Stanislava Hrnjak Arhive | Page 3 of 3

Građani platili put koji ne postoji 1,5 milijardi dinara, Milešević za dodatne radove uzima dva miliona evra

Jelena Trifunović July 4, 2023

Put Iđoš- Ada, koji nije legalizovan, nema upotrebnu dozvolu i nije bezbedan za saobraćaj, građani Kikinde i Vojvodine platili su 1,5 milijardi dinara, a za navodni višak radova, firma Zorana Mileševića, na osnovu sudske odluke, sada naplaćuje iz gradske kase dva miliona evra– zbog čega je račun Grada blokiran. Upravo na deonici tog puta, na ukrštanju sa pružnim prelazom, na mestu gde kolovoz ni ne postoji, konferenciju za novinare održala je Stanislava Hrnjak, predsednica Gradskog odbora Srpske napredne stranke.

Obraćanje javnosti upriličeno je na putu zbog čije izgradnje su građani zaduženi, upravo kako bi Kikinđani mogli da vide šta je to što plaćaju, istakla je Hrnjakova. Ona je podsetila da je Pokrajinska vlada, na čelu sa Bojanom Pajtićem, odnosno tadašnja Demokratska stranka koja se, u međuvremenu, raspala na nekoliko frakcija, zajedno sa svojim političkim i poslovnim prijateljem u Kikindi, Zoranom Mileševićem, inicirala investiciju- put do mosta na Tisi kod Ade.

Pored Kikinde, trebalo je da budu uključene i tri susedne opštine: Novi Bečej, Čoka i Ada i tako je i bilo na samom početku jer je trebalo da bude urađena eksproprijacija zemljišta. Pritom se insistiralo da Kikinda bude i investitor u ovom projektu, naglasila je Hrnjakova.

– Problem je u startu nastao jer su u projektu za put Iđoš-Ada evidentirane tri velike greške. Prva je što nije predviđena železnička pruga. Zatim, građevinska dozvola je izdata samo za jedan deo radova, a svi kasniji, ostali radovi, bili su realizovani na osnovu nepostojeće građevinske dozvole. Treći problem je što su izostale sve potrebne eksproprijacije zemljišta. Ne postoji mogućnost da investitor realizuje bilo kakav projekat preko tuđih parcela, a ovde se to dogodilo; deo puta ide preko parcele koja pripada „Menti“ iz Padeja, a drugi deo potpuno izlazi iz tog projekta. Vrlo je interesantno i to da je za sve radove bio zadužen podizvođač podizvođača, firma „3D projekt“, vlasnika Zorana Mileševića. Ova firma je radila neku vrstu viška radova koji su uvek činili deset odsto – ukazala je Hrnjak.

Predsednica Gradskog odbora SNS-a podsetila je na još neke poslove Mileševićevih firmi, koji su praćeni sumnjom u malverzacije.

– Zanimljivo je da se tako završavalo sve što je DS, odnosno Zoran Milešević radio u ovom gradu – zaključila je. – Na ulazu u Kikindu stoji hladnjača za koju je Razvojna banka Vojvodine dala kredit u vrednosti milion evra. On nije plaćao taj kredit, pa je Banka, u prevodu – partijski prijatelji Zorana Mileševića, odlučila da to mora da se proda. Hladnjaču je kupila firma „Multikom“ čiji je vlasnik Dragan Đilas. Ova ovde priča košta građane Kikinde i Vojvodine 1,5 milijardi dinara. Zatim, hotel „Narvik“ – divan hotel koji je sada ruševina i ruglo u samom centru, ozbiljno ugrožava prolaznike i urušava sliku grada. Sve su radili na isti način jer je, do 2013. godine, Kikindu vodio Zoran Milešević. Savo Dobranić, Ilija Vojvodić, Olivera Kantar i Edita Divković, članovi DS-a, radili su onako kako im je govorio Milešević i to Kikinđani znaju, to nije tajna. Sve što su započeli i naplatili, ostavili su ili nedovršeno ili zaduženo ili razrušeno. U ovom momentu, put košta građane Kikinde dva miliona evra, od toga je jedan milion samo kamata. Put nikada nije završen, nikada nije dobio upotrebnu dozvolu, nikada nije bio bezbedan za saobraćaj, i na njemu se, nažalost, dešavaju incidenti, kakav je i nedavna saobraćajna nesreća na pružnom prelazu jer Železnica Srbije ne može da izda saglasnost za njega.

Hrnjak je istakla da je SNS 2013. godine zatekao 950 miliona duga u gradskoj kasi koje je ostavio DS. Građani treba da znaju, dodala je, da su čelnici Gradske uprave napravili savesnu racionalizaciju troškova. Grad se neće zaduživati za nove, velike i ozbiljnije investicije, ali to svakako ne znači da tih investicija neće biti, rekla je.

– Budite sigurni da će sve planirano i važno za građane Kikinde – završetak fabrike vode, mini-postrojenja za prečišćavanje vode u selima, radovi na Bolnici, komunalnoj infrastrukturi, biti realizovano. Trudićemo se i raditi sa još više energije, upravo zbog svih ovih okolnosti u kojima smo se našli. Sudska odluka jasno glasi da je Grad Kikinda, kao investitor, kriv. Treba da vidimo ko je kriv za sve što nam se u ovom trenutku dešava i apsolutno ćemo tražiti odgovornost. Sigurna sam da ćemo izaći iz ovoga i da ćemo realizovati sve projekte koje smo najavili jer građani to zaslužuju. Nećemo odustati, borićemo se da postižemo rezultate u korist građana Kikinde i da svako za svoja dela ili nedela odgovara – poručila je predsednica kikindskih naprednjaka.

Stanislava Hrnjak, predsednica Gradskog odbora SNS: Velelepan skup pokazao ogromnu podršku politici mira i prosperiteta

Jelena Trifunović May 31, 2023

Veliki narodni skup „Srbija nade” koji je 26. maja održan na platou ispred Narodne skupštine u Beogradu pokazao je ogromno zajedništvo, velelepan broj ljudi iz svih krajeva Srbije došao je da pozdravi politiku mira, nade i prosperiteta, poslate su poruke da je Srbija zemlja razvoja koja dalje stremi svom ekonomskom napretku, nezavisna u svojim političkim odlukama, država koja ima podršku svojih građana, u kojoj svi moramo biti jednaki i bezbedni, kaže u razgovoru za Kikindski portal predsednica Gradskog odbora Srpske napredne stranke Stanislava Hrnjak.

-Mislim da su nas više nego ikada ove tragedije koje su se dogodile u Beogradu i Mladenovcu ujedinile, bez obzira na sve one političke poruke koje su dolazile iz opozicije i koje zaista imaju skandalozan karakter. Duboko smo svesni da je Srbija zemlja demokratije u kojoj treba da se čuju različiti stavovi i mišljenja, kao i primedbe o kojima treba da se razgovara. Ono što smatram nedostojnim i nedoličnim je zloupotreba tragedije kojoj svedočimo i u kojoj opozicioni lideri žele da to iskoriste za svoj politički benefit. U prilog tome govore njihove reakcije na poziv predsednika Aleksandra Vučića da dođu na razgovor, da se vidi koji su to zahtevi, šta je realno i prihvatljivo. Neki od njih su, kao što vidite već usvojeni. Ali nastavlja se zloupotreba i političko lešinarenje nad tragedijom čiji je krajnji cilj da se formira prelazna vlada. Međutim, ovo je demokratska zemlja u kojoj ne postoji mogućnost da se Vlada formira mimo izbornog procesa – ukazuje Hrnjakova.

Prva dama kikindskih naprednjaka podseća da je pre samo godinu dana na izborima, predsednik Aleksandar Vučić dobio ubedljivo najveću podršku građana.

-Vrlo dobro znate da smo imali izbore 3. aprila prošle godine, gde su se građani izjasnili kako vide politiku Srbije i čiji politički program je dobio najveću podršku. Tu nema nikakve dileme. Predsednik Aleksandar Vučić je osvojio više od dva miliona i dve stotine hiljada glasova. To je bilo pre samo godinu dana. Srpska napredna stranka je osvojila ubedljivo najveću podršku građana, dakle, to je jedan apsolutni legitimitet u političkom funkcionisanju države Srbije. Međutim , vidite da su opozicione političke partije iskoristile ovu tragediju, da na nekim protestima koji se nazivaju protesti protiv nasilja, potpuno izokrenu temu. Naizgled, ozbiljan broj ljudi ima primedbe i bojazan za svoju bezbednost i želi Srbiju bez nasilja, ali onda sa druge strane, vidite opozicione stranke i njihove lidere koji ispostavljaju takve zahteve koji sa nasiljem nemaju nikakve veze, ali zato imaju veze sa njihovim političkim interesima. Na poziv predsednika Vučića, javljaju se neki politički akteri koji kažu da neće da razgovaraju, traže njegovu ostavku. Predsednik Vučić im je ponudio da sakupe određeni broj potpisa i da se ide na referendum gde bi se građani izjasnili da li su za to da on ostane predsednik svih građana Srbije ili ne. Teško da je to poruka koju mogu tako lagano da prihvate. Programi i ideje političkih organizacija ocenjuju se na izborima i kako ko prođe, tako dalje i funkcioniše kroz vlast ili opoziciju.

Za Vučevića jednoglasno

O promenama na čelu Srpske napredne stranke i predstojećem formiranju velikog Narodnog pokreta, predsednica Gradskog odbora SNS kaže:

-Iako su mu to mnogo puta iz redova opozicije osporavali, predsednik Vučić je i ovde održao reč, kao i svaki put kad je da. Povukao se sa čela Srpske napredne stranke. Jednoglasno smo izabrali Miloša Vučevića, čoveka koji ima bogato političko iskustvo, u stranci je od osnivanja, a od 2011. godine je vodio Gradski odbor u Novom Sadu, ali i Grad Novi Sad izuzetno uspešno. On je na čelu naše velike porodice i mi ćemo i dalje raditi kao ozbiljna politička organizacija. U najavi je da ćemo krajem juna svedočiti formiranju velikog Narodnog, patriotskog pokreta koji će voditi Srbiju ka ostvarenju zacrtanih političkih ciljeva. SNS će, sasvim sigurno, biti najveći vagon u toj kompoziciji koji će otvoriti svoja vrata da primi sve ljude kojima je Srbija najvažnija od svih političkih ciljeva- kaže Hrnjakova.

Skandalozne poruke opozicije

Kako to da se u navodnoj borbi protiv nasilja, najavljuje „jurenje naprednjaka po ulicama„ i „bacanje u Savu i Dunav“? Opozicioni lideri nisu čak ni osudili takve poruke mržnje.

-Srpska napredna stranke je 2012. godine bila u opoziciji, četiri godine nakon osnivanja. Nigde niste mogli da čujete naš glas- ni na jednom mediju, ne N1, Danas, Nova S, NIN, Vreme, da ne pričamo o društvenim mrežama pre 11 godina…Razgovarali smo sa građanima na terenu i slali svoje političke poruke. Danas je situacija neuporedivo drugačija. Danas imate medije na kojima itekako možete čuti različita mišljenja. Imate tajkuna Šolaka koji sve ulaže u to da kroz opozicione lidere šalje poruke u svom interesu. Nikada kao sada nismo imali situaciju da se na političke neistomišljenike do te mere ostrve ideolozi opozicione politike kao što su Milovan Brkić ili Jovo Bakić. I nijednog momenta, od tih ljudi koji smatraju da se ozbiljno bave politikom, niste čuli osudu takvih reči: da će naprednjake juriti po ulicama ili bacati u Savu i Dunav. To je skandalozno- ocenjuje Hrnjakova.

Ozbiljni rezultati u svim segmentima

Predsednica kikindskog odbora ističe da SNS ima jasno definisanu politiku i političke ciljeve- očuvanje nacionalnih interesa Srbije, teritorijalnog integriteta, dalji ekonomski razvoj i napredak u svim oblastima društva.

-Ono što smatram najvažnijim je da Srbija nije ista kao pre 10 i 15 godina, u svakom segmentu društva vide se ozbiljni rezultati, od putne infrastrukture, izgradnje škola i bolnica, otvaranja novih fabrika, povećanja plata i penzija. Potrebno nam je da se dalje razvijamo i borimo kako bi naš životni standard bio bolji. Istovremeno, svi zajedno svedočimo i velikim geopolitičkim promenama koje neumitno utiču na dalji razvoj Srbije i smatram da najodgovorniji ljudi moraju biti na čelu države kako bismo sačuvali ono što je izgrađeno, a zemlja išla putem napretka gde će građani biti ne samo sigurni i mirni, nego i zadovoljni u najvećoj mogućoj meri- zaključuje predsednica Gradskog odbora SNS.

Studentska pitanja u fokusu sednice Odbora za obrazovanje i nauku AP Vojvodine

Jelena Trifunović April 14, 2023

Na fakultete Univerziteta u Novom Sadu u ovoj školskoj godini, upisano je 48.874 studenata što je za 680 studenata više u odnosu na prethodni period. Informacije o upisu studenata na fakultete Univerziteta u Novom Sadu, kao i prijemu u studentske centre razmatrane su na jučerašnjoj sednici Odbora za obrazovanje i nauku AP Vojvodine, kojim predsedava Stanislava Hrnjak, pokrajinska poslanica iz Kikinde.

-Svake godine se upoznajemo sa tim podacima i diskutujemo. Na Univerzitetu u Novom Sadu najveći broj programa u visokoškolskim ustanovama organizuje se na srpskom jeziku, ali se polaganje ispita i slušanje nastave na akreditovanim studijskim programima realizuje i na jezicima manjina, kao i na engleskom jeziku. Učiteljski fakultet u Subotici nastavu izvodi isključivo na mađarskom jeziku, a Medicinski fakultet u Novom Sadu ima akreditovana tri studijska programa na osnovnim akademskim studijama i jedan na doktorskim, na engleskom jeziku. Imamo 500 studenata koji studiraju na engleskom jeziku, pored Medicinskog fakulteta i na Fakultetu tehničkih nauka i na Tehnološkom- ukazuje Stanislava Hrnjak.

Kako ukazuje naša sagovornica, Odbor za obrazovanje i nauku razmatrao je i Informaciju o studentskim domovima.

-U Vojvodini usluge smeštaja studentima čije se školovanje finansira iz budžeta obezbeđuju se u studentskim centrima u Novom Sadu, Subotici, kao i domovima učenika u Vršcu i Kikindi. Postoji i studentski dom „Evropa” u Novom Sadu za studente koji su osnovno ili srednje obrazovanje završili na mađarskom jeziku, kao i studente srpske nacionalnosti koji su državljani Mađarske, a studiraju na nekom od fakulteta novosadskog Univerziteta. Postoji i privatni studentski dom u okviru fakulteta „Edukons” u Novom Sadu- navodi predsednica Odbora za obrazovanje i nauku AP Vojvodine.

Interesovanje za studentske domove u Novom Sadu veće od kapaciteta

Za razliku od manjih centara poput Subotice ili Vršca, u Novom Sadu kapaciteti studentskih domova ne mogu da prime sve zainteresovane akademce.

-Interesovanje je veće nego što su kapaciteti. Studentski domovi u Novom Sadu realizuju oko 80 odsto predatih zahteva, a 20 odsto onih koji žele, ne budu smešteni, iako domovi imaju jedan broj jedicima za smeštaj po ekonomskim cenama, ali je to opet nedovoljno. Za prijem u Studentski centar Novi Sad bilo je prijavljeno 3757, a primljeno je 3024 studenata. Važno je napomenuti i to da je 10 odsto kapaciteta obezbeđeno za studente iz osetljivih društvenih grupa. Pokrajinska vlada učestvuje u adaptaciji prostora, kako bi u perspektivi videli šta je najpotrebnije. U manjim studentskim centrima, pa i u Kikidi, uvek postoji mogućnost da 100 odsto zahteva bude ispunjeno. Dom učenika i studenata „Nikola Vojvodić” u Kikindi je kvalitetno ocenjen i može da primi sve zainteresovane, a tako je i u Vršcu i Subotici.

Ulaganja u unapređenje studentskog standarda

-Resorni sekretarijat opredeljuje sredstva za unapređenje uslova. Studentski centar u Novom Sadu je prošle godine od resornog sekretarijata dobio 4 miliona dinara, radiće se i adaptacija restorana 2 u Novom Sadu, radi se adaptacija u Studentskom domu „Feješ Klara”, Studentski centar u Subotici je dobio dva miliona za izvođenje radova. Kako što kvalitetniji i efikasniji smeštajni prostor da se obezbedi studentima, o tome smo detaljno razgovarali na sednici Odbora- ukazuje Stanislava Hrnjak.

Studentski centar Novi Sad investira značajna sredstva u rekonstrukciju i modernizaciju svih studentskih domova u Novom Sadu, i domova u Somboru i Zrenjaninu. S tom praksom se nastavlja i ove godine. Studentski dom „Dr Zoran Đinđić” u Somboru potpuno će biti rekonstruisan, a očekuje se da radovi vredni oko 40 miliona dinara, koje finansira Pokrajinska vlada, počnu krajem proleća ili početkom leta.

Odbor za obrazovanje i nauku Autonomne pokrajine Vojvodine na jučerašnjoj sednici razmotrio je i Predlog odluke o donošenju Plana razvoja AP Vojvodine od 2023. do 2030. godine i predložio Skupštini njeno usvajanje.

Na budžetu 51 odsto studenata

Na visokoškolskim ustanovama u Vojvodini ima 62.644 studenata. U školskoj 2021/22 godini u Vojvodini, četvorogodišnje srednjoškolsko obrazovanje završilo je 12.779 učenika.

Na Univerzitetu u Novom Sadu, visoko obrazovanje se ostvaruje na 14 visokoškolskih ustanova odnosno umetničkih akademija. Iz budžeta se finansira 51,09 posto studenata.

(VIDEO) Plavi baloni u znak podrške osobama sa autizmom

Jelena Trifunović April 2, 2023

Plavi baloni danas su poslali važnu poruku. Drugi april obeležava se kao Svetski dan odoba sa autizmom. Tim povodom, druženju i radionici u Društvu za mentalno nedovoljno razvijene osobe „Čigra” priključili su se i članovi Gradskog odbora Srpske napredne stranke želeći da im, kako je istakla predsednica tog odbora Stanislava Hrnjak, pruže podršku svesni poteškoća sa kojima se osobe sa autizmom i njihove porodice susreću.

Članovi SNS-a su „Čigri”, u skladu sa potrebom koju su izrazili u tom udruženju koje ima tridesetak članova, donirali televizor. Značajan im je, kako je ukazala Sandra Babić, sekretarka Udruženja, za muzičke i druge aktivnosti u okviru radnih terapija.

Podršku „Čigri” možete pružiti i vi. Od ponedeljka, oni će, ispred prostorija svog udruženja u ulici Kralja Petra Prvog, prodavati uskršnje ukrase koje su izradili sa puno truda i ljubavi.

Pronađite vremena da ih posetite.

Stanislava Hrnjak: Srcem verujemo u politiku Aleksandra Vučića, mi smo velika politička porodica

Jelena Trifunović March 14, 2023

Novoizabrana predsednica Gradskog odbora Srpske napredne stranke u Kikindi Stanislava Hrnjak, u izjavi medijima nakon završetka izborne skupštine, istakla je da je počastvovana i zahvalna na ukazanom poverenju, ali i svesna da se od Srpske napredne stranke očekuje dodatna ozbiljnost, odgovornost i novi rezultati.

-Član sam od osnivanja, od inicijativnog odbora. Prošli smo puno borbe da bismo zadobili poverenje građana, bili u opoziciji i 2013. godine preuzeli odgovornost za vlast u Kikindi. Politika Srpske napredne stranke čini veliki deo našeg života, mi smo velika politička porodica. U politiku koju vodi Aleksandar Vučić istinski verujemo, srcem i punom energijom. Videli ste i večeras kakva je bila energija. Vremena jesu izazovna, ali ovo je i period gde smo videli da Srbija odlučno ide napred, da ima odlične rezultate, izvanredan ekonomski rast. Vidite razliku da Kikinda nije isti grad kao što je bila 2013. godine.

-Naravno, od nas se očekuje dodatna ozbiljnost i odgovornost, kao i novi rezultati. I to u vreme kada nam geopolitička situacija ne ide na ruku, kada u žižu javnosti dolazi pitanje Kosova i Metohije, a predsednik Aleksandar Vučić trpi velike pritiske. U vreme kada imamo opoziciju koju dobro opisuje izraz tastatura ratnici, jer imate ljude koji veoma lako izlaze u javnost sa političkim parolama- kao što su Boško Obradović. Milica Zavetnica, Jovanović Francuz. Ali vidite da to nije državotvorno i da vapi za ozbiljnim pristupom rešanju problema u svim oblastima. Mi u Srpskoj naprednoj stranci smo to i pokazali- istakla je Hrnjakova.

Široki front za interes Srbije

-Gradski odbor u Kikindi ima jako dobru energiju i organizaciju, mi na dnevnom nivou pričamo sa građanima. Ne tučemo se verbalno po društvenim mrežama, već razgovaramo, pravimo planove, iskreno govorimo o svemu što jeste i što je u perspektivi. Nećemo odstupiti od politike da je najvažniji cilj interes Srbije. Videli ste, predsednik Vučić je najavio širi pokret koji će okupiti umne ljude i one koji imaju kvalitetne predloge, da pojačamo tu energiju i da napravimo jedan široki front, da sačuvamo zemlju jer mnogi su je i u istoriji čuvali i za nju se borili. Isto ćemo uraditi i mi- istakla je Hrnjak.

Žene i mladi u SNS

Iako žene na čelu opštinskih i gradskih odbora nisu retkost, ipak su i dalje u manjini. Upitana da prokomentariše taj podatak, odgovara:

-Nemam jasne pokazatelje o tome, ali mislim da su žene energičnije, preduzimljive i u tom smislu, ja se prihvatam odgovornosti koja bi mogla da bude i model za mlađe generacije koje žele da učestvuju u društvenom životu i da sutra budu donosioci odluka. To je i misija, jer ako niste neke mlade ljude uverili da se borite i razmišljate ispravno, onda niste puno toga uradili. Videli ste koliko je mladih bilo u sali i ispred. Mi imamo čak 1500 članova mlađih od 40 godina, što je fantastičan podatak. Ne želim da pravim bilo kakvu razliku u strukturi članstva, već smatram da mlade generacije treba da stiču nova politička znanja i praktično dolaze u odgovornije pozicije.

Na pitanje o planovima pred naredne lokalne izbore, predsednica kikindskih naprednjaka najavila je da će gradski odbor građanima predstaviti desetogodišnje rezultate i strategiju daljeg razvoja Kikinde.

336199202_1811497042568893_8332269990296057620_n

(VIDEO) Stanislava Hrnjak na čelu Gradskog odbora Srpske napredne stranke

Jelena Trifunović March 13, 2023

Na trećoj izbornoj skupštini Gradskog odbora Srpske napredne stranke u Kikindi održanoj večeras u Narodnom pozorištu, Stanislava Hrnjak jednoglasno je izabrana za predsednicu tog odbora. U obraćanju je istakla da je počastvovana ukazanim poverenjem i da joj je veliko zadovoljstvo da govori o rezultatima rada odbora u Kikindi.

-Kikinda je imala tu sreću da sa drugim gradovima Srbije itekako oseti boljitak i progres. Od 2013. godine kada je Srpska napredna stranka preuzela odgovornost za vršenje vlasti, u našem gradu ništa više nije isto. Od sivila, prazne kase, dugova i beznađa, Kikinda je ponovo postala grad koji se razvija i raste, grad koji veruje u bolju budućnost. Rezultate možemo videti na svakom koraku, od ulaza u grad koji potpuno drugačije izgleda, do fabrika koje danas zapošljavaju hiljade Kikinđanki i Kikinđana. Ovaj razvoj može se videti i kroz ozbiljna ulaganja u obrazovanje, zdravstvo, kulturu, sport i sve druge oblasti života. Kikinda je ponovo ono što je uvek i trebalo da bude, grad dobrih i zadovoljnih ljudi- istakla je prva dama kikindskih naprednjaka.

-Želja nam je da se naš tim i dalje širi i raste sa idejom daljeg razvoja grada. Da se našoj stranci priključi još više mladih koji će svojom kreativnošću uneti novu energiju u naš rad. U potpunosti podržavamo viziju predsednika Vučića o okupljanju najumnijih ljudi grada i čitave Srbije, bez obzira na političku pripadnost u cilju stvaranja sigurne budućnosti za svu našu decu i generacije koje dolaze. Završiću rečenicom predsednika Vučića koja će, sigurna sam, obeležiti period pred nama u koju svi verujemo- „Srbija sanja i snove ostvaruje”- poručila je novoizabrana predsednica Gradskog odbora.

Za potpredsednike Gradskog odbora izabrani su Nikola Lukač, Nina Petkov, Nikola Vojinović i Dragan Knežević, a za sekretara Ninoslav Čujić.

Izbornoj skupštini su prisustvovali potpredsednik Izvršnog odbora i član predsedništva SNS Damir Zobenica, narodni poslanik i član predsedništva Milenko Jovanov, članovi Izvršnog odbora Srđan Kružević i Đorđe Radinović, čelnici opštinskih odbora iz Severnobanatskog okruga, kao i predstavnici stranaka koalicionih partnera.

Inicijativni odbor SNS koji je kasnije prerastao u Gradski odbor u Kikindi, formiran je samo dan nakon odluke o osnivanju stranke 22. oktobra 2008. godine i jedan je od prvih odbora u Srbiji. Danas ima 4.512 članova. Na prethodnim parlamentarnim izborima lista predvođena SNS osvojila je 51,68% glasova. Za predsednika Srbije Aleksandra Vučića glasalo je čak 67,35 % građana.

Stanislava Hrnjak je u Srpskoj naprednoj stranci od osnivanja. Poslanica je u aktuelnom sazivu Skupštine AP Vojvodine. Bila je članica Gradskog veća i predsednica lokalne skupštine. Njene stranačke kolege ističu njenu energičnost, posvećenost, predan rad kojim se isticala i dok je Srpska napredna stranka bila u opoziciji.

Jovanov: Delikatan i težak trenutak za Srbiju

Novo rukovodstvo stranke biramo u delikatnom i teškom trenutku za Srbiju što se preslikava i na Kikindu, istakao je u večerašnjem obraćanju na izbornoj skupštini Gradskog odbora SNS Milenko Jovanov, narodni poslanik i šef naprednjaka u Skupštini Srbije.

-Te ljude čeka vrlo teško i izazovno vreme. Zato vas molim da se međusobno podržavamo i da olakšate ljudima koji će preuzeti odgovornost. Srbija je u pitanju, nemamo prostora da se igramo i da gubimo vreme. Nije laž niti politička priča da će se svi zajedno za jedan sat dogovoriti samo ako budu mogli da nas sklone sa vlasti. A šta nam je onda preostalo? Kad god želite da vidite kako izgleda njihova politika pogledajte Hotel Narvik, ne treba vam ništa drugo. Oteli, kako, samo oni znaju i onda urušili i uništili i napravili na kraju štenaru. E sad je na nama i na vama da odlučimo hoćemo li im dati da od Kikinde i Srbije prave štenaru- jasan je bio Jovanov čiji je govor propraćen gromoglasnim aplauzom.

Većina žene

Srpsku naprednu stranku u Kikindi čini 2.320 žena i 2.192 muškarca. Trećina članstva ima manje od 40 godina. Samo u poslednje dve i po godine stranci se priključilo 942 novih članova.

Na Dan žena – sugrađanke o svom statusu

Igor Crnogorac March 8, 2023

Obeležavanje Međunarodnog dana žena svoj začetak ima u protestu radnica u industriji odeće i tekstila, održanom 1857. godine u Njujorku. One su demonstrirale zbog loših radnih uslova i niskih plata.

Protesti su nastavljeni i narednih godina. U Njujorku je, 1908. godine, 15.000 žena zahtevalo kraće radno vreme, veću platu i pravo glasa.

Ideja da se ustanovi međunarodni praznik potekla je od žene po imenu Klara Cetkin, komunistkinje i borkinje za prava žena koja je ovaj predlog iznela na Međunarodnoj konferenciji žena u Kopenhagenu 1910. godine.ide

Dan žena prvi put je obeležen 1911. u Austriji, Danskoj i Nemačkoj.

Šta žene danas misle o ovom prazniku, odnosno svom položaju u društvu, pitali smo naše sugrađanke.

Stanislava Hrnjak, poslanica u Skupštini AP Vojvodine i poverenica Gradskog odbora SNS

-Žene su oslonac ne samo srpskog društva i porodice, već cele zemlje. Osmi mart je dan koji ima istorijsku simboliku i važno je da to bude dan koji je za svaku damu poseban. Često kažemo da bi svaki dan trebalo da bude Dan žena uzimajući u obzir koliko one ulažu u porodicu, posao, koliko su preduzimljive, koliko su pokretači svega, to se u svakodnevnom životu da videti. O tome treba da pričamo češće nego jednom godišnje. Ne smemo da zanemarimo ni žene žrtve nasilja, i o tome treba da govorimo značajnije i hrabrije, da zaštitimo žene u svakom smislu. Takođe, da ih izjednačimo u društvu u kontekstu zarada, jer one ulažu daleko veći napor. Posebno žene koje se bave javnim poslom imaju višestruku odgovornost koja se oslanja na dom, prijatelje, roditelje, posao. One ne znaju da budu površne, kada preuzmu na sebe odgovornost, guraju do cilja. I zato mislim da je svaka žena posebna, da je treba podržati, da društvo treba da stane iza njih. Pažnja koja se ženama ukazuje danas jeste obaveza da bismo im pokazali koliko su posebne, ali da se potrudimo svi zajedno da pažnju i nagradu za svoj trud i rad dobijaju i u ostalim danima tokom godine.

Dijana Jakšić Kiurski, zamenica gradonačelnika

–Važan mi je ovaj praznik iz više razloga. Treba da istaknemo suštinu i simboliku, a to je, od Roze Luksemburg pa nadalje, borba da se ostvari bolji položaj žena. Upornošću i hrabrošću su se borile za politička i ekonomska prava i slobode, i za puno uvažavanje u društvu. Volim ovaj praznik zato što me je još kao dete asocirao na majku, baku, tetke i uvek je bio u znaku radosti i lepog raspoloženja. Neka i bude u simbolici ruža i cveća, ali zaista se osećala emocija, poklanjate nešto i time izražavate ljubav i poštovanje prema toj osobi. Ali ako i pored borbe za prava žena postoji bilo kakav pokušaj marginalizovanja i osporavanja uloge i značaja žena u društvu, onda svaki takav poklon i obeležavanje praznika je samo ritual i prazna priča. Neka današnji poklon- ruža ili drugi znak pažnje čini srećnom ženu tokom cele godine, to je izraz zahvalnosti, poštovanja i priznanja uloge žena u društvu bez obzira na to da li govorimo o domaćici ili ženi koja se ostvarila u određenom poslu, ili na bilo koji drugi način. Bitno je da se uloga žene poštuje i osvesti, jer je ona velika.

Jasmina Drinjak Malogajski, vaspitačica u Berlinu

– Osmi mart u celoj Nemačkoj je veoma bitan praznik i svi se nekako trude da svoje žene, majke obraduju nekim prigodnim poklonom, izlaskom na večeru, cvećem.. Veliki broj bilborda ima za temu čestitku ženama. Ovde u Berlinu konkretno, to je možda jedan od najvažnijih praznika jer je od pre nekoliko godina uvršten u praznike koji su neradni dani. Po klubovima su organizovane svirke na kojima nastupaju žene, danas se igraju tematski stendapovi o ženama-koji predstavljaju ženu kao super heroja, što i jesmo. One koje danas moraju da rade, na platu će dobiti 100% na dnevnicu jer je državni neradni dan.

Tatjana Korom, Udruženje žena Kikinde

-Radujem se tom danu zato što su se žene izborile za svoja prava, koja i danas imaju. Udruženje žena Kikinde tradicionalno obeležava taj dan. Mi smo ga proslavile zajedničkim okupljanjem u petak u Restoranu „Belavila“. Kada je o poklonima reč, smatram da nisu važni. Bitna je pažnja i čestitka od srca.

Darinka Maljugić, bibliotekarka

– Za mene je Osmi mart veoma važan, žene su zaboravile zašto ga proslavljaju. Ako smo se borile za ravnopravnost, ne znači da smo sebi samo još natovarile dodatni posao i da treba da imitiramo muškarce, to me jako iritira. Nisam feministkinja, ali jesam za ravnopravnost.

Snežana Popeskov, tehnički sekretar u Narodnom pozorištu

– Ovaj dan se obeležava u znak sećanja na borbu za ženska prava i zato mislim da je veoma značajan. Žena ima poseban senzibilitet i posebno mesto društvu, to ne sme da se zaboravi.

Natalija Bogosavljev, preduzetnica

-Nije mi važan ovaj praznik. Smatram da svakodnevno i prema svima treba da se odnosimo kao prema sebi ravnima i sa poštovanjem jer smo svi ravnopravni.

Jovana Mišković, nastavnica nemačkog jezika u Novom Sadu

-Praznik je značajan da bismo se podsetili da su žene jednako važne, čak i važnije od muškaraca. i da je potrebno da vudu cenjene. Treba podsetiti majke, sestre, žene da su voljene, ali nije loše i da dobiju neki poklon.

Stanislava Hrnjak o današnjoj sednici Skupštine Vojvodine: Srednja škola unutrašnjih poslova u Sremskoj Kamenici ponovo od septembra

Jelena Trifunović February 23, 2023

Mladići i devojke koji za svoj poziv budu odabrali policijsku profesiju, već od predstojeće školske godine obrazovanje će sticati u četvorogodišnjoj srednjoj školi unutrašnjih poslova, kakva je postojala u Sremskoj Kamenici do 2009. godine. Odluka Vlade Srbije da se osnuje Srednja stručna škola unutrašnjih poslova „Jakov Nenadović“ u Sremskoj Kamenici potvrđena je na današnjoj, 21. sednici Skupštine Vojvodine.

Poslanici pokrajinske skupštine usvojili su izmene i dopune odluke o broju i prostornom rasporedu javnih srednjih škola na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine kojima je u Mrežu javnih srednjih škola uvrštena Srednja stručna škola unutrašnjih poslova „Jakov Nenadović“ sa sedištem u Sremskoj Kamenici. Jednoglasnu podršku ovom predlogu prethodno je dao Odbor za obrazovanje i nauku Pokrajinske skupštine na čijem čelu je poslanica iz Kikinde Stanislava Hrnjak.

-Odluku o osnivanju ove škole, kao škole od nacionalnog interesa za Republiku Srbiju, Vlada je donela na sednici održanoj 19. januara ove godine- kaže za Kikindski portal Stanislava Hrnjak koja je o Mreži srednjih škola govorila na današnjoj sednici Skupštine Vojvodine.

-Škola je kao deo obrazovnog sistema funkcionisala do 2009. godine. Od 2009. to je bio kurs za policijske službenike. Srednja stručna škola unutrašnjih poslova „Jakov Nenadović” počeće sa radom 1. septembra ove godine, a u prvoj školskoj godini upisaće 210 đaka. Osnivanjem Srednje škole unutrašnjih poslova stvaraju se preduslovi za školovanje budućih profesionalnih pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, u skladu sa zahtevima zanimanja, potrebama tržišta rada i razvoja savremene tehnike i tehnologije- ukazuje Hrnjak.

Učenicima upisanim u školu obezbediće se smeštaj i ishrana u internatu Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i udžbenici, školski pribor, odeća, obuća i druga oprema neophodna za pohađanje nastave i boravak u školi, u skladu sa ugovorom koji škola zaključuje sa tim ministarstvom. U okviru školskog kompleksa planirana je i izgradnja Doma učenika, rečeno je na sednici.

Poslednja 38. klasa učenika školovanje u Srednjoj školi unutrašnjih poslova u Sremskoj Kamenici završila je 2009. godine. Od 2007. tamo je Centar za osnovnu policijsku obuku, kao jedina takva ustanova u Srbiji.

Srednja škola „Jakov Nenadović“ nastaviće tradiciju srednje škole „Pane Đukić“, koja je od 1967. do 2009. godine odškolovala 14.416 policijskih službenika.

Mreža srednjih škola u Vojvodini

U Vojvodini postoji 119 redovnih srednjih škola i 10 škola za srednje obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Redovnim srednjim obrazovanjem obuhvaćeno je 57.583 učenika u 2.547 odeljenja u okviru gimnazija, stručnih, mešovitih i umetničkih škola. Nastava na srpskom jeziku organizovana je za 52.558 učenika. Nastavu na jezicima nacionalnih manjina- mađarskom, rumunskom, slovačkom, rusinkom i hrvatskom jeziku pohađa 5.025 đaka.

-Prema vrsti srednjih škola, na srpskom nastavnom jeziku, najveći je procenat gimnazijalaca 24,82 odsto. Kada je reč o stručnom obrazovanju, najveći broj đaka obučava se na području rada elektrotehnike i ekonomije, prava i administracije. Na mađarskom nastavnom jeziku, najviše đaka stiče gimnazijsko obrazovanje, a zatim stručno znanje u oblasti elektrotehnike, zdravstva i mašinstva. Dualno obrazovanje u Vojvodini je organizovano na teritoriji 17 lokalnih samouprava, dve više nego prošle godine, odnosno u 23 srednje škole za 31 obrazovni profil i pohađa ga 2016 đaka- predstavila je podatke o srednjoškolskom obrazovanju u Vojvodini pokrajinska poslanica Stanislava Hrnjak.

Konkursom za upis učenika u srednje škole u ovoj školskoj godini, od 16.364 osmaka, upisano je njih 15.538 odnosno 94,95 odsto. U Vojvodini postoji 27 privatnih srednjih škola koje pohađa 1.925 redovnih učenika, a najveći broj njih stiče znanja u području zdravstva i socijalne zaštite.

Generalni sekretar Sandra Stojković

Funkciju generalnog sekretara Skupštine Vojvodine, umesto Nikole Banjca, koji odlazi na mesto savetnika ministra odbrane, obavljaće njegova dosadašnja pomoćnica Sandra Stojković. Diplomirana pravnica iz Novog Sada imenovana je na današnjoj sednici, na predlog predsednika Skupštine Vojvodine Ištvana Pastora.

Značajna podrška Pokrajinske vlade Kikindi: U 2023. postrojenja za prečišćavanje vode u četiri sela

Jelena Trifunović December 27, 2022

Da Grad Kikinda i u narednoj godini može da računa na konkretnu podršku Pokrajinske vlade u realizaciji razvojnih projekata i investicionih ulaganja, svedoči crno na belo, budžet AP Vojvodine za 2023. godinu usvojen na poslednjoj skupštinskoj sednici.

Rešavanje problema pijaće vode u selima biće započeto u narednoj godini izgradnjom mini postrojenja za prečišćavanje pijaće vode u Nakovu, Mokrinu, Banatskom Velikom Selu i Iđošu, za šta je u pokrajinskoj kasi opredeljeno 160 miliona dinara.

U intervjuu za Kikindski portal, pokrajinska poslanica Stanislava Hrnjak ističe koji će to sve projekti biti podržani, a koji su uspešno privedeni kraju zahvaljujući potpori sa pokrajinskog nivoa.

– Srpska napredna stranka je 2016. godine preuzela odgovornost za rukovođenje Pokrajinskom vladom i tada je budžet bio za 46 milijardi dinara manji nego što je projektovani budžet za 2023. godinu, što govori u prilog svim ekonomskim i finansijskim pokazateljima. Ono što karakteriše budžet pokrajine za 2023. je njegov kapitalni deo od 34,5 milijardi dinara, koji praktično čini 32%. U periodu od 2016. do 2023.godine vi imate povećanje izdvajanja u svim segmentima , a ono što je posebno važno je to što su u fokusu najznačajniji projekti koje podržava AP Vojvodina i u oblasti zdravstva, poljoprivrede, komunalne infrastrukture, socijalne politike…- ukazuje poslanica u Skupštini AP Vojvodine Stanislava Hrnjak.

Zahvaljujući sredstvima iz pokrajinske kase, u Kikindi se intenzivno radi na rekonstrukciji vodovodne mreže. Investiranje se nastavlja i u 2023.godini.

-Dok dinamika izgradnje fabrike vode u Kikindi teče svojim tokom i u predviđenim rokovima, mi smo na listu prioriteta uvrstili rešavanje problema pijaće vode u selima. Za to su planirana sredstva. Ono što je dogovoreno je da Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo obezbedi najveći deo sredstava, prema onome što imamo kao projekciju potrebnih ulaganja za prva četiri sela. To je 160 miliona dinara, a grad Kikinda 80 miliona, nakon čega će se nastaviti i u 2024.godini sa rešavanjem ovog pitanja u ostalim seoskim mesnim zajednicama. Pored tih izdvajanja, za uređenje kanalske mreže Kikindi je opredeljeno 20 miliona, a za atarske puteve i izgradnju otresišta 5 miliona dinara. – precizira Hrnjak.

Značajne stavke za poljoprivredu i vodoprivredu

-Kako sam istakla i na poslednjoj sednici Skupštine, budžet za poljoprivredu u AP Vojvodini prvi put je prešao onu psihološku granicu od 10 milijardi dinara i iznosi 10,27 milijardi dinara. Povećan je za 22,8 odsto, dok je budžet za integralno upravljanje vodama veći za 44 odsto i iznosi 6,78 milijardi dinara. Za izgradnju postrojenja za pijaću vodu u seoskim sredinama planirano je 481,69 miliona, ukazuje naša sagovornica.

-Za JVP „Vode Vojvodine” koje je stalni partner lokalnim samoupravama opredeljeno je 6,12 milijardi. „Vode Vojvodine” su potpisale ugovor sa 38 od 45 lokalnih samouprava u Vojvodini, a pomažu i one sa kojima nemaju sklopljene ugovore. To su pitanja koja lokalne samouprave nemaju kapacitete da same rešavaju. Takođe, za skupštinskom govornicom sam istakla važnost činjenice da je milijardu dinara namenjeno za unapređenje ruralnih sredina, što je takođe, od velike važnosti- napominje pokrajinska poslanica.

Iz pokrajinske kase za Kikindu: Od komunalne infrastrukture do škola i kulture

Naša sagovornica ukazuje da je ukupno ulaganje iz budžeta APV u tekućoj godini dostiglo 450 miliona dinara. Kada je reč o rekonstrukciji vodovodne mreže, ističe, Uprava za kapitalna ulaganja finansirala je projekte u u oblasti vodosnabdevanja sa 200 miliona za zamenu 8 km vodovodne mreže, od čega je 95 miliona realizovano u ovoj godini, a radovi se nastavljaju zamenom azbestnih cevi u narednoj godini- ukazuje Hrnjakova i ističe da je grad aktivno učestvovao na brojnim konkursima. Predočava poduži spisak ulaganja u godini na izmaku:

-Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu je za magistralni vod opredelio 36 miliona, 12 miliona za uređenje atarskih puteva, 3,6 miliona za izgradnju kanalizacione mreže. Sekretarijat za sport i omladinu 5 miliona za investiciono održavanje objekta FK „Crvena zvezda“ u Ruskom Selu, Sekretarijat za građevinarstvo, energetiku i saobraćaj obezbedio je 4,8 miliona za uvođenje sistema za merenje brzine vozila na raskrsnicama Miloša Velikog, Stevana Sinđelića i Stevana Sremca,. Pokrajinski sekretarijat za urbanizam je 3,3 miliona obezbedio za izradu Prostornog plana Kikinde i Plana generalne regulacije severoistočnog dela Kikinde, a za rekonstrukciju crpne stanice Jaša Tomić milion dinara. Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje finansirao je radove i nabavku opreme u više škola: „Jovan Popović”, „Žarko Zrenjanin”, Tehnička škola, „Feješ Klara”, „Gligorije Popov”, Ekonomsko-trgovinska škola, „Milivoj Omorac”, „Vasa Stajić”, Srednja stručna škola, „Miloš Crnjanski”.

Pokrajinski sekretarijat za regionalni razvoj i međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu dao je 3 miliona za Dane ludaje, a milion za izradu dokumentacije za izgradnju biciklističke staze. Sekretarijat za energetiku i građevinarstvo 2, 2 miliona za projekat štedljive rasvete u Sportskom centru „Jezero”, a Sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine za regresiranje prevoza srednjoškolaca 5 miliona. Za projekat Ekolejks, Sekretarijat za finansije dao je dva miliona dinara, Pokrajinski sekretarijat za kulturu 1,5 miliona za realizaciju projekta izrade protivpožarne PTD za zgradu Kurije, a 400.000 dinara za projekat Narodnog pozorišta. Pokrajinski sekretarijat za sport je izdvojio 678.000 dinara za OFK Kikindu. Za izgradnju javne rasvete od industrijske zone „Rasadnik“ do Svetosavske ulice nedavno je opredeljeno 54,2 miliona dinara. Ukupna ulaganja iz pokrajinske kase u narednoj godini uz nenamenske transfere i tekuće prihode za pripremno predškolski program premašiće 550 miliona, navodi Stanislava Hrnjak.

Budžet AP Vojvodine veći za petinu

Skupština AP Vojvodine na poslednjoj sednici usvojila je predlog pokrajinskog budžeta za 2023.godinu čija visina je 108,5 milijardi dinara što je za 20,1 milijardu odnosno 22,7 odsto više u odnosu na ovogodišnji budžet. Fiskalni deficit projektovan je u iznosu od 9,3 milijardi što je 9,5 odsto ukupnih prihoda- navodi poslanica iz Kikinde koja je u Skupštini Vojvodine predsednica Odbora za obrazovanje i nauku i predsednica Zelene parlamentarne grupe.

-O kapitalnom delu budžeta svedoče i planirana rekonstrukcija Kamenice 3, rekonstrukcija Kamenice 1, rekonstrukcija klinika za urologiju, oftalmologiju, maksifacijalnu hirurgiju, otorinolaringologiju i plastičnu hirurgiju u Kliničkom centru Vojvodine, zatim jedinice intenzivne nege na kardiohirurgiji Instituta za kardiovaskularne bolesti- ukazuje na pojedina od planiranih ulaganja.

I gradska pijaca udruženim sredstvima

-Najveći kapitalni projekat koji je Pokrajinska vlada podržala na teritoriji grada u prethodnom periodu je izgradnja nove, moderne gradske pijace. Ukupna investicija vredna je 334 miliona dinara, od čega je pokrajina izdvojila nešto više od 72 odsto što je 242 miliona dinara, a Grad Kikinda 92 miliona- podseća naša sagovornica.

Politički program SNS

Stanislava Hrnjak izabrana je za poslanicu u Skupštini AP Vojvodine na izborima u junu 2020. Sa značajnim političkim iskustvom i talentom, uspešno zalaganje za svoj grad kod viših instanci, temelji na jasnoj viziji razvoja i prepoznavanju potreba građana kao okosnicama politike SNS.

-Politički program i politički ciljevi Srpske napredne stranke sada su praktično došli na jedan nivo diskusije o postignutim rezultatima za ove godine, gde se priča o obimu i kvalitetu rezultata koji više niko neće moći da spusti lestvicu niže. Podigli smo standard očekivanih rezultata zahvaljujući programu i političkim ciljevima Srpske napredne stranke- jasna je Hrnjak, koja je, kao poverenica, zajedno sa Nikolom Lukačem, na čelu Gradskog odbora naprednjaka.