најчитанији портал Севернобанатског округа
Покрајинска секретарка за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама Драгана Милошевић боравиће у четвртак 19. јануара у посети Кикинди.
После радног састанка са градоначелником Николом Лукачем и његовим сарадницима у Градској кући, покрајинска секретарка Драгана Милошевић посетиће Народни музеј Кикинда и Академско друштво за неговање музике „Гусле”.
После тронедељне празничне паузе, кикиндски бувљак поново је омиљено место бројних купаца у потрази за разноразним потрепштинама. Јутрос, већ нешто пре шест сати, пристизали су први продавци, као и први потрошачи ранораниоци. У понуди-од игле до локомотиве. Можда ћете пронаћи баш оно што тражите и то по веома повољној цени, а можда вам се, у разноврсном асортиману, укаже и неочекивана прилика да пазарите нешто потпуно непланирано. Ценкање је дозвољено и пожељно.
Продавци са којима смо разговарали кажу да су услови на кикиндском бувљаку одлични- простран простор, уређени и уредни тоалети, ресторан за топли напитак и укусан залогај. По ветровитој јануарској недељи посећеност је била осредња, а може се претпоставити да многи суграђани нису ни знали да је вашар поново почео са радом.
Један од оних који нам указује на одличне услове продаје је Гери Шахин из Тобе.
-Све имамо што нам је потребно, задовољан сам. Продаја, онако, није лоше. Сад је била пауза због празника- каже. Други продавац из Новог Милошева тврди да је промет, ипак, прилично слаб јер кад „оде у Нови Сад, роба за трен „плане“”.
Одевни предмети од 50 динара па навише, јакне за 200 динара, плишане играчке за 100 динара, стари грамофон који су нам нудили за 500 динара (уверавају да ради-нисмо пробали, верујемо на реч), дечји бицикл за 2000 динара, по тој цени и занимљиве украсне лампе, али и електрични тротинети у комплету са потребном опремом, стари свега годину дана за само 150 евра.
Све то само је делић данашње, шаролике понуде на бувљој пијаци о којој сведочи и галерија фотографија (види испод). Обућа, школски прибор, козметика, кућни уређаји, посуђе, дечја ауто седишта, слике, декоративни предмети, кациге, музички инструменти, одевни аксесоари, накит, сатови, плоче… Ако радо пазарите на оваквим местима, онда вам је познато да није све у новцу-потребно је да се наоружате стрпљењем и упорношћу у потрази за жељеним артиклима. Никад се не зна са каквим интересантним и неочекиваним пазаром ћете се вратити кући.
Како сазнаје Портал Кикиндски, ускоро следи једна новина у раду кикиндског бувљака. Крајем фебруара или почетком марта, у плану је да ради и суботом, а не искључиво недељом као до сада. Радно време бувљака је, током зимског периода од 6 сати ујутру, а у летњој сезони од 5 часова. Иако је радно време до 15 сати, најквалитетнија понуда, логично, прва нађе купце, па је боље бувљак посетити у преподневним сатима. Мада, никад се не зна. Можда одређена роба чека баш вас.
Три дана занимљиве хемије и музичког времеплова на радионицама у оквиру зимског кампа у Центру за стручно усавршавање окупили су тридесетак деце узраста од шест до 12 година. Да је камп испунио очекивања малишана, уверили смо се на лицу места. Марко Пандуров, ученик четвртог разреда Основне школе „Свети Сава“ пун је утисака са хемијске радионице.
-Много ми се свидело овде, много тога сам научио, а наставница ме похвалила јер сам неке ствари већ знао. Било је баш забавно, волео бих да дођем и следеће године- каже Марко.
И Дуња Грубиша (9) је доста нових сазнања стекла на хемијској радионици.
-Понећу кући миришљаву свећу. Мом брату се више свидела музичка радионица, а мени је овде занимљивије.
-Мени се посебно свидело што смо правили миришљаве свеће и слајдове-додаје Татјана Лисулов (9).
Наставница Сенка Хелдрих каже да је хемијска радионица приближила ову науку деци која хемију још немају у школи.
-Хтели смо да покажемо деци да хемија није баук, да то нису само формуле и рачунања, већ да је хемија свуда око нас и да се са њом ученици сусрећу у свакодневном животу- каже Сенка Хелдрих, наставница хемије која је водила ову радионицу у Центру за стручно усавршавање. -Правили смо мирисне свеће, сапуне, лабело и слајм, а деца су ове поклончиће понела кућама. Мислим да је радионица испунила њихова очекивања.
Мултиинструменталиста и васпитач Милан Вашалић водио је музичку радионицу.
-Првог дана смо проучавали музичку генезу, због чега настаје музика, шта је подстакло човека да ствара и да се музички изражава, који је био први инструмент. Причали смо како је то наука утицала на музику, па данас имамо прегршт инструмената који као подршку имају струју, софтверске програме.
Другог дана смо израђивали инструменте. Направио сам овај суперсонични аудио топ, а деца су правила различите инструменте од ствари из окружења, то су картонске чаше, папири, рециклажни материјал, пластичне и металне цеви. Трећег дана смо посетили лабораторије звука: „Гусле“ и музички студио „Маус“. Тамо је био рокенрол бенд, а међу члановима бенда дечак који свира цитру, тако су на једном месту деца видела како може да се помири традицонални и модеран звук, наводи Вашалић.
Изградња кружног тока на раскрсници у Башаиду, на излазу из села према Меленцима, планирана је у овој години. То је најцрња саобраћајна тачка на територији Града Кикинде, на којој су честе саобраћајне несреће, чак и са фаталним исходима. Мештани су у више наврата годинама уназад, упозоравали надлежне да је евидентна потреба за кружним током, а сагласна у таквој оцени је и саобраћајна струка.
Процењена вредност радова на овој деоници где се пут између Кикинде и Зрењанина укршта са путем за Нови Бечеј и Торду износи 56,6 милиона динара без пореза на додату вредност. Инвеститор ће бити „Путеви Србије“, јер је у питању магистрални пут у надлежности тог јавног предузећа, док ће из градске касе радови бити суфинансирани са 20 милиона динара. Председник Савета Месне заједнице Башаид Бојан Микалачки указује да је реч о великој и значајној инвестицији за Башаид.
-Поред изградње кружног тока, за ову годину планиран је и наставак изградње капеле. То су велике инвестиције. За наставак изградње капеле на месном гробљу, из градског буџета опредељено је 20 милиона динара- наводи Микалачки и додаје:
-У овој години планирано је и асфалтирање дела улице Јована Поповића у Бикачу, у дужини од око 800 метара. Сада је ту калдрма. У плану је и бетонирање стазе на главној улици-Војвођанској, по фазама.
У прошлој години, у Башаиду је завршена прва фаза изградње капеле, реконструисане су просторије Дома пензионера, Основна школа „1. Октобар“ добила је нову лед расвету, Ватрогасни дом нова роло врата, реконструисан је други део месне заједнице, а уређена је и зграда Дома здравља-окречена је фасада и офарбана капија.
Јованов лобирао и за кружни ток
Потребу изградње кружног тока у Башаиду, члановима Владе непосредно је предочио народни посланик и шеф посланичке групе СНС, суграђанин Миленко Јованов. Говорећи у Народној скупштини о пројектима важним за Кикинду и овај део Баната, између осталог, истакао је:
– Саобраћајни знаци постоје, то није спорно, али проблем је што један пут води из Новог Бечеја преко Новог Милошева, Башаида до Торде, а други иде из Кикинде преко Башаида до Зрењанина, и онда и једна и друга страна помисле да имају право првенства пролаза и то је црна тачка где има велики број несрећа и страдалих. Молио бих да имамо то у виду, и да пробамо да решимо. То ће бити решено обилазницом, али док она не буде реализована, тај кружни ток би решио проблем са којим се људи суочавају- нагласио је Јованов у Скупштини Србије.
Пошумили на више локација
У Башаиду је протеклих дана завршена још једна акција пошумљавања.
-Сваке године, Месна заједница допуни саднице тамо где недостају или су осушене. Протеклих дана, на Вашару је посађено 90 сибирских брестова као ветрозаштитни појас. На стадиону смо посадили 25 четинара, у парку двадесетак садница липе, брезе и четинара, а у дворишту школе 15 садница јавора- прецизира Микалачки.
Окречен објекат Дома здравља
Фасада Дома здравља окречена је-без уложеног динара, осим за материјал који је купљен средствима месне заједнице. Трошкова за саме молерске радове није било јер их је обавио радник месне заједнице.
У протекле три деценије у Кикинди се негује леп обичај да бадњак испред Цркве светог Николе доносе коњаници уз поворку запрега и фијакера окићену храстовим гранчицама. Тако је било и данас. Претходно је празнична поворка продефиловала градским улицама. Бадњак је освештао протојереј Миладин Спасојевић, старешина Храма Светог оца Николе. Овогодишњи домаћин бадњака је суграђанин Сава Петров.
-Слога је најважнија и најпотребнија у данашње време. Данас смо организовали све коње, коњанике и запреге, има сигурно петнаестак запрега, не само из нашег удружења. Данас се дели радост, здравље, весеље- каже Петров, који је члан Коњичког клуба „Банат“.
И ове године доношењу, освећењу и паљењу бадњака , присуствовао је велик број суграђана који ће бадњаке унети у своје домове и у породичној атмосфери дочекати најрадоснији хришћански праyник.
Према хришћанској традицији, обичај сечења бадњака се везује за то што су витлејемски пастири, на знак Звезде да се родио Христос Спаситељ, насекли грања и понели га у пећину да наложе ватру и огреју Христа и његову мајку. Бадњак представља оно дрво које је Јосиф заложио у хладној пећини, када се Христос родио и такође наговештава и дрво Христовог Крста.
Бадњи дан је последњи дан божићног поста, којим се верници припремају за прославу најрадоснијег празника рођења Исуса Христа, празника целе породице која је тада на окупу.
Сутра, на сам дан Божића, после свечане божићне литургије, освештавање и ломљење чеснице биће организовано у Храму Светог Николе као и у Храму Светих Козме и Дамјана.
У Храму Светих Козме и Дамјана
Свечано доношење, освећење и паљење бадњака уприличено je и у Храму Светих Козме и Дамјана. Празнична поворка коњаника, запрега и фијакера окупила се испред Храма у 12 сати, одакле је продефиловала градским улицама другог и трећег рејона (погледајте галерију слика).
Зрењанинац Жељко Станисављев пре непуних месец отворио је у Кикинди „Пите испод сача 0230“. Поред тога што сласне пите спремљене на старински начин имају посебан укус, оно што овог бурегџију издваја је акција солидарности.
-Нико не треба да буде гладан. Бесплатан оброк за оне који не могу да купе, то нисам први изумео. Нисам први, ни последњи- скроман је Жељко.
Испред локала који се налази на месту некадашње „Шпонгине пекаре“ затичемо неколико кеса са питама.
-Први је то урадио бурегџија из Крагујевца. Када сам то гледао на телевизији, срце ми је заиграло, био сам веома дирнут и рекао себи- ако икада будем отворио своју радњу, учинићу исто- прича за Кикиндски портал.
Педесетогодишњи Зрењанинац, на предлог пријатеља и познаника, одлучио је да отвори радњу у Кикинди. У Зрењанину више пекара има у понуди пите испод сача, а овде ниједна.
-Први пут сам у Кикинду дошао пре два месеца. Радио сам у Зрењанину у радњи где се праве пите испод сача. Ту су долазили људи из Кикинде и говорили ми: ајде мајсторе, дођи, отвори у Кикинди. Иако сам планирао да отворим радњу у Зрењанину јер тамо имам где, а овде сам дошао под кирију, ипак сам се одлучио за Кикинду- прича.
Посао је на почетку, па је и пословање у минусу, али Жељко нема дилему да чини исправно дело. Помисао да је некоме помогао, испуњава га радошћу.
– Пекари, када им остане, продају пециво и хлеб на џакове или у пола цене, ја то нисам хтео. У нашем послу не пече се по наруџбини као кад одете у хамбургерију на пример, па наручите један хамбургер. Ја морам да имам испечених пита, али не прода се све. Остане, и ми то онда исечемо и окачимо напоље, да узме онај ко нема. Питао сам да ли овде има дом за бескућнике или да у сарадњи са Црвеним крстом дамо угроженим породицама. Нама дневно остане од 5 до 15 килограма пите- каже хумани Зрењанинац.
Када је тек отворио радњу, на улици га је један младић пресрео и замолио за оброк, рекавши да нема новца и да живи од социјалне помоћи. Жељко га је упутио да оде по пите, а овај сусрет је, каже, додатно учврстио његову жељу да буде солидаран.
-Била је једна жена из неке хуманитарне организације која помаже оболелима од рака. Купила је сендвич и парче пите и оставила како би донирала оброк. Сликала је то и окачила на друштвене мреже. Те вечери је скоро 15 килограма пита, колико нам је остало, па смо износили, плануло за сат времена.
На питање, може ли неко његову хуманост да злоупотреби, Жељко је јасан.
-То ме не брине. Мени је ипак много важније да добије и неко ко стварно нема. Тада ми је пуно срце- каже овај бурегџија широког срца.
Укусне пите
Једна старија суграђанка пре неколико дана послужила се бесплатним питама, па је наредног дана дошла да похвали да су веома укусне и у знак захвалности донела воће.
-Пите које износимо и окачимо испред нису упаковане у папир како би људи могли на виде са чим су, па да изаберу. Има и посних-сазнајемо од Жељка.
Беживотна тела двојице мушкараца пронађена су јутрос у приватној кући у Улици Железнички нови ред у Кикинди. Према незваничним информацијама, З.М (56) је прво ножем и чекићем убио Т. З. (62), а потом је отишао на таван куће где се обесио. Мотив стравичног злочина највероватније је била љубомора јер је З. М. сумњао да је његова супруга у вези са Т. З.
По налогу надлежног тужилаштва, тела су послата на обдукцију у Центар за судску медицину у Нови Сад. Детаље крвавог злочина утврдиће истрага.
Јавно предузеће „Аутопревоз“ и у овој години наставиће да обнавља возни парк. Након што су у октобру прошле године купили пет аутобуса (половних), планирана је набавка још четири новија половна возила у овој години.
– У циљу обнове возног парка и обезбеђивања сигурности у пословању, предузеће планира да током другог квартала изврши набавку четири половна новија градска (приградска) аутобуса путем кредитирања од стране добављача са роком отплате до четири године-прецизирано је пословним планом.
Финансирање набавке пет аутобуса из прошле године, уговорено је на пет година, тако да се за 2023. и наредне три године планира отплата 7,2 милиона динара.
„Аутопревоз“ има 31 аутобус и 115 запослених. У овој години планиран је приход од 362 милиона динара и добит у износу од три милиона. Обим превоза планиран је на нивоу прошле године, осим повећања у локалу због уведене нове линије локалног градског превоза.
Како цене карата нису мењане од 2018. године, а поскупљење се, барем за сада, не помиње у програму пословања, јасно је да кикиндски превозник и у овој години рачуна на субвенције из градског буџета. Пословним планом који је усвојила градска скупштина, предвиђено је да користи субвенцију у висини од 22 милиона динара- од тога 15 милиона за набавку енергената (дизел горива), пет милиона за набавку резервних делова и два милиона за измирење дела годишње рате за куповину аутобуса.
Шта показује резиме године за нама, пуне изазова- познатих, али и непланираних? Који су то наредни кораци како би Кикинда постала боље место за живот? Да ли је овогодишњи буџет од безмало три и по милијарде ипак „претесан“ за све наше проблеме, потребе и жеље? Колико је важан ослонац несумњива подршка покрајине и републике, а најважнија она која стиже од грађана? Крај једне и почетак нове године, прилика је да се сумирају резултати и дефинишу планови за наредни период. Управо то је и био повод за новогодишњи интервју са првим човеком града Николом Лукачем.
-Упркос непланираним великим изазовима који су последица глобалних збивања, наставили смо да реализујемо капиталне инвестиције, да започете наставимо и приводимо крају. И у прошлој години још једном се показала важност одређивања приоритета, суочили смо се са енергетском кризом за коју је други део године показао да се не стишава, већ рефлектује и на нашу земљу и град. Испоставило се да нам, примера ради, за наставак уређења парка, треба 30 одсто више новца него што смо планирали пре годину и по дана. Међутим, уз сјајан тим сарадника, марљив рад и заједнички циљ- бољи и лепши живот у Кикинди успевамо да пребродимо недаће. Посвећени смо решавању вишедеценијског проблема пијаће воде, грађевински радови теку, кикиндска фабрика воде расте уз помоћ КФВ банке, републике, покрајине, као и сопственим средствима. Следећи корак за два, три месеца биће имплементација технологије. План је да буде у функцији крајем 2023, почетком 2024. године. Уз подршку покрајинске Управе за капитална улагања обавља се реконструкција водоводне мреже, ради се у фазама. И магистрални вод такође се реконструише, временске прилике и сада иду на руку радовима.
Лукач указује да је завршена нова индустријска зона „Расадник“ као предуслов за долазак инвеститора. Од Министарства привреде усмерена су средства за инфраструктурно опремање, трафо станицу обезбедио је град са ЕПС-ом, а Покрајинска влада одобрила је средства за постављање расвете од кружног тока до индустријске зоне.
-Имамо једног домаћег и шест, седам заинтересованих страних инвеститора. Желимо да то буду плаћенији и квалитетнији послови, па и да постоји развој унутар самих фабрика. Желимо да млади остају и да се враћају у Кикинду. Радује ме да смо створили услове и да се домаће фирме проширују и запошљавају нове раднике. У Кикинди ће бити изграђен модеран ритејл парк, преговори су у завршној фази и пред потписивање уговора, а још један инвеститор заинтересован је да изгради један мањи ритејл парк јер такви садржаји недостају у округу.
-У нашим селима, одређивањем приоритета успели смо да урадимо оно што су грађани заједно са саветима тражили. Посла наравно још има, а проблеме настављамо да решавамо. За депонију у Мокрину, огроман проблем, 11 милиона динара смо успели од три нивоа власти да обезбедимо, да се део те депоније санира- указује Лукач.
Градоначелник напомиње и да је правовремено у граду завршена замена јавне расвете како би се остварила значајна уштеда електричне енергије. У протеклој години настављена су улагања у школе, вртиће, спорт, младе, културу.
– Обезбедили смо 260 стипендија за студенте, бесплатне уџбенике и прибор за прваке, бустер седишта за предшколце. Настављамо и са мерама пронаталитетне политике- од „беби клуба“ до покрета Три плус. Млади препознају нашу жељу и напоре да их слушамо- каже Лукач. Амбициозни планови предвиђени су и за 2023. годину.
-Реконструкција болнице иде својим током и наставља се за неколико месеци. Захваљујем се Канцеларији за јавна улагања која је финансијер овог посла. У плану је и пројекат новог Дома здравља. Такође, морамо да помогнемо младим лекарима како би остали у Кикинди. Вишеструко је значајан пројекат изградње брзе саобраћајнице Сомбор- Кикинда, првих 22 км кренуло је од Бачког Брега ка Сомбору, а ми завршавамо потребне предрадње да би кренула изградња и од Накова. Интензивно радимо и на томе да гранични прелаз код Накова проради 24 часа.
Разлози за задовољство су и чињеница да Кикинда бележи пораст броја туриста и да се може похвалити разноврсним културним садржајима. Ништа мање није важна ни одговорна социјална политика града, напомиње градоначелник.
-Помажемо преко Центра за социјални рад и различитим социјалним давањима, за лекове, медицинска помагала, лечење деце. Поносан сам на то што мој тим и ја имамо разумевања и слуха за суграђане, али лично сам против тога да истичемо коме смо помогли- јасан је Лукач.
Да ће, поред становника Кикинде, и мештани села добити хигијенски исправну воду за пиће, сада је сасвим извесно. Међу најзначајнијим инвестицијама у 2023. је изградња четири мини постројења за пречишћавање воде у селима.
-Уз помоћ Покрајинског секретаријата за пољопривреду у 2023. години четири села ће добити чисту пијаћу воду. За изградњу постројења потребно је око 2 милиона евра, а град је издвојио 80 милиона из буџета. План је да се у 2024. години мини пречистачи ураде и у преосталим селима. Реконструкцију водоводне мреже у граду наставићемо санацијом од вртића „Плави чуперак“ до трга, а након завршетка радова, уследиће партерно уређење трга код пијаце. Реконструисан је део пута ка Руском Селу, у договору са државом и Путевима Србије, а инсистираћемо и да се уради пут Кикинда-Мокрин. Ради се пројекат за изградњу канализације за Железнички нови ред и Стрелиште како би коначно део радова отпочео у овој години-указује Лукач.
Прекогранична сарадња са колегама из Румуније биће настављена, као и уређење школа, вртића, Старог језера, Спортског центра „Језеро“, пошумљавање.
-Планирамо и уређење Великог парка, гледаћемо где да аплицирамо са тим пројектом. Поменућу само неке од планираних улагања у селима: бивши мотел у Новим Козарцима треба да се среди, у Банатском Великом Селу започет стадион, у Руском Селу следи наставак уређења парка, у Мокрину депонија коју сам поменуо, али ту су и разни предлози од игралишта и терена за фудбал до делова улица. Надам се да ће нам приливи у буџету омогућити и да нешто додатно урадимо. На потезу Старог језера, тражимо инвеститора који би у том делу града изградио нове садржаје. Микронасељу су потребна паркинг места, уређење тротоара, простора око школе, клупа, као и још садржаја за децу- каже Лукач.
У плану је и да се у наредној години изгради кружни ток у Башаиду, као и да почне изградња новог Центра за социјални рад. Град ће настојати да са Домом здравља обезбеди функционалан простор за Диспанзер за жене. Пројекат стадиона је урађен и има назнака да би крајем године могли почети припремни радови за његову изградњу, указује градоначелник и истиче да има сјајан тим и посвећене сараднике који воле свој град.
-Хвала на разумевању суграђанима и када нас критикују и упућују нам сугестије. Када ме питате за новогодишњу поруку, она би гласила да уједињени бодримо и поштујемо једни друге и да само тако можемо да учинимо да Кикинда буде боље место за живот и рад. Свима желим доброг здравља, породичне среће и много осмеха у 2023. години и да заједнички креирамо бољу будућност у нашој Кикинди. Срећна Нова година и божићни празници.
Суграђани Оливера и Душко Петров пре четири године отворили су Frida Sugar Art & Tapas bar. Овај угоститељски објекат је пријатним амбијентом и угодном атмосфером, захваљујући укусном менију, неодољивим и декоративним тортама, као и забавном кутку за децу, али и љубазном особљу, убрзо постао омиљено место сусрета свих генерација.
Пословна девиза да је неопходно стално улагати и развијати посао, а понуду за посетиоце освежавати новинама, уз упорност и пословну интуицију, показала се као добитна. Баш као и одлука да Оливера и Душко, иначе успешан спортиста и стрелац репрезентативац, после боравка у иностранству и у Новом Саду, за одрастање деце и свој породичан посао, ипак, одаберу родну Кикинду.
