СУБНОР Кикинда

SUBNOR Adaševci 2

Делегација кикиндског СУБНОР-а учестовала је у обележавању 78. годишњице пробоја Сремског фронта. Уз представнике покрајинске и републичке владе, Војске Србије, дипломатског кора, СУБНОР-а, ветерана, округа, Шида и Сремске Митровице и удружења грађана, положили су венце на спомен-обележје „Сремски фронт“ у Адашевцима.

Сремски фронт био је одбрамбена линија Вермахта и Хрватских оружаних снага. У рововским борбама, од октобра 1944. до 12. априла 1945. године, учествовало је око 250 хиљада војника на обе стране. Завршене су пробојем немачко-хрватске одбране 12—13. априла 1945. и напредовањем трупа Југословенске армије до Загреба, Словеније и аустријске границе. У њима је погинуло око 13.500 бораца Народноослободилачке војске Југославије, углавном младића из Србије и Црне Горе.

На годишњици обележавања, у делегацији из Кикинде која је бројала више од 40 чланова, били су и ивиђачи из Одреда “Прока С. Плави”. Присутнима су се обратили министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Никола Селаковић, и генерал-мајор у пензији Видосав Ковачевић.

Полицајци ветерани одржали помен погинулом колеги

Делегација Удружења ветерана Посебних јединица полиције Кикинде, однедавно секције СУБНОР-а, одржала је, 15. априла, помен палом другу Жељку Раужану на његовом гробу у Хртковцима. Раужанову вечну кућу посетили су његови другови из Кикинде: Петер Фекете, Никола Марјановић, Љубомир Никић и Александар Дрљачић.

Жељко Раужан био је припадник 23. одреда 5. чете Посебних јединица Полиције МУП-а Србије. Погинуо је 1999. године у борби против албанских терориста у селу Жабељ код Ђаковице.

Наредних дана ветерани ПЈП посетиће гробове и других својих палих колега, припадника 23. одреда.

– Многобројне жртве пале су за отаџбину. Наша генерација има задатак да млађим генерацијама у аманет остави чување сећања на жртве и важне историјске догађаје – изјавио је Саво Орељ, председник кикиндског одбора СУБНОР-а.

Lidija Aldan 2

Савез удружења бораца Народноослободилачког рата (СУБНОР) баштини најсветлију револуционарну традицију са наших простора. И ове године чланови су обележили годишњицу смрти кикиндске револуционарке Лидије Алдан полагањем венца на њену бисту у дворишту некадашње Четврте месне заједнице која је носила њено име.

На данашњи дан 1941. године, без објаве рата нападнута је Југославија. Према неким проценама, тог дана било је две хиљаде жртава, подсетио је Саво Орељ, председник Градског одбора СУБНОР-а. Годину дана касније, 5. априла, свој живот трагично је изгубила кикиндска хероина, Лидија Алдан. Минутом ћутања на данашњем скупу одата је почаст погинулима.

Лидија Алдан, револуционарка, секретар Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) и члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ)  рођена је 1921. године у Јекатеринодару, данас Краснодару, у Русији. Са породицом је дошла у Кикинду, где је похађала основну школу и Гимназију.

– Породица Алдан живела је у Улици Ђуре Јакшића 3, где је Лидија, већ као шеснаестогодишњакиња, окупљала напредну омладину Кикинде. Сви су касније постали чланови КПЈ. Међу првим револуционарима били су и Олга Удицки, Влада Богарошки, Божидар Јовичин, Слободанка Ациган и Радован Бранчић. У кругу својих пријатеља Лидија Алдан била је поштована и спремна да помогне пролетаријату. Њена опредељеност, оданост Партији и несебичност, утицали су на то да постане вођа омладинског покрета у Кикинди. Због револуционарног рада, избачена је из Гимназије. Њен први велики задатак било је формирање Месног комитета СКОЈ-а у којем је изабрана за секретара – рекла је Мира Ступар, потпредседница Четвртог месног одбора СУБНОР-а у Кикинди.

У току рата Лидија Алдан је била задужена за курирску службу и одржавање веза између партизанских одреда, а затим и за рад илегалне штампарије и формирање скојевских група у јужном Банату. На том положају је и откривена од стране окупатора.

Како би избегла хапшење, извршила је самоубиство хицем из пиштоља, 5. априла 1942. године у месту Фердин (данас Нови Козјак), код Алибунара. Основна школа у овом месту носила је њено име до почетка 2000-тих.

Годишњицу њене смрти сваке године обележава кикиндски СУБНОР. Од ове године, каже Мира Ступар, ова организација, која има више од 300 чланова, активирала је рад месних одбора, који самостално организују пригодне скупове у знак сећања на хероје погинуле за слободу и идеју бољег живота будућих генерација.

SUBNOR 1

Годишњицу погибије кикиндског револуционара Николе Француског обележили су у понедељак чланови Другог месног одбора СУБНОРА-а Кикинде, на челу са Биљаном Голушин Тот. На спомен обележје у А насељу положили су венац.

Никола Француски, рођен је у Кикинди 1909. године. Завршио је Трговачку школу. У СКОЈ је примљен као двадесетогодишњак. Био је посвећен илегалном раду, ширењу слободарских мисли и залагању за права радничке класе, те је примљен у Савез комуниста Југославије (СКЈ) 1934. године.

Због ангажовања у борби за радничка права, ухапшен је 1936.год.и осуђен на шест месеци затвора. По одслужењу казне, наставља са илегалним активностима. У току рата, био је на дужности секретара среских комитета у Руми и у Кикинди.

Никола Француски трагично је завршио живот у заседи надомак Иђоша 27. марта  1944. године.

Градски одбор СУБНОР-а негује културу сећања на све светле ликове и догађаје из периода Народноослободилачког рата, како би и млађим генерацијама били пример како се воли и брани отаџбина, наводи се у саопштењу кикиндског СУБНОР-а.

subnor

На другој редовној годишњој скупштини Градског одбора СУБНОР-а, председник тог одбора Саво Орељ поднео је извештај о прошлогодишњем раду и предложио план активности у овој години.

-Присуствовало је 64 делегата и двадесетак гостију из других борачких организација и удружења, као и центра Министарства одбране. Скупштини је присуствовао и генерал Милорад Ступар који се надахнутим говором обратио присутнима, као и Богдан Тасовац, секретар Секретаријата за друштвене делатност Градске управе. Град нам пружа значајну подршку у раду и аншим активностима. Градски одбор СУБНОР-а са реализованих 52 активности у прошлој години један је од најбољих у Војводини, највише захваљујући ангажовању чланова месних одбора, добрим међуљудским односима и решености да негујемо културу сећања на светле примере ослободилачких ратова које је водила Србија. У прошлој години смо формирали секцију Посебних јединица полиције, што нам је веома важно. Похвалне су и активности Актива жена, секције породица погинулих у ратовима деведесетих и других- указује Орељ.

За ангажовање, уручене су захвалнице месним одборима Банатско Велико Село и Мокрин, док је Плакету добио Бранимир Марковић, председник скупштине Градског одбора СУБНОР-а.

У плану Градског одбора СУБНОР-а за наредни период је, између осталог, и обилазак свих 13 месних одбора, колико их је укупно на територији Града Кикинде и попис свих спомен обележја као и стања у ком се налазе.

-Желимо да урадимо евиденцију свих спомен обележја. Намера нам је да се  у Мокрину изгради нови споменик жртвама фашизма јер је стари уништен приликом реконструкције трга 1985. године. Стрељани Мокринчани су сахрањени у центру села у заједничкој гробници – наводи Орељ.

Градски одбор СУБНОР-а има 345 чланова.

dan jna 11

Прва Пролетерска народноослободилачка ударна бригада формирана је 21. децембра 1941. године, а дан касније кренула је у прве борбе, те се овај датум славио као Дан Југословенске народне армије. У знак сећања на ове значајне историјске догађаје, Градски одбор Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата (СУБНОР-а) у Кикинди данас је уприличио свечаност у Културном центру.

– Сходно политичкој и војној ситуацији у којој се Србија налази, задатак борачких удружења је да подигну патриотизам и родољубље нашег народа – рекао је председник Градског одбора СУБНОР-а, Саво Орељ.

На почетку свечаности интонирана је химна Савеза, „Партизан сам, тим се дичим“, а затим је, за чланове и госте, приређен програм у којем су чланови Одбора за културно-забавни рад СУБНОР-а и Одреда извиђача „Прока Средојев“ извели најпознатије песме из Народноослободилачког рата (НОР-а).

Програму је присуствовао председник Градског парламента, Младен Богдан. Он је подсетио да је обележавање историјских датума важно и за град и за државу.

– Не улазећи у идеологију, значајно је да су у покретима отпора били људи који су се борили против надолазеће несреће у Европи и свету. У том моменту били су први који су устали против Хитлера. Обележавањем ових датума задржавамо сећање на људе који су се борили против фашизма, за народ, за слободу, не жалећи своје животе. Они су били праве патриоте и родољуби и ми, као град и држава дужни смо да поштујемо њихову борбу и жртве. Подржаваћемо и убудуће рад удружења која се баве неговањем традиције НОР-а – рекао је Богдан.

Богдану је уручено признање за подршку раду СУБНОР-а. Захвалнице су добили и  заслужни чланови и сарадници Одбора: секретар Општинског одбора Савски венац, Чедомир Стевић, председник Месног одбора Дедиње, Рајко Никезић, Илија Стевић из Градског одбора Зрењанин, председница Секције бораца Војвођанских бригада, Олга Којић Штрбац, затим Миодраг Тадић, Владимир Радић, Ђуро Буцало, Драго Пекија, Милна Живко, Борис Живко, Бранка Вујадинов, Душан Вујадинов, Ивица Ромаков, Добринка Недин, Весна Бојић, Драгана Дрљић, Јасмина Тадић и Културни центар Кикинда.

У току свечаности емитован је и разговор са последњим преживелим борцем Прве пролетерске бригаде, митраљесцем и пензионисаним пуковником ЈНА, Зденком Дупланчићем, који је радила новинарка Весна Бојић.

Прва пролетерска народноослободилачка ударна бригада имала је, приликом формирања у месту Рудо, у Босни и Херцеговини, 1.200 бораца, распоређених у шест батаљона – четири из Србије и два из Црне Горе. Формирао ју је Врховни командант Народноослободилачке војске и Покрета за ослобођење Југославије, Јосип Броз Тито.

Први командант Бригаде био је Коча Поповић. На свом ратном путу прешла је више од 20 хиљада километара, у њеним борбама учествовало је више од 22 хиљаде људи из целе Југославије. Имала је више од 7.500 погинулих, рањених и несталих бораца; из строја је избацила више хиљада непријатељских војника. Дала је 83 народна хероја.

ветерани ПЈП

За заслуге у одбрани Савезне Републике Југославије од 1998. оо 2000. године, Удружење ратних добровољаца 1912-1918.  уручило је медаље „Ђенерал Божидар Јанковић- Освећено Косово” члановима Удружења ветерана Посебних јединица полиције : Николи Марјановићу из Кикинде, Милораду Јакићу из Куле и Борису Ладишићу из Новог  Сада.

-Полицајац сам од 1984.године, данас у пензији. Учествовао сам у свим дејствима на Косову и Метохији, провео дана и дане са колегама на терену. Нажалост, из Полицијске управе Кикинда погинуло је девет људи, а петнаест је рањено. Бивши сам припадник Посебних јединица полиције од оснивања до распуштања 2002. године. Удружење ветерана ПЈП је младо удружење, основано пре три године. Ово признање ми много значи- искрен је суграђанин Никола Марјановић.

Медаље су уручене у просторијама Градског одбора СУБНОР-а. Удружење ветерана Посебних јединица полиције је колективни члан те борачке организације.

-Њихови чланови су и чланови СУБНОР-а. Ускоро ћемо и основати секцију Посебних једница полиције. То су ветерани учесници у одбрани Савезне Републике Југославије на Косову. Награђенима сам  и  поручио да су они Обилићи двадесетог века- истакао је Саво Орељ, председник градског одбора СУБНОР-а.

Медаље „Ђенерал Божидар  Јанковић-Освећено Косово” уручио је Петар Јовановић, заменик председника Удружења ветерана ПЈП. Удружење је основано са циљем очувања сећања на постојање ове јединице, као и њене погинуле, нестале, преминуле и пензионисане припаднике, бриге о породицама чланова, али и у циљу неговања традиције ПЈП,  прикупљања и публиковања историјске грађе и сарадње са сродним организацијама.

-Признање је новоустановљено, добили су га заслужни појединци који су га завредели својим радом и помагањем становништву. Уручићемо га још и Небојши Краљевићу из Зрењанина- напоменуо је Јовановић.

Додељена признања названа су по истакнутом српском генералу и војном министру Божидару Јанковићу (1849-1920). Био је један од најспособнијих официра српске војске, учесник Српско-турских ратова, Српско-бугарског рата, Балканских ратова и Првог светског рата.

 

Како би се поклонили сенима жртава, одали почаст заслужним прецима и увеличали обележавање важног датума, представници Градског одбора СУБНОР-а, на позив СУБНОРА-а Савски Венац учествовали су у  обележавању Дана ослобођења Београда у Другом светском рату.

Делегацију кикиндског одбора СУБНОР-а чинили су Саво Орељ, председник, Милева Ћојановић, председница актива жена и чланице Љуба Лука и Нина Степанчев.

– Венце и свеће на место погибије 28 Црвеноармејаца 20 октобра 1944.године, положиле су борачке организације из Србије, Хрватске- Сплита и Вуковара,БиХ- Источно Сарајево, Црне Горе-Бијело Поље, као и представници Руске амбасаде. Надахнуто обраћање саветника руског амбасадора Олега Ступина и председнице СУБНОР-а Савски венац Олге Стојиљковић-Трифуновић о данима ослобођења, жртвама и победи, никог нису оставили равнодушним. Председник Србије Александар Вучић уприличио је пријем за председника СУБНОР-а Србије,генерала Видосава Ковачевића и његове најближе сараднике, и у разговору  исказао је признање за рад и дао пуну подршку СУБНОР-у, најбројнијих борачкој организацији, у даљим активностима на очувању тековина НОР-а и неговању антифашизма- каже председник градског одбора СУБНОР-а Саво Орељ.

Додаје да су се домаћини својски потрудили да  присутне делегације успоставе договор о будућој прекограничној сарадњи,  у циљу неговања тековина антифашизма и културе сећања.

– Организатори су се потрудили да обележавање увеличају богатим  културно-уметничким програмом на Тргу републике Наша делегација имала је част и да да изјаве за Дневник РТС-а и Вечерње новости. Печат догађају дала је свечана Академија у просторијама општине Савски венац  Захваљујемо се Градској управи што нам је омогућила да учествујемо у обележавању Дана ослобођења Београда у Другом светском рату- закључује Орељ.

 

 

 

error: Content is protected !!