narodna biblioteka jovan popović Архиве | Page 5 of 6

У Библиотеци, у четвртак, прво књижевно вече ове јесени

Igor Crnogorac October 10, 2023

Народна библиотека „Јован Поповић“ у четвртак, 12. октобра, у 18 сати, организује промоцију књиге „Нека се све у љубав преобрази“ Снежане Миладиновић Лекан.

О књизи ће, поред ауторке, говорити Нада Аничић Црљеница и проф. др Виолета Шиљак.

Снежана Миладиновић Лекан је професор руског језика и књижевности, члан Удружења књижевника Србије, члан Књижевног клуба „Прота Васа Живковић“ у Панчеву, и члан Друштва књижевника Крајине. Објавила је осам књига, шест збирки поезије и једну прозну књигу, као и једно трокњижје у коме су заступљене и поезија и проза, као и три књиге за децу са песмама и причама.

Конкурс за трејлер за књигу

Igor Crnogorac September 26, 2023

Народна библиотека „Јован Поповић“ расписала је, шести пут, годишњи трејлер за књигу. Конкурс је намењен ауторима до 20 година, а један аутор може да учествује са највише два рада (једним самосталним и једним групним). Група може да има највише седам чланова.

По пропозицијама, трејлер не може бити краћи од 30 секунди, ни дужи од 10 минута, мора да буде оригиналан рад аутора и у резолуцији високог квалитета. Изабране књиге могу бити део школске лектире.

Аутори који пошаљу своје радове сагласни су да се њихов видео објави или користи касније у промотивне сврхе. Трејлери који садрже непристојан садржај или крше ауторска права, биће дисквалификовани, наводи се у конкурсу.

Радове треба послати на мејл: kultura@kibibliotek.org.rs до 1. октобра. Као и танијих година, најуспешније ауторе очекују награде: књиге и технички уређаји.

Тијани Катић награда „Ђура Ђуканов“

Aleksandra Djuran September 5, 2023

Kњижевна нагарада „Ђура Ђуканов“, коју додељује Народна библиотека „Јован Поповић“, за ову годину припала је Београђанки Тијани Катић за рукопис збирке прича „Ход по ивици круга“. Тако је одлучио жири у саставу: Јована Копривица, Слађана Стаменковић и Драган Бабић. Признање се додељује за рукопис необјављене књиге прича аутора млађег од тридесет пет година.

У образложењу жирија истакнуто је да збирке прича осамнаесте добитнице награде нуди сагледавање и промишљање југословенске и српске културе и друштва из перспективе млађе генерације, кроз разматрања наслеђеног и потраге за сопственим местом, како у широј заједници, тако и у сопственом микрокосмосу. Потцртавајући мотив круга да означи цикличност историје и културе, али и људске природе, ауторка преиспитује прегршт тема попут тумачења стварности, трансформације модерне породице, оснивања и одржавања различитих пријатељских и романтичних односа, који трпе под захтевним утицајем модерног капитализма, али и сазревања и суочавања са личним жељама, поступцима и одлукама.

Ослањајући се на богату традицију домаће књижевности и популарне културе, ауторка успоставља спону између прослављених стубова литерарне, филмске и музичке уметности XX века и нових, младих гласова савремене културе, те њихове јединствене перспективе, гледајући истовремено у прошлост и будућност, у свет и себе. Рукопис Тијане Катић показује да се ради о перспективној ауторки, чији се списатељски дар може успешно даље развијати и пружити значајан допринос новој генерацији писаца домаће прозе. Млада, 26-годишња ауторка, дипломирала на Економском факултету у Београду и бави се писањем прозе. Кратка прича „Оптичка илузија вида“ штампана у зборнику „Службеног гласника“ једна је од 15 најбољих пристиглих на конкурс за најбољу кратку причу 2020.

Поред награђеног рукописа, жири је похвалио и рукописе „Пукотине“ Бојане Татић и „Лед и машна“ Зорице Јошић, које су ушле у ужи круг овог избора.

Крајња хуманост и њен антипод – два нова романа проф. др Милашиновића представљена у кикиндској библиотеци

Igor Crnogorac June 22, 2023

„Случај Винча“ и „Мук“ два су најновија романа књижевника Горана Милашиновића које је вечерас представио у Народној библиотеци „Јован Поповић“ у Кикинди. Милашиновић је писац са богатим књижевним опусом; за 35 година објавио је осам романа, књигу епистоларне прозе (писање у облику низа докумената), књигу поезије, књигу разговора и збирку прича. Романи „Апсинт“ и „Камера обскура“ били су у најужем избору за НИН-ову награду.

Аутор је, иначе, лекар специјалиста интерне медицине, кардиолог-електрофизиолог, директор Пејсмејкер центра Универзитетског клиничког центра у Београду и редовни професор на београдском Медицинском факултету. Вечерас је први пут био у Кикинди.

– Веома сам почаствован што сам овде. Ово је славан град са славном историјом и писцима, овде се, на сваком месту, види дух Средње Европе и Аусторугарске. А у тој Средњој Европи једна од важних ствари била је књижевност. Пореклом сам Славонац, па је и то је разлог што се осећам као код куће – рекао је проф. др Милашиновић.

Два нова романа су, каже, стављена у заједнички контест јер су оба базирана на истинитим догађајима.

– „Случај Винча“ се бави екстремном хуманошћу приликом прве трансплантације коштане сржи која је урађена 1958. године у Паризу и то је била и прва трансплантација било ког органа у људском телу. У току научног експеримента у Институ „Винча“, озрачено је пет наших атомиста. Излечени су захваљујући донацији коштане сржи обичних Француза којима није било саопштено да ће сигурно преживети вађење коштане срж. За мене је то пример екстремне химаности. С друге стране, у роману „Мук“ је антипод хуманости, беспризорно зло према природи, масовно убиство птица у криволову који се догодио 2002 у Бачкој. Група италијанских ловаца побила је десет хиљада птица певачица зарад хедонизма, гурманског специјалитета који су правили. Ова прича послужила ми је као потка да укажем на безобзирност према природи која води уништењу хомосапиенса, да ће можда нестати људи, као што су нестали диносауруси и да ће, можда, тада доћи нека нова врста, која ће бити хуманија према природи. Свака наша активност може да склизне у патологију, немар нам је лако доступан и не размишљамо довољно.

На веома посећеној књижевној вечери о делима проф. др Милашиновића говорила је и др Ана Стишовић Миловановић, научни сарадник на Институту за српску културу у Приштини. Једна од тема била је и друштвени утицај књижевности.

– Књижевност неће променити свет, свет мењају политика, прогрес, технологија, док је књижевност затворена у езотеричном кругу између писца и читаоца, зато су овакви сусрети веома важни – закључио је аутор.

„Случај Винча“ и „Мук“ у Народној библиотеци

Igor Crnogorac June 21, 2023

Представљање књига “Случај Винча” и “Мук” Горана Милашиновића биће одржанo у Народној библиотеци „Јован Поповић“ у четвртак, 22. јуна, од 19 сати. О књизи ће, поред аутора, говорити др Ана Стишовић Миловановић.

После романа „Случај Винча“, у којем је описао последице акцидента у Институту за нуклеарне науке у Винчи, Милашиновић у свом новом књижевном делу истражује последице еколошке катастрофе, када је дошло до покоља птица у Бачкој 2002. године. Аутор романа је проф. др Горан Милашиновић, директор Пејсмејкер центра Клиничког центра Србије.

Академик Горан Петровић у Кикинди представио две књиге из свог циклуса Романи делта

Igor Crnogorac May 9, 2023

На књижевној вечери у Народној библиотеци „Јован Поповић“ вечерас је гостовао Горан Петровић, српски књижевник и академик. Пред пуним фоајеом Библиотеке представио је два нова романа, „Папир“ и „Иконостас“.

Kњиге су део циклуса названог Романи делта и наредних година ће излазити убрзанијим темпом јер је аутор на њима радио дуже од 20 година. Прве белешке су, каже, старе чак 23 године.

– Ради се о једној врсти система романа, баш као када посматрамо речни ток или морски слив. Имамо централни ток, у који се уливају разноразне реке, оне тихе, војвођанске, али и оне нешто брже, бујичне реке са југа. Тако ће бити и са овим књигама, свака од њих ће моћи и засебно да се чита и то не редом којим су објављиване, већ оним редом којим читалац дође до њих. Оне ће, ипак, давати једна другој, одређену димензију, сенчиће и осветљаваће претходну књигу. Радња ове две књиге се збива у Средњем веку, негде између 14. и 15. века. Следе још две књиге које представљају тај средњовековни циклус. Потом се радња помера триста година унапред, на почетак осамнаестог века, и сви остали романи ће се збивати у 20. веку, до ових дана, које сматрамо нашим – каже аутор.

Петровић додаје да га сматрају захтевним писцем јер се од читаоца тражи да уложи одређену врсту напора.

– Рекао бих да је потребно да се читалац потпуно зближи са оним што чита. Романи су, можда, захтевни по лексици јер је она прилагођена епохама о којима пишем, и неки пут није разумљива у самом почетку. Ове књиге су, на неки начин, супротстављене, радња једне се збива у Италији, и она је писана бокачовским, декамероновским стилом и помало је чак и ласцивна. Радња другог романа, „Иконостаса“, догађа се на истоку Европе, у Грчкој, Србији и једном делу Отоманске империје, и то је нека врста апокрифа, апокрифне хагиографије.

На књижевној вечери, о делу Горана Петровића, говорио је и проф. др Александар Јерков. Алегоричне исповести, „Папир“ и „Иконостас“, издања су „Лагуне“.

Представљање романа Горана Петровића у Народној библиотеци

Igor Crnogorac May 4, 2023

Горан Петровић награђивани српски књижевник и академик, представиће у Кикинди, у Народној библиотеци „Јован Поповић“, два своја нова романа: „Папир“ (Роман делта: Ток 1) и „Иконостас“ (Роман делта: Ток 2). Романи делти су алегоричне приповести чија се радња расплиће од средњег века до данашњих дана.

Горан Петровић један је од најзначајнијих и најчитанијих српских писаца млађе генерације савремених прозаиста. Пише углавном кратку прозу и роман, сврстава се у писце модерног сензибилитета.

Његови романи и збирке прича објављени су у више од сто тридесет издања, од чега шездесет издања у преводу на 18 језика. Петровићева дела адаптирана су за позориште, телевизију и радио – „Опсада цркве Светог Спаса”, „Скела”, „Матица“ и друга. „Ситничарница Код срећне руке“ доживела је 25 издања, „Опсада цркве Светог Марка“ – 12, а роман „Атлас описан небом“, девет издања.

На књижевној вечери у Библиотеци, која ће се одржати у уторак, 9. маја, од 19 сати, говориће аутор и проф. др Александар Јерков.

Представљање фотомонографије Невена Грујића

Igor Crnogorac April 4, 2023

У Народној библиотеци „Јован Поповић“ ће у четвртак, 6. априла, од 19 сати, бити представљена фотомонографија „Варанаси“ Кикинђанина Невена Грујића.

Невен је документарни фотограф, сарадник часописа „Национална географија Србија („National Geographic Srbija“).

Фотомонографија садржи 168 страница и 83 фотографије које представљају живот, људе, архитектуру и културу индијског града Варанаси, који је Грујић посећивао у протеклих двадесетак година.

На представљању књиге говориће аутор и Милана Бајкин, библиотекар Завичајног одељења.

Учитељство у Србији у мисији спасавања идентитета народа

Igor Crnogorac March 7, 2023

Трибина посвећена 245. годишњици учитељства у Србији одржана је вечерас у Народној библиотеци „Јован Поповић“ у Кикинди. Декан Учитељског факултета у Сомбору, историчар, проф. др Саша Марковић, претходно је учествовао у представљању ове високе школе средњошколцима у Кикинди.

У вечерњем програму истакнута је чињеница да је у Србији веома рано препознат значај просветитељстрва. Прва српска учитељска школа, „Норма“, основана је 1. маја 1778. године у Сомбору.

– Мисија просветитељства је да спасава и чува идентитет народа у времену безумља и дигитализације – рекао је професор Марковић. – Један од највећих изазова је како да просветитељство и критичко промишљање човек прихвати и да му школство то понуди. Кроз читаву историју политичке елите овде су, углавном, неговале идеју да Срби буду необразовни или полуобразовани, како не би угрожавали виталне интересе оних који владају.

Профитабилни ум, идеја о потрошачком менталитету, такође су супротстављени постепености, трезвеном промишљању и стрпљењу, што је веома важно за младе, али и све мање популарно међу њима, оценио је професор Марковић.

– Просвета данас има много мањи значај него што је то неопходно. Она је једини начин опстанка јер је најважније стварање интелектуалне и сазнајне вредности. Ако не негујемо образовање и не држимо корак у његовој актуелизацији, прети опасност да будемо асимиловани, да изгубимо идентитет у глобализацији. Просвети треба одредити много битнију улогу у друштву, треба неговати просветне раднике и чувати њихов статус.

Професор Марковић изучава историју образовања, али и политичку и историју идентитета, као и културу и развој политичке мисли на простору Војводине.

Аутор је 12 монографија и данас је кикиндској библиотеци на поклон донео три своја дела: „Српски учитељ у Угарској 1778-1918.“, „Политичка биографија Јована Јоце Лалошевића“ и „Национално без одијума – поглед без претензија“.

У Народној библиотеци почињу припреме за завршни испит за осмаке

Igor Crnogorac February 19, 2023

Народна библиотека „Јован Поповић“ и ове године ће организовати бесплатну припрему ученика осмог разреда за завршни испит из српског језика. Пријаве се примају до краја фебруара, а припреме ће почети у марту.

– Ово је већ девета година како спроводимо програм. Услов за пријаву је да ученик буде члан Библиотеке. Не радимо само на стицању знања за пријемни испит, него и на томе да ђаци добију опште знање које ће им касније користити – каже Дуња Бркин Трифуновић, организаторка културног програма у Библиотеци.

Она подсећа да су редовне активности у овој установи и радионице за децу на којима уче како се пишу радови, и Читалачки клубић, у којима предшколце припремају за школу, а мало старије уче о језику.

Нови конкурс за трејлер за књигу

Када су у питању вечерњи програми, из Библиотеке најављују представљање збирке песама суграђанке Милане Грбић, а затим, наредног месеца, програм и изложбу поводом два века од рођења песника Петефи Шандора.

Потпуно оригинална и једна од новијих активности биће поново понуђена младим читаоцима. У априлу ће бити расписан нови конкурс за најбољи трејлер за књигу.

– Поносни смо на овај конкурс јер је јединствен у Србији и у овом делу Европе – каже Дуња Бркин Трифуновић. – Сматрамо да је то најбољи начин да се књига приближи младим читаоцима. Видимо да има ефекта када млади једни другима, на занимљив начин, препоруче књигу. С обзиром на то да опсег пажње пада са новим технологијама, трејлери су ограничени на два минута. Желимо да скратимо њихово пасивно проведено време пред екраном. Треба да их едукујемо да паметно искористе све што им се пружа.

Промене у награђивању на Конкурсу „Ђура Ђуканов“

У Библиотеци кажу да ће унети измене у награђивању на Конкурсу „Ђура Ђуканов“. Идеја је да, осим штампања књиге, преко издавача, буде обезбеђена и продаја награђеног дела. Такође, надају се да ће, од наредне године, установити и новчану награду.