vesti kikinda Arhive | Page 5 of 6

Iz „kutije želja” obradovano više od 6000 dece! Dečja Nova godina sutra sa drugarima iz „Laneta”

Jelena Trifunović December 30, 2022

Tradicionalna akcija podele novogodišnjih paketića deci od jedne do deset godina koja su pisma sa novogodišnjim željama ubacila u „kutiju želja” na gradskom trgu, ove godine obradovala je više od 6.000 dece. Belobradi deka, snežna kraljica i vilenjaci požurili su da posete sve domove mališana pre Nove godine, i da im uz željene paketiće ulepšaju praznike. Originalna akcija lokalne samouprave u Kikindi koja je registrovana čak i u Zavodu za intelektualnu svojinu, i ovoga puta uspešno je privedena kraju.

Najmlađi sugrađani sutra tačno u podne, na platou ispred Gradske kuće dočekaće Novu godinu. Posle puno smeha, muzike i zabave uz drugare iz Dečjeg pozorišta „Lane”, pre nego što sat otkuca podne krenuće novogodišnje odbrojavanje.

Dolazak Nove 2023. godine, tačno u ponoć, već po tradiciji označiće vatromet ispred Gradske kuće i zvuci valcera.

Novogodišnji bazar traje još danas i sutra u prepodnevnim satima, a u muzičkom delu programa večeras od 18 sati, na bini ispred Gradske kuće nastupiće „Plavi ptičić”.

Kulturni centar Kikinđanima priredio Gala veče “Noć muzike”

Igor Crnogorac December 29, 2022

Više od 140 muzičkih izvođača Kulturnog centra večeras je nastupilo na Novogodišnjem gala koncertu pod nazivom „Noć muzike“. Na sceni Narodnog pozorišta nastupili su: Hor i orkestar „Attendite!“, Dečiji hor „Kikindijanci“, i ženska i dečija pevačka grupa „Melizmi“.

Događaju su, u ime Grada, prisustvovali zamenica gradonačelnika, Dijana Jakšić Kiurski, predsednik Gradske skupštine, Mladen Bogdan, i članovi Gradskog veća, Valentina Mickovski i Miroslav Dučić.

– Muzikom ispraćamo staru i idemo u susret novoj godini s nadom da će ona biti još lepša i bolja. Uživaćemo u prilici da gledamo muzičke izvođače svih generacija. Ovo je i prilika da Kulturni centar, u jednom muzičkom izrazu, objedini sve što su radili i za šta imaju podršku svog Grada – rekla je Dijana Jakšić Kiurski.

V. d. direktor Kulturnog centra, Marko Markovljev, podsetio je da je poslednji gala koncert bio priređen 2019. godine.

– Večeras imamo veoma bogat program različitih muzičkih žanrova, od klasične do filmske muzike. Ova godina bila je izuzetno dobra za naš hor, ali se nadamo da će biti još novih uspeha i novih destinacija, da ćemo, sa uspehom, predstavljati naš grad i naš Kulturni centar.

Hor „Attendite!“, ovenčan uspesima i priznanjima u godini za nama, pre dva meseca dobio je i podmladak, čemu se u Kulturnom centru posebno raduju.

– Naš hor sazreva i raste – kaže dirigentkinja, prof. dr Biljana Jeremić. – Protekle godine konačno smo mogli da pevamo, otud su i naši rezultati bolji. Večeras se prvi put predstavlja i Dečiji hor „Kikindijanci“ koji ima oko 60 članova. Deca su veoma zainteresovana, vole način na koji se radi. Naša ideja je da starije članove Dečijeg hora priključujemo odraslima, da tako zatvorimo krug.

Vokalna grupa Kulturnog centra, „Melizmi“, za Gala koncert pripremila je praznični program.

– Koncert je kruna našeg rada jer mi smo pravi predstavnici kulture. Naša mlađa pevačka grupa, devojčice od sedam do 13 godina izvešće pesme iz Banata, a mi ćemo publici ponuditi pravi praznični repertoar i pesme u rok-žanru – izjavila je osnivačica grupe, Biljana Mandić.

Na Gala večeri u Pozorištu večeras su bili ispunjeni i scena i gledalište u kojem nije bilo dovoljno mesta za sve koji su želeli da, u najlepšem maniru, uz muziku i izvanredne izvođače pođu u susret novoj, 2023. godini, ponosni na svoje talentovane i uspešne sugrađane i na svoj grad.

Planovi „Toplane“: Bez rasta cene grejanja do kraja sezone

Jelena Trifunović December 29, 2022

Da li će sadašnje cene daljinskog grejanja ostati nepromenjene do kraja grejne sezone? U Javnom preduzeću Toplana Kikinda očekuju da hoće. Koliko je takav plan realan i opravdan, polemisalo se na protekloj sednici gradske skupštine na kojoj je usvojen gradski budžet za narednu godinu, kao i planovi poslovanja kikindskih javnih preduzeća.

Da, ipak, nema ekonomskog opravdanja da javno preduzeće koje naplaćuje usluge, iste cene ima u 2023. godini, ocenio je šef odborničke grupe SPS Đorđe Tešin.

-Republički zavod za statistiku je objavio očekivani rast cena na malo, a Ministarstvo finansija projektovanu stopu inflacije. Povećava se i minimalna cena rada. Po mom mišljenju moralo se ići sa planiranjem cena naviše kako ne bismo doveli građane u neprijatnu situaciju da u svom kućnom budžetu ne planiraju rast cena. Ovo je konstruktivna kritika jer glasamo za usvajanje ovog plana- istakao je Tešin.

Direktor Toplane Kikinda Dušan Marjanović, sa druge strane, smatra da će grejna sezona biti završena sa sadašnjim cenama koje važe od 1. novembra.

-Zakon propisuje način određivanja cena, a odluku dobijamo od resornog Ministarstva. Sada su ove cene , dobićemo uslove za dalje poslovanje i korigovati cene ako dobijemo smernice od Ministarstva. Ako ne dobijemo instrukciju od viših vlasti, ne možemo to da uradimo. Istu metodologiju smo ispoštovali i 2020. godine kada smo smanjili cenu grejanja. Nadam se da neće biti potrebe za poskupljenjem, da ćemo uspeti grejnu sezonu da završimo sa ovim cenama- smatra direktor Toplane.

Marjanović je istakao da je evidentan učinak zamene 220 metara vrelovoda- od početka ove grejne sezone, za razliku od ranijih, dogodila se samo jedna havarija, sa jednim priključkom i to sa malim brojem korisnika.

-I sami znate da smo se pre devet, deset godina borili sa ogromnim nasleđenim dugovima. Zamislite da smo te stotine miliona dinara uložili u mrežu, opremu, automatizaciju. Naša grejna sezona obuhvata dve godine 2022. i 2023, ne znamo ni kakva će zima biti, niti koliko ćemo energenata potrošiti. Naših 70 odsto korisnika je po merenju po kvadratu. Moramo voditi računa i o potrošnji energenata, dobili smo od Vlade da smanjimo temperature korisnicima, a mi se trudimo da održimo kontinuitet da temperatura ne bude niža – predočio je Marjanović.

Odbornik DSS Ladislav Tomić ukazao je da podržava da ne bude poskupljenja grejanja.

-Bio sam protiv poskupljenja pre nekoliko meseci. Imamo najavu poskupljenja struje i gasa od oko 10 odsto u idućoj godini, a samo opredeljenje da se ne planira povećanje cene daljinskog grejanja mogu da podržim. Bićemo ipak uzdržani, ali nećemo biti ni protiv -izjavio je Tomić.

Toplana greje 214.000 kvadratnih metara površine. Ovo javno preduzeće u 2023. godini planiralo je investiciona ulaganja: rekonstrukciju kotlarnica Centar, Mikronaselje, Hajduk Veljkova i Svetozara Miletića, povezivanje kotlarnica i podstanica na SKADA sistem, izgradnju vrelovoda i priključaka za zgrade NSZ i RFZO i PIO, nabavku vozila za potrebe servisne službe, izradu projekta za rekonstrukciju podstanica, kotlarnica i vrelovodne mreže. Posluju bez kreditnih zaduženja i subvencija.

U Domu zdravlja dostupna bivalentna vakcina protiv kovida

Jelena Trifunović December 29, 2022

Bivalentna vakcina protiv kovida-19 proizvođača „Moderna“ koja odgovara na dva prisutna tipa ovog virusa, dostupna je građanima Kikinde od utorka u drugoj zdravstvenoj stanici Doma zdravlja. Ova vakcina može se primeniti isključivo kao buster doza, kod prethodno vakcinisanih, bez obzira na to koju su vrstu vakcine prethodno primili.

Kikindskom Zavodu za javno zdravlje isporučeno je 500 doza za šest lokalnih samouprava u okrugu, precizirala je za Kikindski portal dr Sandra Radlović, direktorica ove ustanove.

– U skladu sa stručno-metodološkim uputstvom, bivalentna vakcina protiv kovida-19 može se primeniti kao buster doza, kod osoba starijih od 12 godina koje su ranije vakcinisane protiv kovida-19, odnosno koje su primile primarnu seriju vakcine (dve doze), ili koje su dodatno primile jednu, ili više buster doza vakcine. Uslov za vakcinaciju bivalentnom vakcinom je da je prošlo najmanje tri meseca od primanja poslednje doze vakcine protiv kovida-19, ili najmanje tri meseca od preležane infekcije kod potpuno vakcinisanih osoba. Bivalentna vakcina kao buster doza se naročito preporučuje kod osoba starijih od 50 godina koji imaju propratne hronične bolesti, osoba sa primarnim i sekundarnim imunodeficijencijama, korisnika i zaposlenih u domovima za stara lica i zaposlenih u zdravstvenim ustanovama. Pozivam građane da se vakcinišu- ističe dr Radlović.

Bivalentna vakcina Spikevax bivalent Original/Omicron BA.1 bazirana je na tehnologiji RNK vakcine i sadrži originalni, vuhanski soj i modifikovani BA.1 omikron soj. Vakcinacija se obavlja u drugoj zdravstvenoj stanici, radnim danima od 8 do 13 časova.

(VIDEO) Rade Šerbedžija i „Zapadni kolodvor” priredili nezaboravno muzičko veče

Jelena Trifunović December 28, 2022

Legendarni glumac, reditelj, pesnik i muzičar Rade Šerbedžija kikindskoj publici priredio je nezaboravno muzičko i poetsko veče. Prep prepunom salom kikindskog pozorišta nastupio je sa bendom „Zapadni kolodvor“. Izveli su pesme sa novog albuma „Ne okreći se sine“, ali i dobro poznate numere. Za koncert se, očekivano, tražila karta više.

Slavimo Dan grada: Od blatnjavog naselja do grada sa rasvetom, uređenom pijacom, drvoredima, omnibusom…

Jelena Trifunović December 28, 2022

U periodu kada je proglašena za grad sa samostalnim senatom i magistratom 1892. godine, Velika Kikinda imala je oko 23.000 stanovnika. Sa širokim i blatnjavim ulicama, više je ličila na neuređeno selo, nego na grad.

U centru, pokraj pijace, između Kurije i varoške kafane, često se zadržavala velika bara sa ustajalom vodom, a s jeseni i proleća, blato je bilo duboko do kolena. Trotoara i uređenih prelaza na ulicama gotovo da nije ni bilo čak ni u centru. Da bi se prešla ulica, u kišnim danima, prostirala se kukuruzovina ili slama.

Inicijativom opštinskog načelnika, kasnije prvog gradonačelnika Velike Kikinde Riste Telečkog, 1891. godine podignut je zajam u visini od 100.000 forinti, zahvaljujući kom su kaldrmisane glavne ulice, iskopani novi arterski bunari, dograđena opštinska kuća. Iste godine 1891, počela je izgradnja nove jednospratne gradske kuće, koja je završena 1894. godine.

Zanimljiv podatak je da se prvi bicikl na ulicama Kikinde pojavio 1894. godine, kao novo prevozno sredstvo posebno pogodno za ravničarske krajeve. Saobraćajni propisi, međutim, nisu postojali sve do 1896.

Prvi gradonačelnik Kristifor Rista Telečki (1844-1914) bio je advokat, ali je kao političar često bio na važnim funkcijama. Takođe, bio je jedan od osnivača Narodne privredne banke, poslanik na Ugarskom saboru, osnovao je Crveni krst u Kikindi, bio predsednik crkvene opštine.

Velike komunalne probleme rešavao je njegov naslednik na toj funkciji Živko Bogdan, advokat i doktor prava. Gradonačelnik Velike Kikinde bio je od 1895. do 1910. godine, kada je Kikinda i poprimila glavna obeležja uređenog grada. Godine 1896. izgrađeno je 23.420 m2 kaldrme, uređena je pijaca, zasađeni drvoredi lipa u glavnoj ulici, pošumljeno vašarište, velika pažnja je posvećena kišnoj kanalizaciji i gradnji prelaza, jendeka, trotoara. Iste godine industrijalac Bon je sproveo struju u svojoj gostioni, ali je bio obavezan od strane vlasti da postavi dve sijalice i na pijaci.

Na ulicama Kikinde 1896. godine pojavio se omnibus. Uvedena je prva linija javne rasvete od trga do parnog mlina. Izbušeno je osam arterskih bunara po frtaljima. Većina ulica dobila je nazive 1898, a godinu dana kasnije sagrađena je Suvača na uglu Nemanjine i Moravske.

Na prelazu iz XIX u XX vek grade se mnogi objekti građanske i stilske arhitekture koji danas čine prepoznatljivo graditeljsko nasleđe. Kikinda sve više liči na grad, a početkom XX veka ubraja se među najbogatije gradove Banata. Njena imovina procenjena je na 5,8 miliona kruna.

Zanimljive detalje iz biografije dva velikokikindska gradonačelnika beleži istoričar Vladislav Vujin u knjizi „Kaži prstom- Velika Kikinda kroz novinske oglase i reklame”.

Horovođa „Gusala” komponovao marš u čast gradonačelnika

Tolingerov naslednik na mestu horovođe „Gusala“, Čeh Hranislav Hartl komponovao je za klavir „Marš Riste Telečkog“ u čast velikokikindskog gradonačelnika koji je u julu 1896. godine od cara Franje Josifa odlikovan mađarskim krunisanim zlatnim krstom. Orden je Risti Telečkom uručio zamenik župana Torontalske županije dr Lajoš Delimanić, a posle ceremonije upriličen je banket.
Inače, kako je zabeležila tadašnja štampa, partitura je mogla da se kupi u školskoj zgradi, a prihod je bio namenjen sirotinjskom fondu.

Živko od Iđoša

Jedan od najistaknutijih gradonačelnika u istoriji Kikinde Živko Bogdan rođen je u Iđošu 1853. godine. Kao poslanik Ugarskog sabora 1912.godine, od cara Franje Josifa dobio je plemstvo i porodični grb. Postao je Bogdan de Tiszahegyes Zsivko to jest Živko Bogdan od Iđoša. Titulu je posle njegove smti nosio njegov sin Ivan, mađarski diplomata. Živko Bogdan je umro 1913. u Budimpešti. Sahranjen je na Melinom groblju.

U humanitarnoj akciji Crvenog krsta pripremljeno 500 novogodišnjih paketića

Jelena Trifunović December 28, 2022

U akciji solidarnosti „Jedan paketić, puno ljubavi”, sugrađani su donirali 910 kilograma konditorskih proizvoda od kojih su volonteri Crvenog krsta pripremili novogodišnje paketiće za decu u stanju socijalne potrebe. Humanitarnoj akciji odazvale su se škole, vrtići, preduzeća, udruženja građana i drugi.

– Prikupili smo i više od planirane količine slatkiša i slaniša. Pripremljeno je 500 novogodišnjih paketića. tako da ćemo obuhvatiti i drugu decu u stanju socijalne potrebe pored korisnika narodne kuhinje- decu u hraniteljskim porodicama i sa smetnjama u razvoju- kaže za Kikindski portal Danijela Bjeljac, sekretarka Crvenog krsta Kikinda.

Kraj decembra je vreme i za tradicionalne humanitarne akcije „Čaj od srca” i „Deca deci”. Volonteri Crvenog krsta su na Novogodišnjem bazaru koji traje do 23. do 30. decembra, a sva prikupljena sredstva od dobrovoljnih priloga i prodaje čestitki biće usmerena dečijem odeljenju Opšte bolnice u Kikindi.

Još jedna aktivnost Crvenog krsta- „Zimska škola humanosti”, prilika je da se volonteri ove organizacije upoznaju sa njenom istorijom, principima i aktivnostima, programom prve pomoći, prevencijom trgovine ljudima, smanjenjem rizika od elementarnih nepogoda, kao i promocijom humanih vrednosti.

Novogodišnji bazar u OŠ „Milivoj Omorac“: Sakupili sredstva za odbojkašku mrežu i lopte

Jelena Trifunović December 21, 2022

Da spoje lepo i korisno, dosetili su se u Osnovnoj školi „Milivoj Omorac“ u Iđošu. U susret predstojećim praznicima organizovali su prodajni novogodišnji bazar i isplanirali da sakupljenim sredstvima kupe novu odbojkašku mrežu za školu.

Inicijativa je potekla od nastavnice Jelene Moldvai, kojoj se pridružila koleginica Jelena Grbić, a potom i učiteljice i ostatak kolektiva. Odziv roditelja i drugih meštana premašio je očekivanja. Sala se napunila, a prodajni stolovi ispraznili.

-Vredni i kreativni đaci su zajedno sa roditeljima pravili božićne i novogodišnje čestitke i razne praznične poklončiće. Odazvao se veliki broj meštana, pored roditelja i nastavnika, i uspeli su da sakupe 32.000 dinara. Biće dovoljno ne samo za kupovinu odbojkaške mreže, već i za nove lopte- kaže za Kikindski portal Aleksandar Aćimov, direktor škole.

Osnovnu školu „Milivoj Omorac“ u Iđošu pohađa 110 đaka od prvog do osmog razreda.

Prvi rezultati popisa: U Kikindi 9.700 stanovnika manje

Jelena Trifunović December 21, 2022

Republički zavod za statistiku objavio je prve rezultate Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova koji je sproveden tokom oktobra na teritoriji Srbije. Prema objavljenim podacima, na teritoriji Grada Kikinde ukupan broj stanovnika iznosi 49.691.

Prema Popisu iz 2011, u Kikindi je živelo 59.453 ljudi. Pad broja stanovnika iznosi 9.762. Koliko je stanovnika manje u samoj Kikindi, a koliko pojedinačno u selima, znaćemo kada pristignu detaljniji rezultati popisa.

Ukupan broj popisanih domaćinstava na teritoriji Grada Kikinde je 19.576, a stanova 24.070, pokazuju prvi rezultati Popisa koje je objavio RZS.

Prema tim rezultatima, u Republici Srbiji živi 6 690 887 stanovnika što je skoro pola miliona odnosno 6,9 odsto manje nego što je evidentirano na Popisu 2011. godine (-495.975). U regionu Vojvodine, živi 182.453 ljudi manje.

Jedino region Beograda beleži porast, pa je broj stanovnika povećan za 26.123.

Budžet Kikinde u 2023. godini 3,47 milijardi dinara

Jelena Trifunović December 20, 2022

Odbornici skupštine Grada usvojili su na današnjoj sednici budžet za 2023. godinu sa projekcijama za 2024. i 2025. godinu, koji je planiran u visini od 3,47 milijardi dinara. Za novu investiciju- postrojenja za prečišćavanje pijaće vode u selima planirano je kreditno zaduženje od 95 miliona dinara.

Gradonačelnik Nikola Lukač rekao je da je budžet domaćinski i skrojen u skladu sa realnim mogućnostima.

-Kikinda ide napred, u dobrom pravcu, i bolje je mesto za život i rad nego pre deset godina. Kvalitet života u Kikindi se popravio i treba da bude još na višem nivou. Pomenuću neke od projekata koje radimo: fabrika vode, investicija od 11 miliona evra, ide svojim tokom, biće do kraja iduće godine, početkom 2024. treba da se završi. Krenućemo da radimo četiri postrojenja za prečišćavanje pijaće vode u četiri sela, početkom 2024.godine na red stižu i ostale mesne zajednice. U toku je rekonstrukcija magistralnog voda, plato ispred pijace će se raditi posle sanacije vodovodne mreže. Za industrijsku zonu Rasadnik 70 miliona smo dobili iz republike, nastavak je izgradnja rasvete za šta nam je pokrajina opredelila 54 miliona. Pregovaramo sa šest ili sedam potencijalnih investitora da dođu i otvore od 100 do 500 novih radnih mesta.

-Sređujemo Staro jezero i kanalsku mrežu. U narednoj godini očekujemo početak izgradnje novog Centra za socijalni rad. Brza saobraćajnica Sombor-Kikinda ide svojim tokom, sve činimo da krenu radovi i od Nakova, kao i da granični prelaz proradi 24 časa. Kanalizaciju u ŽNR i na Strelištu smo preprojektovali kako bi se zadovoljili novi standardi. U završnoj smo fazi za ritejl park, upotpunjujemo sadržaje za mlade sugrađane, i to su nam nova radna mesta. Imamo projekat za Dispanzer za žene, međutim Dom zdravlja poseduje svoj prostor koji ćemo u narednom periodu adaptirati. Radi se i projekat novog Doma zdravlja. Uskoro, u februaru, nastavljaju se radovi u bolnici, završava se prva faza. Radićemo dečja igrališta u selima i gradu. Za kružni tok u Bašaidu smo izdvojili 20 miliona- istakao je gradonačelnik Lukač i zahvalio se pokrajinskoj i republičkoj administraciji na podršci.

Za tekuću potrošnju u budžetu je opredeljeno 2,77 milijardi dinara, dok je 698 miliona dinara što je 20 odsto budžeta, namenjeno investicionim ulaganjima, obrazložila je zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski.

– Subvencije su smanjene za 27 miliona u odnosu na 2022, jer nema subvencije za Toplanu i pijacu. Subvencija za JP Kikinda iznosi 146 miliona-od čega je najviše sredstava za putnu infrastrukturu, a 22 miliona dobija Autoprevoz- 20 miliona za pokriće tekućih rashoda (energente i rezervne delove), a 2 miliona za nabavku autobusa. Sve ono što je započeto treba da se nastavi- logika je kojom smo se rukovodili prilikom planiranja investicija. Za rekonstrukciju vodovodne infrastrukture planirano je više od 245 miliona dinara, 19 miliona za kanalizacionu, preko 160 miliona za putnu infrastrukturu, preko 30 miliona za škole. Rekonstrukcija sistema za prečišćavanje pijaće vode u selima je nova investicija. Investicija je vredna, po proceni, 240 miliona, od čega je naše učešće 80 miliona plus 15 miliona za preprojektovanje postojeće dokumentacije. To je tih 95 miliona koji će biti pokriveni iz kredita. Mesne zajednice koje će prve biti deo ove investicije su Iđoš, Mokrin, Banatsko Veliko Selo, Nakovo. Svugde imamo sređenu projektno-tehničku dokumentaciju i pitanja legalizacije, osim u Bašaidu- rekla je Dijana Jakšić Kiurski.

Bogdan: Uravnotežen budžet

Predsednik skupštine grada Mladen Bogdan istakao je da je budžet za 2023. godinu uravnotežen i dobro planiran.

-Razgovarali smo sa sugrađanima i došli do toga šta su prioriteti. U budžetu se posvećuje pažnja razvojnim projektima i infrastrukturi, a sa druge strane nismo zanemarili socijalno odgovornu komponentu jer nastavljamo sa dosadašnjim merama i programima, a uvodimo i nove. Obraćamo pažnju na sve, ovaj budžet je ne samo odraz odgovorne politike i brige o građanima, već i slika politike rasta i razvoja grada- rekao je Bogdan.

Tešin (SPS): Razvojni budžet

Đorđe Tešin, šef odborničke grupe SPS istakao je da je iz godine u godinu prisutan pozitivan trend rasta udela investicionih ulaganja u gradskom budžetu.

-Ovo je umereno razvojni budžet ako ćemo da budemo baš konzervativni, a ako ćemo da budemo optimistični, mogu da kažem da imamo razvojni budžet. Treba uzeti u obzir i društveno-ekonomske faktore koji nas okružuju, a nisu povoljni za planiranje i investicije. U budžetu početno stanje od 100 miliona pokriva kreditno zaduženje, prihodovna strana je utemeljena u praksi. SPS će podržati predlog budžeta – jasan je bio socijalista Tešin.

Odbornik LSV Miroslav Grujić je stava da je trebalo više novca opredeliti za investicije i pohvalio to što je selima usmereno više sredstava.

Načelo opreza i načelo prioriteta dominiraju pri planiranju i opredeljivanju budžetskih sredstava, tako se ponašaju odgovorni ljudi koji znaju šta hoće, a svakom dinaru u budžetu zna se put, rekla je Milica Tripinović Popov, odbornica SNS.