July 4, 2026

ловци

saobracajna-policija-1

Jeziv prizor u Srpskoj Crnji: lovci u ataru pronašli telo u poodmakloj fazi raspadanja

Redakcija Kikindski November 17, 2025

Članovi Lovačkog udruženja „Jelen“ iz Srpske Crnje, u nedelju 16. novembra, oko 10 časova, pronašli su obezglavljeno telo nepoznate osobe u ataru. Telo se nalazilo u plitkom kanalu sa vodom, okrenuto stomakom nadole. Preminula osoba na sebi je imala šorts i majicu kratkih rukava i već se nalazila u poodmakloj fazi raspadanja.

Lovci su odmah pozvali policiju, a na lice mesta su došli i forenzičari. O svemu je obavešteno zrenjaninsko Više javno tužilaštvo, a za sada nema zvaničih podataka o identitetu nastradale osobe.

lovci-basaid-grupna

Udruženje lovaca „Fazan” iz Bašaida obeležava sto godina od osnivanja: Iskusni lovci polagali ispit

Jelena Trifunović June 2, 2025

U Lovačkom domu u Bašaidu u subotu je, u organizaciji tamošnjeg lovačkog udruženja „Fazan” i Lovačkog saveza Vojvodine upriličeno polaganje ispita za stručnog pratioca za krupnu i sitnu divljač. Pred stručnom komisijom bilo je dvadesetak kandidata iz Bašaida, Mošorina, Torde, Banatske Topole, Novog Miloševa, Radojeva i Novog Bečeja.

– Reč je o iskusnim lovcima koji ovaj ispit polažu pred stručnom komisijom Lovačkog saveza Vojvodine kako bi mogli da budu sertifikovani pratioci u lovu, svim gostima koji budu pohodili naše lovište – rekao je predsednik Udruženja bašaidskih lovaca Zoran Mikalački.

Pomenutom ispitu prethodilo je stručno predavanje, a ovo leto je posebno značajno za bašaidske lovce, jer njihovo udruženje „Fazan” upravo ove godine obeležava stotu godišnjicu od osnivanja.

– Za avgust smo predvideli centralnu proslavu obeležavanja našeg vrednog jubileja. Naša „lična karta” izgleda ovako: lovno područje nam obuhvata oko 8.000 hektara, imamo oko pedesetak aktivnih članova, a značajan deo njih su mlađi ljudi. Od divljači veoma su zastupljeni fazan, zec, jarebica, prepelica i srneća divljač a zaluta i poneka divlja svinja. Pored njih, tu su i šakali i lisice koji nanose znatne štete usevima, ali i domaćinstvima. Lovci iz našeg udruženja se maksimalno trude da smanje  brojnost ovih predatora, a samim tim i štetu koju nanose.

Kad je reč o predstojećem jubileju, Mikalački navodi da su ovim ispitom članovi udruženja stekli nove sertifikate i da sada ti kandidati mogu da budu vodiči inostranim lovcima, jer se u avgustu, kada Udruženje bude slavilo vek postojanja, očekuje i dolazak lovaca sa Kipra i iz Italije.

– Oni su bili naši gosti i prošle godine, i mi u Bašaidu se zaista trudimo da još više omasovimo lovni turizam, po kome je nekada Banat i bio prepoznatljiv- zaključuje Mikalački.

N. Savić

lovacki-savez-vojvodine

Lovostaj ne znači predah – lovci nastavljaju brigu o divljači

Igor Crnogorac March 17, 2025

Iako je od početka marta na snazi lovostaj, obaveze lovaca ne prestaju. Ovaj period koristi se za brojanje divljači kako bi se utvrdilo njihovo brojčano stanje i održala prirodna ravnoteža.

Predsednik Lovačkog saveza Vojvodine, Željko Sušec, ističe da je zima posebno zahtevna za divljač zbog oskudnih izvora hrane, pa lovci redovno vrše prihranu senom, žitaricama, solju i vodom, naročito u ekstremnim vremenskim uslovima.

– Tada dolazimo do izražaja i kao zaštitnici prirode. Osim brige o divljači, lovci imaju zakonsku obavezu da kontrolišu brojnost štetočina poput lisica i šakala, čije prenamnoženje može ugroziti ekosistem. Šakali su postali ozbiljan problem, jer narušavaju prirodnu ravnotežu i ugrožavaju druge vrste – kaže Sušec.

Jedna od najvećih pretnji divljači danas je afrička svinjska kuga, koja desetkuje populaciju divljih svinja. Lovci, u saradnji sa veterinarskim službama, ulažu napore u suzbijanje ove bolesti, ali oporavak može trajati godinama.

Pored toga, zabrinjavajuće je smanjenje broja divljih zečeva, čija je populacija drastično opala usled uticaja pesticida i drugih faktora. Ipak, poslednje dve godine beleži se njihov oporavak u vojvođanskim lovištima, navodi predsednik Lovačkog saveza Vojvodine.

Aktivnosti lovaca doprinose održavanju prirodne ravnoteže, a pravovremena reakcija na promene u brojnosti pojedinih vrsta, osigurava stabilnost biodiverziteta.

(Izvor: RTV, foto: Lovački savez Vojvodine )

IMG-3cdb2fecef3aac987705f02166595e1c-V

U ataru pronađeno 19 uginulih srndaća

Aleksandra Djuran March 8, 2024

Na teritoriji grada tokom nedelje pronađeno je 19 mrtvih srna i srndaća. U ataru Banatskog Velikog Sela lovci su pronašli četiri mrtve srne i jednog srndaća, a u kikindskom ataru pronađeno ih je 14. Kako saznajemo od Damira Bjelića, predsednika Lovačkog udruženja „Velebit“ iz Banatskog Velikog Sela, dan nakon što je u nakovačkom ataru pronađeno 800 mrtvih vrana, javljeno mu je da je u ataru uginula divljač.

-Kada sam otišao video sam jednog srndaća koji je još uvek bio živ. Narednog dana ponovo sam obišao atar kako bih se uverio u kakvom je stanju srndać i imao sam šta da vidim. Zatekao sam pet leševa divljači u krugu od 300 metara. Bio sam zatečen prizorom i alarmirao sam policiju, inspektora za lov i sve koji su nadležni. Čekamo rezultate pošto su uginule srne poslate na obdukciju u Naučni institut za veterinarstvo u Novom Sadu, ali sam 99 odsto uveren da je u pitanju trovanje i da je kriv čovek. Nikada pre nismo imali ovakav slučaj da nađemo pet uginulih životinja na malom prostoru. U protekla dva meseca bilo je dojava da je pronađen po jedan ili dva srndaća, ali to nije bilo alarmantno. Na mestu gde smo našli uginule životinje bio je veliki čopor i važno je da se istraži šta se desilo – pojasnio je Bjelić i dodao da očekuje da će, pošto analize budu gotove i sazna se koji otrov je kriv za uginuće divljači, krivci biti kažnjeni.

Već narednog dana u kikindskom ataru prema Ruskom Selu i Banatskoj Topoli članovi Lovačkog udruženja „Kikinda“ pronašli su 14 uginulih srna i srndaća, što nam je potvrdio predsednik Mladen Banjac. Leševi životinja pronađeni su prilikom obilaska terena i brojanja divljači.

-Slučaj smo odmah prijavili nadležnom lovnom inspektoru, veterinarskoj inspekciji, policiji, lokalnoj samoupravi. U rekordnom roku su svi izašli na teren i uradili uviđaj. Delovi divljači uzeti su za analizu, a leševi su zakopani prema svim propisima. U toku je istraga kako je došlo do uginuća jer nikada do sada nismo imali ovakav slučaj. Divljač nije odstreljena, a šta se desilo ostaje da vidimo. Teren i dalje kontrolišemo i voleo bih da se ova situacija ne ponovi – rekao je Banjac.

 

U toku je lovostaj na svu plemenitu divljač i love se samo predatori. Sezona je godišnjeg brojanja divljači kako bi mogla da se urade planska dokumenta. Nova lovna sezona počeće 14. aprila na trofejne srndaće.

U Policijskoj upravi potvrdili su nam da je slučaj prijavljen Osnovnom javnom tužilaštvu u Kikindi i da će se tačan uzrok uginuća znati nakon što budu stigle analize sa novosadskog Instituta.

A.Đ.

Šakali istrebljuju divljač, lovci u organizovanim hajkama

Igor Crnogorac October 27, 2022
Ogromne štete od šakala u lovištima primetne su svuda, pa i na teritoriji Kikinde. Ovi predatori primećeni su u atarima svih sela. Pojedinačno, ubijaju sitne životinje, ali u čoporima napadaju fazane i zečeve, čak i srne, kaže predsednik lovačkih društava u Iđošu i Sajanu, Veselin Veselinov.
– Primetno je opadanje populacija divljači, fazana i lanadi. Šakala ima i po 40, 50 u trskama i kopovima. Love noću, u čoporima. To je veoma pametna i lukava životinja, on je strvinar, jede uginule životinje, čak i ubijene jedinke svoje vrste. Do sada nisu ulazili u sela, ali su u dvorištu jedne kuće van naselja pojeli psa na lancu – kaže Veselinov.
On objašnjava da ovih strvinara, do pre desetak godina nije bilo. Od starijih su čuli da je populacija šakala bila vrlo brojna posle Drugog rata, ali je problem tada protpuno rešen trovanjem, koje danas zakonom nije dozvoljeno.
– Mi smo organizovali hajke sa po 20, 30 ljudi – priča Veselinov, ali to neće rešiti problem. Potrebno je sistemsko rešenje jer je lovno privredna osnova ugrožena, jako je smanjen broj korisne divljači, zečije, fazanske, srneće.
Šakali se veoma brzo razmnožavaju jer imaju dovoljno hrane koju nalaze i love, što otežava njihovo istrebljenje. Nove teritorije osvajaju u velikim migracijama, tražeći područja sa više hrane. Kod nas stižu s juga, iz Dalmacije, kaže Veselinov. Jedina dobra vest je da ove životinje beže od ljudi, veoma su plašljivi. Danju se ne mogu videti i love isključivo noću.
Šakal je opasan i zbog toga što, kao i lisica, može da prenese besnilo i pseću kugu. Pripada porodici pasa i ima veličinu srednjeg psa. Odrasle jedinke dostižu dužinu od 80 cm do 130 cm i visinu 40 cm, teški su i do 15 kilograma. Imaju uspravne, široko razmaknute uši. Vrst koja nastanju naše krajeve je braonkasto-zlatne boje. Njihovo omiljeno stanište su guste, neprohodne šikare.
Kada krenu u lov, ispuštaju karakterističan urlik sličan visokom, cvilećem kriku. Obično zavijaju u večernjim satima, dajući signale ostalima o tome gde se nalaze. Za njih nisu tipične sezonske migracije, zadržavaju se tamo gde imaju dovoljno hrane. Zato njihovo prisustvo najviše utiče na lovna područja, kakvo je i naš kraj.
error: Content is protected !!