July 1, 2026

слава

manastir-sv-trojice-slava-2026-(4)

Slava manastira Svete Trojice: Pripreme za veliki jubilej – 160 godina od izgradnje

Aleksandra Djuran June 1, 2026

Manastir Svete Trojice proslavio je slavu, drugi Dan duhova. U prisustvu velikog broja vernika, sveštenika i monahinja iz okolnih mesta, svetu arhijerejsku Liturgiju služio je mitropolit banatski Nikanor.

-Čestitam slavu manastira i pridružujem se svim molitvama Bogu. Gospod na današnji dan ispunjava sve ono što je Bog, otac Sin i Duh sveti na saboru Svete Trojice odlučio da se dogodi sa svetom i svemu što je u svetu– rekao je mitropolit banatski Nikanor.

Slavi je prisustvovao i gradonačelnik Mladen Bogdan. Ove godine kumovi slave bila je porodica Fijatov iz Zrenjanina.

– Manastir Svete Trojice pruža  utehu i blagodet našoj porodici. Poštujemo manastir i majku Vasiliju – saznajemo od porodice Ljubiše Fijatova.

Protojerej Boban Petrović, starešina hrama Svetih Kozme i Damjana darovao je kumove slave i poželeo im napredak. Dodao je i da prema manastiru gaji posebnu emociju:

-Ove godine započinjemo proslavu jubileja s obzirom na to da naredne godine dočekujemo 160 godina od izgradnje ove svetinje. Manastir je zadužbina i na to treba skrenuti pažnju. Do naredne godine planiramo da adaptiramo manastir koji je kompletno obnovljen u prethodnom periodu. Potrebno ga je okrečiti i restaurirati ikone i ikonostas. Svečanim akademijama i predavanjima skrenućemo pažnju i Melaniju Gaičić koja je živela ispred svog vremena. Potrebno je probuditi svest o zadužbinarstvu kod današnjih generacija. Nemamo svi mogućnosti da izgradimo celu crkvu, ali imamo da sebe ugradimo.

U njemu trenutno žive dve monahinje Vasilija i Magdalena.

-Mati Magdalena je u Bolnici i sama sam u manastiru. Daće Bog da nas bude više. Kikinđani treba da znaju kakvo blago imaju u ovom manastiru – navela je sestra Vasilija.

Sveštenstvo i monahinje konstantno podsećaju da je veliko bogatstvo u ovom manastiru kakvo nema u Vojvodini, a možda ni u Srbiji. Postoji verovanje da kada zagrmi i sprema se oluja zvona koja se čuju iz ovog manastira teraju nevreme i grad. Zato i danas kada dolazi nevreme monahinje zvone iz manastira.

Kako običaju nalažu prilikom služenje Liturgije  manastirski pod prekriven je travom i cvećem, a po završetku pleli su se venčići.

U godini jubileja kumovi slave biće sugrađani Ivan Gavrilov, Igor Golijanin i Miroslav Vukolić.

A.Đ.

slava-grada-2026-(3)

Proslavljena slava Grada: Kumovi uspešni mladi sportisti i učenici

Aleksandra Djuran May 22, 2026

Uz rezanje slavskog kolača i u prisustvu predstavnika lokalne samouprave, gostiju, sugrađana u Gradskoj kući obeležena je slava Letnji Sveti Nikola. Ove godine kumovi su bili uspešni učenici i sportisti Helena Grujić, Milan Panić, Aleksa Kockar, Staša Radak, Ilijana Lazičić i Dragana Gavrilović.

Protojerej Boban Petrović, starešina Hrama Svetih Kozme i Damjana je istakao da je radost je ovako proslaviti slavu.

-Hramovna slava slavi se oduvek, ali danas je to bilo uz sabornost zajedništva sveštenstva, Gradske uprave, naroda i najveće radosti dece. Na nama je velika odgovornost, jer mi, Kikinđani, imamo na koga da se ugledamo na zaštitnika našeg grada Svetog Nikolu. Želim da se zahvalim mnogobrojnim đacima koji su bili deo Litije koji su na ovaj način učili šta je Litija i zašto je ona – poručio je protojerej Petrović.

Okupljene je pozdravio gradonačelnik Mladen Bogdan.

-Mi smo danas u Kikindi jedno i svi se okupili da zajedno, ujedinjeni i jedinstveni, kao porodica proslavimo slavu. Letnji Sveti Nikola je deo naše istorije i treba da ga obeležavamo svake godine čime odajemo poštovanje onima koji su gradili, voleli i branili naš grad. Ona je i naše sabiranje, vreme kada pokazujemo koliko smo jedinstveni pred najtežim izazovima i da težimo ka istom cilju da razvijamo našu zemlju i naš grad. Posebno želim da se zahvalim našim ratnim veteranima, kumovima hramovne slave, koji su branili i brane našu otadžbinu. Svoje živote su rizikovali, braneći naše – istakao je prvi čovek grada.

Organizovano je i takmičenje za najbolji slavski kolač i ove godine u konkurenciji je bilo rekordnih 31 kolač. Prema oceni stručnog žirija, predsednika kuvara Radovana Subina, Biljane Kikić, zamenice gradonačelnika Biljane Kikić i predstavnika Doma učenika „Nikola Vojvodić“  naj kolač umesila je Marija Nakrajkućin (67), penzionerka.

-Recept za slavski kolač prenela mi je baka Dara Mikalački koja ima 90 godina. Živela sam kod nje i ona je naučila da mesim testo. Recept je već 40 godina isti uvek isti brašno, kvasac, mleko, maslinovo ulje i tri žumanca. Najvažnije je kako se radi rukom, a potrebno je da testo premesite više puta i da ga ostavite da kisne.

Nagradu za najukusniji slavski kolač dobila je Kosana Tatomir iz Iđoša, dok je titula najlepšeg pripala Boji Oljači iz Novih Kozaraca.

A.Đ.

nasa-kuca-slava-(1)

Slava u Centru za pružanje usluga socijalne zaštite: Najavljena nova usluga za mlade sa smetnjama u razvoju

Aleksandra Djuran May 12, 2026

Korisnici usluga i zaposleni u Centru za pružanje usluga socijalne zaštite „Naša kuća“ obeležili su slavu Svetog Vasilija Ostroškog. Osim centra ovaj dan je slava i udruženja roditelja „Naša kuća“, navela je Nikoleta Pavlov, v.d. direktorica:

-Osluškujemo potrebe sugrađana, tako da ćemo već od jeseni uvesti novu uslugu. Mladi sa smetnjama u razvoju uzrasta od 15 do 26 godina su zapostavljeni. Naša ustanova je Dnevni boravak za odrasle osobe, a u socijalnoj zaštiti to je uzrast od 26 godina i više. Mladi koji završe osnovnu ili srednju školu do 26. godine nemaju priliku da budu uključeni u bilo koju uslugu, te smo došli na ideju da oformimo klub za njih. On će imati slične aktivnosti kao i odrasli koji borave u centru, uz sve standarde i propise. Klub će se nalaziti u drugom prostoru u centru grada, prilagođen njihovim potrebama.

Rezanju slavskog kolača prisustvovali su Mladen Bogdan, gradonačelnik i Tamara Radlović, članica Gradskog veća.

-Centar za pružanje usluga socijalne zaštite ima posebnu emociju, a brine o svojim korisnicima sa puno ljubavi. Lokalna samouprava maksimalno je posvećena tome da ova ustanova i zaposleni imaju sve što im je neophodno kako bi usluge koje pružaju bile što bolje. Na nama je da pomognemo da se razvija i da odgovori na potrebe korisnika, tako da intenzivno radimo na otvaranju Inkluzivnog kluba za  decu i mlade – precizirao je gradonačelnik Bogdan.

Slavi su prisustvovali i nekadašnji korisnici „Naše kuće“, a sada se nalaze u Domu za lica ometena u razvoju „Othon“ u Staroj Moravici. Trenutno je u pomenutoj ustanovi 24 korisnika koji koriste uslugu Dnevni boravak za odrasle.

A.Đ.

 

 

slava-penzionera

Đurđevdan okupio penzionere: „Otići u penziju nije kazna, već privilegija“

Redakcija Kikindski May 6, 2026

Sindikalna organizacija penzionera obeležila je danas svoju slavu, Đurđevdan, okupivši članove, predstavnike lokalne samouprave i goste u prostorijama udruženja. Svečanosti i obrednom rezanju slavskog kolača prisustvovali su zamenica gradonačelnika Biljana Kikić i sekretar Sekretarijata za javne službe, udruženja građana i verske službe Bogdan Tasovac, koji je ujedno bio i kum slave.

Kako je istakao Bogdan Tasovac, kumstvo mu predstavlja veliku čast i odgovornost, posebno jer dugo sarađuje sa organizacijom penzionera.

– Velika mi je čast i zadovoljstvo što me je gospodin Subin pozvao da budem kum slave. Poznajem ga i znam kako vodi ovo udruženje. Veoma je važno da Grad podržava udruženja penzionera i zato kroz javne pozive i konkurse nastojimo da im pomognemo u radu i aktivnostima – rekao je Tasovac.

On je podsetio da je Sindikalna organizacija penzionera nedavno, uz podršku Grada, realizovala i ekskurziju na Avalu, na kojoj su, kako kaže, svi učesnici bili veoma zadovoljni.

– Imamo vrlo usku saradnju sa oba udruženja penzionera i težimo da je u narednom periodu još više produbimo. Imamo sluha za njihove potrebe i nastavićemo da ih podržavamo, možda čak i više nego do sada – dodao je Tasovac.

Predsednik organizacije Subin poručio je da je cilj okupljanja pre svega druženje, zajedništvo i podrška ljudima koji su završili radni vek.

– Đurđevdan je hajdučki sastanak. Mi nismo hajduci, ali smo se ponovo okupili da budemo zajedno sa našim članovima i da kažemo da otići u penziju nije kazna, već privilegija – istakao je Subin.

On je podsetio da organizacija slavu obeležava tek treću godinu zaredom, ali da je potreba za ovakvim okupljanjima bila prirodna.

– Ovo nije pomodarstvo. Osetili smo potrebu da se okupimo sa kumovima, sveštenstvom i našim poverenicima sa terena, da razgovaramo i pravimo zajedničke planove. Penzioneri danas imaju više slobodnog vremena i žele da ga ispune kvalitetnim sadržajem, a naša je obaveza da brinemo o njihovim interesima i potrebama – poručio je Subin.

T. D.

pcelari-slava-2026-(4)

Pčelari Kikinde obeležili slavu: Najavljene mere grada za poljoprivrednike

Aleksandra Djuran April 4, 2026

Udruženje pčelara „Kikinda“ obeležilo je svoju slavu Lazarevu subotu. Osvećenju  rezanju slavskog kolača, pored članova i gostiju svečanom činu prisustvovali su i predstavnici grada Mladen Bogdan, gradonačelnik, Biljana Kikić, zamenica i Đorđe Tešin, član Gradskog veća.

-Kikindsko pčelarsko udruženje jedno je od najstarijih u gradu, osnovano davne 1935. godine – podsetio je predsednik Robert Gorča– Nekada smo imali i više od 160 članova, međutim u proteklih nekoliko godina članstvo se osulo jer je bavljenje ovom nisko profitabilnom granom poljoprivrede postalo rizično. Slava je prilika da se okupimo, družimo, razmenimo iskustva.

Lokalna samouprava trudi se da, iz godine u godinu, bude oslonac i partner pčelarima na kojeg mogu uvek da računaju, rekao je Đorđe Tešin i dodao:

-I ove godine oni mogu da računaju na podsticaje. Pčelari imaju problem sa pomorom pčela tako da će moći da konkurišu za nabavku opreme  i za nabavku novih pčelinjih društava i matica.

Za subvencije poljoprivrednicima lokalna samouprava prošle godine izdvojila je 13 miliona dinara za 13 mera. Od oko 400 podnetih zahteva, 350 je odobreno. Ove godine ima 15 mera za koje je opredeljeno 20 miliona dinara.

-Svaka mera kreira se uz dogovor, a ove godine imamo i dve nove. Jedna je za namenjena stočarima za pomoć za usluge veterinara, lekova i vitamina. Druga se odnosi na sufinansiranje opreme za primarnu poljoprivrednu proizvodnju tačnije za primarnu obradu zemljišta za koje su neophodne priključne i radne mašine. Ukoliko je žena nosilac poljoprivrednog gazdinstva povrat će biti 60 odsto jer želimo da stimulišemo i sugrađanke da se bave proizvodnjom. Sve one mere iz prethodne godine, koje su dale efekta, biće na raspolaganju i ove – napomenuo je Tešin.

Dve najatraktivnije mere su osiguranje useva za koju je prošle godine bilo podneto 150 zahteva. Najviše sredstava, 4,6 miliona dinara bilo je odvojeno za mlade poljoprivrednike i mala poljoprivredna gazdinstva. Ove godine starosna granica za mlade biće 45 umesto prošlogodišnjih 40 godina. Vinari i proizvođači rakija moći će da konkurišu za opremu za proizvodnju i opremanje degustacionih sala. Povrtari i voćari će imati priliku da apliciraju za podizanje plastenika i rasadničku proizvodnju, a ta sve je tu mera sistema za navodnjavanje. Za udruženja koja se bave tradicionalnim zanatima biće moguće da opreme sale, dok će članovi udruženja imati prednosti pri dobijanju sredstava u odnosu na ostale.

A.Đ.

 

 

penzioneri-slava-(8)

Slava najstarijih sugrađana: Savindanu prisustvovali gosti iz Vojvodine i Rumunije

Aleksandra Djuran January 27, 2026

Uz rezanje i osvećenje slavskog kolača, himnu Svetom Savi, mnogobrojni članovi Udruženja penzionera u Kikindi proslavili su slavu, Svetog Savu. Obeležavanju su prisustvovali najstariji sugrađani, zajedno sa gostima iz grada, okolnih mesta i susedne Rumunije iz Temišvara i Rešice, dok je kum slave ove godine bio gradonačelnik Mladen Bogdan koji se obratio okupljenima:

-Velika je čast biti odabran za kuma slave jednog od najbrojnijih udruženja u gradu. Kao kumu obaveza mi je i dužnost da brinem o svojim prijateljima koji su za mene kao porodica. Hvala vam puno na razumevanju koje ste pokazali svih ovih godina, ali i na podršci za sve što radimo. Vaše iskustvo koje imate i energija koju nam prenosite puno nam znače. Kako za sve vas, tako i za naš narod, Savindan je jedan od najvažnijih datuma u našoj istoriji – naveo je prvi čovek grada.

Bogdan je ovom prilikom istakao da od nedelje pregovara sa potencijalnim investitorima:

-Reč je o ozbiljnim ljudima koji žele da posluju u našem gradu. Nadam se da ćemo već sutra imati odlične vesti za sve sugrađane.

Milan Periz, predsednik Udruženja penzionera podsetio je da ove godine udruženje slavi 80 godina od kada je počelo  sa radom.


– Prepoznati smo kao organizacija koja odlično radi i koja se bori za što bolji status  penzionera. Naš cilj je da sve naše sugrađane, koji su u trećem dobu, animiramo da dolaze, da se druže, da se uključe u naše sekcije i da kvalitetno provode penzionerske dane. Naš najbolji partner je grad Kikinda uz čiju pomoć opstajemo i radimo – dodao je Periz.

Svi prisutni imali su priliku da uživaju nastupu članova KUD-a „Sunčana jesen” koji radi u okviru udruženja. Gradsko udruženje penzionera broji  oko 7.000 članova.

A.Đ.

 

Sveti-Jovan-Krstitelj

Danas slavimo Jovanjdan: trpeze se postavljaju, domovi otvaraju vrata

Redakcija Kikindski January 20, 2026

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Svetog Jovana Krstitelja, jednu od najčešćih krsnih slava u Srbiji. Praznik je posvećen proroku koji je, prema jevanđelju, krstio Isusa Hrista na reci Jordan i pozivao narod na pokajanje i duhovnu obnovu.

Sveti Jovan Krstitelj u hrišćanskoj tradiciji smatra se poslednjim starozavetnim prorokom i pretečom Hristovim. Njegova uloga u istoriji hrišćanstva vezuje se za propovedanje moralne odgovornosti, pokajanja i pripreme za dolazak Spasitelja.

Jovanjdan se u pravoslavnom kalendaru obeležava 20. januara i ubraja se među najrasprostranjenije porodične slave. U mnogim domaćinstvima ovaj dan se proslavlja okupljanjem porodice i prijatelja, lomljenjem slavskog kolača i osvećenjem žita, u skladu sa crkvenom tradicijom.

Praznik ima i širi kulturni značaj, jer se Sveti Jovan u narodnom predanju vezuje za čestitost, istrajnost i ličnu odgovornost, vrednosti koje se prenose sa generacije na generaciju.

U narodnoj tradiciji, ovog dana je prisutan i običaj bratimljenja i sklapanja kumstva “po Bogu i Svetom Jovanu” – izraz duhovnog srodstva koji označava poseban oblik prijateljstva i međusobne obaveze među ljudima. Takvo bratimljenje, iako danas ređe viđeno nego u prošlosti, potiče od vrednosti koje se vezuju za lik svetitelja kao uzora poštovanja, pravde i iskrenog odnosa prema bližnjima.

image.webp

Kako treba slaviti krsnu slavu: sveti dan zahvalnosti, molitve i porodičnog zajedništva

Redakcija Kikindski January 1, 2026

U mnogim srpskim domovima jednom godišnje upali se slavska sveća, zamiriše tamjan, a porodični sto postaje mesto gde se neguje sećanje na pretke i obnavlja duhovni temelj doma. Slava nije samo običaj – ona je molitveni čin, dan kada dom postaje mala crkva, a porodica zajednica u veri, ljubavi i blagodarnosti.

Crkva uči da slavski svetitelj nije samo zaštitnik, već i molitveni svedok vere pred Bogom. Svetitelj je „prijatelj doma“, onaj koji u Hristu živi i koji svojim primerom podseća porodicu da istraje u dobru.

Krsna slava ima svoje obavezne elemente koji nose hrišćansku simboliku. Nekoliko dana pred slavu, sveštenik obično obilazi domove i osvećuje vodicu. Osvećenje vodice označava očišćenje doma i priziv Božje blagodati. Ta voda se čuva kao svetinja i koristi se za pripremu slavskog kolača ili za pokropljivanje hleba ako se kupuje u pekari.

Sveća se pali ujutru ili pred početak obreda i gori tokom celog dana. Ikona svetitelja je duhovni centar kuće. Stoji na istočnom zidu, na počasnom mestu u dnevnoj sobi ili trpezariji. Pred njom se pali kandilo, čita molitva i prinosi tamjan.

Vino simbolizuje Hristovu krv i radost Duha Svetoga, a tamjan molitvu koja se uzdiže ka nebu. Slavski kolač je simbol Hrista koji je „hleb života“. Mesi se od belog brašna i kvasca, ukrašava znakom krsta i natpisom „IC XC NI KA“ („Isus Hristos Pobeditelj“). Obično je okruglog oblika, jer krug simbolizuje večnost i savršenstvo. Ukrasi na gornjoj kori imaju posebno značenje. Ptice predstavljaju zdravlje i veselje, grozd blagoslov nad vinogradom, vekna hleba rodnu godinu, knjiga uspeh u učenju, burence izobilje u kući. Kolač se obično optoči vencem od upletenih pletenica i zakiti strukom bosiljka.

Slavsko žito (koljivo) predstavlja simbol večnog života i vaskrsenja. Potiče od grčke reči „kolivon“ što znači zrno. Koljivo se pravi u slavu svetitelja, ali i u znak sećanja na sve preminule članove porodice. Slavska sveća je simbol Hrista kao Svetlosti sveta, a plamen označava živu veru i prisustvo Boga u domu.

Na dan slave, kolačar (predstavnik porodice) u crkvu nosi slavski kolač, crno vino i žito. Tokom obreda sveštenik osveštava hleb i koljivo, i zajedno sa domaćinom, lomi kolač i preliva ga vinom, što predstavlja jedinstvo sa Hristom i sećanje na njegovu žrtvu. Svešteniku se predaje i čitulja na kojoj su napisana imena živih i preminulih članova porodice radi pomena. Osvećenje i rezanje kolača može da se obavlja i kod kuće. Kad sveštenik dođe, na stolu treba da zatekne sve što je potrebno: slavski kolač, koljivo, crno vino, sveću, čitulju, kadionicu, kašičicu i nož.

Sveća se pali pred početak obreda, dok kandilo treba da gori cele noći. Sveštenik čita molitvu „Oče naš“, tropare slave, i molitvu za osvećenje žita. Tokom obreda, okade se ikona, kolač, koljivo, vino, prostorija, porodica i prisutni gosti. Kroz vekove su se uz slavlje, uveli običaji koji nisu crkvenog porekla. Tako recimo, nije obavezno da se poziva veliki broj gostiju niti se mora pevati i igrati, jer slava nije „žurka“, već porodični dan u molitvi. Takođe, nije obavezno praviti raskošnu trpezu, a preterivanje u piću Crkva izričito ne odobrava. Ono što je najvažnije jeste da domaćin učestvuje u liturgiji, da se pričesti i da tog dana u kući vlada duhovna sabranost.

mokrin-slava-2025-(5)

Mokrinčani obeležavaju Aranđelovdan: Ambiciozni planovi u narednoj godini

Aleksandra Djuran November 21, 2025

Crkvena i varoška slava Sveti Arhangel Mihailo u Mokrinu proslavljena je svečano. U crkvi je održana sveta Liturgija kojoj su prisustvovali meštani, predstavnici Saveta Mesne zajednice, gradonačelnik Mladen Bogdan i članovi Gradskog veća Željko Radu i Miroslav Dučić koji je ove godine bio i kum slave.

-Zahvalio bih se na ukazanoj časti da budem kum ove godine i svim Mokrinčanima čestitam slavu. Predstavnici sela i svi mi iz lokalne samouprave imamo zajedničku misiju, da doprinesemo da se Mokrin razvija i zajednički ćemo raditi na tome– rekao je Dučić.

I gradonačelnik Mladen Bogdan čestitao je svim meštanima slavu sela.

-Pohvalio bih angažovanje Saveta Mesne zajednice na tome što su agilni i rade za svoje selo. Ova godina bila je puna izazova, više nego bilo koja. Iako su pojedini pokušali, nisu uspeli da nas zaustave da radimo i gradimo, nisu u tome uspeli. Još jače i bolje potrudićemo se da razvijamo naš grad i sela, da Mokrin ima lepši Varoški trg i Omladinski dom, mesto okupljanja budućnosti sela. Svi kojima je razvoj sela na prvom mestu su tu, a na lokalnoj vlasti je da pažljivo osluškuje zahteve meštana i da se zajedno sa njima potrudimo da radom i odgovornim ponašanjem te zahteve i realizujemo – precizirao je gradonačelnik Bogdan.

Ovo je bila prilika i da se rezimira šta je tokom godine urađeno u Mokrinu. Sve se radi u cilju unapređenja života meštana, a poseban fokus bio je na udruženjima koja okupljaju veliki broj dece, rekao je predsednik Goran Ristić.

-Ove godine asfaltiran je deo ulice Branka Radičevića. Radove je sa četiri miliona dinara finansirala kompanija NIS Naftagas. U toku je ugradnja prečistača pijaće vode kao i deo zamene azbestnih cevi kroz selo i u narednih par godina očekujemo da će se završiti zamena na kompletnom vodovodu. Ovih dana biće završena kompletna dokumentacija sa dozvolama i projektom za rekonstrukciju novog čeličnog krova na sali Omladinskog doma. Lokalna samouprava finansira ih sa 2,7 miliona dinara, nakon čega će započeti uređenje enterijera koju finansira Mesna zajednica sa 1,6 miliona dinara. Za sledeću godinu u ovom prostoru u planu je zamena pločica u sali, uređenje fasade i parking mesta ispred same zgrade – naveo je Ristić.

Ovom prilikom istaknuto je i da je godinama unazad najveći problem divlja deponija koja je svake godine sve veća. Mesna zajednica je opredelila 200.000 dinara za uređenje, a do kraja godine sredstvima Pokrajinskog sekretarijate za zaštitu životne sredine i grada uložiće se 12 miliona dinara za rekultivaciju dela deponije. Sledeće nedelje počinje i nasipanje  nekategorizovanih puteva. Oko 350 kubika čvrstog materijala biće nasuto na nekoliko lokacija u selu kao i na prilazu vrtiću, za šta će se utrošiti 990.000 dinara.

-U narednoj godini planiramo da saniramo i deo pešačkih staza i da izgradimo nove. Naša želja je i da izradimo projekte za zamenu krova na Domu kulture, za teren za mali fudbal i rukomet i za novu pijacu. Cilj je i da naše selo dobije amfiteatar i fontanu na  Varoškom trgu i da proširimo vrtić. Trudićemo se i da Vašarište postane lepše- zaključio je Ristić.

Predsednik Saveta MZ Mokrin posebno se zahvalio DVD -u i KUD-u „Mokrin“. Članovi Dobrovoljnog vatrogasnog društva ove godine učestvovali su na državnom prvenstvu  sa tri ekipe i osvojili dva treća i jedno drugo mesto. Dobrovoljno vatrogasno društvo okuplja 80 dece i 40 odraslih i jedno je od najmasovnijih u Mokrinu.

Kulturno umetničko društvo i tokom ove godine imalo je značajan broj nastupa. Na zahtev gradonačelnika Mladena Bogdana, u najboljem svetlu predstavili su svoju državu, grad i selo gostovanjem u bratskom gradu Silistra u Bugarskoj.

A.Đ.

 

arandjelovdan

Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Arhangela Mihaila

Aleksandra Djuran November 21, 2025

Srpska pravoslavna crkva danas slavi Sabor Svetog Arhangela Mihaila, u narodu poznatom kao Aranđelovdan.

Aranđelovdan je posvećen arhangelu Mihailu, predvodniku vojske anđela, bestelesnih sila dobra koje su učestvovale u stvaranju sveta.

Na ikonama se arhanđeo Mihailo predstavlja i sa krilima, u vojvodskoj odeždi, sa mačem u jednoj i kantarom u drugoj ruci, jer prema narodnom verovanju, on u času smrti uzima ljudsku dušu.

Postoji verovanje i običaj kod mnogih hrišćana koji slave Svetog Mihaila da se, pošto ga smatraju živim svetiteljem, ne sprema žito, što je neopravdano i netačno. Neophodno je pripremiti žito za slavu, jer se žito priprema za duše predaka, a ne za dušu sveca, koji je pred Bogom živ.

Aranđelovdan je jedna od najčešćih srpskih slava, a da li će trpeza biti posna ili mrsna, zavisi od toga na koji dan pada.

Veruje se da se na Aranđelovdan nebo otvara za molitve, i da će se vernicima ispuniti i najveće, najvažnije želje, ako se pomole iz duše, iskreno i sa zahvalnošću.

error: Content is protected !!