производња у Србији, Мартиновић је навео да је ово само корак напред ка већим улагањима у сточарство у будућности.
Додао је да су афирмативне мере које су спроведене у протеклом периоду већ дале резултате и довеле до раста производње и значајног повећања броја грла, а очекује се да ће нова мера, у оквиру које ће ускоро бити расписани јавни позиви, допринети даљем развоју ове гране пољопривреде, наведено је у саопштењу министарства пољопривреде.
Млади у Србији стари између 20 и 35 година од данас у пословним банкама могу да се пријаве за субвенционисане кредите за станове.
То ће моћи да ураде у Поштанској штедионици, као и у Банци Интези. Највероватније ће то бити могуће и у НЛБ Комерцијалној банци.
Предвиђен је максимални износ кредита од 100.000 евра, минимално учешће корисника стамбеног кредита је један одсто од вредности непокретности, а на захтев корисника кредита учешће може бити и веће. За ове кредите могу конкурисати особе старости од 20 до 35 година, које купују своју прву некретнину. Држава субвенционише део каматне стопе и гарантује 40 одсто износа кредита у првих десет година отплате. Камата у првих шест година износи 1,5 одсто, захваљујући државној субвенцији од два процентна поена.
Максимална вредност кредита која је покривена овим програмом је 100.000 евра и не постоји ограничење када је висина кредита у питању, али што се тиче државе, 100.000 евра је под овим повољним условима, остало се узима под тржишним критеријумима.
Период отплате кредита је до 40 година, а највише до 70 година живота. Обавеза банке је годину дана грејс период и један одсто учешће. Прве године је фиксна каматна стопа 3,5 одсто, од којих држава плаћа два одсто, а корисник кредита 1,5 процената. Од друге до пете године, фиксна каматна стопа је 3,5 одсто, уз исту субвенцију државе. Од шесте године, каматна стопа је тромесечни, односно шестомесечни еурибор, плус два одсто.
Свечану салу Народног музеја испунили су звуци шансоне у оквиру „Дана франкофоније у Кикинди“ у организацији Културног центра. Лоран Прокопић, најпознатији певач овог музичког правца Кикинђане је одушевио извођењем шансона на француском језику, али и интерпретацијом песама Драгана Стојнића.
-Други пут сам наступао у Кикинди. Март је месец франкофоније и драго ми је што сам га обележио и у вашем граду. Овога пута, поред гитаре, свирао сам и на традиционалном инструменту вергл који је са мном стигао из Француске пре неколико дана – истакао је Прокопић.
Окупљени су могли да уживају у одабраним песмама највећих имена француске шансоне: Едит Пјаф, Жака Брела, Жоржа Брасанса, Леа Фере, Шарла Азнавура, Жоржа Мустакија, Шарла Трене, Жилбера Беко.
-Као и на првом наступу и овога пута публика је на мене оставила снажан утисак. Где год наступам добро сам прихваћен с обзиром да је шансона музички жанр који сви воле. Текстови имају смисла, причају причу о животу или о љубави и у којима се људи препознају. Треба нам више лепих речи, треба причати о љубави, сви то носимо у себи, али је увек лепо када нас неко подсети на најтананија осећања. Сматрам да смо преоптерећени свакодневницом и многобројним информацијама и да би било добро за све да комшијама пожелимо добар дан, да их питамо како су, да им понудимо своју помоћ, те да се више окренемо једни другима и да будемо заједно – навео је наш саговорник.
На концерт у нашем граду Лоран Прокопић стигао је из Француске.
-У Француској наступам у најстаријем кабареу на Монмартру, у чувеном „Ау Лапин Агиле’’ који одолева свим изазовима још од давне 1860-те године. Већ следеће недеље враћам се својим редовним уметничким активностима. Трудим се да останем са публиком у Србији јер желим да пренесем своју уметност на њу – додао је Прокопић.
Лоран Прокопић последњу деценију живи и ради на релацији Париз-Нови Сад. Публика га препознаје првенствено по промоцији француске културе кроз концерте и музичко-поетске вечери, као и по културним програмима којима повезује Француску и Србију.
А.Ђ.