najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Dragana Milošević boraviće u četvrtak 19. januara u poseti Kikindi.
Posle radnog sastanka sa gradonačelnikom Nikolom Lukačem i njegovim saradnicima u Gradskoj kući, pokrajinska sekretarka Dragana Milošević posetiće Narodni muzej Kikinda i Akademsko društvo za negovanje muzike „Gusle”.
Posle tronedeljne praznične pauze, kikindski buvljak ponovo je omiljeno mesto brojnih kupaca u potrazi za raznoraznim potrepštinama. Jutros, već nešto pre šest sati, pristizali su prvi prodavci, kao i prvi potrošači ranoranioci. U ponudi-od igle do lokomotive. Možda ćete pronaći baš ono što tražite i to po veoma povoljnoj ceni, a možda vam se, u raznovrsnom asortimanu, ukaže i neočekivana prilika da pazarite nešto potpuno neplanirano. Cenkanje je dozvoljeno i poželjno.
Prodavci sa kojima smo razgovarali kažu da su uslovi na kikindskom buvljaku odlični- prostran prostor, uređeni i uredni toaleti, restoran za topli napitak i ukusan zalogaj. Po vetrovitoj januarskoj nedelji posećenost je bila osrednja, a može se pretpostaviti da mnogi sugrađani nisu ni znali da je vašar ponovo počeo sa radom.
Jedan od onih koji nam ukazuje na odlične uslove prodaje je Geri Šahin iz Tobe.
-Sve imamo što nam je potrebno, zadovoljan sam. Prodaja, onako, nije loše. Sad je bila pauza zbog praznika- kaže. Drugi prodavac iz Novog Miloševa tvrdi da je promet, ipak, prilično slab jer kad „ode u Novi Sad, roba za tren „plane“”.
Odevni predmeti od 50 dinara pa naviše, jakne za 200 dinara, plišane igračke za 100 dinara, stari gramofon koji su nam nudili za 500 dinara (uveravaju da radi-nismo probali, verujemo na reč), dečji bicikl za 2000 dinara, po toj ceni i zanimljive ukrasne lampe, ali i električni trotineti u kompletu sa potrebnom opremom, stari svega godinu dana za samo 150 evra.
Sve to samo je delić današnje, šarolike ponude na buvljoj pijaci o kojoj svedoči i galerija fotografija (vidi ispod). Obuća, školski pribor, kozmetika, kućni uređaji, posuđe, dečja auto sedišta, slike, dekorativni predmeti, kacige, muzički instrumenti, odevni aksesoari, nakit, satovi, ploče… Ako rado pazarite na ovakvim mestima, onda vam je poznato da nije sve u novcu-potrebno je da se naoružate strpljenjem i upornošću u potrazi za željenim artiklima. Nikad se ne zna sa kakvim interesantnim i neočekivanim pazarom ćete se vratiti kući.
Kako saznaje Portal Kikindski, uskoro sledi jedna novina u radu kikindskog buvljaka. Krajem februara ili početkom marta, u planu je da radi i subotom, a ne isključivo nedeljom kao do sada. Radno vreme buvljaka je, tokom zimskog perioda od 6 sati ujutru, a u letnjoj sezoni od 5 časova. Iako je radno vreme do 15 sati, najkvalitetnija ponuda, logično, prva nađe kupce, pa je bolje buvljak posetiti u prepodnevnim satima. Mada, nikad se ne zna. Možda određena roba čeka baš vas.
Tri dana zanimljive hemije i muzičkog vremeplova na radionicama u okviru zimskog kampa u Centru za stručno usavršavanje okupili su tridesetak dece uzrasta od šest do 12 godina. Da je kamp ispunio očekivanja mališana, uverili smo se na licu mesta. Marko Pandurov, učenik četvrtog razreda Osnovne škole „Sveti Sava“ pun je utisaka sa hemijske radionice.
-Mnogo mi se svidelo ovde, mnogo toga sam naučio, a nastavnica me pohvalila jer sam neke stvari već znao. Bilo je baš zabavno, voleo bih da dođem i sledeće godine- kaže Marko.
I Dunja Grubiša (9) je dosta novih saznanja stekla na hemijskoj radionici.
-Poneću kući mirišljavu sveću. Mom bratu se više svidela muzička radionica, a meni je ovde zanimljivije.
-Meni se posebno svidelo što smo pravili mirišljave sveće i slajdove-dodaje Tatjana Lisulov (9).
Nastavnica Senka Heldrih kaže da je hemijska radionica približila ovu nauku deci koja hemiju još nemaju u školi.
-Hteli smo da pokažemo deci da hemija nije bauk, da to nisu samo formule i računanja, već da je hemija svuda oko nas i da se sa njom učenici susreću u svakodnevnom životu- kaže Senka Heldrih, nastavnica hemije koja je vodila ovu radionicu u Centru za stručno usavršavanje. -Pravili smo mirisne sveće, sapune, labelo i slajm, a deca su ove poklončiće ponela kućama. Mislim da je radionica ispunila njihova očekivanja.
Multiinstrumentalista i vaspitač Milan Vašalić vodio je muzičku radionicu.
-Prvog dana smo proučavali muzičku genezu, zbog čega nastaje muzika, šta je podstaklo čoveka da stvara i da se muzički izražava, koji je bio prvi instrument. Pričali smo kako je to nauka uticala na muziku, pa danas imamo pregršt instrumenata koji kao podršku imaju struju, softverske programe.
Drugog dana smo izrađivali instrumente. Napravio sam ovaj supersonični audio top, a deca su pravila različite instrumente od stvari iz okruženja, to su kartonske čaše, papiri, reciklažni materijal, plastične i metalne cevi. Trećeg dana smo posetili laboratorije zvuka: „Gusle“ i muzički studio „Maus“. Tamo je bio rokenrol bend, a među članovima benda dečak koji svira citru, tako su na jednom mestu deca videla kako može da se pomiri tradiconalni i moderan zvuk, navodi Vašalić.
Izgradnja kružnog toka na raskrsnici u Bašaidu, na izlazu iz sela prema Melencima, planirana je u ovoj godini. To je najcrnja saobraćajna tačka na teritoriji Grada Kikinde, na kojoj su česte saobraćajne nesreće, čak i sa fatalnim ishodima. Meštani su u više navrata godinama unazad, upozoravali nadležne da je evidentna potreba za kružnim tokom, a saglasna u takvoj oceni je i saobraćajna struka.
Procenjena vrednost radova na ovoj deonici gde se put između Kikinde i Zrenjanina ukršta sa putem za Novi Bečej i Tordu iznosi 56,6 miliona dinara bez poreza na dodatu vrednost. Investitor će biti „Putevi Srbije“, jer je u pitanju magistralni put u nadležnosti tog javnog preduzeća, dok će iz gradske kase radovi biti sufinansirani sa 20 miliona dinara. Predsednik Saveta Mesne zajednice Bašaid Bojan Mikalački ukazuje da je reč o velikoj i značajnoj investiciji za Bašaid.
-Pored izgradnje kružnog toka, za ovu godinu planiran je i nastavak izgradnje kapele. To su velike investicije. Za nastavak izgradnje kapele na mesnom groblju, iz gradskog budžeta opredeljeno je 20 miliona dinara- navodi Mikalački i dodaje:
-U ovoj godini planirano je i asfaltiranje dela ulice Jovana Popovića u Bikaču, u dužini od oko 800 metara. Sada je tu kaldrma. U planu je i betoniranje staze na glavnoj ulici-Vojvođanskoj, po fazama.
U prošloj godini, u Bašaidu je završena prva faza izgradnje kapele, rekonstruisane su prostorije Doma penzionera, Osnovna škola „1. Oktobar“ dobila je novu led rasvetu, Vatrogasni dom nova rolo vrata, rekonstruisan je drugi deo mesne zajednice, a uređena je i zgrada Doma zdravlja-okrečena je fasada i ofarbana kapija.
Jovanov lobirao i za kružni tok
Potrebu izgradnje kružnog toka u Bašaidu, članovima Vlade neposredno je predočio narodni poslanik i šef poslaničke grupe SNS, sugrađanin Milenko Jovanov. Govoreći u Narodnoj skupštini o projektima važnim za Kikindu i ovaj deo Banata, između ostalog, istakao je:
– Saobraćajni znaci postoje, to nije sporno, ali problem je što jedan put vodi iz Novog Bečeja preko Novog Miloševa, Bašaida do Torde, a drugi ide iz Kikinde preko Bašaida do Zrenjanina, i onda i jedna i druga strana pomisle da imaju pravo prvenstva prolaza i to je crna tačka gde ima veliki broj nesreća i stradalih. Molio bih da imamo to u vidu, i da probamo da rešimo. To će biti rešeno obilaznicom, ali dok ona ne bude realizovana, taj kružni tok bi rešio problem sa kojim se ljudi suočavaju- naglasio je Jovanov u Skupštini Srbije.
Pošumili na više lokacija
U Bašaidu je proteklih dana završena još jedna akcija pošumljavanja.
-Svake godine, Mesna zajednica dopuni sadnice tamo gde nedostaju ili su osušene. Proteklih dana, na Vašaru je posađeno 90 sibirskih brestova kao vetrozaštitni pojas. Na stadionu smo posadili 25 četinara, u parku dvadesetak sadnica lipe, breze i četinara, a u dvorištu škole 15 sadnica javora- precizira Mikalački.
Okrečen objekat Doma zdravlja
Fasada Doma zdravlja okrečena je-bez uloženog dinara, osim za materijal koji je kupljen sredstvima mesne zajednice. Troškova za same molerske radove nije bilo jer ih je obavio radnik mesne zajednice.
U protekle tri decenije u Kikindi se neguje lep običaj da badnjak ispred Crkve svetog Nikole donose konjanici uz povorku zaprega i fijakera okićenu hrastovim grančicama. Tako je bilo i danas. Prethodno je praznična povorka prodefilovala gradskim ulicama. Badnjak je osveštao protojerej Miladin Spasojević, starešina Hrama Svetog oca Nikole. Ovogodišnji domaćin badnjaka je sugrađanin Sava Petrov.
-Sloga je najvažnija i najpotrebnija u današnje vreme. Danas smo organizovali sve konje, konjanike i zaprege, ima sigurno petnaestak zaprega, ne samo iz našeg udruženja. Danas se deli radost, zdravlje, veselje- kaže Petrov, koji je član Konjičkog kluba „Banat“.
I ove godine donošenju, osvećenju i paljenju badnjaka , prisustvovao je velik broj sugrađana koji će badnjake uneti u svoje domove i u porodičnoj atmosferi dočekati najradosniji hrišćanski praynik.
Prema hrišćanskoj tradiciji, običaj sečenja badnjaka se vezuje za to što su vitlejemski pastiri, na znak Zvezde da se rodio Hristos Spasitelj, nasekli granja i poneli ga u pećinu da nalože vatru i ogreju Hrista i njegovu majku. Badnjak predstavlja ono drvo koje je Josif založio u hladnoj pećini, kada se Hristos rodio i takođe nagoveštava i drvo Hristovog Krsta.
Badnji dan je poslednji dan božićnog posta, kojim se vernici pripremaju za proslavu najradosnijeg praznika rođenja Isusa Hrista, praznika cele porodice koja je tada na okupu.
Sutra, na sam dan Božića, posle svečane božićne liturgije, osveštavanje i lomljenje česnice biće organizovano u Hramu Svetog Nikole kao i u Hramu Svetih Kozme i Damjana.
U Hramu Svetih Kozme i Damjana
Svečano donošenje, osvećenje i paljenje badnjaka upriličeno je i u Hramu Svetih Kozme i Damjana. Praznična povorka konjanika, zaprega i fijakera okupila se ispred Hrama u 12 sati, odakle je prodefilovala gradskim ulicama drugog i trećeg rejona (pogledajte galeriju slika).
Zrenjaninac Željko Stanisavljev pre nepunih mesec otvorio je u Kikindi „Pite ispod sača 0230“. Pored toga što slasne pite spremljene na starinski način imaju poseban ukus, ono što ovog buregdžiju izdvaja je akcija solidarnosti.
-Niko ne treba da bude gladan. Besplatan obrok za one koji ne mogu da kupe, to nisam prvi izumeo. Nisam prvi, ni poslednji- skroman je Željko.
Ispred lokala koji se nalazi na mestu nekadašnje „Špongine pekare“ zatičemo nekoliko kesa sa pitama.
-Prvi je to uradio buregdžija iz Kragujevca. Kada sam to gledao na televiziji, srce mi je zaigralo, bio sam veoma dirnut i rekao sebi- ako ikada budem otvorio svoju radnju, učiniću isto- priča za Kikindski portal.
Pedesetogodišnji Zrenjaninac, na predlog prijatelja i poznanika, odlučio je da otvori radnju u Kikindi. U Zrenjaninu više pekara ima u ponudi pite ispod sača, a ovde nijedna.
-Prvi put sam u Kikindu došao pre dva meseca. Radio sam u Zrenjaninu u radnji gde se prave pite ispod sača. Tu su dolazili ljudi iz Kikinde i govorili mi: ajde majstore, dođi, otvori u Kikindi. Iako sam planirao da otvorim radnju u Zrenjaninu jer tamo imam gde, a ovde sam došao pod kiriju, ipak sam se odlučio za Kikindu- priča.
Posao je na početku, pa je i poslovanje u minusu, ali Željko nema dilemu da čini ispravno delo. Pomisao da je nekome pomogao, ispunjava ga radošću.
– Pekari, kada im ostane, prodaju pecivo i hleb na džakove ili u pola cene, ja to nisam hteo. U našem poslu ne peče se po narudžbini kao kad odete u hamburgeriju na primer, pa naručite jedan hamburger. Ja moram da imam ispečenih pita, ali ne proda se sve. Ostane, i mi to onda isečemo i okačimo napolje, da uzme onaj ko nema. Pitao sam da li ovde ima dom za beskućnike ili da u saradnji sa Crvenim krstom damo ugroženim porodicama. Nama dnevno ostane od 5 do 15 kilograma pite- kaže humani Zrenjaninac.
Kada je tek otvorio radnju, na ulici ga je jedan mladić presreo i zamolio za obrok, rekavši da nema novca i da živi od socijalne pomoći. Željko ga je uputio da ode po pite, a ovaj susret je, kaže, dodatno učvrstio njegovu želju da bude solidaran.
-Bila je jedna žena iz neke humanitarne organizacije koja pomaže obolelima od raka. Kupila je sendvič i parče pite i ostavila kako bi donirala obrok. Slikala je to i okačila na društvene mreže. Te večeri je skoro 15 kilograma pita, koliko nam je ostalo, pa smo iznosili, planulo za sat vremena.
Na pitanje, može li neko njegovu humanost da zloupotrebi, Željko je jasan.
-To me ne brine. Meni je ipak mnogo važnije da dobije i neko ko stvarno nema. Tada mi je puno srce- kaže ovaj buregdžija širokog srca.
Ukusne pite
Jedna starija sugrađanka pre nekoliko dana poslužila se besplatnim pitama, pa je narednog dana došla da pohvali da su veoma ukusne i u znak zahvalnosti donela voće.
-Pite koje iznosimo i okačimo ispred nisu upakovane u papir kako bi ljudi mogli na vide sa čim su, pa da izaberu. Ima i posnih-saznajemo od Željka.
Beživotna tela dvojice muškaraca pronađena su jutros u privatnoj kući u Ulici Železnički novi red u Kikindi. Prema nezvaničnim informacijama, Z.M (56) je prvo nožem i čekićem ubio T. Z. (62), a potom je otišao na tavan kuće gde se obesio. Motiv stravičnog zločina najverovatnije je bila ljubomora jer je Z. M. sumnjao da je njegova supruga u vezi sa T. Z.
Po nalogu nadležnog tužilaštva, tela su poslata na obdukciju u Centar za sudsku medicinu u Novi Sad. Detalje krvavog zločina utvrdiće istraga.
Javno preduzeće „Autoprevoz“ i u ovoj godini nastaviće da obnavlja vozni park. Nakon što su u oktobru prošle godine kupili pet autobusa (polovnih), planirana je nabavka još četiri novija polovna vozila u ovoj godini.
– U cilju obnove voznog parka i obezbeđivanja sigurnosti u poslovanju, preduzeće planira da tokom drugog kvartala izvrši nabavku četiri polovna novija gradska (prigradska) autobusa putem kreditiranja od strane dobavljača sa rokom otplate do četiri godine-precizirano je poslovnim planom.
Finansiranje nabavke pet autobusa iz prošle godine, ugovoreno je na pet godina, tako da se za 2023. i naredne tri godine planira otplata 7,2 miliona dinara.
„Autoprevoz“ ima 31 autobus i 115 zaposlenih. U ovoj godini planiran je prihod od 362 miliona dinara i dobit u iznosu od tri miliona. Obim prevoza planiran je na nivou prošle godine, osim povećanja u lokalu zbog uvedene nove linije lokalnog gradskog prevoza.
Kako cene karata nisu menjane od 2018. godine, a poskupljenje se, barem za sada, ne pominje u programu poslovanja, jasno je da kikindski prevoznik i u ovoj godini računa na subvencije iz gradskog budžeta. Poslovnim planom koji je usvojila gradska skupština, predviđeno je da koristi subvenciju u visini od 22 miliona dinara- od toga 15 miliona za nabavku energenata (dizel goriva), pet miliona za nabavku rezervnih delova i dva miliona za izmirenje dela godišnje rate za kupovinu autobusa.
Šta pokazuje rezime godine za nama, pune izazova- poznatih, ali i neplaniranih? Koji su to naredni koraci kako bi Kikinda postala bolje mesto za život? Da li je ovogodišnji budžet od bezmalo tri i po milijarde ipak „pretesan“ za sve naše probleme, potrebe i želje? Koliko je važan oslonac nesumnjiva podrška pokrajine i republike, a najvažnija ona koja stiže od građana? Kraj jedne i početak nove godine, prilika je da se sumiraju rezultati i definišu planovi za naredni period. Upravo to je i bio povod za novogodišnji intervju sa prvim čovekom grada Nikolom Lukačem.
-Uprkos neplaniranim velikim izazovima koji su posledica globalnih zbivanja, nastavili smo da realizujemo kapitalne investicije, da započete nastavimo i privodimo kraju. I u prošloj godini još jednom se pokazala važnost određivanja prioriteta, suočili smo se sa energetskom krizom za koju je drugi deo godine pokazao da se ne stišava, već reflektuje i na našu zemlju i grad. Ispostavilo se da nam, primera radi, za nastavak uređenja parka, treba 30 odsto više novca nego što smo planirali pre godinu i po dana. Međutim, uz sjajan tim saradnika, marljiv rad i zajednički cilj- bolji i lepši život u Kikindi uspevamo da prebrodimo nedaće. Posvećeni smo rešavanju višedecenijskog problema pijaće vode, građevinski radovi teku, kikindska fabrika vode raste uz pomoć KFV banke, republike, pokrajine, kao i sopstvenim sredstvima. Sledeći korak za dva, tri meseca biće implementacija tehnologije. Plan je da bude u funkciji krajem 2023, početkom 2024. godine. Uz podršku pokrajinske Uprave za kapitalna ulaganja obavlja se rekonstrukcija vodovodne mreže, radi se u fazama. I magistralni vod takođe se rekonstruiše, vremenske prilike i sada idu na ruku radovima.
Lukač ukazuje da je završena nova industrijska zona „Rasadnik“ kao preduslov za dolazak investitora. Od Ministarstva privrede usmerena su sredstva za infrastrukturno opremanje, trafo stanicu obezbedio je grad sa EPS-om, a Pokrajinska vlada odobrila je sredstva za postavljanje rasvete od kružnog toka do industrijske zone.
-Imamo jednog domaćeg i šest, sedam zainteresovanih stranih investitora. Želimo da to budu plaćeniji i kvalitetniji poslovi, pa i da postoji razvoj unutar samih fabrika. Želimo da mladi ostaju i da se vraćaju u Kikindu. Raduje me da smo stvorili uslove i da se domaće firme proširuju i zapošljavaju nove radnike. U Kikindi će biti izgrađen moderan ritejl park, pregovori su u završnoj fazi i pred potpisivanje ugovora, a još jedan investitor zainteresovan je da izgradi jedan manji ritejl park jer takvi sadržaji nedostaju u okrugu.
-U našim selima, određivanjem prioriteta uspeli smo da uradimo ono što su građani zajedno sa savetima tražili. Posla naravno još ima, a probleme nastavljamo da rešavamo. Za deponiju u Mokrinu, ogroman problem, 11 miliona dinara smo uspeli od tri nivoa vlasti da obezbedimo, da se deo te deponije sanira- ukazuje Lukač.
Gradonačelnik napominje i da je pravovremeno u gradu završena zamena javne rasvete kako bi se ostvarila značajna ušteda električne energije. U protekloj godini nastavljena su ulaganja u škole, vrtiće, sport, mlade, kulturu.
– Obezbedili smo 260 stipendija za studente, besplatne udžbenike i pribor za prvake, buster sedišta za predškolce. Nastavljamo i sa merama pronatalitetne politike- od „bebi kluba“ do pokreta Tri plus. Mladi prepoznaju našu želju i napore da ih slušamo- kaže Lukač. Ambiciozni planovi predviđeni su i za 2023. godinu.
-Rekonstrukcija bolnice ide svojim tokom i nastavlja se za nekoliko meseci. Zahvaljujem se Kancelariji za javna ulaganja koja je finansijer ovog posla. U planu je i projekat novog Doma zdravlja. Takođe, moramo da pomognemo mladim lekarima kako bi ostali u Kikindi. Višestruko je značajan projekat izgradnje brze saobraćajnice Sombor- Kikinda, prvih 22 km krenulo je od Bačkog Brega ka Somboru, a mi završavamo potrebne predradnje da bi krenula izgradnja i od Nakova. Intenzivno radimo i na tome da granični prelaz kod Nakova proradi 24 časa.
Razlozi za zadovoljstvo su i činjenica da Kikinda beleži porast broja turista i da se može pohvaliti raznovrsnim kulturnim sadržajima. Ništa manje nije važna ni odgovorna socijalna politika grada, napominje gradonačelnik.
-Pomažemo preko Centra za socijalni rad i različitim socijalnim davanjima, za lekove, medicinska pomagala, lečenje dece. Ponosan sam na to što moj tim i ja imamo razumevanja i sluha za sugrađane, ali lično sam protiv toga da ističemo kome smo pomogli- jasan je Lukač.
Da će, pored stanovnika Kikinde, i meštani sela dobiti higijenski ispravnu vodu za piće, sada je sasvim izvesno. Među najznačajnijim investicijama u 2023. je izgradnja četiri mini postrojenja za prečišćavanje vode u selima.
-Uz pomoć Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu u 2023. godini četiri sela će dobiti čistu pijaću vodu. Za izgradnju postrojenja potrebno je oko 2 miliona evra, a grad je izdvojio 80 miliona iz budžeta. Plan je da se u 2024. godini mini prečistači urade i u preostalim selima. Rekonstrukciju vodovodne mreže u gradu nastavićemo sanacijom od vrtića „Plavi čuperak“ do trga, a nakon završetka radova, uslediće parterno uređenje trga kod pijace. Rekonstruisan je deo puta ka Ruskom Selu, u dogovoru sa državom i Putevima Srbije, a insistiraćemo i da se uradi put Kikinda-Mokrin. Radi se projekat za izgradnju kanalizacije za Železnički novi red i Strelište kako bi konačno deo radova otpočeo u ovoj godini-ukazuje Lukač.
Prekogranična saradnja sa kolegama iz Rumunije biće nastavljena, kao i uređenje škola, vrtića, Starog jezera, Sportskog centra „Jezero“, pošumljavanje.
-Planiramo i uređenje Velikog parka, gledaćemo gde da apliciramo sa tim projektom. Pomenuću samo neke od planiranih ulaganja u selima: bivši motel u Novim Kozarcima treba da se sredi, u Banatskom Velikom Selu započet stadion, u Ruskom Selu sledi nastavak uređenja parka, u Mokrinu deponija koju sam pomenuo, ali tu su i razni predlozi od igrališta i terena za fudbal do delova ulica. Nadam se da će nam prilivi u budžetu omogućiti i da nešto dodatno uradimo. Na potezu Starog jezera, tražimo investitora koji bi u tom delu grada izgradio nove sadržaje. Mikronaselju su potrebna parking mesta, uređenje trotoara, prostora oko škole, klupa, kao i još sadržaja za decu- kaže Lukač.
U planu je i da se u narednoj godini izgradi kružni tok u Bašaidu, kao i da počne izgradnja novog Centra za socijalni rad. Grad će nastojati da sa Domom zdravlja obezbedi funkcionalan prostor za Dispanzer za žene. Projekat stadiona je urađen i ima naznaka da bi krajem godine mogli početi pripremni radovi za njegovu izgradnju, ukazuje gradonačelnik i ističe da ima sjajan tim i posvećene saradnike koji vole svoj grad.
-Hvala na razumevanju sugrađanima i kada nas kritikuju i upućuju nam sugestije. Kada me pitate za novogodišnju poruku, ona bi glasila da ujedinjeni bodrimo i poštujemo jedni druge i da samo tako možemo da učinimo da Kikinda bude bolje mesto za život i rad. Svima želim dobrog zdravlja, porodične sreće i mnogo osmeha u 2023. godini i da zajednički kreiramo bolju budućnost u našoj Kikindi. Srećna Nova godina i božićni praznici.
Sugrađani Olivera i Duško Petrov pre četiri godine otvorili su Frida Sugar Art & Tapas bar. Ovaj ugostiteljski objekat je prijatnim ambijentom i ugodnom atmosferom, zahvaljujući ukusnom meniju, neodoljivim i dekorativnim tortama, kao i zabavnom kutku za decu, ali i ljubaznom osoblju, ubrzo postao omiljeno mesto susreta svih generacija.
Poslovna deviza da je neophodno stalno ulagati i razvijati posao, a ponudu za posetioce osvežavati novinama, uz upornost i poslovnu intuiciju, pokazala se kao dobitna. Baš kao i odluka da Olivera i Duško, inače uspešan sportista i strelac reprezentativac, posle boravka u inostranstvu i u Novom Sadu, za odrastanje dece i svoj porodičan posao, ipak, odaberu rodnu Kikindu.
