najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Tradicionalna manifestacija „Pozdrav proleću” održana je 25. put u našem gradu. Tokom dva dana obuhvatila je niz sadržaja za decu, a centralna priredba održana je danas na bini ispred Kulturnog centra.
Razigrano i veselo, kako to samo oni znaju, deca iz vrtića kao i osnovci iz škola „Feješ Klara” i „Vasa Stajić” pesmom, igrom i recitacijama, ulepšali su lep i bogat ovogodišnji program. Centralnu manifestaciju otvorio je gradonačelnik Nikola Lukač.
Predstavljanje Pedagoškog fakulteta iz Sombora upriličeno je u Kulturnom centru gde su srednjoškolci imali priliku da se bliže upoznaju sa ovom visokoobrazovnom ustanovom. Fakultet upisuje storinak studenata, a pored postojeća tri smera, u procesu akreditacije je još jedan.
-Pedagoški fakultet u Somboru je najstarija institucija u Srba koja obrazuje učitelje. Tradiciju čuva od 1778. godine- ukazao je dekan fakulteta prof. dr Saša Marković. – Fakultet upisuje učitelje, vaspitače i bibliotekare, a u procesu akreditacije je smer digitalno obrazovanje. Novoizgrađeni dom „Zoran Đinđić“ je odmah pored fakulteta. Upisujemo 70 odsto budžetskih mesta,a za samofinansirajuće studente su najniže školarine u državi i mogu se platiti u ratama. Uslovi za studente su odlični, samo je potreban motiv kod mladih da se opredele za prosvetu. Odlučujući motivi su čovekoljublje i da vole knjige- ukazao je dekan fakulteta prof. dr Saša Marković.
Prisutne je pozdravila i članica Gradskog veća zadužena za obrazovanje i kulturu Valentina Mickovski.
-Učiteljski poziv je, po meni, jedan od najplemenitijih i svako ko ima želju da pozitivno utiče na sistem vrednosti kod dece, trebalo bi da razmotri mogućnosti koje pruža ovaj fakultet. Kikinda će imati znatan odliv učiteljskog kadra. U narednih pet godina, 28 učitelja odlazi u penziju i ovo je mogućnost da mladi upišu fakultet i dobiju siguran posao. Da bismo motivisali mlade da postanu učitelji, razmišljamo i o dodeli posebnih stipendija- napomenula je Mickovski.
„Nedelja žena” koju organizuje kikindski Kulturni centar počeće u ponedeljak 6. marta koncertom najlepših ljubavnih pesama na kom će nastupiti dugogodišnja solistkinja Radio televizije Vojvodine Aleksandra Padrov u pratnji Zorana Kovačevića, violina, Petra Mitrovića, kontrabas i Dušana Radojčića, klavir. Koncert će biti održan u Narodnom pozorištu sa početkom u 20 sati, a ulaz je besplatan.
U utorak, 7. marta od 19 časova, u galeriji Kulturnog centra biće otvorena izložba „Igrarije” Minje Čvorić. Promocija knjige Simonide Milojković „U zagrljaju princa tame” biće održana u četvrtak 9. marta od 19 sati u velikoj sali Kulturnog centra. „Nedelja žena” biće nastavljena u petak kada će, takođe u velikoj sali Kulturnog centra, publika imati priliku da pogleda predstavu „Rođene” Amaterskog društva „Branislav Nušić” iz Šida.
U subotu 11 marta sledi promocija knjige „Na putu ka stotoj” Dobrile Ivanovski Čabrić, koja će biti održana u Udruženju penzionera Kikinda sa početkom u 18 sati.
„Putovanja u slikama“ naziv je izložbe majke i sina, Nadice i Radovana Josimovića iz Novog Bečeja. Izložba je otvorena večeras u galeriji Kulturnog centra, a postavka, pored slika, sadrži i inovativni pristup – oslikane stare, odbačene predmete.
– Počela sam da slikam u svojim četrdesetim kodinama i dogodila se erupcija. Tragala sam za raznim tehnikama i stigla do starih, odbačenih kofera. Mislim da sam baš po tome jedinstvena – kaže Nadica. – Na ovu izložbu donela sam ih 17, a kod kuće imam još 20 koji čekaju da im udahnem život. Radim akrilnom tehnikom, a koferi su od raznih materijala – od skaja, kože, čak i od drveta. Pre toga, vežbala sam na drugim predmetima. Oslikavala sam tiganje, pa i metle. Kod kuće imamo galeriju „Garažeriju“, jer je nastala od garaže. Tamo okupljamo umetnike iz okoline u „Maloj koloniji velikog srca“, na kojoj sakupljamo odbačene predmete i oslikavamo ih.
Nadičina prijateljica i saradnica Monja Jovanov kaže da je kolonija humanitarnog karaktera.
– Na koloniji koja se održava svakog leta sakupljamo pomoć za našeg sugrađanina Pavla Vlaškalina, „dete leptira“, koji boluje od bulozne epidermolize. Njemu je, do kraja života, mesečno potrebno najmanje hiljadu evra kako bi lakše podnosio bolest. Na „Maloj koloniji velikog srca“ i deca čine prve korake u slikarstvu – kaže Monja.
Monja i Nadica su u Novom Bečeju osnovale i Kreativno udruženje „Knap“, u kojem se pokreću humanitarne akcije i organizuju radionice.
Radovan Josimović počeo je da slika na nagovor majke. On koristi akrilnu kombinovanu tehniku na platnu, sa egzotičnim motivima.
– Slučajno sam otkrio ovu multimedijalnu tehniku. Motivi su afrički i južnoamerički. Inspiriše me radost života uz muku koju ljudi nose. Na jednoj slici pokušao sam da taj njihov veseo kolorit prenesem na banatski pejzaž. Slika se zove „Apokalipsa u Banatu“.
Nadica i Radovan Josimović učestvovali su na više kolektivnih izložbi, a Nadica je već imala i deset samostalnih nastupa. U Kikindu su doneli smele kolorite i prelepe priče islikane na platnima i koferima.
Autentično i smelo, Josimovići, majka i sin, osvajaju maštom i stilom. U njihovim radovima možete uživati do 23. februara.
Potomak Gavrila Principa, Gavrilo Mile Princip, danas je imao susret sa đacima Osnovne škole „Petar Kočić“ u Nakovu, a u večernjim satima, u prepunoj sali Kulturnog centra, održao je književno veče na kojem je predstavio dela posvećena svom rođaku.
Događaju su, u ime lokalne samouprave, prisustvovali Mladen Bogdan, predsednik Gradskog parlamenta i Valentina Mickovski, članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje.
– Velika je čast što imamo priliku da budemo domaćini potomku porodice Gavrila Principa, jedne od najznačajnijih ličnosti srpskog naroda – rekao je Bogdan. – Nije slučajno što je grad Kikinda domaćin, mnogo naših sugrađana vodi poreklo iz kraja Gavrila Principa, iz Bosanske Krajine, iz Bosanskog Grahova. Želimo još jednom da pokažemo koliko je važno da ljudi koji ovde žive mogu da dođu da vide sve što ih podseća na njihov kraj, sve što ih veže, i kulturno- istorijski i zavičajno. Grad Kikinda se odavno odužio Gavrilu Principu, mi imamo ulicu sa njegovim imenom. Nastavljamo saradnju sa opštinom Bosansko Grahovo, uspostavljamo sve jače veze, trudimo se da, kao grad, utičemo da se toj opštini pomogne. Ovakvi događaji još više zbližavaju Kikinđane poreklom iz tih krajeva i ljude koji tamo žive, a srcem su vezani za Kikindu, pre svega zbog familijarne povezanosti. Svima koji su došli iz tih krajeva nekim nesrećnim putevima i događajima želim da kažem da je Kikinda njihov grad, da su oni koji su došli u Kikindu naši sugrađani i da uvek treba tako da se osećaju.
Gavrilo Mile Princip objasnio je da je on iz iste porodice Principovih, tačnije da je njegov direktni predak brat od strica Gavrilovog oca Pepe.
– Nisam mu blizak rođak, ali sam mu najbliži po shvatanju, zbog njega sam bio u zatvoru, ali sam bio i nagrađivan. Pokojni Mitropolit Amfilohije me je odlikovao Zlatnim likom Svetog Petra II Lovćenskog Tajnovidca za ukupnu zaslugu u očuvanju lika i dela Gavrila Principa.
Gavrilo Mile objasnio je i zašto je njegova misija da osvetljava život i dela svog rođaka.
– Od ona dva sudbonosna metka Gavrilova na obali Miljacke, počela je mitska i mitomanska priča o njemu. Skoro nikada nije napisana istina. Pričalo se i pisalo kako je on bio bolešljivo dete, kako je bolovao od raznih stvari, kako je kao dečak bio tuberkulozan, da je znao da će umreti, pa je pucao. Odavde, iz Srbije, dolaze glasovi kako „da nije bilo tog malog, rošavog Gavrila, bilo bi milion Srba više“. Ljudi ne znaju da su, tri godine pre atentata, ministar finansija Austorugarske, Leo Bilinski i austorugarski general, Oskar Poćorek, napravili pakt napada na Srbiju. Tri meseca pre nego što je Gavrilo pucao i parafirali su pakt o tome da se 28. jula napadne Srbija. Sada pišem roman „Gavrilov gavran“ i u njemu će biti sve o istinitim događajima za koje sam saznao od šestoro ljudi koji su tačno znali šta se dogodilo. Neću prestati da širim istinu sve dok Gavrilovo ime ne vratim tamo gde zaslužuje da bude: među sto znamenitih Srba, odakle mu je ime izbrisano.
Gavrilo Mile Princip rekao je i da je insistirao da dođe u Kikindu jer ovde živi mnogo ljudi iz Bosanskog Grahova i oseća je kao svoje Grahovo.
– I u Nakovu sam doživeo nešto što nisam ni sanjao da će se dogoditi. Imao sam divne susrete sa potomcima Grahovčana. Puno mi je srce i sa punim pijetetom sam došao.
Gost je govorio o svojim zbirkama pesama „Gavrilo“ i „Kožun i druge pjesme“. Ukupno je izdao pet knjiga, a na promocijma predstavlja i porodične fotografije i dokumenta koja osvetljavaju život njegovog rođaka, kao i predmete iz porodične kuće Principovih u selu Obljaj, u kojem je osnovao i Kulturno-istorijski centar Gavrilo Princip“ za Srbiju i BiH.
U programu je nastupila je i Pevačka grupa „Zvuci s kamena“. Događaj su organizovali Narodna biblioteka „Jovan Popović“ i Kulturni centar Kikinda.
U Kulturnom centru Kikinda, pored postojećih, veoma uspešnih manifestacija, za 2023. planiraju i sasvim nove sadržaje. Jedan od njih biće program pod nazivom „Kikindi s ljubavlju“.
– Po ugledu na Dane Beograda, mi bismo, u Kikindi, napravili manifestaciju posvećenu našem gradu. Zamisao je da to bude između dva značajna datuma iz istorije Grada – 12. novembra, datuma kada je proglašen 
Dištrikt i 21. novembra, Dana oslobođenja Kikinde u Prvom svetskom ratu – kaže v. d. direktor Kulturnog centra, Marko Markovljev. – Uključili bismo sve ustanove kulture u gradu, koje bi priredile programe o Kikindi – iz istorije, kulture, umetnosti, da sugrađani imaju priliku 
da vide, podsete se ili saznaju sve što, možda, ne znaju o svom gradu i ljudima koji su živeli u njemu.
Među brojnim programima i manifestacijama koje Kulturni centar priređuje tokom godine, posebno se ističe horski festival „Melodianum“ koji je, za samo tri godine, dostigao zavidan internacionalni ugled. Najnoviji program, „Kikindi s ljubavlju“, trebalo bi da bude inicijalna kapisla i za ostale kulturne institucije da, u svojoj oblasti, daju doprinos očuvanju istorije, tradicije, sećanju na ljude koji su, sa istim entuzijazmom stvarali i činili duh ovog grada.
Treći Međunarodni festival horova “Melodianum” završen je večeras, nastupom prošlogodišnjih pobednika – vokalnog sastava „Res Miranda“ iz Novog Sada. U svečanoj sali Narodnog muzeja gran-pri im je uručio Marko Markovljev, direktor Kulturnog centra Kikinda, organizatora Festivala. Uz njih, nastupila je i muška vokalna grupa „Panonica“ iz Zrenjanina.
Kikindski „Meloidianum“ nastao je 2020. godine, u vreme pandemije, kao prvi i do danas i jedini onlajn festival horova u našoj zemlji.
– Korona i zabrana okupljanja naterale su nas da budemo kreativniji nego inače, tako smo dobili ideju da organizujemo onlajn festival horova. Te godine imali smo i najviše učesnika, pedeset 
horova se prijavilo u devet kategorija. Već naredne, 2021. godine, došli smo na ideju da dodamo i koncertne večeri sa najboljim horovima prethodnog festivala. Tako su prošle godine nastupili prvi pobednici, vokalni ansambl „Brevis“ iz Osijeka, a ove godine „Res Miranda“. Kvalitet horova koji šalju snimke nastupa značajno se popravio, neki učestvuju već treći put, neki su prvi put u konkurenciji, sve više se radi, ulazimo u horsku normalu – kaže direktor Kulturnog centra, Marko Markovljev.
Markovljev je, na početku večerašnjeg koncerta uručio gran-pri za 2022. godinu Dunji Huzjan, umetničkom rukovodiocu ženskog vokalnog sastava „Res Miranda“.
– Mnogo nam znači nagrada jer su veliki stručnjaci u žiriju. Inače, najviše volimo žive nastupe zbog kontakta s publikom kojoj, verujemo, oplemenjujemo živote i zato i ovo što radimo ima smisao – rekla je Dunja Huzjan.
„Res Miranda“ je, za kikindsku publiku izvela jednu Mokranjčevu rukovet, splet vojvođanskih pesama i šumadijsko kolo, specijalno kompovano za njih, kao i narodne pesme iz Bugarske, SAD-a i Finske.
Gost „Melodianuma“ večeras je bila i muška vokalna grupa „Panonica“ iz Zrenjanina. Njihov nastup sadržao je duhovne kompozicija i aranžmane starogradskih i folklornih pesama, kao i mornarsku pesmu sa Novog Zelanda.
– Horska muzika se reanimira, dirigenti se trude da povrate pevače. Drago mi je da smo ove godine uspeli i da nastupamo. Mogu da primetim da više neće biti velikih horova, sada rade, uglavnom, kamerni horovi i težište je na vokalnim grupama – kaže dirigentkinja hora „Panonica“, Zorica Kozlovački.
Ovogodišnji program „Melodianuma“ sadržao je i dva stručna predavanja. Prvog dana, u petak, na temu „Horsko pevanje – iz različitih perspektiva“, govorila je prof. dr Antoaneta Radočaj Jerković. Večeras je prof. dr Agota Vitkai Kučera održala predavanje „Glas kao čovekov najvažniji instrument“. U Hramu Svetog oca Nikole sinoć je nastupio hor „Prepodobni Rafailo Banatski“ iz Zrenjanina.
Kada je u pitanju takmičarski deo, na Festival je stiglo 40 prijava horova iz Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije. Nastupe horova ocenjivao je žiri koji su činili: prof. dr Desanka Trakilović, prof. dr i prof. um. Antoaneta Radočaj Jerković, prof. dr i dr um. Agota Vitkai Kučera, prof. dr. Bogdan Đaković, prof. dr Dragana Sarajlić, mr Igor Sarajlić, doc. dr Jelena Trakilović i doc. Milica Stanković. Predsednica žirija bila je prof. dr Biljana Jeremić.
Profesorka Jeremić ocenila je da se, u odnosu na prethodna dva festivala, primećuje boljitak.
– Horovi su pripremljeniji jer se u poslednjih godinu dana nesmetano radi. Imamo veći odziv kvalitetnih horova, raduje nas da se ljudi prijavljuju i da vode računa o kvalitetu. Prema mišljenju žirija, a to je i moje lično mišljenje, naš Festival je sve bolji – rekla je prof. dr Jeremić.
Odluke o dobitnicima priznanja u svih devet kategorija žiri je saopštio večeras, onlajn. Apsolutni pobednik trećeg „Melodianuma“ znaće se sutra, u nedelju, u prepodnevnim satima; tada će biti objavljeno ko je dobio gran-pri Festivala.
Na taj način biće i zvanično završeno ovogodišnje takmičenje, ali i programi jer je, za sutra zakazan koncert Zrenjaninskog kamernog orkestra otkazan zbog bolesti dela ansambla. Festival je održan pod pokroviteljstvom Grada Kikinde i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Četvrti „Melodianum“ biće održan od 7. do 10. decembra 2023. godine.
Laureati trećeg Međunarodnog festivala horova
Kategorija mešoviti horovi sa više od 28 pevača
– prva zlatna medalja: Pevačko društvo „Prepodobni Rafailo Banatski“ Zrenjanin, dirigent Senka Milisavljević;
– druga zlatna medalja: Hor mladih „Radojica Milosavljević – Ica“ Niš, dirigent Mila Pužić;
– treća zlatna medalja: Mešoviti hor Gimnazije „Vuk Karadžić“ Loznica, dirigent Darko Nestorović.
Kategorija mešoviti kamerni horovi
– prva zlatna medalja: Ansambl srpske horske umetnosti „Serbica“ Sremska Mitrovica, dirigent mr Vladimir Opačić. Hor je i dobitnik specijalne nagrade za najbolju interpretaciju kompozicije starog majstora;
– druga zlatna medalja: Mešani pevski zbor „Camerata Slovenica“ Sarajevo, dirigent Alek Isaković koji je i dobitnik specijalne nagrade za najboljeg mladog dirigenta;
– treća zlatna medalja: Mešoviti kamerni hor Društva Slovenaca „Kredarica“ Novi Sad, dirigent mr Borut Pavlič;
– četvrta zlatna medalja: Gradski mešoviti hor „Vox Lihnidos“ Ohrid, dirigent Burim Hidri;
– srebrna medalja: Srpsko pevačko društvo Ruma, dirigent Rastko Pavlov.
Kategorija duhovne horske muzike
– prva zlatna medalja: Pevačko društvo „Prepodobni Rafailo Banatski“ Zrenjanin, dirigent Senka Milisavljević; takođe dobitnici specijalne nagrade za najbolje izvođenje pravoslavne duhovne muzike;
– druga zlatna medalja: Mešani pevski zbor „Camerata Slovenica“ Sarajevo, dirigent Alek Isaković;
– prva srebrna medalja: Ženska vokalna grupa „Mironosice“ Subotica, dirigent Dušica Vucelja;
– druga srebrna medalja: Crkveni hor Sveta Tri Jerarha Krupanj, dirigent Goran Andrić;
– treća srebrna medalja: Hor Hrama Svetog Georgija Bežanija, Beograd, dirigent Ana Ivanović.
Kategorija ženski horovi
– prva zlatna medalja: Ženska vokalna grupa „Verse“ Društva Slovenaca „Kredarica“ Novi Sad, dirigent mr Borut Pavlič;
– druga zlatna medalja: Hor Srednje muzičke škole „Stevan Mokranjac“ Bijeljina, dirigent dr Jelena Trakilović;
– treća zlatna medalja: Hor Pedagoškog fakulteta iz Sombora, dirigenti Miona Milić i Jovana milošević;
– srebrna medalja: Hor „Arodisi“ Sremska Mitrovica, dirigent Isidora Skuratović.
Kategorija dečijih horova
– prva zlatna medalja: Dečiji hor „Magični ljiljani“ pri Ateljeu „Maestro“ Požarevac, dirigent Ljiljana Rakić;
– druga zlatna medalja: Hor „Dunavska lira“ Kostolac, dirigent Marija Mitić;
– srebrna medalja: Hor Osnovne muzičke škole „Teodor Toša Andrejević“ Ruma, dirigent Isidora Skuratović.
Kategorija dečijih horova osnovnih škola
– prva zlatna medalja: Hor Osnovne škole „Đura Daničić“ Novi Sad, dirigent Biljana Oravec;
– druga zlatna medalja: Osnovna škola „Jovan Popović“ Novi Sad, dirigent Branislava Marević;
– treća zlatna medalja: Hor Osnovne škole „Slavko Rodić“ Bački Jarak, dirigent Nada Gvozdenović;
– četvrta zlatna medalja: Dečiji hor multietnički hor OOU „Bratstvo-jedinstvo“ Ohrid, dirigent Burim Hidri;
– bronzana medalja: Hor Osnovne škole „Nikola Tesla“ – „Teslini slavuji“, dirigent Milana Bjelivuk Kovač;
– pohvala: Hor Osnovne škole „Đorđe Krstić“ Beograd, dirigent Aleksandra Pavićević.
Kategorija pop-horova
– zlatna medalja: Vokalna skupina “VitaNeo” Ravna Gora, Hrvatska, dirigent Žaklina Majetić Mufić;
– srebrna medalja: Hor „Arodisi“ Sremska Mitrovica, dirigent Isidora Skuratović.
Kategorija vokalnih grupa
– prva zlatna medalja: Muška pevačka grupa „Panonica“ Zrenjanin, dirigent Zorica Kozlovački;
– druga zlatna medalja: Muška pevačka grupa „Fantje“ Društva Slovenaca „Kredarica“ Novi Sad, dirigent mr Borut Pavlič;
– prva srebrna medalja: Vokalni ansambl „Vozglas“ Ćuprija, dirigent Jelena Kačavenda;
– druga srebrna medalja: Hor „Iskončići“ Subotica, dirigent Natalija Lukić;
– bronzana medalja: Ženska vokalna grupa „Mironosice“ Subotica, dirigent Dušica Vucelja.
Kategorija vokalno isntrumentalnih ansambala
– zlatna medalja: hor Fakulteta pedagoških nauka u Jagodini, dirigenti Milica Stanković i Jelena Grkić Ginić;
– srebrna medalja: Hor Gerontološkog centra Zrenjanin, dirigent Vanja Ilijev.
Kikinđani su, u četvrtak, imali izuzetnu priliku da prisustvuju pravoj horskoj svečanosti. U sali Narodnog muzeja scenu su podelili horovi: „Vox Lychnidos“ iz Ohrida, „Svetozar Marković“ iz Novog Sada i njihovi domaćini, „Attendite“, hor Kulturnog centra.
Horisti iz Kikinde letos su nastupili na Međunarodnom festivalu „Glas Ohrida“, u Crkvi Svete Sofije, kojoj su i donirali novac za rasvetu. Tada je i dogovorena saradnja tri hora, kao i zajednički nastupi, kaže v. d. direktor Kulturnog centra Kikinda, Marko Markovljev.
– Ovo je u pravom smislu te reči svrha postojanja Kulturnog centra, da pravimo velike, monumentalne događaje. Takođe je i retka prilika za kikindsku publiku da prisustvuje kvalitetnom muzičkom programu.
Domaćini su nastupili prvi, sa repertoarom, uglavnom, srpskih kompozitora – Govedarice, Isidora Bajića i Dragane Veličković.
– Horska muzika je specifična, sve manje imamo mladih koji su zainteresovani za horsko pevanje i teško je okupiti ih i predstaviti im ovu vrstu muzike. Ne postoji čovek koji peva, a da zlo misli i to je ono čime se mi vodimo u horu – kaže dirigentkinja hora „Attendite“, prof. dr Biljana Jeremić.
Kikindski hor priredio je publici i posebno emotivan momenat. Za, kako je najavljeno, drage ljude koji više nisu sa nama, izveli su, uz elemente koreografije, „Liber tango“, Astora Pijacole. “Tango slobode” posvetili su našim preminulim sugrađanima, Đurđini Jerinkić i Milošu Šibulu.
Obrade narodnih tužbalica, italijanske renesansne kompozicije i Mokranjčeve Rukoveti publici su predstavili Novosađani, članovi mešovitog hora Kulturno-umetničkog društva „Svetozar Marković“.
– Veoma nam je važna ova saradnja. Razmena iskustava doprinosi razvoju i horista i dirigenata – kaže dirigentkinja Suzana Lazar. – Delimo ideje i napredujemo jer muzika je „živa“ stvar, i mi se razvijamo s njom.
Gradski mešoviti hor „Vox Lychnidos“ iz Ohrida, iz Severne Makedonije, za naš grad vezuju i izuzetni uspesi. Na prvom kikindskom Međunarodnom horskom festivalu „Melodianum“, održanom onlajn pre dve godine, u konkurenciji 50 horova, nagrađeni su srebrom i zlatom u dvema kategorijama – mešoviti horovi i duhovna muzika.
– Večeras izvodimo internacionalni program. Prvi put smo u Kikindi i prelepo nam je. Uživamo u druženju jer muzika je život, ljubav, muzika je sve – kaže Slave Paskali iz Ohrida, jedan od najstarijih članova hora.
Muzičko veče održano je pod pokroviteljstvom Grada Kikinda, u čije ime mu je prisustvovala zamenica gradonačelnika, Dijana Jakšić Kiurski.
– Ova manifestacija pokazuje da je horska muzika uvek predstavljala važnu komponentu našeg kulturnog i društvenog života. I večeras uživamo u skladu i lepoti sazvučja i drago mi je što je Grad nosilac ideje o organizaciji festivala horova jer postoji potreba da se populariše ova vrsta muzike – rekla je Dijana Jakšić Kiurski.
I kao da u prepunoj svečanoj sali Muzeja nije bilo dovoljno emocija, za sam kraj koncerta, na scenu su izašla sva tri hora. U čast gostiju iz Ohrida, i na veliko zadovoljstvo publike, više od stotinu horista pevalo dve makedonske narodne pesme – „Eleno kerko“ i „Lihnida“. Dirigovali su prof. dr Biljana Jeremić i profesor Burim Hidri.
U dvorištu Kulturnog centra Kikinda, u petak, 21. oktobra, održaće se „Palačinka fest“. Organizatori takmičenja su Udruženje žena „Sloga“ iz Kikinde i Kulturni centar. Slane i slatke palačinke će, za degustaciju i ocenjivanje, biti servirane od 15 do 17 sati.
