слава Архиве | Кикиндски портал

Слава манастира Свете Тројице: Припреме за велики јубилеј – 160 година од изградње

Aleksandra Djuran June 1, 2026

Манастир Светe Тројице прославио је славу, други Дан духова. У присуству великог броја верника, свештеника и монахиња из околних места, свету архијерејску Литургију служио је митрополит банатски Никанор.

-Честитам славу манастира и придружујем се свим молитвама Богу. Господ на данашњи дан испуњава све оно што је Бог, отац Син и Дух свети на сабору Свете Тројице одлучио да се догоди са светом и свему што је у свету– рекао је митрополит банатски Никанор.

Слави је присуствовао и градоначелник Младен Богдан. Ове године кумови славе била је породица Фијатов из Зрењанина.

– Манастир Свете Тројице пружа утеху и благодет нашој породици. Поштујемо манастир и мајку Василију – сазнајемо од породице Љубише Фијатова.

Протојереј Бобан Петровић, старешина храма Светих Козме и Дамјана даровао је кумове славе и пожелео им напредак. Додао је и да према манастиру гаји посебну емоцију:

-Ове године започињемо прославу јубилеја с обзиром на то да наредне године дочекујемо 160 година од изградње ове светиње. Манастир је задужбина и на то треба скренути пажњу. До наредне године планирамо да адаптирамо манастир који је комплетно обновљен у претходном периоду. Потребно га је окречити и рестаурирати иконе и иконостас. Свечаним академијама и предавањима скренућемо пажњу и Меланију Гаичић која је живела испред свог времена. Потребно је пробудити свест о задужбинарству код данашњих генерација. Немамо сви могућности да изградимо целу цркву, али имамо да себе уградимо.

У њему тренутно живе две монахиње Василија и Магдалена.

-Мати Магдалена је у Болници и сама сам у манастиру. Даће Бог да нас буде више. Кикинђани треба да знају какво благо имају у овом манастиру – навела је сестра Василија.

Свештенство и монахиње константно подсећају да је велико богатство у овом манастиру какво нема у Војводини, а можда ни у Србији. Постоји веровање да када загрми и спрема се олуја звона која се чују из овог манастира терају невреме и град. Зато и данас када долази невреме монахиње звоне из манастира.

Како обичају налажу приликом служење Литургије манастирски под прекривен је травом и цвећем, а по завршетку плели су се венчићи.

У години јубилеја кумови славе биће суграђани Иван Гаврилов, Игор Голијанин и Мирослав Вуколић.

A.Ђ.

Прослављена слава Града: Кумови успешни млади спортисти и ученици

Aleksandra Djuran May 22, 2026

Уз резање славског колача и у присуству представника локалне самоуправе, гостију, суграђана у Градској кући обележена је слава Летњи Свети Никола. Ове године кумови су били успешни ученици и спортисти Хелена Грујић, Милан Панић, Алекса Коцкар, Сташа Радак, Илијана Лазичић и Драгана Гавриловић.

Протојереј Бобан Петровић, старешина Храма Светих Козме и Дамјана је истакао да је радост је овако прославити славу.

-Храмовна слава слави се одувек, али данас је то било уз саборност заједништва свештенства, Градске управе, народа и највеће радости деце. На нама је велика одговорност, јер ми, Кикинђани, имамо на кога да се угледамо на заштитника нашег града Светог Николу. Желим да се захвалим многобројним ђацима који су били део Литије који су на овај начин учили шта је Литија и зашто је она – поручио је протојереј Петровић.

Окупљене је поздравио градоначелник Младен Богдан.

-Ми смо данас у Кикинди једно и сви се окупили да заједно, уједињени и јединствени, као породица прославимо славу. Летњи Свети Никола је део наше историје и треба да га обележавамо сваке године чиме одајемо поштовање онима који су градили, волели и бранили наш град. Она је и наше сабирање, време када показујемо колико смо јединствени пред најтежим изазовима и да тежимо ка истом циљу да развијамо нашу земљу и наш град. Посебно желим да се захвалим нашим ратним ветеранима, кумовима храмовне славе, који су бранили и бране нашу отаџбину. Своје животе су ризиковали, бранећи наше – истакао је први човек града.

Организовано је и такмичење за најбољи славски колач и ове године у конкуренцији је било рекордних 31 колач. Према оцени стручног жирија, председника кувара Радована Субина, Биљане Кикић, заменице градоначелника Биљане Кикић и представника Дома ученика „Никола Војводић“ нај колач умесила је Марија Накрајкућин (67), пензионерка.

-Рецепт за славски колач пренела ми је бака Дара Микалачки која има 90 година. Живела сам код ње и она је научила да месим тесто. Рецепт је већ 40 година исти увек исти брашно, квасац, млеко, маслиново уље и три жуманца. Најважније је како се ради руком, а потребно је да тесто премесите више пута и да га оставите да кисне.

Награду за најукуснији славски колач добила је Косана Татомир из Иђоша, док је титула најлепшег припала Боји Ољачи из Нових Козараца.

А.Ђ.

Слава у Центру за пружање услуга социјалне заштите: Најављена нова услуга за младе са сметњама у развоју

Aleksandra Djuran May 12, 2026

Корисници услуга и запослени у Центру за пружање услуга социјалне заштите „Наша кућа“ обележили су славу Светог Василија Острошког. Осим центра овај дан је слава и удружења родитеља „Наша кућа“, навела је Николета Павлов, в.д. директорица:

-Ослушкујемо потребе суграђана, тако да ћемо већ од јесени увести нову услугу. Млади са сметњама у развоју узраста од 15 до 26 година су запостављени. Наша установа је Дневни боравак за одрасле особе, а у социјалној заштити то је узраст од 26 година и више. Млади који заврше основну или средњу школу до 26. године немају прилику да буду укључени у било коју услугу, те смо дошли на идеју да оформимо клуб за њих. Он ће имати сличне активности као и одрасли који бораве у центру, уз све стандарде и прописе. Клуб ће се налазити у другом простору у центру града, прилагођен њиховим потребама.

Резању славског колача присуствовали су Младен Богдан, градоначелник и Тамара Радловић, чланица Градског већа.

-Центар за пружање услуга социјалне заштите има посебну емоцију, а брине о својим корисницима са пуно љубави. Локална самоуправа максимално је посвећена томе да ова установа и запослени имају све што им је неопходно како би услуге које пружају биле што боље. На нама је да помогнемо да се развија и да одговори на потребе корисника, тако да интензивно радимо на отварању Инклузивног клуба за децу и младе – прецизирао је градоначелник Богдан.

Слави су присуствовали и некадашњи корисници „Наше куће“, а сада се налазе у Дому за лица ометена у развоју „Отхон“ у Старој Моравици. Тренутно је у поменутој установи 24 корисника који користе услугу Дневни боравак за одрасле.

А.Ђ.

Ђурђевдан окупио пензионере: „Отићи у пензију није казна, већ привилегија“

Redakcija Kikindski May 6, 2026

Синдикална организација пензионера обележила је данас своју славу, Ђурђевдан, окупивши чланове, представнике локалне самоуправе и госте у просторијама удружења. Свечаности и обредном резању славског колача присуствовали су заменица градоначелника Биљана Кикић и секретар Секретаријата за јавне службе, удружења грађана и верске службе Богдан Тасовац, који је уједно био и кум славе.

Како је истакао Богдан Тасовац, кумство му представља велику част и одговорност, посебно јер дуго сарађује са организацијом пензионера.

– Велика ми је част и задовољство што ме је господин Субин позвао да будем кум славе. Познајем га и знам како води ово удружење. Веома је важно да Град подржава удружења пензионера и зато кроз јавне позиве и конкурсе настојимо да им помогнемо у раду и активностима – рекао је Тасовац.

Он је подсетио да је Синдикална организација пензионера недавно, уз подршку Града, реализовала и екскурзију на Авалу, на којој су, како каже, сви учесници били веома задовољни.

– Имамо врло уску сарадњу са оба удружења пензионера и тежимо да је у наредном периоду још више продубимо. Имамо слуха за њихове потребе и наставићемо да их подржавамо, можда чак и више него до сада – додао је Тасовац.

Председник организације Субин поручио је да је циљ окупљања пре свега дружење, заједништво и подршка људима који су завршили радни век.

– Ђурђевдан је хајдучки састанак. Ми нисмо хајдуци, али смо се поново окупили да будемо заједно са нашим члановима и да кажемо да отићи у пензију није казна, већ привилегија – истакао је Субин.

Он је подсетио да организација славу обележава тек трећу годину заредом, али да је потреба за оваквим окупљањима била природна.

– Ово није помодарство. Осетили смо потребу да се окупимо са кумовима, свештенством и нашим повереницима са терена, да разговарамо и правимо заједничке планове. Пензионери данас имају више слободног времена и желе да га испуне квалитетним садржајем, а наша је обавеза да бринемо о њиховим интересима и потребама – поручио је Субин.

Т. Д.

Пчелари Кикинде обележили славу: Најављене мере града за пољопривреднике

Aleksandra Djuran April 4, 2026

Удружење пчелара „Кикинда“ обележило је своју славу Лазареву суботу. Освећењу резању славског колача, поред чланова и гостију свечаном чину присуствовали су и представници града Младен Богдан, градоначелник, Биљана Кикић, заменица и Ђорђе Тешин, члан Градског већа.

-Кикиндско пчеларско удружење једно је од најстаријих у граду, основано давне 1935. године – подсетио је председник Роберт Горча– Некада смо имали и више од 160 чланова, међутим у протеклих неколико година чланство се осуло јер је бављење овом ниско профитабилном граном пољопривреде постало ризично. Слава је прилика да се окупимо, дружимо, разменимо искуства.

Локална самоуправа труди се да, из године у годину, буде ослонац и партнер пчеларима на којег могу увек да рачунају, рекао је Ђорђе Тешин и додао:

-И ове године они могу да рачунају на подстицаје. Пчелари имају проблем са помором пчела тако да ће моћи да конкуришу за набавку опреме и за набавку нових пчелињих друштава и матица.

За субвенције пољопривредницима локална самоуправа прошле године издвојила је 13 милиона динара за 13 мера. Од око 400 поднетих захтева, 350 је одобрено. Ове године има 15 мера за које је опредељено 20 милиона динара.

-Свака мера креира се уз договор, а ове године имамо и две нове. Једна је за намењена сточарима за помоћ за услуге ветеринара, лекова и витамина. Друга се односи на суфинансирање опреме за примарну пољопривредну производњу тачније за примарну обраду земљишта за које су неопходне прикључне и радне машине. Уколико је жена носилац пољопривредног газдинства поврат ће бити 60 одсто јер желимо да стимулишемо и суграђанке да се баве производњом. Све оне мере из претходне године, које су дале ефекта, биће на располагању и ове – напоменуо је Тешин.

Две најатрактивније мере су осигурање усева за коју је прошле године било поднето 150 захтева. Највише средстава, 4,6 милиона динара било је одвојено за младе пољопривреднике и мала пољопривредна газдинства. Ове године старосна граница за младе биће 45 уместо прошлогодишњих 40 година. Винари и произвођачи ракија моћи ће да конкуришу за опрему за производњу и опремање дегустационих сала. Повртари и воћари ће имати прилику да аплицирају за подизање пластеника и расадничку производњу, а та све је ту мера система за наводњавање. За удружења која се баве традиционалним занатима биће могуће да опреме сале, док ће чланови удружења имати предности при добијању средстава у односу на остале.

А.Ђ.

Слава најстаријих суграђана: Савиндану присуствовали гости из Војводине и Румуније

Aleksandra Djuran January 27, 2026

Уз резање и освећење славског колача, химну Светом Сави, многобројни чланови Удружења пензионера у Кикинди прославили су славу, Светог Саву. Обележавању су присуствовали најстарији суграђани, заједно са гостима из града, околних места и суседне Румуније из Темишвара и Решице, док је кум славе ове године био градоначелник Младен Богдан који се обратио окупљенима:

-Велика је част бити одабран за кума славе једног од најбројнијих удружења у граду. Као куму обавеза ми је и дужност да бринем о својим пријатељима који су за мене као породица. Хвала вам пуно на разумевању које сте показали свих ових година, али и на подршци за све што радимо. Ваше искуство које имате и енергија коју нам преносите пуно нам значе. Како за све вас, тако и за наш народ, Савиндан је један од најважнијих датума у нашој историји – навео је први човек града.

Богдан је овом приликом истакао да од недеље преговара са потенцијалним инвеститорима:

-Реч је о озбиљним људима који желе да послују у нашем граду. Надам се да ћемо већ сутра имати одличне вести за све суграђане.

Милан Периз, председник Удружења пензионера подсетио је да ове године удружење слави 80 година од када је почело са радом.

– Препознати смо као организација која одлично ради и која се бори за што бољи статус пензионера. Наш циљ је да све наше суграђане, који су у трећем добу, анимирамо да долазе, да се друже, да се укључе у наше секције и да квалитетно проводе пензионерске дане. Наш најбољи партнер је град Кикинда уз чију помоћ опстајемо и радимо – додао је Периз.

Сви присутни имали су прилику да уживају наступу чланова КУД-а „Сунчана јесен” који ради у оквиру удружења. Градско удружење пензионера броји око 7.000 чланова.

А.Ђ.

Данас славимо Јовањдан: трпезе се постављају, домови отварају врата

Redakcija Kikindski January 20, 2026

Српска православна црква данас обележава Светог Јована Крститеља, једну од најчешћих крсних слава у Србији. Празник је посвећен пророку који је, према јеванђељу, крстио Исуса Христа на реци Јордан и позивао народ на покајање и духовну обнову.

Свети Јован Крститељ у хришћанској традицији сматра се последњим старозаветним пророком и претечом Христовим. Његова улога у историји хришћанства везује се за проповедање моралне одговорности, покајања и припреме за долазак Спаситеља.

Јовањдан се у православном календару обележава 20. јануара и убраја се међу најраспрострањеније породичне славе. У многим домаћинствима овај дан се прославља окупљањем породице и пријатеља, ломљењем славског колача и освећењем жита, у складу са црквеном традицијом.

Празник има и шири културни значај, јер се Свети Јован у народном предању везује за честитост, истрајност и личну одговорност, вредности које се преносе са генерације на генерацију.

У народној традицији, овог дана је присутан и обичај братимљења и склапања кумства “по Богу и Светом Јовану” – израз духовног сродства који означава посебан облик пријатељства и међусобне обавезе међу људима. Такво братимљење, иако данас ређе виђено него у прошлости, потиче од вредности које се везују за лик светитеља као узора поштовања, правде и искреног односа према ближњима.

Како треба славити крсну славу: свети дан захвалности, молитве и породичног заједништва

Redakcija Kikindski January 1, 2026

У многим српским домовима једном годишње упали се славска свећа, замирише тамјан, а породични сто постаје место где се негује сећање на претке и обнавља духовни темељ дома. Слава није само обичај – она је молитвени чин, дан када дом постаје мала црква, а породица заједница у вери, љубави и благодарности.

Црква учи да славски светитељ није само заштитник, већ и молитвени сведок вере пред Богом. Светитељ је „пријатељ дома“, онај који у Христу живи и који својим примером подсећа породицу да истраје у добру.

Крсна слава има своје обавезне елементе који носе хришћанску симболику. Неколико дана пред славу, свештеник обично обилази домове и освећује водицу. Освећење водице означава очишћење дома и призив Божје благодати. Та вода се чува као светиња и користи се за припрему славског колача или за покропљивање хлеба ако се купује у пекари.

Свећа се пали ујутру или пред почетак обреда и гори током целог дана. Икона светитеља је духовни центар куће. Стоји на источном зиду, на почасном месту у дневној соби или трпезарији. Пред њом се пали кандило, чита молитва и приноси тамјан.

Вино симболизује Христову крв и радост Духа Светога, а тамјан молитву која се уздиже ка небу. Славски колач је симбол Христа који је „хлеб живота“. Меси се од белог брашна и квасца, украшава знаком крста и натписом „IC XC NI KA“ („Исус Христос Победитељ“). Обично је округлог облика, јер круг симболизује вечност и савршенство. Украси на горњој кори имају посебно значење. Птице представљају здравље и весеље, грозд благослов над виноградом, векна хлеба родну годину, књига успех у учењу, буренце изобиље у кући. Колач се обично опточи венцем од уплетених плетеница и закити струком босиљка.

Славско жито (кољиво) представља симбол вечног живота и васкрсења. Потиче од грчке речи „коливон“ што значи зрно. Кољиво се прави у славу светитеља, али и у знак сећања на све преминуле чланове породице. Славска свећа је симбол Христа као Светлости света, а пламен означава живу веру и присуство Бога у дому.

На дан славе, колачар (представник породице) у цркву носи славски колач, црно вино и жито. Током обреда свештеник освештава хлеб и кољиво, и заједно са домаћином, ломи колач и прелива га вином, што представља јединство са Христом и сећање на његову жртву. Свештенику се предаје и читуља на којој су написана имена живих и преминулих чланова породице ради помена. Освећење и резање колача може да се обавља и код куће. Кад свештеник дође, на столу треба да затекне све што је потребно: славски колач, кољиво, црно вино, свећу, читуљу, кадионицу, кашичицу и нож.

Свећа се пали пред почетак обреда, док кандило треба да гори целе ноћи. Свештеник чита молитву „Оче наш“, тропаре славе, и молитву за освећење жита. Током обреда, окаде се икона, колач, кољиво, вино, просторија, породица и присутни гости. Кроз векове су се уз славље, увели обичаји који нису црквеног порекла. Тако рецимо, није обавезно да се позива велики број гостију нити се мора певати и играти, јер слава није „журка“, већ породични дан у молитви. Такође, није обавезно правити раскошну трпезу, а претеривање у пићу Црква изричито не одобрава. Оно што је најважније јесте да домаћин учествује у литургији, да се причести и да тог дана у кући влада духовна сабраност.

Мокринчани обележавају Аранђеловдан: Амбициозни планови у наредној години

Aleksandra Djuran November 21, 2025

Црквена и варошка слава Свети Архангел Михаило у Мокрину прослављена је свечано. У цркви је одржана света Литургија којој су присуствовали мештани, представници Савета Месне заједнице, градоначелник Младен Богдан и чланови Градског већа Жељко Раду и Мирослав Дучић који је ове године био и кум славе.

-Захвалио бих се на указаној части да будем кум ове године и свим Мокринчанима честитам славу. Представници села и сви ми из локалне самоуправе имамо заједничку мисију, да допринесемо да се Мокрин развија и заједнички ћемо радити на томе– рекао је Дучић.

И градоначелник Младен Богдан честитао је свим мештанима славу села.

-Похвалио бих ангажовање Савета Месне заједнице на томе што су агилни и раде за своје село. Ова година била је пунa изазова, више него било која. Иако су поједини покушали, нису успели да нас зауставе да радимо и градимо, нису у томе успели. Још јаче и боље потрудићемо се да развијамо наш град и села, да Мокрин има лепши Варошки трг и Омладински дом, место окупљања будућности села. Сви којима је развој села на првом месту су ту, а на локалној власти је да пажљиво ослушкује захтеве мештана и да се заједно са њима потрудимо да радом и одговорним понашањем те захтеве и реализујемо – прецизирао је градоначелник Богдан.

Ово је била прилика и да се резимира шта је током године урађено у Мокрину. Све се ради у циљу унапређења живота мештана, а посебан фокус био је на удружењима која окупљају велики број деце, рекао је председник Горан Ристић.

-Ове године асфалтиран је део улице Бранка Радичевића. Радове је са четири милиона динара финансирала компанија НИС Нафтагас. У току је уградња пречистача пијаће воде као и део замене азбестних цеви кроз село и у наредних пар година очекујемо да ће се завршити замена на комплетном водоводу. Ових дана биће завршена комплетна документација са дозволама и пројектом за реконструкцију новог челичног крова на сали Омладинског дома. Локална самоуправа финансира их са 2,7 милиона динара, након чега ће започети уређење ентеријера коју финансира Месна заједница са 1,6 милиона динара. За следећу годину у овом простору у плану је замена плочица у сали, уређење фасаде и паркинг места испред саме зграде – навео је Ристић.

Овом приликом истакнуто је и да је годинама уназад највећи проблем дивља депонија која је сваке године све већа. Месна заједница је определила 200.000 динара за уређење, а до краја године средствима Покрајинског секретаријате за заштиту животне средине и града уложиће се 12 милиона динара за рекултивацију дела депоније. Следеће недеље почиње и насипање некатегоризованих путева. Око 350 кубика чврстог материјала биће насуто на неколико локација у селу као и на прилазу вртићу, за шта ће се утрошити 990.000 динара.

-У наредној години планирамо да санирамо и део пешачких стаза и да изградимо нове. Наша жеља је и да израдимо пројекте за замену крова на Дому културе, за терен за мали фудбал и рукомет и за нову пијацу. Циљ је и да наше село добије амфитеатар и фонтану на Варошком тргу и да проширимо вртић. Трудићемо се и да Вашариште постане лепше- закључио је Ристић.

Председник Савета МЗ Мокрин посебно се захвалио ДВД -у и КУД-у „Мокрин“. Чланови Добровољног ватрогасног друштва ове године учествовали су на државном првенству са три екипе и освојили два трећа и једно друго место. Добровољно ватрогасно друштво окупља 80 деце и 40 одраслих и једно је од најмасовнијих у Мокрину.

Културно уметничко друштво и током ове године имало је значајан број наступа. На захтев градоначелника Младена Богдана, у најбољем светлу представили су своју државу, град и село гостовањем у братском граду Силистра у Бугарској.

А.Ђ.

Православни верници данас обележавају Светог Архангела Михаила

Aleksandra Djuran November 21, 2025

Српска православна црква данас слави Сабор Светог Архангела Михаила, у народу познатом као Аранђеловдан.

Аранђеловдан је посвећен архангелу Михаилу, предводнику војске анђела, бестелесних сила добра које су учествовале у стварању света.

На иконама се арханђео Михаило представља и са крилима, у војводској одежди, са мачем у једној и кантаром у другој руци, јер према народном веровању, он у часу смрти узима људску душу.

Постоји веровање и обичај код многих хришћана који славе Светог Михаила да се, пошто га сматрају живим светитељем, не спрема жито, што је неоправдано и нетачно. Неопходно је припремити жито за славу, јер се жито припрема за душе предака, а не за душу свеца, који је пред Богом жив.

Аранђеловдан је једна од најчешћих српских слава, а да ли ће трпеза бити посна или мрсна, зависи од тога на који дан пада.

Верује се да се на Аранђеловдан небо отвара за молитве, и да ће се верницима испунити и највеће, најважније жеље, ако се помоле из душе, искрено и са захвалношћу.