spc Архиве | Page 2 of 6 | Кикиндски портал

Православни верници обележавају Богојављење

Aleksandra Djuran January 19, 2026

Српска Православна Црква данас прославља Богојављење, празник установљен на спомен Христовог крштења и објављивање Богочовека. Данашњи празник обележава се у спомен на догађај када је Свети Јован крстио Исуса Христа у реци Јордану.

Први пут, остварено је Свето Тројство – у Божјем гласу са неба који рече: “Ово је Син мој”, крштењу Сина Божијег у реци и Светом духу који је у облику голуба слетео на Христа.

Традиционално се на овај дан плива за Часни крст. Многи народни обичаји и веровања се односе на Богојављење. На овај дан освећује се вода која се носи кући и пије ради здравља и просвећења душе и тела.

Сматра се лековитом и заштитом од нечистих сила и чува се у кућама до следећег великог водоосвећења. Хришћанство учи да се богојављенска водица никада не квари, јер у њој пребива сила Духа Светога.

Данас се поздравља речима: “Бог се јави” или “Христос се јави”, а отпоздравља са “Ваистину се јави”.

Православни верници обележавају Крстовдан

Aleksandra Djuran January 18, 2026

Српска православна црква и верници славе зимски Крстовдан. По предању, данас се укрштају ветрови. Данашњи, зимски Крстовдан, слави се као успомена на прве хришћане који су примили веру на самом почетку хришћанске проповеди. Празник се везује за Богојављење и крштење Исуса Христоса, као и за дан посвећен Светом Јовану Крститељу, који је и крстио сина Божијег у реци Јордану.

На овај дан, после литургије, у храмовима се обавља и чин водоосвећења, сутра на Богојављење, вода се освећује и ван храма, на рекама и другим отвореним местима. Од Божића до Богојављења мрсни су сви дани, али се на Крстовдан, ма који дан од понедељак до петка био, строго пости, на води. Уколико падне у суботу и недељу, пост је разрешен на уље.

У нашем народу верује се да се вечерас у поноћ, пред Богојављење, отвара небо и Бог јавља људима. Чека се поноћ, а тада уз молитву треба изговорити жељу.

Према народним обичајима у неким деловима Србије на Крстовдан ваља да се опере сав веш и очисти кућа. Пости се строго, први пут после Божића, јер је до овог дана било разрешење због великог празника. Зато је у српском народу остала изрека: „Ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости“.

Који ветар дува на Крстовдан, тај ветар ће најчешће дувати током године. У дванаест дана, почињући од Божића а закључно с Крстовданом, огледа се дванаест месеци године која долази, па какво је време ког дана такво ће бити у месецу који том дану одговара по редоследу.

Православни верници обележавају три празника

Aleksandra Djuran January 14, 2026

Српска православна црква данас прославља три празника – славу Светог Василија Великог, Обрезање Господње и народни празник Мали Божић.

То је и први дан 2025. године по јулијанском календару, а у црквеном календару СПЦ означен је црвеним словом и као мрсан дан.

Светог Василија Великог (Васиљевдан) многи верници СПЦ прослављају и као крсну славу, а како се обележава првог дана Нове године по јулијанском календару, одатле и назив за јулијанску Нову годину – Василица.

Такође, веровање је да на овај дан у кућу треба унети неку нову ствар, купљену тог дана, како би кућа, али и укућани током целе године имали напретка, а многи Срби верују да на овај дан треба избегавати свађе. У неким крајевима постоји веровање да ће бити родна година ако на овај дан падне снег или буде облачно.

Данас је Свети Стефан- трећи дан Божића

Jelena Trifunović January 9, 2026

Данас је дан Светог првомученика и архиђакона Стефана, једна од слава које се највише празнују у српском народу. Свуда се светкује и као трећи дан Божића

Свети Стефан или Стевањдан пада на трећи дан Божића. Прва је крсна слава по Божићу, једна од најчешћих.

Свети Стефан први је од седморице ђакона, служитеља, помагатеља, које су свети апостоли рукоположили, па се због тога и назива архиђакон – први међу ђаконима.

Име Стеван или Стефан потиче од грчке речи Стефанос и значи онај који је крунисан, овенчан. И данас многа мушка деца добијају његово име.

Као проповедник у Јерусалиму, одведен је из града и каменован до смрти, те се зато назива и Првомученик Стефан. У каменовању је учествовао и његов рођак Савле, касније познат као апостол Павле.

Помен архиђакону Стефану црква даје четири пута годишње – 15. августа слави се Свети Стефан летњи или Стеван Ветровити. Овом свецу у нашој земљи посвећено је више од 40 храмова.

По обичајном календару, данас се износи божићна слама из куће. Пажљиво покупљена, слама се не баца, јер се верује у њену плодотворну моћ.

Ставља се у ракље воћки у пчелињак, кокошарник или привредне зграде. Овим даном завршава се празновање Божића.

РТС

Данас је Свети Никола, највећа слава православних верника

Aleksandra Djuran December 19, 2025

Српска православна црква слави Светог Николу Чудотворца, једног од највећих хришћанских светитеља, заштитника путника, морепловаца, рибара и сплавара. Процењује се да готово половина православаца у Србији слави Светог Николу. Ранијих година важила је изрека да ко не слави светог Николу, онда иде у госте.

Свети Никола је био чудотворац, заштитник деце, морепловаца, сирочади, морнара, сиромашних, путника, трговаца, чак и лопова.

Слава Светог Николе пада у време великог божићног поста. Традиција је да се за Никољдан припремају посна јела.

Будући да је познат Свети Никола и као заштитник деце, од давнина је постојао обичај да се на дан када се овај свеатц слави деца дарују орасима, јабукама и слаткишима. Током ноћи, док деца спавају, Свети Никола би има оставио дарове у ципеле или покрај прозора. Деца би, нарочито за тај дан, очистила своје ципеле и ставила их близу кревета како би се ујутру прво њима обрадовала.

На овај празник, где год да се нађу, лађари спуштају сидра. Заустављају лађе док се морнари помоле светитељу и онда настављају пут. Припремају топове за паљбу одајући почаст своме заштитнику. На овај начин славу је обележавао и кнез Милош Обреновић.

У Византији је на Светог Николу био обичај да се на тај дан амнестирају затвореници. У народу постоји веровање да ће ономе ко данас опрости дуг следећа година бити богата и плодна. Постоји и веровање да данас не треба никога подсећати на дуг, нити му додатно отежавати положај због тога што је дужник.

Православни верници обележавају Ваведење Пресвете Богородице

Aleksandra Djuran December 4, 2025

Српска православна црква данас обележава Ваведење Пресвете Богородице, један од најзначајнијих празника посвећених Богомајци. Овим се празником подсећа на тренутак када је Богородица први пут уведена у Божји храм, чиме је постала прва заветована девица у хришћанској традицији.

Ваведење, или како га још зову Света Пречиста или Женска Богородица обележено је црвеним словима у православном календару. Спада у дванаест највећих хришћанских празника
Богородица се сматра заштитницом жена и породиља и разна су народна веровања везана за моћ икона на којима је она представљена.

Традиционално, домаћице праве обилне трпезе у част овог празника. Посебна пажња се посвећује храни, верујући да ће она донети плодност и благостање у дом.

Старији кажу да ако на Ваведење пада киша – биће родна година, ако дува јак ветар – неродна. Ако буде хладно и са снегом, следећа година била би блага и топла.

На овај дан пост је обавезан јер Ваведење пада у време великог Божићног поста.

Православни верници славе Мратиндан

Aleksandra Djuran November 24, 2025

Српска православна црква и њени верници 24. новембра, славе Светог краља Стефана Дечанског, који се у народу назива још и Мратиндан.

Заједно са светим Савом и кнезом Лазаром чини тројство најмудријих, најпожртвованијих и најблагороднијих личности и светитеља које је дао српски народ.

Такође, постоји и изрека: “Свети Мрата, снег за врата”, којом је означен почетак зимског, хладног и снежног периода године.

Верује се, да ће ако на данашњи дан домаћин преузме послове у кући на себе, укућанима кренути набоље. С друге стране, ако се домаћин понаша размажено и зановета, година ће бити лоша.

Православни верници данас обележавају Светог Архангела Михаила

Aleksandra Djuran November 21, 2025

Српска православна црква данас слави Сабор Светог Архангела Михаила, у народу познатом као Аранђеловдан.

Аранђеловдан је посвећен архангелу Михаилу, предводнику војске анђела, бестелесних сила добра које су учествовале у стварању света.

На иконама се арханђео Михаило представља и са крилима, у војводској одежди, са мачем у једној и кантаром у другој руци, јер према народном веровању, он у часу смрти узима људску душу.

Постоји веровање и обичај код многих хришћана који славе Светог Михаила да се, пошто га сматрају живим светитељем, не спрема жито, што је неоправдано и нетачно. Неопходно је припремити жито за славу, јер се жито припрема за душе предака, а не за душу свеца, који је пред Богом жив.

Аранђеловдан је једна од најчешћих српских слава, а да ли ће трпеза бити посна или мрсна, зависи од тога на који дан пада.

Верује се да се на Аранђеловдан небо отвара за молитве, и да ће се верницима испунити и највеће, најважније жеље, ако се помоле из душе, искрено и са захвалношћу.

Православни верници обележaвају Митровдан

Aleksandra Djuran November 8, 2025

Српска православна црква данас слави празник посвећен Светом великомученику Димитрију, у народу познатији као Митровдан.

Слава је посвећена Светом Димитрију Солунском, познатом по храбрости и вери, и симболизује снагу, заштиту и прелазак из јесени у зиму. Митровдан је посвећен античком команданту Солуна из трећег века, мученом и погубљеном због ширења хришћанства.

У Србији су Светом Димитрију посвећени многобројни храмови, укључујући и цркву у Пећкој патријаршији и капелу у манастиру Високи Дечани. Крсна је слава бројних породица и име неких еснафа, а у многим местима на овај дан одржавају се заветине.

У нашем народу важи обичај да се Митровдан сматра за дан када долази зима. Ако падне снег за Митровдан, према предању, задржаће се до априла. Важи и обрнуто, лепо време на 8. новембар најављује благу зиму.

Док је Србија била под Турцима, говорило се да су се хајдуци на Митровдан разилазили и скривали код својих јатака, да би се поново састали на пролеће, за Ђурђевдан. Отуд и позната изрека “Митровданак – хајдучки растанак и Ђурђевданак – хајдучки састанак”.

За православне вернике данас су Митровске задушнице

Aleksandra Djuran November 1, 2025

Православни верници данас, 1. новембра обележавају Митровске или јесење задушнице које падају уочи празника Светог Димитрија Солунског који се празнује 8. новембра. Задушнице се увек обележавају у суботу као сећања на Христово погребење и смрт али и наду у васкрсење које је човечанство добило Христовим васкрсењем. На богослужењима субота је дан за помен свим мученицима и упокојенима.

На задушнице се обилазе гробови упокојених сродника и пријатеља али пре изласка на гробље у црквама се врши богослужење у раним јутарњим часовима након чега се служи општи парастос. Верници у храмове доносе кољиво и списак имена крштених покојних које желе да се помену током парастоса. Ако су наши покојници сахрањени далеко и није могуће отићи на гробље, увек може да се оде у цркву.

На гробљу се такође може обавити парастос, мада се најчешће чини мали помен. Освештава се жито, прекађује гроб и пале свеће за покој душа умрлих.

На задушнице се дели милостиња за душе покојних. Треба се сетити потреба оних којима је и најмања помоћ добродошла.