vesti kikinda

Lukac paketici

Традиционална акција поделе новогодишњих пакетића деци од једне до десет година која су писма са новогодишњим жељама убацила у „кутију жеља” на градском тргу, ове године обрадовала је више од 6.000 деце. Белобради дека, снежна краљица и вилењаци пожурили су да посете све домове малишана пре Нове године, и да им уз жељене пакетиће улепшају празнике. Оригинална акција локалне самоуправе у Кикинди која је регистрована чак и у Заводу за интелектуалну својину, и овога пута успешно је приведена крају.

Најмлађи суграђани сутра тачно у подне, на платоу испред Градске куће дочекаће Нову годину. После пуно смеха, музике и забаве уз другаре из Дечјег позоришта „Лане”, пре него што сат откуца подне кренуће новогодишње одбројавање.

Долазак Нове 2023. године, тачно у поноћ, већ по традицији означиће ватромет испред Градске куће и звуци валцера.

Новогодишњи базар траје још данас и сутра у преподневним сатима, а у музичком делу програма вечерас од 18 сати, на бини испред Градске куће наступиће „Плави птичић”.

 

 

kc5

Више од 140 музичких извођача Културног центра вечерас је наступило на Новогодишњем гала концерту под називом „Ноћ музике“. На сцени Народног позоришта наступили су: Хор и оркестар „Attendite!“, Дечији хор „Кикиндијанци“, и женска и дечија певачка група „Мелизми“.

Догађају су, у име Града, присуствовали заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски, председник Градске скупштине, Младен Богдан, и чланoви Градског већа,  Валентина Мицковски и Мирослав Дучић.

– Музиком испраћамо стару и идемо у сусрет новој години с надом да ће она бити још лепша и боља. Уживаћемо у прилици да гледамо музичке извођаче свих  генерација. Ово је и прилика да Културни центар, у једном музичком изразу, обједини све што су радили и за шта имају подршку свог Града – рекла је Дијана Јакшић Киурски.

В. д. директор Културног центра, Марко Марковљев, подсетио је да је последњи гала концерт био приређен 2019. године.

– Вечерас имамо веома богат програм различитих музичких жанрова, од класичне до филмске музике. Ова година била је изузетно добра за наш хор, али се надамо да ће бити још нових успеха и нових дестинација, да ћемо, са успехом,  представљати наш град и наш Културни центар.

Хор „Attendite!“, овенчан успесима и признањима у години за нама, пре два месеца добио је и подмладак, чему се у Културном центру посебно радују.

– Наш хор сазрева и расте – каже диригенткиња, проф. др Биљана Јеремић. – Протекле године коначно смо могли да певамо, отуд су и наши резултати бољи. Вечерас се први пут представља и Дечији хор „Кикиндијанци“ који има око 60 чланова. Деца су веома заинтересована, воле начин на који се ради. Наша идеја је да старије чланове Дечијег хора прикључујемо одраслима, да тако затворимо круг.

Вокална група Културног центра, „Мелизми“, за Гала концерт припремила је празнични програм.

– Концерт је круна нашег рада јер ми смо прави представници културе. Наша млађа певачка група, девојчице од седам до 13 година извешће песме из Баната, а ми ћемо публици понудити прави празнични репертоар и песме у рок-жанру – изјавила је оснивачица групе, Биљана Мандић.

На Гала вечери у Позоришту вечерас су били испуњени и сцена и гледалиште у којем није било довољно места за све који су желели да, у најлепшем маниру, уз музику и изванредне извођаче пођу у сусрет новој, 2023. години, поносни на своје талентоване и успешне суграђане и на свој град.

toplana

Да ли ће садашње цене даљинског грејања остати непромењене до краја грејне сезоне? У Јавном предузећу Топлана Кикинда очекују да хоће. Колико је такав план реалан и оправдан, полемисало се на протеклој седници градске скупштине на којој је усвојен градски буџет за наредну годину, као и планови пословања кикиндских јавних предузећа.

Да, ипак, нема економског оправдања да јавно предузеће које наплаћује услуге, исте цене има у 2023. години, оценио је шеф одборничке групе СПС Ђорђе Тешин.

-Републички завод за статистику је објавио очекивани раст цена на мало, а Министарство финансија пројектовану стопу инфлације. Повећава се и минимална цена рада. По мом мишљењу морало се ићи са планирањем цена навише како не бисмо довели грађане у непријатну ситуацију да у свом кућном буџету не планирају раст цена. Ово је конструктивна критика јер гласамо за усвајање овог плана- истакао је Тешин.

Директор Топлане Кикинда Душан Марјановић, са друге стране, сматра да ће грејна сезона бити завршена са садашњим ценама које важе од 1. новембра.

-Закон прописује начин одређивања цена, а одлуку добијамо од ресорног Министарства. Сада су ове цене , добићемо услове за даље пословање и кориговати цене ако добијемо смернице од Министарства. Ако не добијемо инструкцију од виших власти, не можемо то да урадимо. Исту методологију смо испоштовали и 2020. године када смо смањили цену грејања. Надам се да неће бити потребе за поскупљењем, да ћемо успети грејну сезону да завршимо са овим ценама- сматра директор Топлане.

Марјановић је истакао да је евидентан учинак замене 220 метара вреловода- од почетка ове грејне сезоне, за разлику од ранијих, догодила се само једна хаварија, са једним прикључком и то са малим бројем корисника.

-И сами знате да смо се пре девет, десет година борили са огромним наслеђеним дуговима. Замислите да смо те стотине милиона динара уложили у мрежу, опрему, аутоматизацију. Наша грејна сезона обухвата две године 2022. и 2023, не знамо ни каква ће зима бити, нити колико ћемо енергената потрошити. Наших 70 одсто корисника је по мерењу по квадрату. Морамо водити рачуна и о потрошњи енергената, добили смо од Владе да смањимо температуре корисницима, а ми се трудимо да одржимо континуитет да температура не буде нижа – предочио је Марјановић.

Одборник ДСС Ладислав Томић указао је да подржава да не буде поскупљења грејања.

-Био сам против поскупљења пре неколико месеци. Имамо најаву поскупљења струје и гаса од око 10 одсто у идућој години, а само опредељење да се не планира повећање цене даљинског грејања могу да подржим. Бићемо ипак уздржани, али нећемо бити ни против -изјавио је Томић.

Топлана греје 214.000 квадратних метара површине. Ово јавно предузеће у 2023. години планирало је инвестициона улагања: реконструкцију котларница Центар, Микронасеље, Хајдук Вељкова и Светозара Милетића, повезивање котларница и подстаница на СКАДА систем, изградњу вреловода и прикључака за зграде НСЗ и РФЗО и ПИО, набавку возила за потребе сервисне службе, израду пројекта за реконструкцију подстаница, котларница и вреловодне мреже. Послују без кредитних задужења и субвенција.

vakcina protiv kovida

Бивалентна вакцина против ковида-19 произвођача „Модерна“ која одговара на два присутна типа овог вируса, доступна је грађанима Кикинде од уторка у другој здравственој станици Дома здравља. Ова вакцина може се применити искључиво као бустер доза, код претходно вакцинисаних, без обзира на то коју су врсту вакцине претходно примили.

Кикиндском Заводу за јавно здравље испоручено је 500 доза за шест локалних самоуправа у округу, прецизирала је за Кикиндски портал др Сандра Радловић, директорица ове установе.

– У складу са стручно-методолошким упутством, бивалентна вакцина против ковида-19 може се применити као бустер доза, код особа старијих од 12 година које су раније вакцинисане против ковида-19, односно које су примиле примарну серију вакцине (две дозе), или које су додатно примиле једну, или више бустер доза вакцине. Услов за вакцинацију бивалентном вакцином је да је прошло најмање три месеца од примања последње дозе вакцине против ковида-19, или најмање три месеца од прележане инфекције код потпуно вакцинисаних особа. Бивалентна вакцина као бустер доза се нарочито препоручује код особа старијих од 50 година који имају пропратне хроничне болести, особа са примарним и секундарним имунодефицијенцијама, корисника и запослених у домовима за стара лица и запослених у здравственим установама. Позивам грађане да се вакцинишу- истиче др Радловић.

Бивалентна вакцина Spikevax bivalent Original/Omicron BA.1 базирана је на технологији РНК вакцине и садржи оригинални, вухански сој и модификовани БА.1 омикрон сој. Вакцинација се обавља у другој здравственој станици, радним данима од 8 до 13 часова.

 

 

IMG_2714 (Large)

Легендарни глумац, редитељ, песник и музичар Раде Шербеџија кикиндској публици приредио је незаборавно музичко и поетско вече. Преп препуном салом кикиндског позоришта наступио је са бендом „Западни колодвор“. Извели су песме са новог албума „Не окрећи се сине“, али и добро познате нумере. За концерт се, очекивано, тражила карта више.

 

Velika Kikinda

У периоду када је проглашена за град са самосталним сенатом и магистратом 1892. године, Велика Кикинда имала је око 23.000 становника. Са широким и блатњавим улицама, више је личила на неуређено село, него на град.

У центру, покрај пијаце, између Курије и варошке кафане, често се задржавала велика бара са устајалом водом, а с јесени и пролећа, блато је било дубоко до колена. Тротоара и уређених прелаза на улицама готово да није ни било чак ни у центру. Да би се прешла улица, у кишним данима, простирала се кукурузовина или слама.

Иницијативом општинског начелника, касније првог градоначелника Велике Кикинде Ристе Телечког, 1891. године подигнут је зајам у висини од 100.000 форинти, захваљујући ком су калдрмисане главне улице, ископани нови артерски бунари, дограђена општинска кућа. Исте године 1891, почела је изградња нове једноспратне градске куће, која је завршена 1894. године.

Занимљив податак је да се први бицикл на улицама Кикинде појавио 1894. године, као ново превозно средство посебно погодно за равничарске крајеве. Саобраћајни прописи, међутим, нису постојали све до 1896.

Први градоначелник Кристифор Риста Телечки (1844-1914) био је адвокат, али је као политичар често био на важним функцијама. Такође, био је један од оснивача Народне привредне банке, посланик на Угарском сабору, основао је Црвени крст у Кикинди, био председник црквене општине.

Велике комуналне проблеме решавао је његов наследник на тој функцији Живко Богдан, адвокат и доктор права. Градоначелник Велике Кикинде био је од 1895. до 1910. године, када је Кикинда и попримила главна обележја уређеног града. Године 1896. изграђено је 23.420 м2 калдрме, уређена је пијаца, засађени дрвореди липа у главној улици, пошумљено вашариште, велика пажња је посвећена кишној канализацији и градњи прелаза, јендека, тротоара. Исте године индустријалац Бон је спровео струју у својој гостиони, али је био обавезан од стране власти да постави две сијалице и на пијаци.

На улицама Кикинде 1896. године појавио се омнибус. Уведена је прва линија јавне расвете од трга до парног млина. Избушено је осам артерских бунара по фртаљима. Већина улица добила је називе 1898, а годину дана касније саграђена је Сувача на углу Немањине и Моравске.

На прелазу из XIX у XX век граде се многи објекти грађанске и стилске архитектуре који данас чине препознатљиво градитељско наслеђе. Кикинда све више личи на град, а почетком XX века убраја се међу најбогатије градове Баната. Њена имовина процењена је на 5,8 милиона круна.

Занимљиве детаље из биографије два великокикиндска градоначелника бележи историчар Владислав Вујин у књизи „Кажи прстом- Велика Кикинда кроз новинске огласе и рекламе”. 

Хоровођа „Гусала” компоновао марш у част градоначелника

Толингеров наследник на месту хоровође „Гусала“, Чех Хранислав Хартл компоновао је за клавир „Марш Ристе Телечког“ у част великокикиндског градоначелника који је у јулу 1896. године од цара Фрање Јосифа одликован мађарским крунисаним златним крстом. Орден је Ристи Телечком уручио заменик жупана Торонталске жупаније др Лајош Делиманић, а после церемоније уприличен је банкет.
Иначе, како је забележила тадашња штампа, партитура је могла да се купи у школској згради, а приход је био намењен сиротињском фонду.

Живко од Иђоша

Један од најистакнутијих градоначелника у историји Кикинде Живко Богдан рођен је у Иђошу 1853. године. Као посланик Угарског сабора 1912.године, од цара Фрање Јосифа добио је племство и породични грб. Постао је Bogdan de Tiszahegyes Zsivko то јест Живко Богдан од Иђоша. Титулу је после његове смти носио његов син Иван, мађарски дипломата. Живко Богдан је умро 1913. у Будимпешти. Сахрањен је на Мелином гробљу.

јеdan paketić puno ljubavi

У акцији солидарности „Један пакетић, пуно љубави”, суграђани су донирали 910 килограма кондиторских производа од којих су волонтери Црвеног крста припремили новогодишње пакетиће за децу у стању социјалне потребе. Хуманитарној акцији одазвале су се школе, вртићи, предузећа, удружења грађана и други.

– Прикупили смо и више од планиране количине слаткиша и сланиша. Припремљено је 500 новогодишњих пакетића. тако да ћемо обухватити и другу децу у стању социјалне потребе поред корисника народне кухиње- децу у хранитељским породицама и са сметњама у развоју- каже за Кикиндски портал Данијела Бјељац, секретарка Црвеног крста Кикинда.

Крај децембра је време и за традиционалне хуманитарне акције „Чај од срца” и „Деца деци”. Волонтери Црвеног крста су на Новогодишњем базару који траје до 23. до 30. децембра, а сва прикупљена средства од добровољних прилога и продаје честитки биће усмерена дечијем одељењу Опште болнице у Кикинди.

Још једна активност Црвеног крста- „Зимска школа хуманости”, прилика је да се волонтери ове организације упознају са њеном историјом, принципима и активностима, програмом прве помоћи, превенцијом трговине људима, смањењем ризика од елементарних непогода, као и промоцијом хуманих вредности.

bazar iđoš 2

Да споје лепо и корисно, досетили су се у Основној школи „Миливој Оморац“ у Иђошу. У сусрет предстојећим празницима организовали су продајни новогодишњи базар и испланирали да сакупљеним средствима купе нову одбојкашку мрежу за школу.

 Иницијатива је потекла од наставнице Јелене Молдваи, којој се придружила колегиница Јелена Грбић, а потом и учитељице и остатак колектива. Одзив родитеља и других мештана премашио је очекивања. Сала се напунила, а продајни столови испразнили.

-Вредни и креативни ђаци су заједно са родитељима правили божићне и новогодишње честитке и разне празничне поклончиће. Одазвао се велики број мештана, поред родитеља и наставника, и успели су да сакупе 32.000 динара. Биће довољно не само за куповину одбојкашке мреже, већ и за нове лопте- каже за Кикиндски портал Александар Аћимов, директор школе.

Основну школу „Миливој Оморац“ у Иђошу похађа 110 ђака од првог до осмог разреда.

kikinda grad

Републички завод за статистику објавио је прве резултате Пописа становништва, домаћинстава и станова који је спроведен током октобра на територији Србије. Према објављеним подацима, на територији Града Кикинде укупан број становника износи 49.691.

Према Попису из 2011, у Кикинди је живело 59.453 људи. Пад броја становника износи 9.762. Колико је становника мање у самој Кикинди, а колико појединачно у селима, знаћемо када пристигну детаљнији резултати пописа.

Укупан број пописаних домаћинстава на територији Града Кикинде је 19.576, а станова 24.070, показују први резултати Пописа које је објавио РЗС.

Према тим резултатима, у Републици Србији живи 6 690 887 становника што је скоро пола милиона односно 6,9 одсто мање него што је евидентирано на Попису 2011. године (-495.975). У региону Војводине, живи 182.453  људи мање.

Једино регион Београда бележи пораст, па је број становника повећан за 26.123.

IMG_1800 (Large)

Одборници скупштине Града усвојили су на данашњој седници буџет за 2023. годину са пројекцијама за 2024. и 2025. годину, који је планиран  у висини од 3,47 милијарди динара. За нову инвестицију- постројења за пречишћавање пијаће воде у селима планирано је кредитно задужење од 95 милиона динара.

Градоначелник Никола Лукач рекао је да је буџет домаћински и скројен у складу са реалним могућностима.

-Кикинда иде напред, у добром правцу, и боље је место за живот и рад него пре десет година. Квалитет живота у Кикинди се поправио и треба да буде још на вишем нивоу. Поменућу неке од пројеката које радимо: фабрика воде, инвестиција од 11 милиона евра, иде својим током, биће до краја идуће године, почетком 2024. треба да се заврши. Кренућемо да радимо четири постројења за пречишћавање пијаће воде у четири села, почетком 2024.године на ред стижу и остале месне заједнице. У току је реконструкција магистралног вода, плато испред пијаце ће се радити после санације водоводне мреже. За индустријску зону Расадник 70 милиона смо добили из републике, наставак је изградња расвете за шта нам је покрајина определила 54 милиона.  Преговарамо са шест или седам потенцијалних инвеститора да дођу и отворе од 100 до 500 нових радних места.

 -Сређујемо Старо језеро и каналску мрежу. У наредној години очекујемо почетак изградње новог Центра  за социјални рад. Брза саобраћајница Сомбор-Кикинда иде својим током, све чинимо да крену радови и од Накова,  као и да гранични прелаз проради 24 часа. Канализацију у ЖНР и на Стрелишту смо препројектовали како би се задовољили нови стандарди. У завршној смо фази за ритејл парк, употпуњујемо садржаје за младе суграђане, и то су нам нова радна места. Имамо пројекат за Диспанзер за жене, међутим Дом здравља поседује свој простор који ћемо у наредном периоду адаптирати. Ради се и пројекат новог Дома здравља. Ускоро, у фебруару, настављају се радови у болници, завршава се прва фаза. Радићемо дечја игралишта у селима и граду. За кружни ток у Башаиду смо издвојили 20 милиона- истакао је градоначелник Лукач и захвалио се покрајинској и републичкој администрацији на подршци.

За текућу потрошњу у буџету је опредељено 2,77 милијарди динара, док је 698 милиона динара што је 20 одсто буџета, намењено инвестиционим улагањима, образложила је заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски.

– Субвенције су смањене за 27 милиона у односу на 2022, јер нема субвенције за Топлану и пијацу. Субвенција за ЈП Кикинда износи 146 милиона-од чега је највише средстава за путну инфраструктуру, а 22 милиона добија Аутопревоз- 20 милиона за покриће текућих расхода (енергенте и резервне делове), а 2 милиона за набавку аутобуса. Све оно што је започето треба да се настави- логика je којом смо се руководили приликом планирања инвестиција. За реконструкцију водоводне инфраструктуре планирано је више од 245 милиона динара, 19 милиона за канализациону, преко 160 милиона за путну инфраструктуру, преко 30 милиона за школе. Реконструкција система за пречишћавање пијаће воде у селима је нова инвестиција. Инвестиција је вредна, по процени, 240 милиона, од чега је наше учешће 80 милиона плус 15 милиона за препројектовање постојеће документације. То је тих 95 милиона који ће бити покривени из кредита. Месне заједнице које ће прве бити део ове инвестиције су Иђош, Мокрин, Банатско Велико Село, Наково. Свугде имамо сређену пројектно-техничку документацију и питања легализације, осим у Башаиду- рекла је Дијана Јакшић Киурски.

Богдан: Уравнотежен буџет

Председник скупштине града Младен Богдан истакао је да је буџет за 2023. годину уравнотежен и добро планиран.

-Разговарали смо са суграђанима и дошли до тога шта су приоритети. У буџету се посвећује пажња развојним пројектима и инфраструктури, а са друге стране нисмо занемарили социјално одговорну компоненту јер настављамо са досадашњим мерама и програмима, а уводимо и нове. Обраћамо пажњу на све, овај буџет је не само одраз одговорне политике и бриге о грађанима, већ и слика политике раста и развоја града- рекао је Богдан.

Тешин (СПС): Развојни буџет

Ђорђе Тешин, шеф одборничке групе СПС истакао је да је из године у годину присутан позитиван тренд раста удела инвестиционих улагања у градском буџету.

-Ово је умерено развојни буџет ако ћемо да будемо баш конзервативни, а ако ћемо да будемо оптимистични, могу да кажем да имамо развојни буџет. Треба узети у обзир и друштвено-економске факторе који нас окружују, a нису повољни за планирање и инвестиције. У буџету почетно стање од 100 милиона покрива кредитно задужење, приходовна страна је утемељена у пракси. СПС ће подржати предлог буџета – јасан је био социјалиста Тешин.

Одборник ЛСВ Мирослав Грујић је става да је требало више новца определити за инвестиције и похвалио то што је селима усмерено више средстава.

Начело опреза и начело приоритета доминирају при планирању и опредељивању буџетских средстава, тако се понашају одговорни људи који знају шта хоће, а сваком динару у буџету зна се пут, рекла је Милица Трипиновић Попов, одборница СНС.

 

 

error: Content is protected !!