tradicija

kud-petar-kocic

На престижном сабору фолклора „Златни опанак“ у Ваљеву, КУД „Петар Кочић“ из Нових Козараца остварио је запажен успех, освојивши Златну плакету „Крстивоје Суботић“ за неговање традиционалне песме, свирке, игре и обичаја, као и друго место у категорији мушких певачких група.

Ово значајно признање, које се ретко додељује, стигло је као резултат дугогодишњег и посвећеног рада на очувању аутентичног фолклорног наслеђа. Како истиче Милан Вашалић, учешће на „Златном опанку“ представља много више од наступа – то је, како каже, „магично искуство и највреднија успомена коју сваки учесник носи са собом“.

– „Златни опанак“ је фантастично саборовање и празновање српске традиције и нематеријалног културног наслеђа наших предака. Само бити део фестивала је посебна част, а сва друштва се за ову прилику припремају студиозно, посвећено и са жељом да дају свој максимум – наглашава Вашалић.

Посебну тежину успеху даје и чињеница да је наступ оцењивао стручни жири на челу са проф. др Димитријем Големовићем, једним од највећих ауторитета у области традиционалне музике и фолклора.

Наступ под називом „Козарачко зборовање“, који је представљен на сцени, резултат је, како истиче Вашалић, вишедеценијског рада – истраживања, архивирања и сценског обликовања игара, песама, ношње и музике колониста насељених у Новим Козарцима.

– Наш наступ није био случајан, већ плод дугог процеса. Резултат није изостао – освојили смо срца публике, учесника, али и стручног жирија који није штедео речи хвале – додаје он.

Златна плакета „Крстивоје Суботић“ носи посебан значај за све чланове ансамбла, али и за целу заједницу у Новим Козарцима, јер представља потврду да је њихов труд, знање и љубав према традицији препозната и вреднована на највишем нивоу.

– То је тренутак када схватите да је вредност онога што радите заиста препозната – објашњава Вашалић, уз захвалност организаторима фестивала што већ више од две деценије чувају и негују културно наслеђе.

Т. Д.

farbanje-jaja-mokrin

У духу предстојећег најрадоснијег хришћанског празника, чланице Удружења жена „Мокрин“ и ове године су показале како се традиција негује срцем – уз дружење, посвећеност и радост заједништва. Поводом 36. Ускршњих свечаности у Мокрину, вредне домаћице окупиле су се како би офарбале јаја за потребе Месне заједнице.

Како истиче Зорица Деспотов из Удружења, ове године офарбано је чак 200 јаја, и то на традиционалан начин – у луковини, али и у црвеној боји, уз украшавање травчицама и гумицама које дају препознатљиве, природне шаре. У овој лепој активности учествовало је десетак жена, а посебну радост донела је и гошћа из Новог Сада.

-То је девојчица пореклом из Мокрина, Никита Попов, ученица четвртог разреда, која је дошла да се дружи, научи обичаје и помогне нам у фарбању – навела је Деспотов.

Из Удружења упућују и празничну поруку:

-Желимо свим људима добре воље и верницима православне вероисповести срећне ускршње празнике, да се друже, да забораве све проблеме и да на миру прославе Ускрс.

Удружење жена „Мокрин“ тренутно броји 18 активних чланица, а планови за будућност су јасни – наставак дружења, ширење чланства и, пре свега, очување богатих народних обичаја који чине важан део културног идентитета овог краја.

Т. Д.

poklade-(8)

Културно уметничко друштво „Еђшег“ организовало је покладе. Обичај терања зиме организује се у периоду од Света три краља, 6. јануара па све до Пепелне среде односно до почетка великог, четрдесетодневног, поста уочи Ускрса.

-Ово је догађај којем се највише радују деца  и првенствено њима је намењен – истакла је Рамона Тот, председница КУД-а „Еђшег“. – У оквиру поклада обичај је да се деца маскирају и у томе им пуно помажу маме и баке, васпитачице и учитељице. Велику помоћ имали смо и од чланова удружења „Кекенд“ који су са малишанима играли народне игре, као и дечије игре које су биле популарне у време када су наше мајке и баке биле мале.

Традиција поклада датира још из паганског периода. Према веровањима, у последњим данима зиме, када су дани све краћи, веровало се да Сунце слаби и да тада оживљавају зли духови који су терани желели  игром, поворкама и маскирањем.

-Традиција је и да се пали лутка „Кисе“ и тада деца певају стару народну песму. Симболично, на овај начин терамо зиму и све лоше, а са радошћу дочекујемо пролеће. На дан поклада једу се покладске крофне које су припремиле најстарије чланице „Еђшега“ – појаснила је Рамона Тот.

У покладама су учествовали ученици школе „Фејеш Клара“ , малишани из вртића „Наша радост“, као и ђаци из кикиндских школа којима је мађарски изборни предмет.

-Учествовало 35 деце и овакви догађаји који су, за њих, забавни, најбољи је начин да деци приближимо традицију и да их научимо како су некада живели наши преци. Сви учесници били су маштовити и креативни – додала Вивиен Фазекаш из удружења „Кекенд“.

Покладе су први пут организоване у Мађарској у 15. веку. Према традицији, време поклада је био период избора партнера и венчања, јер је било забрањено одржавати венчања и свадбе током великог поста који је долазио након поклада. Покладе су се завршавале уторком пре Пепелне среде када се одржавала покладна сахрана уз звуке контрабаса. Контрабас се пре поноћи постављао на највећи сто у крчми, покривен белом плахтом, а затим су се око њега запалиле свеће. У присуству свештеника и ожалошћених званица су певали опроштајне ноте до поноћи.

А.Ђ.

FOTO SRETENOVIC 063-8106758

У организацији Културно-уметничког друштва „Мокрин“, јуче је одржан традиционални Божићни концерт, који је још једном потврдио значај овог друштва у очувању народне традиције, игре и песме.

Велика сала била је испуњена до последњег места, а публика је имала прилику да ужива у богатом и разноврсном програму који су припремили чланови свих узрасних група – од предшколаца до извођачког ансамбла.

Током вечери изведене су кореографије из различитих крајева Србије – Груже, Трстеника, Студенице, Шумадије, Поморавља, околине Лесковца, Црноречја, Ужичког краја и Владичиног Хана. На сцени су се смењивали извођачки ансамбл, изворна група, школа фолклора, млађи и припремни ансамбли, предшколска група, као и певачке групе, пружајући публици прави фолклорни мозаик. Посебан утисак оставили су најмлађи учесници, који су показали да се традиција у Мокрину са пажњом и љубављу преноси на нове генерације.

Програм је додатно обогаћен наступима певачких група које су извеле традиционалне божићне песме „Божић, Божић, благи дан“ и „Ој ружице румена“, док је рецитатор Јован Степанчев казивао пригодну божићну песму, чиме је употпуњена свечана и празнична атмосфера.

КУД „Мокрин“ већ дуги низ година систематски и одговорно ради на очувању и неговању културне баштине, народних обичаја и идентитета овог краја. Кроз континуиран рад, редовне пробе и бројне јавне наступе, као и кроз активно укључивање деце и младих у рад друштва. КУД „Мокрин“ даје значајан допринос преношењу традиционалних вредности на нове генерације, чувајући и развијајући културно наслеђе као трајну вредност савременог културног живота.

Фото: Сретеновић

 

melizmi-2

Женска певачка група „Мелизми“ обележила је двадесет година активног рада јубиларним вокално-инструменталним концертом „Пољубац за опроштај“, приређеним као својеврсни пресек њиховог досадашњег уметничког и истраживачког деловања. Концерт је окупио чланице ансамбла, гостујуће инструменталисте и оркестар, са јасним фокусом на очување и савремено представљање традиционалне музичке баштине.

Програм је конципиран у више целина. Почетак концерта био је посвећен песмама са простора Косова и Метохије, са акцентом на призренску традицију и ношњу. Програм, како је наведено, осмишљен је у сарадњи са ауторком и етномузикологом Горданом Рогановић, која је уклопила ношње и сценски приказ. У средишњем делу уследила је мања ретроспектива града, док је завршница донела песме са терена – напеве који су живели у народу, а овом приликом представљени у другачијем аранжерском руху, уз израженију инструменталну слободу и елементе џеза.

Оснивачица и чланица групе Биљана Мандић истакла је да ансамбл од оснивања делује са циљем очувања песме, обичаја, ношњи и нематеријалног културног наслеђа.

-Група се тематски ослања на животни циклус жене, окупља око петнаест чланица различитих генерација и континуирано сарађујемо са стручњацима из области музике и кореографије. Крилатица која прати наш рад је: „Да бисмо знали куда идемо, морамо знати одакле долазимо“.

mikulas-2025-(3)

Микулаш, како га у народу зову и ове године дели пакетиће доброј, али и деци која су била непослушна. Добру обрадује слаткишима и воће, а непослушној следују лук, кромпир угаљ и прут. У КУД-у „Еђшег“ 135 деце од  годину дана до ученика осмог разреда из Кикинде добило је заслужене пакетиће, а додељени су ђацима из Мокрина који уче мађарски као изборни предмет.

Традиционално за децу је уприличена приредба о дочеку овог свеца коју су припремили ученици из ОШ „Фејеш Клара“. Представу је осмислила наставница мађарског језика Виолета Момић, а помоћ је пружио и режисер Шандор Кираљ.

-Представу смо почели да припремамо почетком новембра, а ове године глумили су ђаци од петог до седмог разреда – истакла је Виолета Момић. – Ове године одлучили смо да малишанима прикажемо како патуљци припремају поклоне за Микулаш.  Пакетићи за овај празник нису скупи као они које Деда Мраз доноси. То су најчешће слаткиши и воће и понека играчка. Уколико деца нису била добра добијају виргач односно прут који после служи за васпитање, а ту су кромпир, лук и угаљ.

Очување даривања деце за Микулаш је важно јер чува традицију и културу мађарског народа.

-Првенствено је ово празник посвећен деци. Њихов посао је да орибају чизме и да их ставе на прозор како би Микулаш имао где да им остави поклоне – сазнајемо од наше саговорнице.

Средства за припрему пакетића обезбеђена су продајом колача током „Дана лудаје“. Велику помоћ у припреми поклона пружила су удружења жена, чланови КУД-а „Еђшег“, удружење просветних радника „Вера Пастор“, Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине, као и донатори.

А.Ђ.

Zoran-Petrovic

Традиција је темељ постојања и опстанка српског народа оног краја под туђинском влашћу, у периоду ратова и данашњих изазова које носи модерно доба.

Друштво за неговање музике „Гусле” следеће године обележава 150 година постојања –  афирмише, чува и негује српску традицију, музику, игру и обичаје, афирмишући тако на најбољи начин српску културу у земљи и иностранству.

Гост подкаста је дугогодишњи директор ГУСАЛА, господин Зоран Петровић.

 

guzaljos-(1)

Рускоселци, њих педесетак, протеклог викенда боравили су у месту Апатфалва у Мађарској где су учествовали на манифестацији „Гужаљош“ која је организована 22. пут. Програм је осмишљен ради промоције мађарске културе и обичаја. Са својим мештанима био је и председник Савета Месне заједнице Руско Село Душан Марјановић којем је уручен такозвани „штап пријатељства“.

-Следеће године домаћин „Гужаљоша“ биће Руско Село. Манифестација окупља Мађаре из четири државе и пет места који су побратимљени. Част нам је што ћемо моћи да угостимо учеснике из Мађарске, Румуније и Словачке. Ово је јединствена манифестација и ми ћемо дати све од себе да буде и једна од најбољих. Сваке године организује се у другом месту и 2026. је дошао ред на нас – истакао је Марјановић.

Становници Руског Села из Србије, Апача и Чанадапача из Румуније, Апатфалва из Мађарске и Черни Брода из Словачке побратимили су пре три деценије. Искрен

– Манифестација има своје корене и традицију, а свака даља сарадња све више учвршћује односе нашег села са другим местима. „Гужаљош“ траје три дана и свако место представља своју традицију и обичаје кроз фолклор, песму, плес, глуму. Организује се и изложба рукотворина које негују удружења, традиционалне хране – појаснио је наш саговорник.

Планирано је да „Гужаљош“ у Руском Селу буде организован у јуну или јулу.

-За наше мештане врло је важно неговање како српских , тако и мађарских обичаја. Управо је оваква манифестација добар пример да смо село које признаје различитост у култури, језику и традицији. Поносан сам што смо јединствени на територији града, пре свега, због добрих односа у нашој заједници. Руско Село важи за мултикултуралну средину , у којој се промовишу различитости. Следеће године очекујемо између 250 и 300 гостију које ћемо, осим са самим местом упознати са свим знаменитостима на територији града, туристичким и историјским дестинацијама – закључио је Душан Марјановић.

А.Ђ.

 

image-2025-10-26-134804187

Током Дана лудаје град живи пуним плућима — све је у знаку шармантне банатске госпође – тикве! Од гигантских плодова до најмаштовитијих декорација, од мириса укусних ђаконија до песме на тргу – све у Кикинди тих дана говори: овде се слави живот, радост и традиција која траје.

Док се улицама разливају звуци смеха и музике, а шарене бундеве поносно красе сваки кутак, Кикинда показује зашто је ова манифестација симбол њене душе — гостопримљиве и аутентичне.

 

 

vezeni-peskiri-(1)

Удружење „Вретено“ из Иђоша расписало је конкурс за избор најлепшег ручно везеног пешкира под слоганом „Везени пешкир – симбол традиције и обичаја“. Поменути ручни радови оцењиваће се у две категорије ручно везени пешкир за рам на тему „Пешкир мог краја“ и стари ручно везени пешкир.

Бранкица Микалачки напомиње да се  осми пут да се организује ово такмичење. Пропозиције су да да пешкири буду нови, да нигде нису излагани, нити награђивани.

-Циљ је очување традиције и народних рукотворина, али и представљање културног и духовног наслеђа. Вез и обредни пешкири део су наше прошлости и није могла да се замисли кућа у којој их није било. Били су део младиног мираза и поред оних који су се налазили у кухињама, ту су и пешкири за девера, кума и свекра којима их је невеста даривала на свадби. Некада се и славски колач увијао у ручно везене пешкире и они су се са посебном пажњом израђивали. За  израду пешкира потребно је месец и више дана и сваки је уникат. Прошле године имали смо педесетак пешкира, а пријавиле су се и такмичарке из Мађарске и Босне и Херцеговине – рекла је наша саговорница.

Рок за пријављивање је 4. октобар , а сви пристигли радови биће приказани у просторијама „Вретена“. Награде ће бити додељене у оквиру 8. „Иђошких ђаконија“ која се организује 12. октобра . На изложби ће бити приказни и добро очувани пешкири, стари више деценија.

А.Ђ.

 

error: Content is protected !!