najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
U Kulturnom centru će u petak, 2. avgusta, od 19 sati, biti otvorena izložba slika pod nazivom „Ko sam ja“ umetnice iz Niša, Zorice Turkulj Vranješ.
Gošća će, sa kikindskim pesnicima, od 3. do 7. avgusta učestvovati na večerima duhovne poezije, koje će počinjati u 19 sati.
Takođe, sa decom će raditi u besplatnim likovnim radionicama 6. i 7. avgusta, u terminu od 11 do 12 sati. Prijavljivanje za učešće je na broj 060 042 73 01.
S. V. O.
U petak, 5. jula, od 21.30, u dvorištu Kulturnog centra održaće se humanitarna žurka „Za Aleksandrin život“.
Nastupiće DJ-evi: Stefan Zorić, Auditory i Vuk Janić.
Cena ulaznice je 200 dinara. Novac će biti uplaćen za lečenje sugrađanke Aleksandre Dukatarov.
Zahvaljujući saradnji glumca Stefana Ostojića i cirkuske trupe “Cirkus Wolke” iz Austrije, u četvrtak, 20. juna, u dvorištu Kulturnog centra, održaće se “Humanitarni cirkuski dan”.
Gosti iz Austrije će, od 18 sati, predstaviti svoje cirkuske veštine – akrobacije i žongliranje, a zatim i održati radionicu za sve zainteresovane.
Od 20 sati Stefan Ostojić će odigrati svoju predstavu “Lala”, u režiji čuvene Li Delong.
Ulazak je besplatan, programi su humanitarnog karaktera, a dobrovoljni prilozi namenjeni su za lečenje naše sugrađanke, Aleksandre Dukatarov.
Članovi austrijskog cirkusa putuju biciklima i od ponedeljka su na rezidenciji kod svog domaćina u Novim Kozarcima, pa će, dan ranije, u sredu, 19. juna, od 18 sati, u ovom mestu, u parku kod škole, za decu i odrasle, takođe održati besplatnu radionicu cirkuskih veština.
Ministar kulture Nikola Selaković u okviru posete Kikindi potpisao je ugovore o konkursnom finansiranju sa Narodnim muzejem i Centrom za likovnu i primenjenu umetnost „Tera“, a obišao je i Kulturni centar za koji je pomenuto ministarstvo izdvojilo sredstva za radove. Zajedno sa gradonačelnikom Nikolom Lukačem, članicom Gradskog veća Valentinom Mickovski, načelnikom Severnobanatskog upravnog okruga Miroslavom Dučićem i direktorima Lidijom Milašinović, Aleksandrom Lipovanovim i Markom Markovljevim, ministar Selaković je razgovarao o budućoj saradnji.
Prikaži ovu objavu u aplikaciji Instagram
-Ugovori su vredni 7,3 miliona dinara, ali to nije sve što ćemo u ovoj godini finansirati u Kikindi. Narodnom muzeju odobreno je ukupno šest, a „Teri“ 4,5 miliona dinara. Od 2021. do 2024. za Kikindu je, iz svih konkursnih linija, obezbeđen 81 milion dinara za 67 projekata i ta podrška biće nastavljena i u budućnosti. Preko konkursa „Gradovi u fokusu“ vaš grad je, naročito projektima Kulturnog centra, bio stalni i lojalni partner našem ministarstvu. U istom periodu kroz samostalne i zajedničke projekte sa ministarstvom Kikinda je izdvojila još 107 miliona dinara. Kada se sve sabere to je blizu 200 miliona dinara koji su utrošeni za kulturu – istakao je ministar Nikola Selaković.
Titula Nacionalne prestonice kulture, za koju se grad opravdano nada da će je poneti 2027. godine, donosi mnogobrojne pogodnosti našoj sredini. Pitali smo ministra zašto je za Srbiju važno da Kikinda to i postane.
-Bilo bi važno jer će omogućiti da se Srbija upozna sa bogatom kulturno-istorijskom baštinom ovog kraja naše države. Oživelo bi puno toga u gradu, a Kikinda bi u svoj svojoj punoći pokazala čitavoj zemlji šta nudi. Naročito je značajno za mesta koja se nalaze na granici jer tada mogu da privuku mnogo više ljudi. Ako Kikinda postane prestonica kulture 2027. to će biti obostrano korisno jer se tada održava specijalizovana Svetska izložba „Ekspo“ i državu će posetiti oko tri miliona ljudi od kojih će veliki broj poželeti da dođe u Kikindu koja će bogatim običajima prikazati ono najbolje što ima – odgovorio je Selaković.
Gradonačelnik Nikola Lukač izrazio je zadovoljstvo posetom ministra Selakovića i zahvalio se na pomoći.
-Sve što smo uradili daje nam kredibilitet da konkurišemo amo i postanemo Nacionalna prestonica kulture 2027. Podrška koju imamo od Ministarstva kulture je značajna i siguran sam da će je sve institucije iskoristiti na pravi način i pomoći da kapacitete grada podignemo na viši nivo – naveo je Lukač.
Ministru Selakoviću uručen je logo projekta „Jaki“ koji jača kulturne kapacitete grada i tom prilikom napomenuo je pomoć koju je pružila sada predsednica Pokrajinske vlade, doskorašnja ministarka kulture Maja Gojković, ali i zalaganje narodnog poslanika Milenka Jovanova koji se trude da uvek i na svakom mestu na najbolji način promovišu Kikindu.
Narodni muzej sredstvima Ministarstva kulture realizovaće pet, a „Tera“ četiri projekta .
A.Đ.
Rezanjem kolača, u velikoj sali Kulturnog centra danas je obeležena slava hora „Attendite!“, Sveti apostol i jevanđelista Marko. Obredu su, pored članova Hora, članova Dečijeg hora „Kikindijanci“, koji su u njemu i učestvovali, prisustvovali gradonačelnik Nikola Lukač i njegova zamenica, Dijana Jakšić-Kiurski, kuma slave.
– Velika radost je biti deo obeležavanja krsne slave Hora koji je uspeo da izgradi imidž i prepoznatljivost kada je u pitanju kvalitet horske muzike i da podigne i osvesti značaj horske muzike u našem društvu, da doprinese njenoj afirmaciji. Zahvaljujući dirigentkinji prof. dr Biljani Jeremić i direktoru Marku Markovljevu, uspeli su da organizuju Međunarodni festival horova i u tome vidim njihovu plemenitu misiju, pogotovo jer hor broji sve više mladih koji pokazuju ljubav prema horskoj muzici. Želim im da im misija bude uspešna i da traju, da unapređuju svoj kvalitet jer mislim da imaju potencijala i već su prepoznatljivi u zemlji i u regionu. Sam naziv Hora prenosi poruku koliko nam je u društvu važna kultura i da, međusobno i sa svetom, treba da komuniciramo na najlepši način – kulturom kao važnim segmentom za opstanak nacije i zajednice – rekla je Dijana Jakšić Kiurski.
Hor „Attendite!“ postoji šest godina, svoju slavu obeležava od prošle godine, a ovog Markovdana, prvi put proslavi su prisustvovali i članovi Dečijeg hora „Kikindijanci“.
– Moja misija jeste da što više dece naučim da pevaju i ponosna sam jer imamo dosta mladih, a biće ih još više jer svi možemo i treba da pevamo – istakla je dirigentkinja prof. dr Biljana Jeremić i najavila nastupe Hora na međunarodnom takmičenju u Tuzli, kao i, već tradicionalno gostovanje u Crkvi Svete Sofije u Ohridu.
Hor je pokretač mnogih aktivnosti u Kulturnom centru, ukazao je v. d. direktor, Marko Markovljev.
S početkom rada hora postali smo ustanova koja okuplja najveći broj korisnika. Godišnje imamo više od 40 hiljada poseta različitim programima, koncertima, manifestacijama, svemu što organizujemo, a najlepše i najreprezentativnije je ono što rade Hor „Attendite!“ i Dečiji hor „Kikindijanci“ i to je najlepša slika naše ustanove – zaključio je Markovljev.
S. V. O.
O konjima i konjarima priče upletene u istoriju grada, sa mnoštvom fotografija, donosi, u knjizi „Grive kikindske“, Dragan P. Strajnić, pravnik, poljoprivrednik, privatni preduzetnik, pesnik, muzičar, kompozitor, odgajivač konja. Svoje delo predstavio je večeras u prepunoj sali Kulturnog centra. Članovi Kikindskog konjičkog udruženja „Banat“ čiji je počasni predsednik, priredili su mu iznenađenje i došli po njega sa osam fijakera.
Knjiga je kapitalno delo za istoriju našeg grada, istakao je v. d. direktor Kulturnog centra, izdavača ovog dela, Marko Markovljev.
– Srećan sam i naša ustanova je izuzetno počastvovana. Dragan Strajnić je legenda ovog grada, jedan od pokretača Dana ludaje, čovek koji je učestvovao u svim bitnim događajima u gradu – u izgradnji Sportskog centra, Hotela „Narvik“, Motela „Lovac“, ali, na prvom mestu je ljubitelj konja i mislim da će najviše po tome i ostati prepoznat – rekao je Markovljev. – Knjiga se ne odnosi samo na porodicu Strajnić, već na sve konjarske porodice u našem gradu i na sve koji su se bavili konjima, za šta je neophodna velika ljubav, jer konji su, kako je rekao Strajnić, najbolji čovekovi prijatelji – uvek su bili tu da pomognu, da rade, i on je to lepo opisao i prošarao porodičnom istorijom i sećanjima ljudi koji su učestvovali u stvaranju konjičkog sporta u Kikindi.
U ime lokalne samouprave, promociji je prisustvovala Valentina Mickovski, članica Gradskog veća za kulturu i obrazovanje.
– U ime gradonačelnika, svojih saradnika i svoje ime, čestitam Draganu na inicijativi veoma značajnoj za naš grad jer govori o njegovoj životnoj inspiraciji, o njegovoj strasti prema ovim divnim životinjama, ali i o očuvanju tradicije i kulture naših naroda u Banatu – rekla je Mickovska.
Sam autor napomenuo je da istoriju uzgajanja konja i konjičkog sporta još niko nije obradio.
– Grad ima jako bogatu prošlost i sadašnjost u vezi s konjima i konjičkim sportom. Kako sam i sam konjar, odlučio sam da je saberem i ostavim za buduće generacije. Kikinda je, do šezdesetih godina prošlog veka, imala od pet do sedam hiljada konja kojima se obrađivalo 50 hiljada hektara zemlje. Prva pisana dokumenta o sportu bila su upravo o konjičkom sportu. Svi grofovi sa ovog područja su gajili konje i to je bila stvar prestiža. Čak smo imali prvaka Evrope iz Kikinde, Vodijanera, zeta kikindske porodice Bogdan, one iz koje je, čak 14 godina, bio jedan od najuspešnijih gradonačelnika. Knjigu sam radio više od dve godine jer je trebalo sakupiti 150 fotografija koje datiraju od kraja 19. veka do današnjih dana – ispričao je Strajnić.
Nekoliko hiljada pehara doneli su kikindski konjari u grad, istakao je Strajnić i dodao da danas u ima samo 130 konja, rekreativnih i sportskih, koje poseduju vredni i posvećeni odgajivači. Dodao je da Konjičko udruženje okuplja 30 do 40 aktivnih članova, ali ima i dosta mladih ljudi koji će sačuvati ovaj sport u gradu.
O njegovom delu na promociji su govorili hroničar i publicista Dušan Dejanac i Marija Tanackov, književna kritičarka, a izuzetno zanimljiv program upotpunile su članice Ženske pevačke grupe „Melizmi“ i tamburaši, koji su otvorili program sa jednom od Strajnićevih pesama, „Vojvodino, najmiliji raju“. Sam autor pridružio im se u toku programa sa svojom pesmom – „Kada prođu pedesete“, a još jedno iznenađenje priredili su mu članovi Dečijeg hora Kulturnog centra, „Kikindijanci“, koji su izveli njegovu pesmu „Oj Kikindo od četir frtalja“.
S. V. O.
Audicija za predstavnika Grada na najvećem muzičkom takmičenju za decu „Ritam Evrope“ održaće se u subotu, 20. aprila, u Kulturnom centru, od 14 sati.
Prijavljivanje za audiciju je na Instagramu: @RHYTHM_OF_EUROPE ili na Viberu/Whatsappu: +381606555013. U inboks treba ostaviti: ime, prezime i grad iz kojeg dolazi kandidat.
U Kulturnom centru u utorak, 2. aprila, biće otvorena trodnevna izložba “Mala lila haljina” koju ova ustanova priređuje u saradnji sa Narodnim Muzejom i Kućom Simića iz Kruševca. Otvaranje i stručno vođenje izložbe haljina iz privatnog vlasništva zakazano je za 19 sati u Galeriji KC.
Kuća Simića spada u najstarije očuvane objekte u Kruševcu i svojom arhitekturom svedoči orijentalni izgled nekadašnje čaršije. Kuću je Knez Miloš poklonio svom kumu, Stojanu Simiću, jednoj od najmarkantnijih ličnosti srpske političke istorije XIX veka. U ovom objektu, na Božić 1834, skovana je Miletina buna, koja je rezultirala donošenjem Sretenjskog ustava 1835, i potonjom kneževom abdikacijom (1839).
U Kući Simića kruševački muzej stalnom postavkom prikazuje deo porodičnog života u kruševačkoj varoši kroz enterijer jednog građanskog doma na prelazu iz 19. u 20. vek.
Kulturnom centru Ministrstvo kulture na ovogodišnjem konkursu „Gradovi u fokusu“ opredelilo je 10 miliona dinara za rekonstrukciju i osavremenjavanje foajea i pretvaranje u galerijski prostor.
Projekat pod nazivom „JAKI! – Jačanje kulturnih kapaciteta Kikinde“, u petoj fazi obnove ove ustanove kulture, obuhvata rekonstrukciju i osavremenjavanje foajea Kulturnog centra Kikinda i pretvaranje u galerijski prostor. U prethodnoj fazi adaptacije ovog važnog objekta kulture, rekonstruisani su krov i fasada Kulturnog centra, što je Ministarstvo podržalo sredstvima od 18 miliona dinara.
Ministarstvo je putem konkursa „Gradovi u fokusu“, koji je započeo 2016. godine, do sada finansiralo 169 projekata sa milijardu i 657hiljada dinara, čime se nastavlja sa obnovom kulturnih centara, muzeja, biblioteka, arhiva, čime će, u najvećem broju slučajeva decenijama devastirani objekti dobiti novi sjaj i mogućnost da se održavaju kulturni programi najrazličitijih formi, a građani nove i moderne prostore za kulturni sadržaj.
A.Đ.
Uoči 8. marta, a u okviru Nedelje žene, gošća Kulturnog centra bila je Jelena Bačić Alimpić, novinarka i književnica. Kako ističe, u našem gradu se oseća više kao domaćin, a ne kao gost s obzirom na to da se rado odaziva pozivima da se druži sa Kikinđankama. Ovom prilikom predstavila je svoj najnoviji roman „Poslednji sati“ u kojem otkriva dirljivu, na trenutke bolnu istinu, da su možda najznačajniji trenuci u našem životu oni koji nas primoravaju da se suočimo sa sopstvenim demonima, željama i izazovima.
-Poznajem kikindsku publiku i čitaoce i uvek se radujem ponovnom susretu. U svim mojim romanima žene su predstavljene kao heroine, a tako je i u najnovijem romanu. Knjiga je o Zorki iz Nakučana, majci koja je podnela neverovatne žrtve zarad sreće svoje kćerke. Ovo je topla, ljudska priča o požrtvovanosti, hrabrosti, izdržljivosti, upornosti o svemu onome što jedna žena može da podnese na svojim ramenima, a može mnogo – istakla je Jelena Bačić Alimpić.
Poruka koju je uputila jeste da je važno da se svaka žena izbori za sebe, iako je svaka priča za sebe.
-Žena treba da nauči da kaže: ne želim i neću. Ne treba da radimo protiv sebe, jer mi to radimo da bi drugima bilo dobro, a nama na kraju baš ne bude. Počela sam da se osvešćujem u pedesetoj godini života. Shvatila sam da nisam sebe volela dovoljno, jer sam se svesno, sa željom žrtvovala za mnoge stvari i ljude. Mislim da mlađe generacije drugačije razmišljaju, postavljaju sebe na prvo mesto i tako treba da bude. Lepo je biti majka, supruga, sestra, činiti svima, ali ne biti sebi na poslednjem mestu – zaključila je naša sagovornica.
Publici se pohvalila da je postala baka, kao i da je svojoj unuci Mili posvetila knjigu za decu „Kako je vila Mila dobila krila“.
A.Đ.
