Мухамед Касиф Даринауфалди, за своје пријатеље Ифал, из Индонезије, у нашем граду боравиће годину дана у оквиру прогрaма „Интеркултура“. Пре два месеца стигао је из двомилионског града Сурабаја, у како каже, мирну и лепу Кикинду. У четвртом је разреду природно – математичког смера Гимназије „Душан Васиљев“, а његови домаћини су породица Раца из Накова.
-Град је мањи него што сам очекивао, али оно што је мој први утисак су љубазни и гостопримљиви људи. Сви се пуно друже и посећују, а оно што сам приметио је да су гласнији у односу на средину у којој живим. Често се грле, ударају по раменима и леђима, додиром се овде показује пуно емоција. Време је пуно хладније у односу на климу из које долазим, а кажу ми да тек предстоји права зима. На то тек треба да се привикнем – открио нам је Ифал.
Разлика у начину живота, култури, традицији је пуно, али је циљ ових размена разумети земљу у којој сте на размени и локалном становништву, пре свега младима, пренети део своје културе.
-У Индонезији не користимо надимке него се ословљавамо пуним именом. Већина становника Индонезије су муслимани, а у Србији су православне вере. Молим се пет пута на дан, а овде се то не ради. Исто тако у мојој култури не користи се лева рука како би се неком нешто дало, то је код нас непристојно, а разлози леже у религији – додаје наш саговорник.
Разлике у образовном систему постоје, али у начину како се примењује. Са друге стране предмети који се изучавају су мање више слични. У Индонезији деца основни ниво образовања стичу у основним школама које трају шест година. Након тога уписују средњу школу која је двосмерна. Ученици који имају амбиција да студирају припремају се за факултет, а они који не желе на факултет уче један или два заната.
-Исто тако у Србији ученици једног месеца иду пре подне, а другог после подне у школу. Код нас школа за све траје од 7 до 16 сати, након чега смо слободни. Разлика је и што имамо такозване скаут часове односно наставу у природи. Тада кампујемо у природи и учимо пуно тога о животној средини. Највише разлика је у храни. У Индонезији једемо љуту храну и пуно поврћа, у Србији тога нема. Наша храна је јака и зачињена. До сада сам пробао пуно српске хране и бурек са сиром је мој фаворит – истакао је Мухамед Касиф.
Ноћни живот такође је нешто на шта наш гост није навикао.
-Млади у Индонезији не излазе ноћу у кафиће и дискотеке. Углавном се дружимо током дана у тржним центрима, а увече и ноћу смо код својих кућа. Овде се млади потпуно другачије забављају. Моји вршњаци који живе у градовима облаче се исто као и сви други млади широм света. За младе који живе у селима и руралним срединама свакодневна одећа је уједно и традиционална. Свако село у Индонезији има другачију традицију и у складу са њом је и одећа – додаје Ифал.
У Европи је први пут био пре десетак година. Боравио је у Великој Британији код брата који је тамо био на студијама.
-Од тада је мој сан био да истражим Европу и када ми указала прилика да дођем у Србију на размену нисам се пуно двоумио. Од компаније која ради у мојој земљи добио сам школарину тако да сам задовољан што сам овде – напомиње млади Индонежанин.
Српски језик, напомиње, тежак је за памћење, али се нада да ће га пре одласка добро савладати.
-Научићу више о другим културама, а стећи ћу и нове пријатеље. Веома ми се свидео фолклор, нарочито коло јер је весело, као и ваша традиционална музика. Мој циљ је да мојим новим другарима пренесем део своје културе, да им припремим традиционалну храну и да им покажем наш традиционални плес – открио нам је Мухамед Касиф Даринауфалди.
Програм Интеркултура спаја ученике
Од 2011. године Гимназија „Душан Васиљев” део је програма Интеркултура који подразумева размену ђака из читавог света.
– Циљ ових размена је да се млади упознају са културом, обичајима, традицијом наше земље, да науче српски језик и стекну нова пријатељства. Десетак наших ученика такође је било на размени, а до краја ове школске године, у оквиру Интеркултуре, планирамо размену одељења са школом из Турске – открила нам је професорица Миљана Китановић.
До сада је на једногодишњој размени у нашем граду боравило тридесетак ученика из Бразила, Русије,Немачке, Парагваја, Белгије, Калифорније, Италије, Турске, Грчке, Италије и са Тајланда.
