Matursko veče proslavili su i maturanti Srednje stručne škole „Miloš Crnjanski“. U ovo generaciji maturiralo je 84 srednjoškolaca, a za đaka generacije proglašena je Elena Mohači:
-Završila sam smer laboratorijski tehničar. Titulu sam stekla zahvaljujući skroz odličnom uspehu u sve četiri godine, kao i učešću na takmičenjima. Stigla sam do republičkog nivoa iz matematike, kao i na republičko takmičenje iz anatomije. Školu sam predstavljala i na školskim takmičenjima u odbojci i rukometu – navela Elena.
Elena Mohači planira da upiše Tehnološki fakultet u Novom Sadu smer biotehnologija.
Emil Hofgezang, direktor napomenuo je da su iz škole ispratili učenike iz četiri odeljenja.
-U narednoj školskoj godini upisujemo jedno odeljenje više. Novina je smer negovatelj. Reč je o trogodišnjem obrazovnom profilu. Upisaćemo i laboratorijske tehničare, arhitektonske tehničare, kao operatere u proizvodnji i pekare.
Najlepšu sliku iz našeg grada poslali su maturanti sve četiri srednje škole. Oko 300 njih, uz zvuke iz Štrausove opere „Slepi miš”- kadril na trgu ispred Gradske kuće, plesali su 19. put i na taj način oprostili se od jedne od najlepših životnih etapa.
U najvećem sinhronizovanom plesu na svetu u okviru parade „Ples sa Evropom“ učestvovala je i Natalija Trajkovski iz SSŠ „Miloš Crnjanski“.
– Brzo su prošle ove četiri godine i još uvek ne mogu da verujem da je kraj. Za čitav život ostaće mi uspomene na druženje i vreme provedeno zajedno. Završavam za laboranta i u planu mi je da upišem Medicinski fakultet u Novom Sadu- saznajemo od Natalije.
Veljko Barbulov završava smer elektrotehničar računara u Tehničkoj školi „Mihajlo Pupin“:
-Ples je pravi način da se svi zajedno oprostimo. Godine su proletele, a ja sam stekao prijatelje za čitav život. Nadam se da ću uspeti da upišem Fakultet tehničkih nauka na smeru saobraćaj- transport – rekao je Veljko.
Nastasija Nedeljkov iz Gimnazije „Dušan Vasiljev“ takođe ističe da će zauvek pamtiti srednjoškolske dane.
-Ovo je najlepši period života i sećaću ga se sa osmehom na licu. Žao mi je što se rastajemo, ali se radujem i onome što sledi. Planiram da upišem Fakultet organizacionih nauka u Beogradu i nadam se da će mi se želja ostvariti – dodala je Nastasija.
Završetak školovanja ne može da se zamisli bez maturantskog plesa, a sa srednjoškolcima je plesao i gradonačelnik Mladen Bogdan:
-Mladi su najlepša slika našeg grada i želim im da budu uspešni, ali i mudri u odlukama koje će nadalje usmeriti njihov život. Maturantska parada jedan je od najlepših događaja koje imamo na Gradskom trgu. Emotivno doživljavam sve ovo s obzirom na to da je moja generacija bila prva koja je plesala. Mlade podržavamo i pomažemo im.
Parada će sledeće godine proslavlja jubilej, dve decenije, podsetio je Marko Markovljev.
-Među prvih deset gradova smo u kojima je počela da se održava Maturantska parada i bez obzira na okolnosti svaka generacija imala je priliku da bude deo nje. Više od 6.000 maturanata na ovaj način završilo je srednju školu- napomenuo je Marko Markovljev.
Već po tradiciji ples je završen igranjem užičkog kola. Mladima su se pridružili roditelji, prijatelji i svi koji su došli da budu deo ovog svečanog dana.
U Ekonomsko-trgovinskoj školi u Kikindi održana je dvodnevna obuka za početnike u poslovanju, namenjena četvrtom razredu smera komercijalista. Tribinu je organizovala škola u saradnji sa Regionalnim centrom za društveno-ekonomski razvoj – Banat iz Zrenjanina, uz podršku Ministarstva privrede i Razvojne agencije Srbije. Predavač je bio Dejan Nenadović iz RCR – Banat, dok su organizacioni deo u školi vodili nastavnici ekonomskih predmeta Dubravka Varađanin i Stanislav Zavišin.
Maturant komercijalista Marko Rađanin rekao je da su ovakva predavanja veoma korisna za njega i ostale maturante ETŠ.
-Predavanje je lepo osmišljeno i korisno. Sviđa mi se što smo mogli toliko toga da saznamo i što ćemo dobiti sertifikat sa kojim kasnije možemo da otvorimo svoju firmu. Za sada nemam konkretnu ideju za sopstveni biznis, ali ako budem želeo, sada tačno znam kako to da uradim, jer nam je predavač vrlo jasno objasnio i približio temu – istakao je Marko.
Profesor Stanislav Zavišin objasnio je da se slične tribine u Ekonomskoj školi organizuju već dve decenije.
-Ovakav vid aktivnosti koristan je i za učenike, i za školu, i za sam grad. Za učenike, jer im daje alatke za budući razvoj. Grad će dobiti nove, mlade preduzetnike. A Ekonomska škola na ovaj način postaje jedan od glavnih pokretača stvaranja mladih preduzetnika u našem gradu – kazao je Zavišin.
On je podsetio da prosečan preduzetnik u Srbiji danas ima oko 45 godina, što nije dobro za budućnost države.
-Zato mi želimo da dobijemo što više mladih preduzetnika. U poslednje tri godine, od kako realizujemo konkretno ovu tribinu, u Kikindi su se pojavile firme čiji su osnivači nekada bili učenici na ovim predavanjima. Očekujemo da će ih u budućnosti biti još više – objasnio je Zavišin i dodao da će, nakon komercijalista, istu obuku pohađati i maturanti smera ekonomski tehničar.
Dejan Nenadović, projektni menadžer RCR – Banat, naveo je da je reč o obuci za početnike u poslovanju koju ova institucija godinama organizuje u više škola.
-Cilj je da učenicima predstavimo mogućnosti koje imaju nakon školovanja. Bavimo se temama kao što su motivi i osobine preduzetnika, koraci u registraciji kompanije, izvori finansiranja, porezi i doprinosi. Drugi deo radionice posvećen je pisanju i izradi biznis plana, gde učenici, na osnovu svojih ideja, uče kako se taj plan priprema – naveo je Nenadović, dodajući da se program, koji je koncipirala Razvojna agencija Srbije, trenutno realizuje i u Zrenjaninskoj gimnaziji i na Tehničkom fakultetu „Mihajlo Pupin“ u Zrenjaninu.
Jedan od ključnih prednosti projekta je sertifikat o završenoj obuci o poslovanju koji učenici dobijaju po završetku. Taj dokument izdaje Ministarstvo privrede i on je, naglašava Zavišin, odmah iza školske diplome po značaju za svršenog srednjoškolca.
-Sa tim uverenjem naši đaci mogu da konkurišu kod državnih fondova, kao što su Nacionalna služba za zapošljavanje ili Fond za razvoj Srbije, i ostvare pravo na određena bespovratna sredstva za otvaranje firme. U drugim institucijama ovakvi sertifikati se plaćaju, dok ih naši učenici dobijaju besplatno – istakao je profesor Zavišin. Podsetio je i da država trenutno značajno pomaže nove kompanije i one koji planiraju da pokrenu posao, pa iznosi za start-ap podršku idu i do šest miliona dinara.
Sve veći odziv učenika iz godine u godinu pokazuje da među mladima u Kikindi postoji interesovanje za preduzetništvo. Ekonomsko-trgovinska škola ovakvim programima ne samo da osnažuje preduzetnički duh svojih đaka, već direktno doprinosi stvaranju nove generacije lokalnih privrednika, na dobitak čitave zajednice.
Njih osmoro, od ukupno 29 koji su maturirali 1965. godine, jedan dan se družili, evocirajući uspomene na presudno vreme odrastanja i formiranja sopstvene ličnosti kada su odabirali profesiju kojom će se baviti, a u kojoj su se kasnije skoro svi u širim okvirima afirmisali…
Svake godine sredinom maja okupe se u gradu u kojem su se školovali i formalno ozvaničili prvu profesionalnu stepenicu. Ukupno ih je 29 te presudne 1965. godine u kikindskoj Građevinskoj školi maturiralo. Tek osmoro ih se sada našlo u istoj učionici u kojoj su pre 60 leta poslednji put zajedno kao đaci čuli školsko zvono, pa se zaputili u nove obrazovne, radne i životne izazove. I sada došli iz različitih mesta da se vide, upitaju za zdravlje i evociraju uspomene na dane koji se zauvek pamte.
Naš sugrađanin Ratko Borovnica, pored direktorke Tehničke škole Milanke Halilović, našao se u neformalnoj ulozi domaćina. Raduje ga, veli, činjenica da su se svi njegovi školski drugari ostvarili u poslu kojim su se bavili, ili, poput njega, još ne pomišljaju na penzionisanje.
– Uspešne radne i životne karijere sve govore – definiše opštu karakteristiku svoje srednjoškolske generacije Borovnica, inače dugogodišnji direktor ovdašnjeg GP „Severni Banat“, a zatim preduzetnik u struci, uz to i istaknuti fudbalski radnik. – Iza svih su vredna dela, koja se pamte. Vreme teče, godine se nižu. Sve nas je manje, trinaestoro je preminulih, ali se ne damo…
NAŠI SAGOVORNICI SE SLAŽU DA SU U NJIHOVOJ GENERACIJI NAJBOLJI ĐACI BILI ZORAN OBRADOVIĆ I MILICA GALIĆ IZ MOKRINA
Na svojevrsni čas nostalgičnog prisećanja na mladalačke izazove i iskušenja, a ponajviše neobuzdana radovanja, pristigla i jedna dama iz Pančeva, Ksenija Stojkov, nekadašnja Kikinđanka, koja se afirmisala kao projektant. Iz istog grada stigao je diplomirani pravnik Sveto Mišković, Novokozarčanin po rođenju, inače čuveni odbojkaš subotičkog Spartaka iz vremena kada je ovaj klub bio u eliti nekadašnje SFRJ. Uz njega su Miodrag Šogorov, nekadašnji čelni rukovodilac lokalnog građevinskog preduzeća, Karlo Štajn, poznati kuglaš, koji je radio u našem Molersko-farbarskom preduzeću, zatim Đura Ugrinov, inženjer geodezije, koji živi u Novom Sadu. Tu je i Dušan Rackov, koji je radni vek proveo u „Energoproduktu“, koji se, u vreme Pokreta nesvrstanih, afirmisao gradeći sa jugoslovenskim preduzećima grandiozne objekte širom Afrike.
Sa ovogodišnjeg susretanja nije izostao ni Zoran Obradović, vrhunski stručnjak u branši. Učesnik je realizacije brojnih neimarskih poduhvata širom države.Tek da se zna da je profesoru Hajdinu bio prvi asistent u projektovanju novosadskog Mosta slobode.
Okupljeni su, uz žaljenje što ih nisu videli, nabrojali one koji ovoga puta nisu mogli dođu u Kikindu. Pomenuli su Đerđa Gedla, biznismena u Nemačkoj, inače rođenog brata Karla Gedla, zatim Zlatka Mučala, jednog od graditelja hotela „Narvik“, koji živi u Subotici, pa Veroniku Kiralji, devojačko prezime Kerekeš, dugogodišnju direktorku subotičke Tehničke škole. Na kraju druženja usledilo je obećanje: „Vidimo se narednog maja“.
POMEN PROFESORIMA
U razgovoru u školi, a potom i na zakusci u kafani, pomenuti su preminuli drugari, trinaestoro njih. Nisu, u tom smislu, zaobiđene ni razredne starešina, prve dve godine Dušan Ilijašev, a druge dve Mile Smiljanski, niti direktor Nikica Gavrančić.
ZORANOVE BLAGOTVORNE MUKE
Maturanti iz „šezdeset i neke“, kao i svaki put kada se sretnu, prisetili su se svakodnevnog putešestvija njihovog omiljenog drugara Obradovića od kuće do škole i nazad. Primer za divljenje i pouku. Zoran je, naime, s porodicom živeo na salašu nedaleko od mosta „Devet grla“ udaljenog oko 10 kilometara od Mokrina. U mokrinsku osnovnu školu je išao pešice, svakodnevno prevaljujući po dvadesetak kilometara. Na isti način je, kao srednjoškolac, stizao do Mokrina, te vozom putovao do Kikinde, pa žurno koračao ka Građevinskoj školi i na isti način se vraćao na salaš. Takvo iskušenje u ranoj mladosti nije ga slamalo, nego dodatno jačalo.
Pod sloganom „Um na drum“, i ove godine je u Kikindi realizovana redovna programska aktivnost Agencije za bezbednost saobraćaja „Na maturu bez automobila“. U saradnji sa Savetom za bezbednost saobraćaja Grada Kikinde, u amfiteatru Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača, održano je interaktivno predavanje namenjeno maturantima. Ovom edukativnom susretu prisustvovali su i saradnici Agencije, kao i predstavnici Odeljenja saobraćajne policije.
– Cilj kampanje je da, uoči maturskih proslava, skrenemo pažnju mladima na važnost odgovornog ponašanja u saobraćaju, upravo u trenutku koji im je možda jedan od najvažnijih u životu – rekao je Pavle Popović, koordinator Saveta za bezbednost saobraćaja Grada. – Poruka je jednostavna: na maturu se ne ide automobilom, već sa osmehom i dobrim raspoloženjem.
Slaviša Savić, saradnik Agencije iz Šapca, naveo je da je samo u 2024. godini u saobraćajnim nesrećama život izgubilo 514 ljudi, od čega čak 114 mladih.
– Naša vizija je jasna: nula povređenih i poginulih u saobraćaju. Najčešći uzroci nesreća su: nepropisna brzina, nevezivanje pojasa, alkoholisanost i korišćenje telefona tokom vožnje – rekao je Savić. – Pri brzini od 60 kilometara na sat, sudar je ekvivalentan padu sa petog sprata. Automobil za samo dve sekunde, koliko je minimalno potrebno da pogledate u mobilni telefon, pri brzini od 59 kilometara na sat, pređe 30 metara, što je dovoljno za tragediju.
Najpotresniji deo predavanja bio je ispovest Julke Lopušine, koja je maturantima prenela svoju životnu priču – o trenutku koji je sve promenio.
– Jedne martovske večeri seli smo u auto sa mojim prijateljem Markom, iako sam znala koliko je popio. Pomislila sam – pet minuta vožnje, šta može da se desi. A dogodilo se najgore. Sleteli smo s puta i udarili u drvo. Dve drugarice koje su imale pojas već sutradan su nastavile život. Marko i Vanja to proleće nisu dočekali. Ja jesam, ali sam platila visoku cenu, završila sam kao paraplegičar – ispričala je Julka. – U sterilnoj bolničkoj sobi provela sam više od dve godine. Počela sam rehabilitaciju sa 35 kilograma i mogućnostima šestomesečne bebe. Sve je to bilo zato što nisam sačekala taksi i nisam vezala pojas.
Julka je pre nesreće studirala književnost i fotografiju, sanjala o paraglajdingu, želela da bude profesor. Sada je srećno udata i majka dvoje dece. Od mladalačkih snova morala je da odustane i zato šalje snažnu poruku.
– Kada sabirate sve što imate, svoj život brojite dva puta. Ne postoji sekunda koja se ne računa!
Uz pesmu, igru, pa i kolce maturanti Gimnazije „Dušan Vasiljev“ u dvorištu škole proslavili su poslednji nastavni dan. Uz osmeh, i poneku suzu pozdravljaju se, kako ističu od lepe epoha života. Svoje gimnazijske dane pamtiće po druženju, ludostima, ali i po profesorima koji su uticali na njih da budu zreliji i ozbiljniji. Kažu i da su stekli prijatelje za ceo život, i da će im to ostati.
Nina Tornjanski otkrila nam je da se odlično zabavljaju, a da će iz škole podjednako poneti znanje, ali i drugarstvo.
-Sada sledi pravi život i mnogi od nas još uvek nisu toga svesni. Upisala sam Fakultet za medije i komunikaciju u Beogradu. Čeka me puno obaveza i novina i ova naša žurka je i oproštaj od bezbrižnosti – saznali smo od Nine.
Đura Šibul nastaviće porodičnu tradiciju.
-Super nam je jer su nam se pridružili i svi ostali đaci u školi. Danas svi pomalo žalimo što su brzo protekle ove četiri godine. Upisaću Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu čime nastavljam tradiciju u porodici – dodao je Đura.
Gimnazijalcima predstoji maturski ispit, a za one koji nastavljaju školovanje i prijemni za fakultete.
Još jedan defile mladosti i lepote. Učenica generacije Sonja Psodorov i direktor SSŠ „Miloš Crnjanski“ Milorad Karanović predvodili su kolonu maturanata od škole do „Belavile“ gde su proslavili završetak srednje škole.
-Završila sam smer arhitektonski tehničar i od svojih profesora stekla sam dosta znanja u ovoj oblasti. Moj najveći uspeh je osvojeno treće mesto na Republičkom takmičenju iz tehnologije građevinskih radova. Cilj mi je da upišem Građevinski fakultet u Novom Sadu – saznajemo od Sonje.
Za ovu generaciju Milorad Karanović, direktor SSŠ „Miloš Crnjanski“ kaže da je bila uspešna.
-I pored korone i ostalih nedaća svi su uspeli dobro da savladaju zadatke koje su im profesori postavili. Sve su ovo mladi i perspektivni mladići i devojke i siguran sam da će biti uspešni u svemu što budu radili – kazao je Karanović.
U školskoj 20234/2024. ova škola upisuje 120 učenika na pet obrazovnih profila.
– Cilj kampanje je da, uoči maturskih proslava, skrenemo pažnju mladima na važnost odgovornog ponašanja u saobraćaju, upravo u trenutku koji im je možda jedan od najvažnijih u životu – rekao je Pavle Popović, koordinator Saveta za bezbednost saobraćaja Grada. – Poruka je jednostavna: na maturu se ne ide automobilom, već sa osmehom i dobrim raspoloženjem.
Slaviša Savić, saradnik Agencije iz Šapca, naveo je da je samo u 2024. godini u saobraćajnim nesrećama život izgubilo 514 ljudi, od čega čak 114 mladih.
Najpotresniji deo predavanja bio je ispovest Julke Lopušine, koja je maturantima prenela svoju životnu priču – o trenutku koji je sve promenio.
Julka je pre nesreće studirala književnost i fotografiju, sanjala o paraglajdingu, želela da bude profesor. Sada je srećno udata i majka dvoje dece. Od mladalačkih snova morala je da odustane i zato šalje snažnu poruku.
