poslodavci

Predrag-Bubalo

Послодавци у Србији који имају више од 20 запослених, а немају запослену особу са инвалидитетом, у обавези су да месечно уплаћују средства у Буџетски фонд за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом. Према подацима Републичког завода за статистику, просечна бруто плата у Србији износи 160.067 динара, што значи да ова обавеза тренутно износи 80.033,50 динара месечно, односно готово милион динара годишње за свако непопуњено радно место намењено особи са инвалидитетом.

Ова обавеза заснива се на Закону о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом, усвојеном 2009. године. Према закону, послодавац који има од 20 до 49 запослених дужан је да запосли најмање једну особу са инвалидитетом, онај са више од 50 запослених најмање две, а на сваких наредних 50 запослених још по једну.

Међутим, како истичу из предузећа СДПС из Београда, многи послодавци нису довољно информисани да ову обавезу могу испунити и на други начин — сарадњом са предузећима за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом.

-Многи послодавци плаћају ове такозване пенале држави, зато што из различитих разлога не могу да запосле особу или особе са инвалидитетом. Добар пример за то су грађевинске фирме, које не могу да обезбеде услове за запошљавање особа са инвалидитетом. Велики број таквих послодаваца није информисан да се може ослободити ових плаћања уколико успостави пословну сарадњу са предузећима за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом – каже Предраг Бубало, директор предузећа СДПС из Београда.

Он објашњава да послодавци, потписивањем уговора о пословно-техничкој сарадњи, куповини производа или реализацији услуга са предузећем из ове категорије, у вредности од 20 просечних зарада, што тренутно износи око 3,2 милиона динара, могу бити ослобођени обавезе запошљавања једне особе са инвалидитетом за наредних 12 месеци.

-Средства која на тај начин штеде могу да усмере на инвестиције и унапређење пословања, а да истовремено подрже и инклузивност, јер доприносе успешнијем пословању предузећа која запошљавају особе са инвалидитетом – додаје Бубало.

У предузећу СДПС, како се наводи, 80 одсто запослених чине особе са инвалидитетом. Као и остала предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом у Србији, ова фирма послује по тржишним условима и нуди производе и услуге потребне бројним компанијама — од термо ролни, етикета и индустријских фолија, до униформи, заштитне опреме, канцеларијског и рекламног материјала, брендирања и штампе.

На тај начин, законска обавеза за послодавце може постати прилика да средства, уместо у обавезне уплате, усмере ка конкретној сарадњи, унапређењу пословања и подршци запошљавању особа са инвалидитетом.

sajam-zaposlavavvanja

Филијала Националне службе за запошљавање организовала је Сајам запошљавања у Кикинди за незапослене, али и оне који траже нови посао. У Спортској хали „Партизан“  26 послодаваца тражило је 430 радника.

 

Александра Зомбори (21) тражи посао и очекује да ће бити примљена као трговкиња у некој од продавница.

-Завршила сам за техничара за заштиту животне средине. Две године била сам запослена у компанији „Тиса Аутомотив“ и тренутно не радим нигде. Предаћу своју биографију у више фирми, али се надам да ћу добити посао продавца – рекла нам је Александра.

И осамнаестогодишња Николина Бабић такође верује да ће на Сајму запошљавања пронаћи запослење.

-Завршила сам смер оператер у прехрамбеној индустрији. Конкурисаћу на радним местима где се тражи моја стручна спрема. Надам се да ће ме неко позвати на разговор и да ћу брзо почети да радим. Овакав начин тражења посла је добар јер можемо да се представимо послодавцима – напомиње Николина.

Сајам запошљавања је прилика да се, кроз посредовање у запошљавању, повежу послодавци и  они који траже запослење, истакла је директорица Филијале НСЗ Јелена Митровић:

-Позвали смо више од 900 незапослених, а на евиденцији наше службе тренутно их је 1.933. Могућност да посете сајам имају и они који су у радном односу. Послодавци траже од неквалификованих до високообразованих радника. Највеће интересовање фирми је за суграђанима који имају средњу стручну спрему. Тражени су радници у производњи, трговци, конобари, кувари, машински и грађевински техничари, књиговође, радници у администрацији, ЦНЦ оператери. Поједине фирме тражиле су професоре енглеског, српског и француског језика, дефектологе, технологе. На сајму је био и послодавац који је тражио незапослене са инвалидитетом за посао шивача и склапање делова за одређене уређаје.

Незапослене и послодавце поздравио је и градоначелник Младен Богдан који је присуствовао овом догађају са сарадницима, а на сајму је била и Верица Вујадиновић, директорица Покрајинске службе за запошљавање.

Највише радника тражила је фабрика „Тоза Марковић“, а поред фирми из нашег града била су и привредна друштва из општина из Севернобанатског округа, па и „Линг Лонг“ из Зрењанина.

-У плану нам је да уведемо директну превозну линију Кикинда – Зрењанин. Потребни су нам оператери у производњи и радници на одржавању електричари и механичари – сазнали смо од Дуње Ач, еј чар регрутера у фабрици „Линг Лонг“.

 

На Сајму запошљавања били су послодавци којима су радници потребни одмах и у наредних шест месеци. Да је ова мера успешна говори чињеница да је на прошлогодишњем сајму 567 особа нашло посао.

А.Ђ.

 

 

sajam-zaposljavanja-1

Филијала Националне службе за запошљавање организује сајмове запошљавања чији је циљ да се на једном месту сретну послодавци и незапослени, односно они који желе да конкуришу за понуђена радна места. У Кикинди ће бити одржан 22. априла, у Спортској хали „Партизан“ од 11 до 14 сати, истакла је директорица Филијале НСЗ Јелена Митровић:

-До сада се за Сајам запошљавања пријавило 25 послодаваца са територије нашег града који имају потребу за 150 радника. Позивам и остале привреднике, предузетнике и институције, којима  у наредном периоду требају радници, да искористе прилику и буду део сајма. Ово је права прилика да се, кроз посредовање у запошљавању, повежу послодавци и  они који траже запослење.

Дефицитарна занимања на територији Кикинде, према евиденцији кикиндске Филијале су дипломирани инжењер информационог система, лекар, дипломирани инжењер машинства, дипломирани инжењер електро струке, дипломирани ветеринар, ветеринарски техничар, дипломирани грађевински инжењери, професор физике, професор биологије, педагог, дипломирани инжењер пољопривреде – заштита биљa, дипломирани економиста – ревизор, фармацеут, возач теретњака, бравар.

Закључно са фебруаром, на евиденцији незапослених у нашој средини биле су 1.952 особе.

У претходном периоду сајмови запошљавања су организовани у Кањижи и Сенти. Послодавци су у овим општинама тражили оператере у производњи, ЦНЦ обрађиваче метала, продавце, агенте теренске продаје, алатничаре, пословође у малопродаји, конобаре, куваре, машинбраваре, млинаре, електричаре, грађевинске раднике, књиговође, мануелне раднике у индустрији, виљушкаристе, раднике на пилани, машинске инжењере, инжењере заштите од пожара, сараднике у људским ресурсима, сараднике за логистику.

А.Ђ.

NZS-2

У Филијали Националне службе за запошљавање у Кикинди данас је одржан састанак представника НСЗ, Привредне коморе и Града Кикинде са локалним послодавцима. Разговарало се о највећим изазовима који погађају привреду — недостатку стручног кадра, утицају повећања минималне цене рада, злоупотреби боловања и потреби за стабилним пословним окружењем.

Градоначелник Младен Богдан и директор НСЗ Милан Боснић истакли су значај редовног дијалога између институција и привреде, док су представници коморе нагласили да је највећи проблем мањак квалификованих радника, посебно инжењера и техничких струка.

-Волео бих да ово постане пракса и начин на који комуницирамо. Циљ нам је да разумемо крвну слику наше привреде – ко расте, ко стагнира, ко запошљава и са каквим се препрекама сусреће – поручио је Боснић.

Како је додао, незапослености готово да и нема, али је проблем то што „послодавци не могу да нађу људе са адекватним нивоом знања и квалификација“. Управо зато је, истиче он, неопходно системски решавати проблеме који се појављују на локалу, али и на регионалном нивоу.

Градоначелник Богдан рекао је да је састанак организован како би се чуо што шири спектар мишљења – и позитивних и оних који указују на недостатке система.

-Добро је да чујемо из прве руке како фирме послују. Наш заједнички циљ је да одржимо стабилност Кикинде, да привреда живи и ради, да радници остану на својим радним местима и да не дозволимо већи одлив радне снаге – изјавио је Богдан.

В.д. директорка Филијале НСЗ Кикинда, Јелена Митровић, потврдила је да је незапосленост у округу на ниском нивоу, али да то истовремено ствара нове изазове за послодавце.

-Послодавци се све више окрећу НСЗ-у и траже кадрове, али имамо проблем да на евиденцији нађемо квалитетну радну снагу. Највише се траже радници грађевинске струке, а њих готово да немамо – навела је Митровић.

Према речима Тибора Хорвата, в.д. директора Регионалне привредне коморе Кикинда, најкритичнији изазов са којим се локални послодавци сусрећу је мањак стручног кадра.

Као једно од решења навео је развој дуалног високог образовања, као и подстицање компанија да кроз стипендије и сарадњу са факултетима „вежу“ најбоље студенте за локалну средину.

tool-2222458-1280

Рок у којем су послодавци дужни да организују своје пословање у складу са Законом о безбедности и здравља на раду продужен је до 1. јануара 2026, саопштила је Привредна комора Србије (ПКС)

Како је наведено, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања изменило је правилнике и продужило овај рок до 1. јануара наредне године са циљем ефикасне примене прописа у области безбедности и здравља на раду.

Додаје се да су правилници измењени на иницијативу ПКС и Уније послодаваца Србије.

“Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања истиче важност примене мера безбедности и здравља на раду и апелује на послодавце да у што краћем року ускладе своје пословање са прописима из области безбедности и здравља на раду”, пише у саопштењу ПКС.

Наглашава се и да је интерес свих субјеката и сваког појединца у друштву да се доследном применом прописаних мера безбедности и здравља на раду, нежељене последице као што су повреде на раду и професионалне болести сведу на најмању могућу меру.

ПКС додаје и да је за остваривање највишег нивоа безбедности и здравља на раду, поред адекватне законске регулативе, неопходно континуирано превентивно деловање, као и ефикасно поступање свих учесника у области безбедности и здравља на раду, сваког у свом делокругу рада.

 

sajam-zaposljavanja-1

Националнa службa за запошљавање Филијала Кикинда организује Сајам запошљавања који ће се одржати петак, 11. априла од 11 часова у Спортској хали Партизан, улица Трг српских добровољаца 23.

Укупно је пријављено 25 послодаваца и 203 слободна радна места. Највише се траже особе са завршеном средњом школом, радници без квалификације, али и стручан кадар.

Међу фирмама које траже више радника су : „СП маркети“ који траже продавце, месаре, „Гордон“, која тражи шиваче, „Тоза Марковић“ која тражи 63 радника у производњи, метло глодаче, багеристе и друго, ДОО „Ћорић аграр“ који има потребу за електричарима, браварима, механичарима, књиговодственим службеницима, трактористима, „Машино плус“ којој су потребни стругари и ЦНЦ оператери, „Мекафор“ који тражи ЦНЦ оператере, раднике на завршној обради, „Јафа“ која је исказала потребу за браварима, електричарима, радницима у производњи.

Послодавци ће бити у могућности да на сајму искажу своје кадровске потребе и једноставно и брзо пронађу потребне раднике. На располагању им је и бесплатна професионална селекција приликом избора кандидата и могућност коришћења финансијских олакшица при запошљавању.

На дан 31. марта у Филијали Националне службе у Кикинди било је 1.962 незапослена од којих је 957 жена. Највише незапослених је са завршеном основном школом.

Из Националне службе за запошљавање саветују незапослене да пре доласка на сајам саставе своју радну биографију коју ће дати потенцијалним послодавцима и што боље се припреме за разговор за посао.

А.Ђ.

 

sajam-zaposljavanja-1

Националнa службa за запошљавање Филијалa Кикинда позива послодавце и незапослене на Сајам запошљавања који ће се одржати 11. априла не од 11 часова у Спортској хали Партизан, улица Трг српских добровољаца 23.

Пријава послодаваца за учешће на сајму је у току и врши се лично у Филијали Кикинда или позивом на број телефона 0230/411-732 или е-маил Snezana.Stepanovic@nsz.gov.rs.

Послодавци ће бити у могућности да на сајму искажу своје кадровске потребе и једноставно и брзо пронађу потребне раднике. На располагању им је и бесплатна професионална селекција приликом избора кандидата и могућност коришћења финансијских олакшица при запошљавању.

Заинтересована незапослена лица треба да се јаве свом саветнику за запошљавање
ради евидентирања учешћа и информисања о припреми за сајам. НСЗ саветује незапослене да
пре доласка на сајам похађају Обуку за активно тражење посла која је доступна и на онлине
платформи за учење Националне службе за запошљавање, како би што боље саставили свој CV
и припремили се за разговор за посао.

moja prva plata 1

На програм Националне службе за запошљавање „Моја прва плата“, чији је циљ подстицање запошљавања младих и подршка привреди да дође до недостајућег кадра, на територији Севернобанатског управног округа пријавио се 131 послодавац са 317 радних места. Међу њима је 18 послодаваца из јавног сектора са 45 радних места, док је 113 фирми из приватног сектора са 272 радна места, сазнајемо од Иване Фелбаб, начелнице Одељења за посредовање у запошљавању Филијале Националне службе за запошљавање.

-Послодавци из приватног сектора највише траже раднике са средњом школом и то у областима администрације, трговине и машинства. У јавном сектору највећа је потражња за медицинском струком. Када је реч о особама које имају високу стручну спрему послодавци траже дипломиране економисте и технологе – истакла је Фелбабова.

Програм је намењен друштвено одговорним послодавцима који су спремни да дају шансу младим људима да стекну своја прва радна искуства, оспособљавајући их за самосталан рад на конкретним пословима, а према унапред утврђеном плану оспособљавања. Млади до 30 година имали су могућност да се на оглашене позиције пријаве до 6. децембра.

-Пријавило се 96 кандидата и то највише за административне послове и област трговине. Услов је био да се налазе на евиденцији, да имају најмање средњу стручну спрему, да су до 30 година, да немају радног искуства или да је оно краће од шест месеци, да нису раније користили средства из програма „Моја прва плата“, као и да нису у претходних шест месеци били у радном односу код послодавца код ког конкуришу – подсетила је наша саговорница.

У току је избор кандидата који траје до 22. децембра. Најкасније до 29. децембра на порталу „Моја прва плата“ биће објављене коначне листе послодаваца са бројем изабраних кандидата.

-Након што изађе коначна листа закључење тројног уговора између Националне службе, послодавца и одабраног кандидата биће организовано од 1. до 19. јануара наредне године – појаснила је Ивана Фелбаб.

Програм „Моја прва плата“ подразумева оспособљавање незапосленог за самосталан рад ради стицања вештина, знања и компетенција. Програм се реализује без обавезе заснивања радног односа. По истеку оспособљавања за рад послодавци одлучују да ли ће засновати радни однос са кандидатима.

Плата и доприноси девет месеци

Програм „Моја прва плата“ финансира се девет месеци. Средњошколци добијају 28.000 динара, а они са високим образовањем имају зараду од 34.000 динара. Свима се уплаћује допринос у случају повреде на раду и професионалне болести. Новац им исплаћује Национална служба за запошљавање, а послодавци могу младима да исплате и додатна средства која не могу да буду већа од износа који исплаћује НСЗ.

 

 

NSZ Kikinda

Национална служба за запошљавање расписала је 13 јавних позива/конкурса, путем којих ће, кроз директну финансијску подршку послодавцима и незапосленима, бити укључено 21.205 особа, од којих 2.285 са инвалидитетом.

Као и претходних година, у фокусу ће бити теже запошљиве категорије: млади до 30 година, без завршеног средњег образовања, старији од 50 година, Роми, особе са инвалидитетом, дугорочно незапослени, корисници новчане социјалне помоћи и особе у статусу вишка запослених.

Већина јавних позива/конкурса биће отворена до 30. новембра 2023. године.

Рок за подношење захтева за мере намењене особама са инвалидитетом је до краја године.

Јавни позив за доделу субвенција за самозапошљавање биће отворен до 10. априла.

Потенцијални извођачи јавних радова пријаве могу да поднесу до 27. марта.

Јавни позив за учешће у финансирању мере обука за потребе послодавца за запосленог, на располагању до 31. октобра.

 

Захтеви за учешће у мерама подносе се надлежним организационим јединицама Национaлне службе за запошљавање, према месту рада незапосленог или седишту послодавца, непосредно, поштом или електронским путем.

За ове намене планирано је 6,3 милијарди динара и, као и претходних година, 550 милиона динара за особе са инвалидитетом. Додатна средства биће обезбеђена из буџета Аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе за учешће у реализацији мера активне политике запошљавања, предвиђених локалним планским документима.

Све информације за учешће у мерама активне политике запошљавања, подршка, и подношење захтева према актуелним јавним позивима биће доступне на сајту www. nsz.gov.rs и на званичној страници на друштвеној мрежи LinkedIn.

error: Content is protected !!