Drugim vezanim porazom, a trećim u sezoni, u prvenstvu Superlige, kuglašice Kike 0230 udaljile su se od šampionske titule. Danas u Novom Sadu, izgubile su Kikinđanke od ekipe Vojvodine, rezultatom 5:3 (3.184:3.111) pa su se sada Novosađanke bodovno poravnale s Kikom odnosno aktuelnim prvakinjama Alimentom koja ima utakmicu manje.
KIKA 0230: Komanov 511, Frenc 535, Šibul 533, Francuski 470, Santo 551, Kresoja i Draganov ukupno 511.
D. P.
Day: March 15, 2025
Veliki protestni skup pod sloganom “15. za 15” održava se u Beogradu na poziv studenata u blokadi. Prvobitno je bilo najavljeno da će skup biti na platou ispred Skupštine Srbije gde se okupio veliki broj građana, međutim centralni događaj je premešten na Slaviju, ali je jedan deo ljudi ostao kod Skupštine.
Dok je prvi deo dana, osim hapšenja nekoliko izgrednika, uglavnom prošao mirno, situacija je sada napetija i zabeleženo je nekoliko incidenata.
“Ovaj protest više nije studentski. Redari su skinuli markere. Mole se svi da napuste prostor oko Skupštine”, naveli su studenti FDU u blokadi ma društvenoj mreži Iks.
Građani koji su učestvovali na studentskom protestu počeli su polako da se razilaze sa Slavije nakon što je rečeno da studenti protest smatraju završenim.
Studenti redari skinuli su prsluke jer ne žele da snose odgovornost za dalje događaje.
Građani polako napuštaju Trg Slavija, kao i Ulicu kralja Milana. Grupa osoba sa crnim kapuljačama upala je večeras oko 19 časova iz Ulice Dragoslava Jovanovića u Pionirski park, gde se od 6. marta nalaze studenti koji žele da uče, javlja izveštač Tanjuga.
OFK KIKINDA – RADNIČKI 1:0 (0:0)
Kikinda – Gledalaca: 150. Sudija: Šćepanović (Kruščić). Strelac: Molnar 57. minut. Žuti kartoni: Viola, Hromiš, Čutović, Vilovski, Molnar (OFK Kikinda), Janković (Radnički).
OFK KIKINDA: Tasić, Hromiš (Vilovski), Čutović, Gajić, Molnar, Mojsilović, Stanković (Pjošta, Pajtin), Stojanov (Kovačević), Viola, Grković, Đorđević (Ivanović).
RADNIČKI: Stefanović, Đurić, Borisavljević, Martinkevič, Petrović, Apostolovski, Pavićević (Marić), Bogdan (Zličić), Rustić, Janković, Perin (Tričković).
Molnar je u trećem minutu bio u izglednoj situaciji, ali je mlako šutirao u golmana gostiju Stefanovića. Uzvratio je tri minuta kasnije Pavićević, dobro je tukao, ali istakao se domaći čuvar mreže Tasić. Naredni pokušaj Kikinđana dogodio se u 27. minutu, Stanković je bio u izglednoj poziciji no slabo je tukao u golmana Zrenjaninaca, minut kasnije i Apostolovski je pokušao, a Tasić se opet nije dao iznenaditi. U 42. minutu, konfuzija u zadnjoj liniji domaćina, ubačena lopta prošla je kroz celi peterac, ali na sreću domaćina, niko ni od gostiju nije se snašao.
U nastavku, Apostolovski je bio u najboljoj, stopostotnoj šansi, posle kontre dobio je loptu u prazan prostor i sam izbio pred mrežu Kikinđana, ali je šutirao van okvira. Isti igrač zamalo se iskupio, odlično je tukao iskosa iz prekida u bliži ugao, ali Tasić je odbranio. Nedugo potom, u 57. minutu, dugu loptu izbio je golman Tasić, akciju je nastavio Kovačević i nabacio pred gol gostiju, a Molnar ju je glavom ubacio u mrežu za prednost Kikinđana. Panika u 64. minutu u redovima gostiju, međutim Kovačević ili Pjošta nisu to iskoristili za dupliranje vodstva. Potom su Mojsilović i Molnar na malom prostoru izigrali odbranu Radničkog, ali je Kovačević oklevao pa je izgledna situacija propala no u preostalih dvadesetak minuta Zrenjaninci više nisu zapretili, a domaćin je sigurnom igrom sačuvao prednost.
D. P.
VOJVOĐANSKI „ISTOK”
Dva od četiri naša kluba igrali su danas, Sloboda je bez pogodaka remizirala, u Novim Kozarcima, s Jedinstvom iz Vlajkovca, a velikosleska Kozara pobedila je 2:1 preokretom (Krmar, Đorić), tim Jedinstva u Banatskom Karađorđevu.
Branislav Zrnić (45) od kada zna za sebe živi sa retkom bolešću. Mišićna distrofija je urođena, ne napredujuća bolest i kako kaže zahvaljujući jakoj volji i pomoći porodice, prijatelja, lokalne samouprave i države on živi kao i svi drugi.
-Do sada sam imao devet operacija i zahvaljujući njima moje zdravstveno stanje se poboljšalo. Da nije bilo korektivnih operacija došao bih u situaciju da ne mogu da hodam i da se nađem u kolicima. Operacije oba stopala, lakta i šaka su obavljene u Njujorku, Nemačkoj i u Novom Sadu. Neophodne su konstantne medicinske terapije i sredstva da bi se moje stanje održavalo. Svakog dana se lečim. Oko 30.000 dinara mesečno potrebno mi je za rehabilitaciju koju ne pokriva zdravstveno osiguranje – saznajemo od Zrnića.
Odlučujuća je bila osnovna škola, gde su ga svi drugovi iz razreda maksimalno podržavali i gde je, kako kaže, shvatio da mora da se bori i izbori za sebe. Bolest ga nije sprečila da normalno živi, radi i veliki deo života posveti sportu.
-Bio sam dugogodišnji predsednik ženskog rukometnog kluba „Kikinda“, kao i sekretar u Mokrinu. Od 17 godina provedenih u sportu 12 sam bio sekretar muškog rukometnog kluba „Crvena zvezda“. Mnogi ne znaju da sam i dalje aktivan u sportu, u košarkaškom klubu „Crvena zvezda“ iz Beograda sam član Skupštine već dva mandata. Ovaj klub je najuspešniji od svih u ovom delu Evrope i biti deo najvišeg organa kluba je čast i ponos. Predsednik kluba je Nebojša Čović i on me je lično pozvao da budem deo upravljačkog tela – istakao je naš sagovornik.
Već 16 godina Zrnić je zaposle u filijali Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje u Kikindi u kojoj sam posao dobio preko konkursa za zapošljavanje osoba sa invaliditetom.
-Moj najveći uspeh je upravo moja porodica. Životni uspeh mi je moja četvorogodišnja ćerkica – naveo je Zrnić.
Njegov život je svakodnevna borba. Ima padova i uspona, ali istrajava u tome.
-Ministarstvo za brigu o porodici i deci od prošle godine pomaže osobama sa retkim bolestima i moja ideja je da osnujemo društvo u kojem će biti osobe sa retkim bolestima sa teritorije Severnobanatskog okruga. U severnom Banatu nas ima dvadesetak i želja mi je da se okupimo u organizaciji. Želja mi je bila da to bude baš 28. februara, Svetski dan osoba sa retkim bolestima, ali to će biti vrlo brzo – napomenuo je Branislav.
Grad Kikinda pomogla je Zrniću kada je odlazio na operacije, a značajna je i podrška u osnivanju organizacije koja će okupiti osobe sa retkim bolestima.
A.Đ.
Vlada Srbije donela je Uredbu o izmenama Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2025. godini, kojom je predviđena nova mera podrške poljoprivrednim proizvođačima u vidu investicija za nabavku novog traktora u iznosu od 500.000.000 dinara i investicija u izgradnju i opremanje objekata u iznosu od 500.000.000 dinara.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Aleksandar Martinović naglasio je da ova mera govori u prilog tome da je država Srbija čvrsto opredeljena da bude stabilan i siguran partner poljoprivrednicima i pomogne im da unaprede svoju proizvodnju, jer je, prema njegovim rečima, svaki uspeh jednog domaćeg proizvođača istovremeno uspeh cele države.
Ukazavši na to da je inicijativa za donošenje nove mere potekla lično od predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, sa posebnim ciljem da se pospeši stočarska proizvodnja u Srbiji, Martinović je naveo da je ovo samo korak napred ka većim ulaganjima u stočarstvo u budućnosti.
Dodao je da su afirmativne mere koje su sprovedene u proteklom periodu već dale rezultate i dovele do rasta proizvodnje i značajnog povećanja broja grla, a očekuje se da će nova mera, u okviru koje će uskoro biti raspisani javni pozivi, doprineti daljem razvoju ove grane poljoprivrede, navedeno je u saopštenju ministarstva poljoprivrede.
Mladi u Srbiji stari između 20 i 35 godina od danas u poslovnim bankama mogu da se prijave za subvencionisane kredite za stanove.
To će moći da urade u Poštanskoj štedionici, kao i u Banci Intezi. Najverovatnije će to biti moguće i u NLB Komercijalnoj banci.
Predviđen je maksimalni iznos kredita od 100.000 evra, minimalno učešće korisnika stambenog kredita je jedan odsto od vrednosti nepokretnosti, a na zahtev korisnika kredita učešće može biti i veće. Za ove kredite mogu konkurisati osobe starosti od 20 do 35 godina, koje kupuju svoju prvu nekretninu. Država subvencioniše deo kamatne stope i garantuje 40 odsto iznosa kredita u prvih deset godina otplate. Kamata u prvih šest godina iznosi 1,5 odsto, zahvaljujući državnoj subvenciji od dva procentna poena.
Maksimalna vrednost kredita koja je pokrivena ovim programom je 100.000 evra i ne postoji ograničenje kada je visina kredita u pitanju, ali što se tiče države, 100.000 evra je pod ovim povoljnim uslovima, ostalo se uzima pod tržišnim kriterijumima.
Period otplate kredita je do 40 godina, a najviše do 70 godina života. Obaveza banke je godinu dana grejs period i jedan odsto učešće. Prve godine je fiksna kamatna stopa 3,5 odsto, od kojih država plaća dva odsto, a korisnik kredita 1,5 procenata. Od druge do pete godine, fiksna kamatna stopa je 3,5 odsto, uz istu subvenciju države. Od šeste godine, kamatna stopa je tromesečni, odnosno šestomesečni euribor, plus dva odsto.
Svečanu salu Narodnog muzeja ispunili su zvuci šansone u okviru „Dana frankofonije u Kikindi“ u organizaciji Kulturnog centra. Loran Prokopić, najpoznatiji pevač ovog muzičkog pravca Kikinđane je oduševio izvođenjem šansona na francuskom jeziku, ali i interpretacijom pesama Dragana Stojnića.
-Drugi put sam nastupao u Kikindi. Mart je mesec frankofonije i drago mi je što sam ga obeležio i u vašem gradu. Ovoga puta, pored gitare, svirao sam i na tradicionalnom instrumentu vergl koji je sa mnom stigao iz Francuske pre nekoliko dana – istakao je Prokopić.
Okupljeni su mogli da uživaju u odabranim pesmama najvećih imena francuske šansone: Edit Pjaf, Žaka Brela, Žorža Brasansa, Lea Fere, Šarla Aznavura, Žorža Mustakija, Šarla Trene, Žilbera Beko.
-Kao i na prvom nastupu i ovoga puta publika je na mene ostavila snažan utisak. Gde god nastupam dobro sam prihvaćen s obzirom da je šansona muzički žanr koji svi vole. Tekstovi imaju smisla, pričaju priču o životu ili o ljubavi i u kojima se ljudi prepoznaju. Treba nam više lepih reči, treba pričati o ljubavi, svi to nosimo u sebi, ali je uvek lepo kada nas neko podseti na najtananija osećanja. Smatram da smo preopterećeni svakodnevnicom i mnogobrojnim informacijama i da bi bilo dobro za sve da komšijama poželimo dobar dan, da ih pitamo kako su, da im ponudimo svoju pomoć, te da se više okrenemo jedni drugima i da budemo zajedno – naveo je naš sagovornik.
Na koncert u našem gradu Loran Prokopić stigao je iz Francuske.
-U Francuskoj nastupam u najstarijem kabareu na Monmartru, u čuvenom „Au Lapin Agile’’ koji odoleva svim izazovima još od davne 1860-te godine. Već sledeće nedelje vraćam se svojim redovnim umetničkim aktivnostima. Trudim se da ostanem sa publikom u Srbiji jer želim da prenesem svoju umetnost na nju – dodao je Prokopić.
Loran Prokopić poslednju deceniju živi i radi na relaciji Pariz-Novi Sad. Publika ga prepoznaje prvenstveno po promociji francuske kulture kroz koncerte i muzičko-poetske večeri, kao i po kulturnim programima kojima povezuje Francusku i Srbiju.
A.Đ.