најчитанији портал Севернобанатског округа
На бирачком месту 32 у некадашњој Месној заједници „Лидија Алдан“ заједно са супругом гласао је Миленко Јованов, народни посланик и шеф посланичке групе Српске напредне странке у Скупштини Србије.
На овом биралишту уписана су 953 бирача и до 11 часова гласало их је 163.
Рањива и старија популација, суграђани у стању социјалне потребе, инвалиди, борци ветерани, посебне су друштвене групе, за које локална самоуправа, у сарадњи са надлежним министарством, обезбеђује нове, модерне и услове потпуно прилагођене њиховим потребама и свакодневним активностима.
Доказ томе је и данашње свечано отварање реновиране зграде реконструисаног инклузивног објекта на тргу, као и полагање камена-темељца за нову зграду Центра за социјални рад. Догађајима су присуствовали представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Програма за развој Уједињених нација (УНДП), Округа и Града.
Обнављање простора у који се није улагало 65 година остварено је у оквиру кампања „Србија без баријера“ и „Инклузивна Србија“ Министарства за рад. Са домаћинима, градоначелником Николом Лукачем, његовим помоћником Светиславом Вукмирицом, председником Скупштине града, Младеном Богданом и начелником Севернобанатског округа, Мирославом Дучићем, реновирани објекат обишли су министар за рад Немања Старовић и Биљана Барошевић, помоћница министра у Сектору за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
Министарство је у реновирање зграде обезбедило безмало 11 милиона динара, а значајан део средстава издвојио је и Град, напоменуо је министар Старовић.
– Поред ове инвестиције, Министарство за Кикинду обезбеђује средства и по другим основама, значајним за особе са инвалидитетом. Од почетка године издвојили смо више од 13 милиона динара за предузећа, за рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, као и непуних 17 милиона динара за превоз особа са инвалидитетом. Наставићемо то да чинимо јер желимо да створимо услове једнаке за све – рекао је Старовић.
У реновираном објекту своје просторије имају: Савез удружења бораца народноослободилачких ратова са Ветеранима специјалних јединица полиције, Савез организација резервних војних старешина, Српски ратни ветерани, Савез потомака ратника Србије од 1912. до до 1920. године, Међуопштинска организација глувих и наглувих и Спортско друштво инвалида. У згради су и заједничка кухиња и конференцијска сала.
– Настављамо акцију „Србија без баријера“ и „Кикинда без баријера“ и трудићемо се да особама са инвалидитетом максимално олакшамо живот, као и свим нашим суграђанима – истакао је градоначелник.
Свечаном означавању почетка изградње нове зграде Центра за социјални рад у улици Милоша Остојина, на плацу на којем је била зграда некадашње Месне заједнице, присуствовали су и представници Програма за развој уједињених нација.
Изградња новог Центра део је веће иницијативе коју Уједињене нације, Програм за развој, спроводе са Министарством за рад. До сада су улагали у три овакве установе у нашој земљи, а објекат у Кикинди први је који се гради из темеља по потпуно функционалном и модерном пројекту.
– Реч је о великом побољшању, зграда ће имати три пута већу површину од претходне, изградићемо модеран простор, што је битно за пружање услуга којима се овај центар бави. Годишње услуге Центра користи 8.700 људи и сада ће им бити обезбеђени много бољи услови, што ће и побољшати ниво услуга. Најважније је да ће бити на корист људима и локалној заједници – рекао је Јакуп Бериш, стални представник УНДП у Србији.
Бериш је додао да је ово и прилика за развој социјалних центара у земљи успостављањем нивоа квалитета за објекте који ће се тек градити.
Прикажи ову објаву у апликацији Инстаграм
– Кикинда ће, са овим новим објектом, бити прва у држави – изјавио је министар Старовић. – Биће то, на хиљаду квадрата, најмодернији Центар за социјални рад. Овим успостављамо нове стандарде, али се на томе нећемо зауставити.
Постављању камена-темељца присуствовали су и директор Центра за социјални рад, Радислав Иветић и запослени.
– Ново, велелепно здање красиће овај део града и бити на добробит корисницима и запосленима. Поносни смо што се први овакав објекат гради баш у Кикинди – нагласио је градоначелник Лукач.
Пројекат је вредан 1,7 милиона динара. Инвеститор је Град, наручилац Програм за развој, а финансијер Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Извођач радова је београдска „Југоградња“, а рок за завршетак радова – март наредне године.
Приликом данашње посете, после пријема код градоначелника, гости из Министарства обишли су и штандове Српске напредне странке на Тргу.
С. В. О.
Слика професора Милорада Степанова из Кикинде одабрана је да представља нашу земљу на изложби Wорлд Арт Еxпо у Сеулу, у Кореји, која се одржава од 15. до 18. фебруара.
„Плави канал“ једна је од десет слика које је одабрао стручни жири Удружења ликовних уметника Србије. На конкурс се пријавило 20 сликара, а приликом жирирања, чланови комисије водили су рачуна да се тема уклапа са мисијом изложбе – поспешивањем тржишта за савремене форме уметничких дела на интернационалном нивоу.
Слика „Плави канал“ рађена је комбинованом техником, на старом платну, у кикиндском атару, на једном од малих канала . Такође је део циклуса радова који ће бити заступљени и на изложби „Од ПоЕтике до Методике“, поводом јубилеја Високе школе струковних студија за образовање васпитача и две деценије наставничке делатности Степанова у овој образовној установи. Изложба ће бити одржана овог лета у Народном музеју.
С. В. О.
Четрдесетогодишњег Е. Ч. из Кикинде припадници Министарства унутрашњих послова ухапсили су због сумње да је извршио кривично дело тешко дело против опште сигурности.
Сумњичи се да је 1. јануара, одмах после поноћи, изазвао пожар тако што је активирао ватромет испред своје куће у непосредној близини некадашње фабрике „Хемик“, где је на отвореном простору складиштено око 250 тона рециклажног отпада. Како се сумња, пожар је избио услед падања ужарених остатака пиротехнике на лако запаљиви отпад. У овом пожару није било повређених лица, али је причињена већа материјална штета.
Осумњиченом је одређено задржавање до 48 часова и он ће, уз кривичну пријаву, бити приведен Основном јавном тужилаштву у Кикинди.
Подсетимо 1. јануара пола сата после поноћи комшије у близини некадашњег „Хемика“ пријавлиле су пожар. На лице места убрзо су стигли ватрогасци-спасиоци, али и ватрогасна јединица НИС-а. Запаљени селективни материја за рециклажу, дрвене палете и велике количине тканина ватрогасци су гасили скоро 24 сата. На срећу околне куће нису биле угрожене, али је јак дим сметао становницима овог дела града. Део који је захваћен пожаром припада фирми „Кимекс рециклажа“ из Новог Сада која има пословну јединицу у Кикинди.
Пожар великих размера пола сата после поноћи избио је у дворишту некадашње фабрике „Хемик“.
– Гори пластика за рециклажу на отвореном у кругу фабрике. На терену је девет ватрогасаца спасилаца са четири ватрогасна возила, а у помоћ је притекла и Индустријска ватрогасна јединица НИС-а. На лицу места је и полиција. Пожар се гаси и оно што сада могу да кажем је да ће требати доста времена да се угаси. Тек када се ватра угаси и када урадимо увиђај знаћемо шта је узрок пожара и колика је материјална штета – сазнали смо од Зорана Будише, начелника Одељења за ванредне ситуације.
Ослушкујући потребе суграђана који су у разговору са представницима власти у граду истицали да Кикинди недостаје модеран тржни центар, градоначелник Никола Лукач и Бојана Кољеншић, директорица „РЦ Јуроп РСБ“ 27. јуна потписали су уговор о продаји земљишта за изградњу ритејл парка „Нест“. Тада је истакнуто да ће радови почети крајем септембра, почетком октобра, а докле се стигло са реализацијом ове инвестиције разговарали смо са чланом Градског већа Сашом Танацковим.
– „РЦ Јуроп“ добио је грађевинску дозволу 28. августа ове године за изградњу малопродајног објекта површине 5.332,64 квадрата. У току је израда Пројекта за извођење, који ће бити завршен почетком новембра, након чега ће инвеститор приступити одабиру извођача радова. За изградњу објекта је неопходно од осам до десет месеци, тако да је сада планирани рок отварања Ритејл парка крај 2024. године. Уколико временске прилике не буду другачије, радови на директној изградњи требало би да почну фебруара следеће године – рекао је Танацов.
Више је разлога због ће радови почети нешто касније и сви су објективни.
– Више од месец дана пробијен је рок за уклањање бесправно подигнутих гаража, па је последња склоњена 20. јуна, иако је рок био 15. мај. Грађани, који су имали нелегално подигнуте гараже, добили су рок од 45 дана да их уклоне и тек после више усмених и писмених упозорења последња неколицина је склонила гараже, у последњој декади јуна, што је довело у старту до кашњења у потписивању уговора о продаји. Град дугује захвалност оним власницима који су испоштовали рокове договорене 3. априла на састанку у Градској кући – истакао је Танацков.
Након куповине, инвеститор је прецизно анализирао темеље започетог стамбеног објекта на плацу и тек када је ступио у посед схватили су да је за рушење и нивелацију терена потребно више времена од планираног. Циљ је да се постојећи бетонски стубови и конструкција уклоне безбедно.
– На плацу се налазе оптички и бакарни каблови „Телекома Србија“ и потребно је да буду измештени да би се кренуло са било којим радовима. Инвеститор и „Телеком“ раде на сређивању документације за тај подухват, изабрана је фирма која има лиценцу „Телекома“ за извођење радова, а „РЦ Јуроп“ је поднео техничку документацију за те радове и чека добијање грађевинске дозволе, након чега ће уследити измештање бакарних и оптичких каблова. По речима инвеститора, измештање „Телекомових“ инсталација биће урађено до краја децембра ове године – сазнајемо Танацкова.
Паралелно са изградњом тржног центра у плану је и реконструкција улице Михајла Пупина од Светосавске до Јована Јовановића Змаја. Како је Град Кикинда непланирано био у једномесечној блокади, средства за реконструкцију улице преусмерена су за плаћање извршне судске пресуде, тако да их градска администрација сада планира у буџету за 2024. годину.
За потпуну реконструкцију поменутог дела улице потребно је око 27 милиона динара, од чега ће „РЦ Јуроп“ учествовати са око 13 милиона динара плаћањем накнаде за изграђено грађевинско земљиште – прецизирао је наш саговорник.
Подсетимо да ће Ритејл парк у Кикинди бити ограђен и имаће обезбеђење 24 сата, што ће повољно утицати и на безбедност тог дела Микронасеља. Инвеститор се обавезао да ће на паркингу са око 100 места дозволити слободно паркирање станарима околних зграда, чиме ће делимично бити решен проблем још увек недостајућих паркинг места у том делу града. Ритејл парк имаће 14 малопродајних објеката у којима ће радити око 100 особа.
„РЦ Јуроп“ послује у више држава централне Европе, седиште компаније је у Чешкој Републици и имају осам тржних центара, по четири у Србији и Румунији. У нашој држави послују у Вршцу, Обреновцу, Краљеву и Ужицу, с тим да су уговорили продају два највећа објекта у Србији, у Краљеву и Обреновцу, највећем ритејлеру- израелском „БИГ-у“.
Компанија ради у Србији од 2014. године и део су групације „РЦ Јуроп“ која развија пословне активности у Чешкој, Хрватској, Србији и Румунији у областима изградње и изнајмљивања различитог пословног простора, од ритејл паркова, преко дистрибутивно-логистичких центара, до другог различитог пословног и стамбеног простора. До сада су реализовали више од 100 пројеката, изградили су преко 250.000 квадратних метара различитог пословног и 50.000 квадрата канцеларијског простора, те више од 300 модерних стамбених објеката.
Грађевинско земљиште површине 11.383 квадрата продато је инвеститору за 284.575 евра или 25 евра по квадрату, што је 2,16 евра по квадратном метру више од почетне цене. У изградњу ритејл парка биће инвестирано више од шест милиона евра, а у њега ће се уселити домаћи и страни закупци који продају храну, гардеробу, обућу и играчке. На овом простору налазиће се дечије игралиште и кафић.
У Предшколској установи „Драгољуб Удицки“ упис је трајао од 18. априла до 19. маја. Чињеница је да је све већи број деце чија оба родитеља раде јер су доласком инвеститора протеклих година отворена нова радна места. То је условило потребу за проширењем капацитета у вртићима.
Одговорни, свако у свом послу, представници Предшколске установе и Града, пре годину и по дана започели су неопходне радње за изградњу новог вртића, за који, како се сада показало, постоји прека потреба, каже директорица ПУ „Драгољуб Удицки“ Кристина Дрљић.
– Добили смо сагласност од градоначелника Николе Лукача да припремимо сву неопходну документацију за нови објекат који би био дограђен поред „Плавог чуперка“. Овај поступак није ни брз ни једноставан и на њему се интензивно ради. Нови вртић имао би 20 соба и био би исте величине као постојећи– прецизира наша саговорница.
Протеклих дана изашла је листа примљене деце. У вртићима недостаје 110 места, у Кикинди 87 и Мокрину 23.
-Реч је о деци чија оба родитеља раде и донели су уредну документацију приликом уписа – сазнајемо од Кристине Дрљић. – На чекању имамо и децу где тренутно ради само један родитељ. Иако је прошао упис, поједини родитељи су се у међувремену запослили и они такође доносе потребне папире за упис.
Наша саговорница додаје и да годинама уназад стигне велики број уписница током августа. Новоуписане деце је 440, колико има места у вртићима.
-Највише имамо малишана од једне до три године који припадају јасленим групама. У овим групама норматив је мали и ми смо у претходне две године у свим вртићима, где је то било могуће, правили нове радне собе. Преграђивали смо и дограђивали старе, адаптирали и санирали простор јер је и наш циљ да сва деца буду у вртићима – напомиње наша саговорница.
У зависности од структуре уписа формирају се и узрасне групе. Од нове школске године биће их 75, од чега је чак 50 целодневних. То у пракси значи да се постојеће групе мењају и старија деца пребацују се у другу групу како би било места за млађе, новоуписане малишане. Све се ради у складу са прописима Министарства просвете о формирању група.
Током летњег распуста дежурају два вртића. У Кикинди је то „Плави чуперак“, а у Мокрину „Невен“.
-„Невен“ први пут дежура јер имамо пријављено педесеторо деце. Током лета укупно ћемо имати формирано 13 васпитних група од чега је 11 у Кикинди и две у Мокрину. Са последњим даном јуна обављене су и проверене и последње припреме. Из искуства знамо да је највећа долазност деце у прве две недеље јула. Из тог разлога, ради што бржег јутарњег пријема и организовања, додатно је ангажовано још васпитача, руководилаца, сарадника и стручних сарадника. О деци ће бринути више од 120 запослених – истакла је директорица Предшколске установе.
Зоран Милешевић, некада први човек ДС-а, сада владар из сенке Странке слободе и правде, човек који је довео кикиндску привреду до просјачког штапа, уништавајући директно или индиректно друштвена, а и приватна предузећа, а чији је врхунац каријере уништење „Нарвика“, једног од најбољих хотела у Србији, сада је решио да пређе на следећи ниво и уништи читаву Кикинду.
Сецикеса Милешевић, као некада друмски разбојници, сада покушава да отме 200 милиона динара од грађана Кикинде, поткупљеним судијама и намештеним процесом за званично непостојећи пут Иђош – Ада. Својевремено представљен као један од „најзначајнијих грађевинских подухвата” на северу Баната, овај пут заједно са мостом на Тиси код Аде остао је симбол јавашлука ДС-а и негових перјаница и извођача, где се, по опробаној формули и замисли идејних твораца, под маском капиталних пројеката, одвијала отимачина буџетског новца.
Пајтосу Драгана Ђиласа, то што је опљачкао грађане Кикинде путем покрајинског Фонда за капитална улагања, кроз пропалу „инвестицију“ хладњаче од милион евра, која данас труне и распада се, на улазу у град, није довољно. Није му довољно ни што је сопствени ДС држао под хипотеком, од које је на крају отео 50 милиона динара. Није му доста што је већ једном угробарио Кикинду, што је располагао буџетом града како му се прохте, што за време његове власти у Кикинди није отворена ни једна фабрика, ниједно радно место, напротив.
Није му доста то што је наместио тендер за изградњу пута Иђош – Ада, ни што је тај исти пут почео да се распада након прве употребе, већ је сада, након више од деценије, дао себи за право да отима новац из буџета свих грађана Кикинде. Новац намењен за изградњу фабрике воде, нових дечјих игралишта, нових вртића и стварања бољих услова за све грађане.
Овај криминалац опет проживљава своју адолесценцију. У то време пљачкао је трафике и крао аутомобиле. Умишља да ће му и овај пут поћи за руком да завуче шапу у градску касу и краде од Кикинђана.
Гробар Зоран Милешевић, очигледно је решио да поново сахрани тек оживелу Кикинду. Сумњивих моралних порива вероватно планира да отети новац уложи у додатно побољшавање услова у „Нарвику“ где, према сведочењу својих страначких колега, окупља људе сличног морала и афинитета, док проблем несносног смрада који се шири из штенаре у Хотел и даље нема намеру да реши.
Оно што јесте сигурно, његовим џеповима без дна увек треба још туђег новца. Са новцем који нам отима, свакако може да настави свој луксузни живот на некој егзотичној дестинацији.
Пословно- грађевински подухват некакве приватизације и наводне реконструкције довео је некадашњи бисер војвођанског хотелијерства до непрепознатљивости.
На слици овековечена сцена немачког овчара како се купа у базену некада луксузног Хотела, а данас срамног урбанистичког ругла у центру града, пре неколико година испливала је у јавност изазвавши неверицу и згражавање грађана.
Изложбом фотографија „Школа кроз време“, приредбом и представљањем образовних профила, кикиндска Економско-трговинска школа прославила је свој Дан и 75 година рада. Задовољни ђаци и професори, понос су школе која ће свршеним основцима у предстојећој школској години понудити образовне профиле: економски и туристички техничар, трговац, конобар и кувар.
Утиске са нама поделио је Жарко Утржан, председник Ученичког парламента.
-Трећи сам разред и презадовољан сам школом. Професори ме мотивишу да наставим да учим и напредујем, да усавршавам вештине кроз лекције и такмичења. Када осмацима промовишемо школу, већина жели да упише неки смер овде. Према нашој рачуници, од 17 ђака, седморо жели да упише нашу школу. Смерови су лепо испланирани- каже Жарко.
Бројне генерације ђака и професора пронаћи ће се на фотографијама које у холу школе дочаравају њен богат и успешан историјат.
-Професори су изузетно посвећени свом раду, постављању и постизању високих циљева. Ученици су задовољни нашом школом. После пет година, поново уписујемо смер туристички техничар тако да ћемо у предстојећој школској години уписати по 30 ђака на смеровима економски и туристички техничар, као и кувар, и комбиновано одељење трогодишњих смерова трговац и конобар са по 15 ученика- каже професорка економске групе предмета Ивана Којић.
Прослави Дана и годишњице школе присуствовали су градоначелник Никола Лукач и чланица Градског већа Валентина Мицковски који су пажљиво и интерактивно пропратили ученичке презентације образовних профила. Ђаци су показали да стичу бројна практична знања. Драган Ћирић, ученик другог разреда смера трговац, успешно је демонстрирао рад у прехрамбеној продавници.
-Мерење, касу, паковање и слагање робе, све то радимо. Није тешко, а професори су одлични. Једном недељно имамо праксу у продавницама, а једном недељно овде у школском кабинету. Предмети су занимљиви, а касније можемо да се запослимо у струци или да наставимо школовање на неком факултету. Познати смо по својим плавим мантилима- истиче Драган.
Невена Ковачевић учи за конобара и први је разред.
-Свиђа ми се школа, много тога сам научила. Имамо практичну наставу у школи и праксу на крају године. Садашњи мој план је да идем у иностранство.
Драгана Мијанџић похађа економски смер и други је разред. Са другарицама је успешно презентовала пословање виртуелног предузећа.
-Школа је испунила моја очекивања, и сматрам да свако кога занима област економије треба да упише нашу школу јер ће стећи лепа искуства и научити много тога.
Срдачне честитке ђацима и колективу упутио је градоначелник Никола Лукач.
-Обишао сам више кабинета и имао прилику да се уверим у квалитетан рад наставног кадра. Разговарали смо и они су дошли на идеју да чешће посећујемо школу и разговарамо са младима. Мој савет је био да са преданошћу и љубављу према послу, раде оно за шта се школују. Видео сам да су задовољни школом и оним што чинимо да услови за образовање буду све квалитетнији. Сигуран сам да ће из ове школе изаћи добри људи, квалитетно обучени да раде свој посао- рекао је Лукач.
Туристичка организација Града Кикинде први пут се представља на Сајму туризма и гастрокултуре у Бијељини који се одржава 12. пут. Да посете наш град, упознају се са његовим знаменитостима и буду драги гости традиционалне манифестације „Дани лудаје“, из ТО Кикинде позвали су све посетице Сајма који је окупио излагаче из Србије, Црне Горе, Хрватске и Републике Српске.
-Ми смо се представили упечатљивом наранџастом бојом, у знаку лудаје и производа од ње. Наш бренд је другачији од осталих, сви настоје да представе оно што је аутентично за њихову средину. Наш штанд има лепу посећености, међу посетиоцима су били и министар трговине и туризма Републике Српске Денис Шулић, директорица Туристичке организације Бијељине Јасна Абдулахагић, градоначелник Бијељине Љубиша Петровић, директор ТО Републике Српске Миодраг Лончаревић. Договарамо нове сусрете и промоције- каже Јасмина Миланков, в.д. директорица Туристичке организације Кикинде.
Више од 80 излагача понудило је разноврстан садржај на дванаестом Сајму туризма и гастрокултуре у Бијељини који се одржава се 27. и 28. априла у хотелу „Дрина“.
