ловци Архиве | Кикиндски портал

Језив призор у Српској Црњи: ловци у атару пронашли тело у поодмаклој фази распадања

Redakcija Kikindski November 17, 2025

Чланови Ловачког удружења „Јелен“ из Српске Црње, у недељу 16. новембра, око 10 часова, пронашли су обезглављено тело непознате особе у атару. Тело се налазило у плитком каналу са водом, окренуто стомаком надоле. Преминула особа на себи је имала шортс и мајицу кратких рукава и већ се налазила у поодмаклој фази распадања.

Ловци су одмах позвали полицију, а на лице места су дошли и форензичари. О свему је обавештено зрењанинско Више јавно тужилаштво, а за сада нема званичих података о идентитету настрадале особе.

Удружење ловаца „Фазан” из Башаида обележава сто година од оснивања: Искусни ловци полагали испит

Jelena Trifunović June 2, 2025

У Ловачком дому у Башаиду у суботу је, у организацији тамошњег ловачког удружења „Фазан” и Ловачког савеза Војводине уприличено полагање испита за стручног пратиоца за крупну и ситну дивљач. Пред стручном комисијом било је двадесетак кандидата из Башаида, Мошорина, Торде, Банатске Тополе, Новог Милошева, Радојева и Новог Бечеја.

– Реч је о искусним ловцима који овај испит полажу пред стручном комисијом Ловачког савеза Војводине како би могли да буду сертификовани пратиоци у лову, свим гостима који буду походили наше ловиште – рекао је председник Удружења башаидских ловаца Зоран Микалачки.

Поменутом испиту претходило је стручно предавање, а ово лето је посебно значајно за башаидске ловце, јер њихово удружење „Фазан” управо ове године обележава стоту годишњицу од оснивања.

– За август смо предвидели централну прославу обележавања нашег вредног јубилеја. Наша „лична карта” изгледа овако: ловно подручје нам обухвата око 8.000 хектара, имамо око педесетак активних чланова, а значајан део њих су млађи људи. Од дивљачи веома су заступљени фазан, зец, јаребица, препелица и срнећа дивљач а залута и понека дивља свиња. Поред њих, ту су и шакали и лисице који наносе знатне штете усевима, али и домаћинствима. Ловци из нашег удружења се максимално труде да смање бројност ових предатора, а самим тим и штету коју наносе.

Кад је реч о предстојећем јубилеју, Микалачки наводи да су овим испитом чланови удружења стекли нове сертификате и да сада ти кандидати могу да буду водичи иностраним ловцима, јер се у августу, када Удружење буде славило век постојања, очекује и долазак ловаца са Кипра и из Италије.

– Они су били наши гости и прошле године, и ми у Башаиду се заиста трудимо да још више омасовимо ловни туризам, по коме је некада Банат и био препознатљив- закључује Микалачки.

Н. Савић

Ловостај не значи предах – ловци настављају бригу о дивљачи

Igor Crnogorac March 17, 2025

Иако је од почетка марта на снази ловостај, обавезе ловаца не престају. Овај период користи се за бројање дивљачи како би се утврдило њихово бројчано стање и одржала природна равнотежа.

Председник Ловачког савеза Војводине, Жељко Сушец, истиче да је зима посебно захтевна за дивљач због оскудних извора хране, па ловци редовно врше прихрану сеном, житарицама, сољу и водом, нарочито у екстремним временским условима.

– Тада долазимо до изражаја и као заштитници природе. Осим бриге о дивљачи, ловци имају законску обавезу да контролишу бројност штеточина попут лисица и шакала, чије пренамножење може угрозити екосистем. Шакали су постали озбиљан проблем, јер нарушавају природну равнотежу и угрожавају друге врсте – каже Сушец.

Једна од највећих претњи дивљачи данас је афричка свињска куга, која десеткује популацију дивљих свиња. Ловци, у сарадњи са ветеринарским службама, улажу напоре у сузбијање ове болести, али опоравак може трајати годинама.

Поред тога, забрињавајуће је смањење броја дивљих зечева, чија је популација драстично опала услед утицаја пестицида и других фактора. Ипак, последње две године бележи се њихов опоравак у војвођанским ловиштима, наводи председник Ловачког савеза Војводине.

Активности ловаца доприносе одржавању природне равнотеже, а правовремена реакција на промене у бројности појединих врста, осигурава стабилност биодиверзитета.

(Извор: РТВ, фото: Ловачки савез Војводине )

У атару пронађено 19 угинулих срндаћа

Aleksandra Djuran March 8, 2024

На територији града током недеље пронађено је 19 мртвих срна и срндаћа. У атару Банатског Великог Села ловци су пронашли четири мртве срне и једног срндаћа, а у кикиндском атару пронађено их је 14. Како сазнајемо од Дамира Бјелића, председника Ловачког удружења „Велебит“ из Банатског Великог Села, дан након што је у наковачком атару пронађено 800 мртвих врана, јављено му је да је у атару угинула дивљач.

-Када сам отишао видео сам једног срндаћа који је још увек био жив. Наредног дана поново сам обишао атар како бих се уверио у каквом је стању срндаћ и имао сам шта да видим. Затекао сам пет лешева дивљачи у кругу од 300 метара. Био сам затечен призором и алармирао сам полицију, инспектора за лов и све који су надлежни. Чекамо резултате пошто су угинуле срне послате на обдукцију у Научни институт за ветеринарство у Новом Саду, али сам 99 одсто уверен да је у питању тровање и да је крив човек. Никада пре нисмо имали овакав случај да нађемо пет угинулих животиња на малом простору. У протекла два месеца било је дојава да је пронађен по један или два срндаћа, али то није било алармантно. На месту где смо нашли угинуле животиње био је велики чопор и важно је да се истражи шта се десило – појаснио је Бјелић и додао да очекује да ће, пошто анализе буду готове и сазна се који отров је крив за угинуће дивљачи, кривци бити кажњени.

Већ наредног дана у кикиндском атару према Руском Селу и Банатској Тополи чланови Ловачког удружења „Кикинда“ пронашли су 14 угинулих срна и срндаћа, што нам је потврдио председник Младен Бањац. Лешеви животиња пронађени су приликом обиласка терена и бројања дивљачи.

-Случај смо одмах пријавили надлежном ловном инспектору, ветеринарској инспекцији, полицији, локалној самоуправи. У рекордном року су сви изашли на терен и урадили увиђаj. Делови дивљачи узети су за анализу, а лешеви су закопани према свим прописима. У току је истрага како је дошло до угинућа јер никада до сада нисмо имали овакав случај. Дивљач није одстрељена, а шта се десило остаје да видимо. Терен и даље контролишемо и волео бих да се ова ситуација не понови – рекао је Бањац.

У току је ловостај на сву племениту дивљач и лове се само предатори. Сезона је годишњег бројања дивљачи како би могла да се ураде планска документа. Нова ловна сезона почеће 14. априла на трофејне срндаће.

У Полицијској управи потврдили су нам да је случај пријављен Основном јавном тужилаштву у Кикинди и да ће се тачан узрок угинућа знати након што буду стигле анализе са новосадског Института.

А.Ђ.

Шакали истребљују дивљач, ловци у организованим хајкама

Igor Crnogorac October 27, 2022

Огромне штете од шакала у ловиштима приметне су свуда, па и на територији Кикинде. Ови предатори примећени су у атарима свих села. Појединачно, убијају ситне животиње, али у чопорима нападају фазане и зечеве, чак и срне, каже председник ловачких друштава у Иђошу и Сајану, Веселин Веселинов.

– Приметно је опадање популација дивљачи, фазана и ланади. Шакала има и по 40, 50 у трскама и коповима. Лове ноћу, у чопорима. То је веома паметна и лукава животиња, он је стрвинар, једе угинуле животиње, чак и убијене јединке своје врсте. До сада нису улазили у села, али су у дворишту једне куће ван насеља појели пса на ланцу – каже Веселинов.

Он објашњава да ових стрвинара, до пре десетак година није било. Од старијих су чули да је популација шакала била врло бројна после Другог рата, али је проблем тада протпуно решен тровањем, које данас законом није дозвољено.

– Ми смо организовали хајке са по 20, 30 људи – прича Веселинов, али то неће решити проблем. Потребно је системско решење јер је ловно привредна основа угрожена, јако је смањен број корисне дивљачи, зечије, фазанске, срнеће.

Шакали се веома брзо размножавају јер имају довољно хране коју налазе и лове, што отежава њихово истребљење. Нове територије освајају у великим миграцијама, тражећи подручја са више хране. Код нас стижу с југа, из Далмације, каже Веселинов. Једина добра вест је да ове животиње беже од људи, веома су плашљиви. Дању се не могу видети и лове искључиво ноћу.

Шакал је опасан и због тога што, као и лисица, може да пренесе беснило и псећу кугу. Припада породици паса и има величину средњег пса. Одрасле јединке достижу дужину од 80 цм до 130 цм и висину 40 цм, тешки су и до 15 килограма. Имају усправне, широко размакнуте уши. Врст која настању наше крајеве је браонкасто-златне боје. Њихово омиљено станиште су густе, непроходне шикаре.

Када крену у лов, испуштају карактеристичан урлик сличан високом, цвилећем крику. Обично завијају у вечерњим сатима, дајући сигнале осталима о томе где се налазе. За њих нису типичне сезонске миграције, задржавају се тамо где имају довољно хране. Зато њихово присуство највише утиче на ловна подручја, какво је и наш крај.