слава

kozma-i-damjan-slava-(1)

Светом Литургијом коју је служило свештенство наше епархије, уз резање и освећење славског колача у  Храму Светих Козме и Дамјана обележена је слава Свети Врачи. По благослову епископа банатског кикиндски храм славу слави два пута годишње 14. јула и 14. новембра.

Овогодишњи кумови биле су породице Ступар и Завишин. Супружници Владимир и Силвија први пут су кумовали.

-Сваке недеље и црквеним празницима присуствујемо Светој Литургији и овај храм доживљавамо као своју кућу – казао је Владимир Ступар. – Кумство је главна одлика хришћанства и нама је част што смо и на овај начин помогли обележавању славе. Радујемо се свему што се дешава у храму, а посебно смо срећни што је започета изградња звоника.

Бранислав Завишин напоменуо је да је његова породица неколико пута била у улози кума славе.

-Сматрам да је важно да одржавамо веру, али и традицију и Храм Светих Козме и Дамјана нас учи томе. Кумство је привилегија и доноси здравље дома и укућана. Помажемо изградњу колико и када можемо – додао је Бранислав Завишин.

Светој Литургији присуствовали су верници, као и помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски.

-Треба сви да се угледамо на Свете Враче, на њихову веру која им је дала моћ да исцељују болеснике, на њихов начин живота који је Бог обдаримо снагом благодати рекао је старешина Храма светих Козме и Дамјана, протојереј Бобан Петровић. – Захваљујем се свима на прилозима за изградњу звоника. Већ 22 године градимо и радимо захваљујући, пре свега, добрим људима који су помагали на много начина. Благо вама и нама што можемо у нашој Кикинди да имамо овакву светињу јер најважније је имати здраву породицу и заједницу.

Овом приликом протојереј Петровић подсетио је да је у току изградња звоника на ком ће се налазити три звона тежине 800, 400 и 200 килограма, изливена у Ливници „Кременовић“ из Белосаваца код Тополе.

Свети Козма и Дамјан били су врачеви (лекари) и чудотворци који су, захваљујући даром од Бога за исцељење разних болести, бесплатно лечили, због чега их је народ прозвао бесребреницима.

А.Ђ.

mitrovP

Српска православна црква данас слави празник посвећен Светом великомученику Димитрију, у народу познатији као Митровдан.

Слава је посвећена Светом Димитрију Солунском, познатом по храбрости и вери, и симболизује снагу, заштиту и прелазак из јесени у зиму. Митровдан је посвећен античком команданту Солуна из трећег века, мученом и погубљеном због ширења хришћанства.

У Србији су Светом Димитрију посвећени многобројни храмови, укључујући и цркву у Пећкој патријаршији и капелу у манастиру Високи Дечани. Крсна је слава бројних породица и име неких еснафа, а у многим местима на овај дан одржавају се заветине.

У нашем народу важи обичај да се Митровдан сматра за дан када долази зима. Ако падне снег за Митровдан, према предању, задржаће се до априла. Важи и обрнуто, лепо време на 8. новембар најављује благу зиму.

Док је Србија била под Турцима, говорило се да су се хајдуци на Митровдан разилазили и скривали код својих јатака, да би се поново састали на пролеће, за Ђурђевдан. Отуд и позната изрека “Митровданак – хајдучки растанак и Ђурђевданак –  хајдучки састанак”.

sns-slava-(1)

У присуству великог броја чланова, симпатизера и пријатеља, уз резање славског колача, у просторијама Градског одбора Српске напредне странке обележена је слава Света Петка. Протојереј Бобан Петровић окупљенима је честитао славу уз речи да је увек изазов шта рећи људима који носе највећу одговорност за добробит града:

 

-Оживљавајте снагу вере јер нас је она одржала. Нека светитељка Петка краси све нас и њен дух и дух вере нека нас води  – рекао је протојереј Петровић.

Станислава Хрњак, председница ГрО СНС истакла је да у времену материјализма и велике тензије сваког дана треба радити на вери и духовности.

-Српска напредна странка је велика политичка породица, окупља чланове, симпатизере, али и све који су свесни да је наша земља Србија благо које морамо да чувамо. Пролазимо кроз бројне изазове, али увек показујемо да смо спремни да заједништвом одговоримо на све њих. Света Петка је заштитница жена које свакодневно показују колико су храбре и достојанствене, што наше чланице и доказале у претходном периоду. Важно је да јачамо заједништво и важно је да нас решеност  и продуховљеност води у будућности. Имамо једни друге, породице, традицију, веру, странку коју желимо да чувамо. Чувајући једни друге, сачуваћемо наш народ – прецизирала је Станислава Хрњак.

Кум славе био је Илија Рађеновић.

-Велико је задовољство бити кум славе и драго ми је што је ове године мени припала та част. Наша странка је велика породица, а крсна слава обележава се у кругу породице и са пријатељима. Поштујемо традицију и обичаје и обележавамо је сваке године – навео је Рађеновић.

И месни одбори Српске напредне странке у селима такође су на прави начин обележили Свету Петку.

 

 

sveta-petka

Православни верници 27. октобра обележавају празник посвећен Светој Петки, једној од најпоштованијих светитељки на Балкану.

Рођена је у 10. веку у месту Епиват, у близини данашњег Истанбула, и још као девојчица одлучила је да свој живот посвети Богу и помагању другима. Након година проведених у молитви и испосничком животу, прославила се као чудотворка и заштитница женa, болесних, сиромашних и немоћних.

Њене мошти данас се чувају у румунском граду Јашију, док се у Београду, на Калемегдану, налази капела подигнута изнад извора који се сматра лековитим и посвећен је управо Светој Петки.

Празник Петковдан један је од најраширенијих у Србији, а бројни обичаји и веровања сведоче о дубоком поштовању које народ има према овој светитељки.

У народу се верује да се на Петковдан не ваља бавити тешким пословима, шити, прати веш или месити хлеб. Сматра се да дан треба провести у миру и молитви, јер је, како кажу стари, највећи грех тог дана заборавити на молитву и захвалност. Верници се Светој Петки моле за здравље, породични мир и заштиту од болести, а многи тог дана одлазе на изворе и у цркве посвећене њеном имену да се помоле и запале свећу.

Празник Свете Петке подсећа да су молитва, вера и доброта најважнији дарови које можемо понудити себи и другима.

vatrogasci-slava-(4)

У просторијама Ватрогасно-спасилачког батаљона у Кикинди, уз резање славског колача обележена је слава свих ватрогасаца-спасилаца и Дан сектора за ванредне ситуације. Кикиндски батаљон има шест јединица у шест локалних самоуправа Севернобанатског управног округа.

-Бити ватрогасац спасилац је позив, а не посао. Сваког дана смо спремни да пружимо помоћ онима којима је потребна, тренирамо како би били здрави и у кондицији – рекао је Чедомир Глиишин, командант Ватрогасно-спасилачког батаљона. – Нема лепшег осећаја од онога када спасимо људски живот и нечију имовину. Тако је било и у Кикинди у Немањиној улици. Добили смо дојаву да гори стан у којем је старија особа. Момци су изашли на терен спасили старију госпођу, евакуисали су станаре из 42 стана, и покретне и непокретне, угасили пожар у року од сат времена поново помогли свима да се врате у своје домове. Ове године учествовали смо и у доста интервенција ван нашег округа у Нишу, Прокупљу, Лесковцу, Јагодини, Куршумлији с обзиром на то да је због суше било знатно више пожара него у претходним годинама. Из свих поменутих места стигли су нам предлози да наградимо ватрогасце који су били на испомоћ јер су показали изузетну храброст и професионалност.

Од почетка године ватрогасци спасиоци у Округу су имали 533 интервенције од којих је било највише пожара.

Свечаности су присуствовали начелник Севернобанатског управног округа Небојша Јованов и Горан Иветић, члан градског Штаба за ванредне ситуације.

Датум 17. септембар обележава се као Дан сектора за ванредне ситуације, када је 2009. године основан овај сектор као јединствена служба за заштиту и спасавање у ванредним ситуацијама. Ватрогасци уједно прослављају и своју крсну славу – Несагориву купину, заштитницу ватрогасаца.
А.Ђ.

preobrazenje

Српска православна црква и њени верници данас славе Преображење Господње, један од највећих празника у години. Овај дан је и слава села у Иђошу.

Празник је посвећен сећању на догађај Христовог преображења на гори Тавор, када он најављује своје потоње страдање и славу. То је непокретни празник и сваке године се обележава 19. августа.

У народу се каже да од тог дана природа почиње да се мења врућине полако попуштају, ноћи постају хладније, река је све хладнија, а лишће почиње да жути и опада.

Према распрострањеном веровању, на Преображење не ваља преко дана спавати, јер ко тог дана одспава, преобразиће се, па ће целе године бити поспан, а сматра се и да на овај празник није добро плакати јер ће тај плач прећи у навику. Верује се да се, уочи празника, на небу отварају “Божја врата” на којима се појављује сам Господ и испуњава жеље.

Према народном предању, почињу да се преображавају и гора и вода, најављујући скору јесен.

У црквама, на крају светих литургија, освештава се грожђе и дели народу, у знак захвалности Богу на плодовима које даје земља, а у крајевима где нема грожђа, друго воће.

Ако је на Преображење лепо време, наредне године неће бити добра летина, ако је дан облачан или кишовит очекује се плодна година.

topola-velika-gospa-(12)

У четвртак и петак Банатска Топола је место ходочашћа многобројних верника јер се прославља сеоска слава Велика Госпа. Римокатоличка црква Узнесења Блажене Девице Марије, у народу позната као Велика Госпа, подигнута 1899. године у центру села сматра се највећим светим местом у Банату с обзиром на то да је позната по јављањима Богородице на зиду цркве.

И ове године на молитвама и миси окупио се велики број верника из Мађарске, Румуније и читаве Војводине. Међу њима је била и Зрењанинка Маријана Нишкановић.

-Чула сам за то да се Госпа више пута указала на зиду цркве и због тога смо и дошли. Иначе за ово свето место сазнали смо тек прошле године, а сваке године одлазили смо на ходочашће у Међугорје. Свештеник нам је рекао за Банатску Тополу и дошли смо да будемо део обележавања великог празника уочи Велике Госпе. Дан раније се долази и изговарају се мисе уочнице јер се Госпа указала на овом месту. Очекивала сам пуно људи, али ме је изненадио оволики број верника и драго ми је што сам и ја дошла – истакла је Маријана Нишкановић.

Обележавање црквене славе од 19. века је дан раније, 14. августа. Вечерњој и Светој миси, као и процесији  са кипом Мајке Божије присуствовали су свештеници зрењанинске бискупије, а ове године ту је био и Чаба Бојте, свештеник реда Светог Фрање из Трансилваније који је познат по свом хуманитарном раду. Од  1993. године, од када је на његову иницијативу отворено прво сиротиште, до данас спасао је 6.000 деце без родитеља. Фондација коју води обезбеђује храну, одећу и обућу, али и образовање за сирочад.

-У овим временима нада је та која треба да води људе, да буду добри једни према другима. И ово ходочашће потврђује да постоји вера. Дошао сам из далека, као и многи људи који су се окупили у Банатској Тополи. Осим вере, потребно је да опростимо грехе једни другима јер једино тако можемо да напредујемо – поручио је фрањевац Чаба Бојте.

Мису је водио монсињор Мирко Штефковић, зрењанински бискуп.

-Важно нам је што смо на овом светишту, јер је ово јубиларна година, година наде за Католичку цркву. Папа нас је позвао да будемо ходочасници наде, да се обраћамо Богу и да сагледамо наш животни пут. На нама је да увек чинимо добро, да помажемо ближњима и усмеримо их да нађу пут ка Богу – рекао је монсињор Мирко Штефковић.

Записано је да је давне 1854. године, у тадашњој школи, која се користила као богомоља, појавио лик Богородице која је услишавале молитве болесних и несрећних.

-Ово светиште посебно поштујемо. Према предањима овде се догодило чудо и окупљањем показујемо поштовање према Девици Марији – додао је  зрењанински бискуп.

Лик Богородице први пут се појавио 9. децембра. Деца су у тадашњој школи приметила да се оросио зид у облику мајке са дететом, лик Богородице. Обрисали су зид, али се поново појавио лик. Марамицама којима су брисали зид поједини су стављали на болесне очи и оздравили су, каже предање. О томе се прочуло и ова црква постала је место ходочашћа. Најпре су она организована на Велику и Малу Госпојину.

Изградња цркве почела је 1854. године када се први пут указала Богородица. Посао је трајао до 1871. године, а торањ је изграђен 1914. године.

А.Ђ.

krofnijada-(6)

Месна заједница Иђош од сутра, 15. до 19. августа обележава „Дане села“. Првог дана манифестације биће организована „Крофнијада“ у 16 сати у дворишту парка, током дана испред цркве ће бити постављене тезге са мешовитом робом, у 20 часова заказана је промоција иђошког вина испред просторија „Шасле“, у исто време у Дому културе биће отворена изложба слика и представљање монографије „Из сна и сећања“ Браце Азарића, док ће испред просторија бити етно базар рукотворина.

 

Наредног дана већ у 9 сати, такође испред Дома културе, одржаће се Фестивал чикова и гомбоца, а у 20 часова је манифестација „Хајдемо на бубалице“ у Партизанској улици. Недеља у 12 сати резервисана је за Фијакеријаду, а у 21 час је полуфинале турнира у малом фудбалу.

Понедељак, 18. и уторак 19. август биће посвећени обележавању славе Преображења. Првог дана у цркви је у 18 сати Бденије, а на сам дан славе у 9 сати и 30 минута биће одржана Света Литургија. У 21 час почеће и финале турнира у малом фудбалу.

А.Ђ.

topolski-kotlic-(3)

Такмичење у кувању рибље чорбе „Тополски котлић“, у суботу, 10. августа, у Банатској Тополи почиње у 15 сати и организује се уочи прославе црквене славе и Дана села.  До сада је сигурних двадесетак екипа и пријављивање још траје. За најбоље су обезбеђене награде. Традиционалну кулинарску манифестацију, 16. по реду, организују удружење љубитеља природе клуб „Мрена“ и Месна заједница Банатска Топола који су обезбедили рибу за екипе.  У оквиру „Тополског котлића“ наступиће и чланови културно-уметничких друштава из Банатске Тополе и Иђоша.

Како је најављено из Месне заједнице, овим поводом, сутра, 8. августа, биће организовано диско вече у дворишту Дома културе.

Црквена слава села односно буч је 15. августа, када се обележава Велика Госпа. Тог дана Банатска Топола постаје место ходочашћа многобројних верника. Римокатоличка црква подигнута 1899. године у центру села сматра се највећим светим местом у Банату с обзиром на то да је позната по јављањима Богородице на зиду цркве.

A.Ђ.

 

Slava-UZ-Novi-Kozarci-(3)

Чланице Удружења жена „Нови Козарци“ окупиле су се вечерас у сали некадашњег Удружења возача, да у пријатној атмосфери, уз славску погачу и жито, обележе своју славу – Петровдан. Поред домаћина, празничној вечери присуствовале су и гошће из пријатељских удружења из Кикинде, околних села, Српске Црње, Кумана и других места.

– Наше удружење постоји скоро пет деценија, а обележавање славе је важан део наше традиције. Зато смо желеле да вечерас са нама буду жене које деле исте вредности и љубав према очувању обичаја – рекла је Боја Ољача, председница Удружења.

У име Града, свечаности је присуствовала чланица Градског већа, Маријана Мирков.

Удружење жена из Нових Козараца препознатљиво је по активностима у заједници: у својим просторијама негују старе занате, израђују ручне радове и ткају на разбоју, редовно учествују на базарима и хуманитарним акцијама.

Већ 14 година организују јединствену манифестацију – „Питијаду“, такмичење у припреми пита од кромпира по старим рецептима. Удружење броји око 30 чланица и негује плодну сарадњу са сличним удружењима широм региона.

С. В. О.

error: Content is protected !!