народна библиотека јован поповић кикинда Архиве | Страница 2 од 6

1 minute read

Планинарство као начин живота

Igor Crnogorac март 13, 2025

У препуном фоајеу Народне библиотеке „Јован Поповић“ отворена је изложба фотографија Планинарског друштва „Кинђа“ и представљена књига „Знаменити планинари Војводине“ у издању Планинарског савеза Војводине. Књига је издата поводом једног века постојања планинарства у покрајини и доноси приче, биографије и подвиге 101 планинара, међу којима су и Кикинђани Лаза Радивојац, Катарина Милановић, рођена Маневски, и Небојша Бошњак.

О значају књиге и историји војвођанског планинарства говорили су Милан Мирковић, председник Планинарског савеза Војводине, уредник и секретар Савеза Миливој Ердељан и Небојша Бошњак, истакнути планинар и високогорaц.

– Иако Војводина није прва асоцијација на планине, ова покрајина има дугу и богату традицију планинарства. Организована друштва постоје више од сто година, али су планинарске активности присутне знатно дуже. Данас у Војводини делује 28 регистрованих планинарских друштава, а са сродним удружењима тај број прелази 50. Око 3.000 регистрованих чланова активно доприноси развоју овог спорта, чинећи 10 одсто укупног чланства Планинарског савеза Србије – рекао је Милан Мирковић и истакао да се планинарство у Војводини континуирано развија.

– Имамо истакнуте планинаре, али и људе који су допринели развоју ове дисциплине широм Србије и ван њених граница – додао је Мирковић.

Планинарско друштво „Кинђа“ недавно је проглашено за најбоље у Војводини, са стабилним бројем од око стотину чланова.

– Планинарство је мој начин живота. Почео сам са пет година, а тек када сам се доселио овде, дакле из Кикинде сам достигао највеће висине. Освојио сам врхове више од 6.000 метара, а путовања су ми пробудила још јачу жељу за планинама – рекао је Бошњак, цитирајући колегу планинара: „Кад очи све ово сагледају, онда душа има потребу да се диви нечему незнаном, што срце уме да осети, а језик не уме да искаже.“

Поставка садржи педесетак фотографија са Хималаја, Алпа, као и портретe занимљивих људи са планинарских путовања. Изложба ће бити отворена наредне две недеље.

1 minute read

„Моје двориште“ – приручник за лепше и зеленије окружење

Igor Crnogorac фебруар 13, 2025

У Народној библиотеци „Јован Поповић“ представљена је књига „Моје двориште“ Драгана Сајића, стручњака за хортикултуру из Љига. Ова збирка савета и креативних решења за уређење врта је, после дела „Цветни поздрав“, што је и назив његовог Youtube канала, друго дело из ове области, и природан је исход његове дугогодишње посвећености биљкама.

– Свакодневно подстичем људе да уређују своје просторе. Некада је то било сасвим уобичајено, наше баке су размењивале пелцере, јер није било гарден центара. Данас, у убрзаном ритму живота, потребан нам је подстицај да се окренемо природи – каже Сајић, иначе и власник породичне фирме која има заокружен процес рада – од производње биљака и пројектовања, до садње и одржавања вртова и дворишта.

Аутор у књизи на занимљив и духовит начин спаја своје знање и искуство, уз фотографије, приче и примере из праксе. Осим савета за негу и узгој цвећа, травњака и живих ограда, у књизи је посебна пажња посвећена традиционалним биљкама које су некада украшавале манастирска дворишта и баште наших предака.

– Наши стари су добро знали вредности биљака као што су ђурђевак, смиље, босиљак, трандавиље… садили су их тако да у време славе или других важних догађаја буду у пуном цвету. Данас се тај тренд враћа – објашњава Сајић.

„Моје двориште“ није само приручник за баштоване, већ и позив да се повежемо са природом. Сајић верује да баштованство није само хоби, већ начин живота који доноси радост и унутрашњи мир.

– Нико се не отима за мотику, али свако може пронаћи задовољство у неговању биљака. Желим да подстакнем људе да крену тим путем, јер ће им то донети осмех на лице – истиче аутор.

Књига је намењена свима који желе да свој простор учине лепшим, али и да љубав према биљкама пренесу на млађе генерације. Доступна је у књижарама и на сајту garden.rs.

С. В. О.

1 minute read

У току је пријављивање за припреме за завршни испит из српског језика у Народној библиотеци

Igor Crnogorac фебруар 11, 2025

У Народној библиотеци „Јован Поповић“ почело је, као и сваке године, пријављивање осмака за припрему за полагање завршног испита из српског језика. Пријављивање је могуће до краја месеца, да би се одмах затим почело са часовима. За то постоји само један услов, каже в.д. директорица Библиотеке, Дуња Бркин Трифуновић.

– Припрема је бесплатна за чланове Библиотеке, то је једини услов. Часове ћемо одржавати до средине јуна, до самог полагања завршног испита.

У почетку ћемо припреме имати једном недељно, а затим, у зависности од тога како група напредује, колико имају недоумица, договарамо се за додатне часове. Формирамо групе од по највише десеторо ученика, то је оптималан број, да бисмо могли свакоме да се посветимо – ако нешто од градива нису научили, нису били у школи, да и то можемо да обрадимо – наводи в.д. директорица.

У току часова ради се цела збирка за припрему завршног испита.

– Радимо и тестове из прошлих година и посебно се осврћемо на књижевна дела, да, на тај начин, стичу и општу културу – да знају шта је написао Иво Андрић, Црњански, и сви наше познати писци – објашњава. – Не инсистирамо на томе да свако од њих одмах зна одговоре. Јер, није срамота да кажу да нешто не знају или да погреше, онда их то научимо, али је јако лоше ако само преписују решења.

Због капацитета Библиотеке, овим припремама присуствује не више од 60 осмака, зато је важно да се заинтересовани што пре пријаве у овој установи.

С. В. О.

1 minute read

Дуња Бркин Трифуновић, нова в. д. директорица: Библиотека је центар културног и друштвеног живота

Igor Crnogorac фебруар 2, 2025

У установи књиге, Народној библиотеци „Јован Поповић“, дошло је до промене на директорској позицији. На руководећем месту, у статусу вршиоца дужности, однедавно је Дуња Бркин Трифуновић, дипломирани филолог, дугогодишња уредница културног програма у Библиотеци. Поред тога што је осмислила и спроводи многобројне активности, од којих је у држави апсолутно јединствен конкурс за „BOOK Trailer“ (трејлер за књигу), континуирано ради са децом и дизајнира плакате, она је и ауторка научног рада под називом „Металингвистичка свест код деце предшколског узраста“.

Питали смо је како је доживела прелазак на позицију в. д. директора библиотеке.

– Прелазак на позицију директорке за мене представља велику част, али и одговорност. Након 13 година рада у библиотеци, током којих сам имала прилику да се бавим разноврсним културним програмима, овај корак доживљавам као природан наставак мог професионалног пута. С обзиром на то да добро познајем тим и рад библиотеке, сматрам да могу допринети њеном даљем развоју.

Које су Ваше прве идеје и планови за унапређење рада библиотеке у наредном периоду?
– У наредном периоду, фокус ће бити на унапређењу постојећих активности и увођењу нових програма за различите генерације. Планирамо да поновимо успешан летњи камп за децу, који је прошле године изазвао велико интересовање и одушевљење. Унапређење дигиталних услуга ће свакако бити на листи приоритета. Посебно смо посвећени томе да програме одржавамо и у нашим огранцима на селима, чиме доприносимо културном развоју и доступности књига у мањим заједницама. Поводом 180 година од оснивања српске читаонице, организоваћемо низ манифестација, укључујући изложбе, предавања и публикације, како бисмо прославили овај важан јубилеј и додатно повезали нашу библиотеку са широм заједницом.

Како оцењујете навике читалаца данас, у поређењу с онима када сте започели рад у библиотеци? Да ли су дигиталне технологије промениле однос према читању и како се прилагођавате тим променама?
– Навике читалаца су се значајно промениле. На промену су утицале корона и управо развој дигиталних технологија због чега су читаоци више оријентисани на брже и лако доступне информације. Ипак, примећујем да се људи и даље радо враћају књигама, посебно када им се пружи прилика да уживају у специфичном доживљају читања. Нил Гејмен је рекао да нам Google може дати милион одговора, а онај прави – библиотекар. И управо та стручност и љубазност, те спремност да увек помогну и пронађу праву информацију или књигу, предност је библиотекара у односу на технологију. Библиотека се прилагођава овим променама пратећи потребе својих корисника и локалне заједнице. Такође, едукујемо наше чланове о коришћењу дигиталних алата за приступ знању.

Како мотивисати младе да више посећују библиотеку и развијају љубав према књигама? Да ли, поред постојећи програма за млађу популацију, постоји неки посебан пројекат или иницијатива које желите да покренете?
– Посебно смо поносни на наш конкурс „BOOK Trailer“, који је јединствен у земљи и успешно спаја књижевност и савремене медије. Планирамо додатно унапређење овог пројекта кроз тематске радионице и едукације, како бисмо инспирисали још већи број младих да се укључе у промоцију књига на креативан начин. Поводом обележавања 180 година од оснивања српске читаонице, планирамо низ манифестација, укључујући свечану академију, изложбе и публикације које ће осветлити њен значај у историји културе. Верујем да је кључ у стварању простора који ће младима бити занимљив и инспиративан. Нажалост, наша библиотека нема издвојено Омладинско одељење и то јесте један велики проблем. Надамо се да ћемо пронаћи решење и за то. До тада планирамо организацију тематских радионица, gejming турнира повезаних са књижевношћу и интерактивних предавања са писцима који им могу приближити књиге на модеран начин.

Који су изазови с којима се библиотека суочава у погледу набавке нових наслова и одржавања постојећег фонда? Шта бисте издвојили као највреднији део библиотечког фонда, како се он чува и промовише?
– Главни изазови су ограничен буџет, простор и раст цена књига. Такође, потребно је одржавати равнотежу између савремених наслова и класичне литературе, што често захтева пажљиво планирање набавки. Највреднији део нашег фонда су ретке и старе књиге, које се пажљиво чувају у специјализованим условима. Њих промовишемо кроз изложбе, дигиталне презентације и публикације.

Поред развијене сарадње са школама, како видите улогу библиотеке у заједници данас и у друштвеном развоју?
– Библиотека има одличну сарадњу са школама, што се огледа у организацији књижевних квизова, едукативних предавања и заједничких пројеката за промоцију читања међу младима. Наравно, увек има простора за унапређење и то је нешто чему увек стремимо. На то нас обавезује наша историја и године постојања. Поред тога, организујемо промоције књига, конкурсе за необјављене рукописе и пружамо простор локалним писцима за рад и презентацију. Библиотека данас није само место за књиге већ и центар културног и друштвеног живота, посебно у нашим селима. Она може допринети развоју заједнице кроз промоцију целоживотног образовања, културе и повезивања људи.

Какви наслови се најчешће позајмљују из библиотеке и ког узраста су вам најбројнији чланови?
– Најчешће се позајмљују савремени романи, класици и стручна литература, посебно из области психологије и популарне науке. Млађи читаоци позајмљују лектире, и ту су веома савесни, затим читају дела из савремене књижевности за децу. Такође су популарне енциклопедије. Најбројнији чланови су деца, ученици основних школа, и пензионери.

Шта лично највише волите да читате и који аутори су на Вас оставили најјачи утисак?
– Ово је тешко питање. Одличних књига је много, а времена увек недовољно. Набрајање би потрајало, али потрудићу се да издвојим само неколико. Као родитељ и модератор многих радионица за децу читам доста дечје литературе. Српска књижевност има одличну дечју књижевност. Поред тога, волим да читам Борхеса, Делила, Довлатова, Хесеа, Павића, Кафку…

Шта бисте поручили грађанима који ретко или никада не посећују библиотеку?
– Поручујем им да библиотека није само простор за читање, већ и место сусрета, инспирације и развоја. Позивамо све да дођу, да открију књиге које ће их обогатити, да учествују у нашим програмима, радионицама и догађајима који су осмишљени за све узрасте. Књига је мост између прошлости, садашњости и будућности, а наша библиотека је место где ти мостови постају достижни за сваког грађанина.

Креативност, маштовитост, ентузијазам и потпуна посвећеност само су неке од већ препознатих особина нове директорице које је апсолутно препоручују за даље унапређење рада ове установе на задовољство не само читалаца, него и свих суграђана, од најранијег узраста. Верујемо да ће јој околности то и омогућавати, у супротном Дуња Бркин Трифуновић, сасвим сигурно, створиће их сама.

С. В. О.

1 minute read

Кикиндска библиотека нуди онлајн услуге члановима: претрагу књига, препоруке, продужење рока враћања и још много тога

Igor Crnogorac јануар 19, 2025

Чланови Народнe библиотекe „Јован Поповић“ имају могућност да постану корисници електронског каталога ове установе, што им омогућава да користе многобројне повољности и онлајн услуге: увид у тренутно позајмљену грађу и рокове за враћање, могућност да сами онлајн путем продуже рок враћања, да виде датум истека чланарине, књиге које су до сада прочитали, имају могућност оцењивања прочитаних књига и да направе личну онлајн библиотеку – виртуелну полицу са омиљеним књигама које су прочитали или желе да прочитају, као и да резервишу књигу.

На сајту на којем се налази електронски каталог могућа је и претрага по наслову, аутору, кључним речима, издавачу и години издавања, доступне су информације о томе колико примерака има, и у којим огранцима. Ту су и преглед најчитанијих књига, препорука стручне литературе, препоруке одељења за одрасле, и препоруке нових књига.

Електронски каталог чланови Библиотеке могу да користе бесплатно, а регистрација се обавља уз помоћ библиотекара. Сви остали, који још увек нису чланови Библиотеке, имају могућност претраге каталога.

Кикиндска библиотека део је Библиотечког информационог система за подршку раду јавних, школских, високошколских и специјализованих библиотека, БИСИС-а, у којем су умрежене 33 јавне, 15 високошколских, две школске и 13 специјализованих библиотека у Србији. Путем узајамног каталога могу се истовремено претражити фондови свих библиотека у Систему.

Сајту са каталогом можете приступити на овој интернет адреси.

С. В. О.

1 minute read

Тијани Миленковић уручена књижевна награда „Ђура Ђуканов“ – збирка црнохуморних прича инспирисана Ђуриним сензибилитетом

Igor Crnogorac јануар 17, 2025

Књижевна награда „Ђура Ђуканов“, осмишљена у знак сећања на једног од најзначајнијих банатских писаца, свечано је уручена Тијани Миленковић из Београда за збирку прича „Брм, брм“. Церемонија доделе одржана је вечерас у Народној библиотеци „Јован Поповић“ која Награду традиционално додељује од 2005. године, уочи 19. јануара, дана рођења овог истакнутог писца. Право да конкуришу имају аутори млађи од 35 година са необјављеним рукописима збирки кратких прича.

Према речима Дуње Бркин Трифуновић, в. д. директорке Библиотеке, ово признање доприноси очувању и ширењу дела Ђуре Ђуканова.

– Захваљујући објављивању сабраних дела Ђуре Ђуканова, млади аутори сада већ познају његово стваралаштво, што показује да смо на добром путу да његово дело добије ширу публику – рекла је в. д. директорка.

О добитнику је одлучивао жири у саставу Драган Бабић, Слађана Стаменковић и Јована Копривица.

– Збирка прича „Брм, брм“ издвојила се захваљујући разноврсним темама и специфичном хумору. Приче Тијане Миленковић освајају црним, готово тарантиновским хумором, који се смењује са истанчаним лиризмом. Лепо је да управо награда са именом Ђуре Ђуканова буде њихова улазница у свет књижевности јер је он остао на маргини књижевност, иако је значајан писац не само кратких прича, већ и романа – рекла је књижевна критичарка из Београда, Јована Копривица.

Тијана Миленковић, деветнаеста лауреаткиња ове престижне награде, завршила је филмску режију. Изразила је задовољство што јој је указана част да прими признање са именом писца који јој је близак по сензибилитету.

– Писање је за мене почело као рад на сценарију, али ме је кратка прича привукла јер највише подсећа на филмску сцену. Приче из моје збирке говоре о догађајима из ноћног и дневног живота, испричаним у првом лицу – изјавила је Миленковићева.

На свечаности у Библиотеци говорили су и књижевници Владимир Арсенић и Срђан Срдић. Награду је уручила Маријана Мирков, чланица Градског већа, нагласивши важност овог догађаја за град.

– Велика је радост што одајемо почаст Ђури Ђуканову и што подржавамо младе ствараоце. Писци кроз своја дела стварају светове који остају у нама, а култура града се тиме обогаћује и оснажује.

Ове године, пристигло је четрдесетак рукописа, што је више од просека, са највише пријава из Војводине и из Београда.

С. В. О.

1 minute read

Маскенбал у библиотеци у петак

Igor Crnogorac децембар 26, 2024

У Народној библиотеци „Јован Поповић“ сутра ће бити приређен „Маскенбал у библиотеци“ за децу од 4 до 10 година. Програм ће трајати од 18.30 до 20 сати.

Мејл за пријаве и информације је kultura@kibiblioteka.org.rs.

1 minute read

У Народној библиотеци академик Баста представио своје „Сабране списе“: филозофија је туга за завичајем

Igor Crnogorac октобар 31, 2024

Изузетну прилику имали су Кикинђани да присуствују представљању „Сабраних списа“ (I-XIV) академика Данила Н. Басте. Импресивну збирку, насталу у току његове читаве професионалне каријере, приредио је и уредио професор др Јовица Тркуља који је, такође, гостовао вечерас у Народној библиотеци „Јован Поповић“.

Данило Баста, редовни члан Српске академије наука и уметности, рођен је у Зрењанину. Основне и магистарске студије завршио је на Правном факултету у Београду, да би, затим, докторирао филозофске науке на београдском Филозофском факултету. Са немачког је превео мноштво филозофских и научних дела. Радио је као редовни професор на Правном факултету, али су његови филозофски списи: чланци о Канту, Фихтеу, Слободану Јовановићу и о његовом професору и ментору Михаилу Ђурићу, затим о праву, утопији, правди, слободи, херменеутици, филозофски текстови „Самопоштовање и пузавост“, списи сабрани у „Мрвице са филозофске трпезе“ и, најзад, четири књиге о значајном и, због свог националсоцијалистичког опредељења, контроверзном немачком филозофу Хајдегеру – „Над преписком Мартина Хајдегера“ у два тома, „Црне свеске и Хајдегеров антисемитизам“ и „Чаробни брег филозофије“, сабрани у 14 књига, морали да буду објављени, сматра проф. др Јовица Тркуља. Издавач овог изванредног дела је београдски „Досије“.

– Иако академик Баста већ годинама одбија да се појављује у јавности, пристао је да дође у Кикинду. С једне стране због наше колегијалне сарадње и јер га за овај град везују најлепше успомене. Долазио је три пута, последњи пут 2001. године, када је представљена књига његовог духовног оца, професора Михаила Ђурића, „О потреби филозофије данас“, што је био догађај за памћење. Други повод су „Сабрани списи“ у које је уложио готово цео живот, у њима је његова целокупна интелектуална биографија. Чини ми се, после ове вечери, да смо заинтересовали грађане Кикинде и живим у нади да ће они те књиге, које се налазе у Народној библиотеци, у што скорије време узети у руке и уверити се у оно о чему смо вечерас говорили – рекао је проф. др Тркуља.

Интересовање присутних, поред детаља из Хајдегеровог живота, изазвала је и књига „О самопоштовању и пузавости“.

– Филозофија може да буде само од посредне помоћи, уколико се људи упознају са значајним мислиоцима, пре свега ако се упознају са Кантом и са његовом етиком јер се њена суштина огледа у категоричком императиву, моралном закону, афирмацији човекове слободе, али и у томе да човек поштује не само друге него и самога себе. Не можемо ни друге поштовати на истински начин уколико не поштујемо сами себе, нити они нас могу поштовати уколико ми себе не поштујемо. То је узајаман, врло значајан однос. Нажалост, чини ми се да менталитет пузавости преовлађује и код обичног човека, али и на другим равнима људског друштва. Претерана понизност противна је ономе што је Кант очекивао од човека као слободног бића јер, слобода му није поклоњена, није му однекуд дата, него му је, као човеку, задата, и само онај ко је свестан своје слободе као задатка да буде слободан, тај може да поштује себе и није пузав према другима. Пузавост је нељудска ствар. Човек је двоножац који усправно стоји и усправно хода – рекао је академик Баста.

Говорећи о дефиницијама филозофије, мада напомиње да се она не може дефинисати, навео је Новалисову мисао да је филозофија туга за завичајем, нагон да се стално буде код куће, као и Сократов став изречен кроз Платона, да је филозофија припрема за смрт. Како каже, сам би се определио за поетичнију, Новалисову мисао.

– Он је сматрао да је филозофија у вези са завичајем, са тежњом човековом ка завичајношћу. Нажалост, ми живимо у свету у којем преовлађује беззавичајност, истинског завичаја више нема. Човек је постао номад овог света, као туриста лута од једне до друге дестинације, нигде нема истинског упоришта, и завичај, у правом смислу речи, не може данас ни да постоји јер не постоји у својој аутентичности, у својој првобитности, природа је нарушена, амбијент је нарушен. Ја сам сад прошао кроз свој родни Зрењанин и видео сам да је друкчији него што је био кад сам био дечак, не могу га схватити као свој завичајни град у том аутентичном смислу речи, иако то јесте мој завичај у пренесеном смислу, ту сам рођен – наводи Данило Баста. – Истинска завичајност данас је илузија. Глобализам и пренаглашени космополитизам доминирају. Давно је изгубљен грчки Полис. Грци су у Атини били у свом завичају, у својој људској заједници, ми то немамо, нити можемо да имамо.

Разлог су историјски процеси, додаје, против којих је појединац немоћан.

– Међутим, увек смо криви за нешто, неизбежно је тако, нико не може да се сматра недужним у овоме свету. Ако је негде велика невоља, ако негде страдају деца, као што знамо да страдају, у неком смислу смо сви одговорни и криви. Онај ко то не осети, он је изван сфере људскости. Све је повезано, ми нисмо изоловане монаде, Лајбницовим језиком речено, нисмо острвљени и сами, него припадамо заједници, људском роду, и морамо да делимо заједничку судбину и да не будемо индиферентни према невољама и несрећама у овоме свету. На крају крајева, и сами смо, и индивидуално и колективно, не тако давно, били томе, на најстрашнији могући начин изложени – закључио је академик Баста.

Излагање аутора бројна публика у Библиотеци помно је пратила и укључивала се са питањима и констатацијама на књижевном представљању које ће остати догађај за памћење и размишљање.

С. В. О.

1 minute read

Академик Данило Н. Баста у Народној библиотеци

Igor Crnogorac октобар 28, 2024

Сабрани списи (I-XIV) академика Данила Н. Басте биће представљени у Народној библиотеци „Јован Поповић“ у четвртак, 31. октобра, од 19 сати.

На трибини ће, поред аутора, говорити проф. др Јовица Тркуља. Водитељ је уредница програма Библиотеке Дуња Бркин Трифуновић.

С. В. О.

1 minute read

Књижевно вече и изложба Даниела Ковача

Igor Crnogorac октобар 16, 2024

Даниел Ковач, писац, визуелни уметник, гитариста групе “Јарболи”, гостоваће у петак, 18 октобра, у Кикинди. У Народној библиотеци „Јован Поповић“ ће, од 18 сати, одржати књижевно вече „Новија проза и песме“.

У Галерији „Soleil“, у Цара Душана 26, у 20 сати, отвориће своју изложбу под називом „Запажања у здробљеном свету“.