Матурско вече прославили су и матуранти Средње стручне школе „Милош Црњански“. У ово генерацији матурирало је 84 средњошколаца, а за ђака генерације проглашена је Елена Мохачи:
-Завршила сам смер лабораторијски техничар. Титулу сам стекла захваљујући скроз одличном успеху у све четири године, као и учешћу на такмичењима. Стигла сам до републичког нивоа из математике, као и на републичко такмичење из анатомије. Школу сам представљала и на школским такмичењима у одбојци и рукомету – навела Елена.
Елена Мохачи планира да упише Технолошки факултет у Новом Саду смер биотехнологија.
Емил Хофгезанг, директор напоменуо је да су из школе испратили ученике из четири одељења.
-У наредној школској години уписујемо једно одељење више. Новина је смер неговатељ. Реч је о трогодишњем образовном профилу. Уписаћемо и лабораторијске техничаре, архитектонске техничаре, као оператере у производњи и пекаре.
Најлепшу слику из нашег града послали су матуранти све четири средње школе. Око 300 њих, уз звуке из Штраусове опере „Слепи миш”- кадрил на тргу испред Градске куће, плесали су 19. пут и на тај начин опростили се од једне од најлепших животних етапа.
У највећем синхронизованом плесу на свету у оквиру параде „Плес са Европом“ учествовала је и Наталија Трајковски из ССШ „Милош Црњански“.
– Брзо су прошле ове четири године и још увек не могу да верујем да је крај. За читав живот остаће ми успомене на дружење и време проведено заједно. Завршавам за лаборанта и у плану ми је да упишем Медицински факултет у Новом Саду- сазнајемо од Наталије.
Вељко Барбулов завршава смер електротехничар рачунара у Техничкој школи „Михајло Пупин“:
-Плес је прави начин да се сви заједно опростимо. Године су пролетеле, а ја сам стекао пријатеље за читав живот. Надам се да ћу успети да упишем Факултет техничких наука на смеру саобраћај- транспорт – рекао је Вељко.
Настасија Недељков из Гимназије „Душан Васиљев“ такође истиче да ће заувек памтити средњошколске дане.
-Ово је најлепши период живота и сећаћу га се са осмехом на лицу. Жао ми је што се растајемо, али се радујем и ономе што следи. Планирам да упишем Факултет организационих наука у Београду и надам се да ће ми се жеља остварити – додала је Настасија.
Завршетак школовања не може да се замисли без матурантског плеса, а са средњошколцима је плесао и градоначелник Младен Богдан:
-Млади су најлепша слика нашег града и желим им да буду успешни, али и мудри у одлукама које ће надаље усмерити њихов живот. Матурантска парада један је од најлепших догађаја које имамо на Градском тргу. Емотивно доживљавам све ово с обзиром на то да је моја генерација била прва која је плесала. Младе подржавамо и помажемо им.
Парада ће следеће године прославља јубилеј, две деценије, подсетио је Марко Марковљев.
-Међу првих десет градова смо у којима је почела да се одржава Матурантска парада и без обзира на околности свака генерација имала је прилику да буде део ње. Више од 6.000 матураната на овај начин завршило је средњу школу- напоменуо је Марко Марковљев.
Већ по традицији плес је завршен играњем ужичког кола. Младима су се придружили родитељи, пријатељи и сви који су дошли да буду део овог свечаног дана.
У Економско-трговинској школи у Кикинди одржана је дводневна обука за почетнике у пословању, намењена четвртом разреду смера комерцијалиста. Трибину је организовала школа у сарадњи са Регионалним центром за друштвено-економски развој – Банат из Зрењанина, уз подршку Министарства привреде и Развојне агенције Србије. Предавач је био Дејан Ненадовић из РЦР – Банат, док су организациони део у школи водили наставници економских предмета Дубравка Варађанин и Станислав Завишин.
Матурант комерцијалиста Марко Рађанин рекао је да су оваква предавања веома корисна за њега и остале матуранте ЕТШ.
-Предавање је лепо осмишљено и корисно. Свиђа ми се што смо могли толико тога да сазнамо и што ћемо добити сертификат сa којим касније можемо да отворимо своју фирму. За сада немам конкретну идеју за сопствени бизнис, али ако будем желео, сада тачно знам како то да урадим, јер нам је предавач врло јасно објаснио и приближио тему – истакао је Марко.
Професор Станислав Завишин објаснио је да се сличне трибине у Економској школи организују већ две деценије.
-Овакав вид активности користан је и за ученике, и за школу, и за сам град. За ученике, јер им даје алатке за будући развој. Град ће добити нове, младе предузетнике. А Економска школа на овај начин постаје један од главних покретача стварања младих предузетника у нашем граду – казао је Завишин.
Он је подсетио да просечан предузетник у Србији данас има око 45 година, што није добро за будућност државе.
-Зато ми желимо да добијемо што више младих предузетника. У последње три године, од како реализујемо конкретно ову трибину, у Кикинди су се појавиле фирме чији су оснивачи некада били ученици на овим предавањима. Очекујемо да ће их у будућности бити још више – објаснио је Завишин и додао да ће, након комерцијалиста, исту обуку похађати и матуранти смера економски техничар.
Дејан Ненадовић, пројектни менаџер РЦР – Банат, навео је да је реч о обуци за почетнике у пословању коју ова институција годинама организује у више школа.
-Циљ је да ученицима представимо могућности које имају након школовања. Бавимо се темама као што су мотиви и особине предузетника, кораци у регистрацији компаније, извори финансирања, порези и доприноси. Други део радионице посвећен је писању и изради бизнис плана, где ученици, на основу својих идеја, уче како се тај план припрема – навео је Ненадовић, додајући да се програм, који је конципирала Развојна агенција Србије, тренутно реализује и у Зрењанинској гимназији и на Техничком факултету „Михајло Пупин“ у Зрењанину.
Један од кључних предности пројекта је сертификат о завршеној обуци о пословању који ученици добијају по завршетку. Тај документ издаје Министарство привреде и он је, наглашава Завишин, одмах иза школске дипломе по значају за свршеног средњошколца.
-Са тим уверењем наши ђаци могу да конкуришу код државних фондова, као што су Национална служба за запошљавање или Фонд за развој Србије, и остваре право на одређена бесповратна средства за отварање фирме. У другим институцијама овакви сертификати се плаћају, док их наши ученици добијају бесплатно – истакао је професор Завишин. Подсетио је и да држава тренутно значајно помаже нове компаније и оне који планирају да покрену посао, па износи за старт-ап подршку иду и до шест милиона динара.
Све већи одзив ученика из године у годину показује да међу младима у Кикинди постоји интересовање за предузетништво. Економско-трговинска школа оваквим програмима не само да оснажује предузетнички дух својих ђака, већ директно доприноси стварању нове генерације локалних привредника, на добитак читаве заједнице.
Њих осморо, од укупно 29 који су матурирали 1965. године, један дан се дружили, евоцирајући успомене на пресудно време одрастања и формирања сопствене личности када су одабирали професију којом ће се бавити, а у којој су се касније скоро сви у ширим оквирима афирмисали…
Сваке године средином маја окупе се у граду у којем су се школовали и формално озваничили прву професионалну степеницу. Укупно их је 29 те пресудне 1965. године у кикиндској Грађевинској школи матурирало. Тек осморо их се сада нашло у истој учионици у којој су пре 60 лета последњи пут заједно као ђаци чули школско звоно, па се запутили у нове образовне, радне и животне изазове. И сада дошли из различитих места да се виде, упитају за здравље и евоцирају успомене на дане који се заувек памте.
Наш суграђанин Ратко Боровница, поред директорке Техничке школе Миланке Халиловић, нашао се у неформалној улози домаћина. Радује га, вели, чињеница да су се сви његови школски другари остварили у послу којим су се бавили, или, попут њега, још не помишљају на пензионисање.
– Успешне радне и животне каријере све говоре – дефинише општу карактеристику своје средњошколске генерације Боровница, иначе дугогодишњи директор овдашњег ГП „Северни Банат“, а затим предузетник у струци, уз то и истакнути фудбалски радник. – Иза свих су вредна дела, која се памте. Време тече, године се нижу. Све нас је мање, тринаесторо је преминулих, али се не дамо…
НАШИ САГОВОРНИЦИ СЕ СЛАЖУ ДА СУ У ЊИХОВОЈ ГЕНЕРАЦИЈИ НАЈБОЉИ ЂАЦИ БИЛИ ЗОРАН ОБРАДОВИЋ И МИЛИЦА ГАЛИЋ ИЗ МОКРИНА
На својеврсни час носталгичног присећања на младалачке изазове и искушења, а понајвише необуздана радовaња, пристигла и једна дама из Панчева, Ксенија Стојков, некадашња Кикинђанка, која се афирмисала као пројектант. Из истог града стигао је дипломирани правник Свето Мишковић, Новокозарчанин по рођењу, иначе чувени одбојкаш суботичког Спартака из времена када је овај клуб био у елити некадашње СФРЈ. Уз њега су Миодраг Шогоров, некадашњи челни руководилац локалног грађевинског предузећа, Карло Штајн, познати куглаш, који је радио у нашем Молерско-фарбарском предузећу, затим Ђура Угринов, инжењер геодезије, који живи у Новом Саду. Ту је и Душан Рацков, који је радни век провео у „Енергопродукту“, који се, у време Покрета несврстаних, афирмисао градећи са југословенским предузећима грандиозне објекте широм Африке.
Са овогодишњег сусретања није изостао ни Зоран Обрадовић, врхунски стручњак у бранши. Учесник је реализације бројних неимарских подухвата широм државе.Тек да се зна да је професору Хајдину био први асистент у пројектовању новосадског Моста слободе.
Окупљени су, уз жаљење што их нису видели, набројали оне који овога пута нису могли дођу у Кикинду. Поменули су Ђерђа Гедла, бизнисмена у Немачкој, иначе рођеног брата Карла Гедла, затим Златка Мучала, једног од градитеља хотела „Нарвик“, који живи у Суботици, па Веронику Кираљи, девојачко презиме Керекеш, дугогодишњу директорку суботичке Техничке школе. На крају дружења уследило је обећање: „Видимо се наредног маја“.
ПОМЕН ПРОФЕСОРИМА
У разговору у школи, а потом и на закусци у кафани, поменути су преминули другари, тринаесторо њих. Нису, у том смислу, заобиђене ни разредне старешина, прве две године Душан Илијашев, а друге две Миле Смиљански, нити директор Никица Гавранчић.
ЗОРАНОВЕ БЛАГОТВОРНЕ МУКЕ
Матуранти из „шездесет и неке“, као и сваки пут када се сретну, присетили су се свакодневног путешествија њиховог омиљеног другара Обрадовића од куће до школе и назад. Пример за дивљење и поуку. Зоран је, наиме, с породицом живео на салашу недалеко од моста „Девет грла“ удаљеног око 10 километара од Мокрина. У мокринску основну школу је ишао пешице, свакодневно преваљујући по двадесетак километара. На исти начин је, као средњошколац, стизао до Мокрина, те возом путовао до Кикинде, па журно корачао ка Грађевинској школи и на исти начин се враћао на салаш. Такво искушење у раној младости није га сламало, него додатно јачало.
Под слоганом „Ум на друм“, и ове године је у Кикинди реализована редовна програмска активност Агенције за безбедност саобраћаја „На матуру без аутомобила“. У сарадњи са Саветом за безбедност саобраћаја Града Кикинде, у амфитеатру Високе школе струковних студија за образовање васпитача, одржано је интерактивно предавање намењено матурантима. Овом едукативном сусрету присуствовали су и сарадници Агенције, као и представници Одељења саобраћајне полиције.
– Циљ кампање је да, уочи матурских прослава, скренемо пажњу младима на важност одговорног понашања у саобраћају, управо у тренутку који им је можда један од најважнијих у животу – рекао је Павле Поповић, координатор Савета за безбедност саобраћаја Града. – Порука је једноставна: на матуру се не иде аутомобилом, већ са осмехом и добрим расположењем.
Славиша Савић, сарадник Агенције из Шапца, навео је да је само у 2024. години у саобраћајним несрећама живот изгубило 514 људи, од чега чак 114 младих.
– Наша визија је јасна: нула повређених и погинулих у саобраћају. Најчешћи узроци несрећа су: непрописна брзина, невезивање појаса, алкохолисаност и коришћење телефона током вожње – рекао је Савић. – При брзини од 60 километара на сат, судар је еквивалентан паду са петог спрата. Аутомобил за само две секунде, колико је минимално потребно да погледате у мобилни телефон, при брзини од 59 километара на сат, пређе 30 метара, што је довољно за трагедију.
Најпотреснији део предавања био је исповест Јулке Лопушине, која је матурантима пренела своју животну причу – о тренутку који је све променио.
– Једне мартовске вечери сели смо у ауто са мојим пријатељем Марком, иако сам знала колико је попио. Помислила сам – пет минута вожње, шта може да се деси. А догодило се најгоре. Слетели смо с пута и ударили у дрво. Две другарице које су имале појас већ сутрадан су наставиле живот. Марко и Вања то пролеће нису дочекали. Ја јесам, али сам платила високу цену, завршила сам као параплегичар – испричала је Јулка. – У стерилној болничкој соби провела сам више од две године. Почела сам рехабилитацију са 35 килограма и могућностима шестомесечне бебе. Све је то било зато што нисам сачекала такси и нисам везала појас.
Јулка је пре несреће студирала књижевност и фотографију, сањала о параглајдингу, желела да буде професор. Сада је срећно удата и мајка двоје деце. Од младалачких снова морала је да одустане и зато шаље снажну поруку.
– Када сабирате све што имате, свој живот бројите два пута. Не постоји секунда која се не рачуна!
Уз песму, игру, па и колце матуранти Гимназије „Душан Васиљев“ у дворишту школе прославили су последњи наставни дан. Уз осмех, и понеку сузу поздрављају се, како истичу од лепе епоха живота. Своје гимназијске дане памтиће по дружењу, лудостима, али и по професорима који су утицали на њих да буду зрелији и озбиљнији. Кажу и да су стекли пријатеље за цео живот, и да ће им то остати.
Нина Торњански открила нам је да се одлично забављају, а да ће из школе подједнако понети знање, али и другарство.
-Сада следи прави живот и многи од нас још увек нису тога свесни. Уписала сам Факултет за медије и комуникацију у Београду. Чека ме пуно обавеза и новина и ова наша журка је и опроштај од безбрижности – сазнали смо од Нине.
Ђура Шибул наставиће породичну традицију.
-Супер нам је јер су нам се придружили и сви остали ђаци у школи. Данас сви помало жалимо што су брзо протекле ове четири године. Уписаћу Пољопривредни факултет у Новом Саду чиме настављам традицију у породици – додао је Ђура.
Гимназијалцима предстоји матурски испит, а за оне који настављају школовање и пријемни за факултете.
Још један дефиле младости и лепоте. Ученица генерације Соња Псодоров и директор ССШ „Милош Црњански“ Милорад Карановић предводили су колону матураната од школе до „Белавиле“ где су прославили завршетак средње школе.
-Завршила сам смер архитектонски техничар и од својих професора стекла сам доста знања у овој области. Мој највећи успех је освојено треће место на Републичком такмичењу из технологије грађевинских радова. Циљ ми је да упишем Грађевински факултет у Новом Саду – сазнајемо од Соње.
За ову генерацију Милорад Карановић, директор ССШ „Милош Црњански“ каже да је била успешна.
-И поред короне и осталих недаћа сви су успели добро да савладају задатке које су им професори поставили. Све су ово млади и перспективни младићи и девојке и сигуран сам да ће бити успешни у свему што буду радили – казао је Карановић.
У школској 20234/2024. ова школа уписује 120 ученика на пет образовних профила.
– Циљ кампање је да, уочи матурских прослава, скренемо пажњу младима на важност одговорног понашања у саобраћају, управо у тренутку који им је можда један од најважнијих у животу – рекао је Павле Поповић, координатор Савета за безбедност саобраћаја Града. – Порука је једноставна: на матуру се не иде аутомобилом, већ са осмехом и добрим расположењем.
Славиша Савић, сарадник Агенције из Шапца, навео је да је само у 2024. години у саобраћајним несрећама живот изгубило 514 људи, од чега чак 114 младих.
Најпотреснији део предавања био је исповест Јулке Лопушине, која је матурантима пренела своју животну причу – о тренутку који је све променио.
Јулка је пре несреће студирала књижевност и фотографију, сањала о параглајдингу, желела да буде професор. Сада је срећно удата и мајка двоје деце. Од младалачких снова морала је да одустане и зато шаље снажну поруку.
