најчитанији портал Севернобанатског округа
Традиционална манифестација „Поздрав пролећу” одржана је 25. пут у нашем граду. Током два дана обухватила је низ садржаја за децу, а централна приредба одржана је данас на бини испред Културног центра.
Разиграно и весело, како то само они знају, деца из вртића као и основци из школа „Фејеш Клара” и „Васа Стајић” песмом, игром и рецитацијама, улепшали су леп и богат овогодишњи програм. Централну манифестацију отворио је градоначелник Никола Лукач.
Представљање Педагошког факултета из Сомбора уприличено је у Културном центру где су средњошколци имали прилику да се ближе упознају са овом високообразовном установом. Факултет уписује сторинак студената, а поред постојећа три смера, у процесу акредитације је још један.
-Педагошки факултет у Сомбору је најстарија институција у Срба која образује учитеље. Традицију чува од 1778. године- указао је декан факултета проф. др Саша Марковић. – Факултет уписује учитеље, васпитаче и библиотекаре, а у процесу акредитације је смер дигитално образовање. Новоизграђени дом „Зоран Ђинђић“ је одмах поред факултета. Уписујемо 70 одсто буџетских места,а за самофинансирајуће студенте су најниже школарине у држави и могу се платити у ратама. Услови за студенте су одлични, само је потребан мотив код младих да се определе за просвету. Одлучујући мотиви су човекољубље и да воле књиге- указао је декан факултета проф. др Саша Марковић.
Присутне је поздравила и чланица Градског већа задужена за образовање и културу Валентина Мицковски.
-Учитељски позив је, по мени, један од најплеменитијих и свако ко има жељу да позитивно утиче на систем вредности код деце, требало би да размотри могућности које пружа овај факултет. Кикинда ће имати знатан одлив учитељског кадра. У наредних пет година, 28 учитеља одлази у пензију и ово је могућност да млади упишу факултет и добију сигуран посао. Да бисмо мотивисали младе да постану учитељи, размишљамо и о додели посебних стипендија- напоменула је Мицковски.
„Недеља жена” коју организује кикиндски Културни центар почеће у понедељак 6. марта концертом најлепших љубавних песама на ком ће наступити дугогодишња солисткиња Радио телевизије Војводине Александра Падров у пратњи Зорана Ковачевића, виолина, Петра Митровића, контрабас и Душана Радојчића, клавир. Концерт ће бити одржан у Народном позоришту са почетком у 20 сати, а улаз је бесплатан.
У уторак, 7. марта од 19 часова, у галерији Културног центра биће отворена изложба „Играрије” Миње Чворић. Промоција књиге Симониде Милојковић „У загрљају принца таме” биће одржана у четвртак 9. марта од 19 сати у великој сали Културног центра. „Недеља жена” биће настављена у петак када ће, такође у великој сали Културног центра, публика имати прилику да погледа представу „Рођене” Аматерског друштва „Бранислав Нушић” из Шида.
У суботу 11 марта следи промоција књиге „На путу ка стотој” Добриле Ивановски Чабрић, која ће бити одржана у Удружењу пензионера Кикинда са почетком у 18 сати.
„Путовања у сликама“ назив је изложбе мајке и сина, Надице и Радована Јосимовића из Новог Бечеја. Изложба је отворена вечерас у галерији Културног центра, а поставка, поред слика, садржи и иновативни приступ – осликане старе, одбачене предмете.
– Почела сам да сликам у својим четрдесетим кодинама и догодила се ерупција. Трагала сам за разним техникама и стигла до старих, одбачених кофера. Мислим да сам баш по томе јединствена – каже Надица. – На ову изложбу донела сам их 17, а код куће имам још 20 који чекају да им удахнем живот. Радим акрилном техником, а кофери су од разних материјала – од скаја, коже, чак и од дрвета. Пре тога, вежбала сам на другим предметима. Осликавала сам тигање, па и метле. Код куће имамо галерију „Гаражерију“, јер је настала од гараже. Тамо окупљамо уметнике из околине у „Малој колонији великог срца“, на којој сакупљамо одбачене предмете и осликавамо их.
Надичина пријатељица и сарадница Моња Јованов каже да је колонија хуманитарног карактера.
– На колонији која се одржава сваког лета сакупљамо помоћ за нашег суграђанина Павла Влашкалина, „дете лептира“, који болује од булозне епидермолизе. Њему је, до краја живота, месечно потребно најмање хиљаду евра како би лакше подносио болест. На „Малој колонији великог срца“ и деца чине прве кораке у сликарству – каже Моња.
Моња и Надица су у Новом Бечеју основале и Креативно удружење „Кнап“, у којем се покрећу хуманитарне акције и организују радионице.
Радован Јосимовић почео је да слика на наговор мајке. Он користи акрилну комбиновану технику на платну, са егзотичним мотивима.
– Случајно сам открио ову мултимедијалну технику. Мотиви су афрички и јужноамерички. Инспирише ме радост живота уз муку коју људи носе. На једној слици покушао сам да тај њихов весео колорит пренесем на банатски пејзаж. Слика се зове „Апокалипса у Банату“.
Надица и Радован Јосимовић учествовали су на више колективних изложби, а Надица је већ имала и десет самосталних наступа. У Кикинду су донели смеле колорите и прелепе приче исликане на платнима и коферима.
Аутентично и смело, Јосимовићи, мајка и син, освајају маштом и стилом. У њиховим радовима можете уживати до 23. фебруара.
Потомак Гаврила Принципа, Гаврило Миле Принцип, данас је имао сусрет са ђацима Основне школе „Петар Кочић“ у Накову, а у вечерњим сатима, у препуној сали Културног центра, одржао је књижевно вече на којем је представио дела посвећена свом рођаку.
Догађају су, у име локалне самоуправе, присуствовали Младен Богдан, председник Градског парламента и Валентина Мицковски, чланица Градског већа задужена за културу и образовање.
– Велика је част што имамо прилику да будемо домаћини потомку породице Гаврила Принципа, једне од најзначајнијих личности српског народа – рекао је Богдан. – Није случајно што је град Кикинда домаћин, много наших суграђана води порекло из краја Гаврила Принципа, из Босанске Крајине, из Босанског Грахова. Желимо још једном да покажемо колико је важно да људи који овде живе могу да дођу да виде све што их подсећа на њихов крај, све што их веже, и културно- историјски и завичајно. Град Кикинда се одавно одужио Гаврилу Принципу, ми имамо улицу са његовим именом. Настављамо сарадњу са општином Босанско Грахово, успостављамо све јаче везе, трудимо се да, као град, утичемо да се тој општини помогне. Овакви догађаји још више зближавају Кикинђане пореклом из тих крајева и људе који тамо живе, а срцем су везани за Кикинду, пре свега због фамилијарне повезаности. Свима који су дошли из тих крајева неким несрећним путевима и догађајима желим да кажем да је Кикинда њихов град, да су они који су дошли у Кикинду наши суграђани и да увек треба тако да се осећају.
Гаврило Миле Принцип објаснио је да је он из исте породице Принципових, тачније да је његов директни предак брат од стрица Гавриловог оца Пепе.
– Нисам му близак рођак, али сам му најближи по схватању, због њега сам био у затвору, али сам био и награђиван. Покојни Митрополит Амфилохије ме је одликовао Златним ликом Светог Петра ИИ Ловћенског Тајновидца за укупну заслугу у очувању лика и дела Гаврила Принципа.
Гаврило Миле објаснио је и зашто је његова мисија да осветљава живот и дела свог рођака.
– Од она два судбоносна метка Гаврилова на обали Миљацке, почела је митска и митоманска прича о њему. Скоро никада није написана истина. Причало се и писало како је он био болешљиво дете, како је боловао од разних ствари, како је као дечак био туберкулозан, да је знао да ће умрети, па је пуцао. Одавде, из Србије, долазе гласови како „да није било тог малог, рошавог Гаврила, било би милион Срба више“. Људи не знају да су, три године пре атентата, министар финансија Аусторугарске, Лео Билински и аусторугарски генерал, Оскар Поћорек, направили пакт напада на Србију. Три месеца пре него што је Гаврило пуцао и парафирали су пакт о томе да се 28. јула нападне Србија. Сада пишем роман „Гаврилов гавран“ и у њему ће бити све о истинитим догађајима за које сам сазнао од шесторо људи који су тачно знали шта се догодило. Нећу престати да ширим истину све док Гаврилово име не вратим тамо где заслужује да буде: међу сто знаменитих Срба, одакле му је име избрисано.
Гаврило Миле Принцип рекао је и да је инсистирао да дође у Кикинду јер овде живи много људи из Босанског Грахова и осећа је као своје Грахово.
– И у Накову сам доживео нешто што нисам ни сањао да ће се догодити. Имао сам дивне сусрете са потомцима Граховчана. Пуно ми је срце и са пуним пијететом сам дошао.
Гост је говорио о својим збиркама песама „Гаврило“ и „Кожун и друге пјесме“. Укупно је издао пет књига, а на промоцијма представља и породичне фотографије и документа која осветљавају живот његовог рођака, као и предмете из породичне куће Принципових у селу Обљај, у којем је основао и Културно-историјски центар Гаврило Принцип“ за Србију и БиХ.
У програму је наступила је и Певачка група „Звуци с камена“. Догађај су организовали Народна библиотека „Јован Поповић“ и Културни центар Кикинда.
У Културном центру Кикинда, поред постојећих, веома успешних манифестација, за 2023. планирају и сасвим нове садржаје. Један од њих биће програм под називом „Кикинди с љубављу“.
– По угледу на Дане Београда, ми бисмо, у Кикинди, направили манифестацију посвећену нашем граду. Замисао је да то буде између два значајна датума из историје Града – 12. новембра, датума када је проглашен 
Диштрикт и 21. новембра, Дана ослобођења Кикинде у Првом светском рату – каже в. д. директор Културног центра, Марко Марковљев. – Укључили бисмо све установе културе у граду, које би приредиле програме о Кикинди – из историје, културе, уметности, да суграђани имају прилику 
да виде, подсете се или сазнају све што, можда, не знају о свом граду и људима који су живели у њему.
Међу бројним програмима и манифестацијама које Културни центар приређује током године, посебно се истиче хорски фестивал „Мелодианум“ који је, за само три године, достигао завидан интернационални углед. Најновији програм, „Кикинди с љубављу“, требало би да буде иницијална каписла и за остале културне институције да, у својој области, дају допринос очувању историје, традиције, сећању на људе који су, са истим ентузијазмом стварали и чинили дух овог града.
Трећи Међународни фестивал хорова “Мелодианум” завршен је вечерас, наступом прошлогодишњих победника – вокалног састава „Рес Миранда“ из Новог Сада. У свечаној сали Народног музеја гран-при им је уручио Марко Марковљев, директор Културног центра Кикинда, организатора Фестивала. Уз њих, наступила је и мушка вокална група „Паноница“ из Зрењанина.
Кикиндски „Мелоидианум“ настао је 2020. године, у време пандемије, као први и до данас и једини онлајн фестивал хорова у нашој земљи.
– Корона и забрана окупљања натерале су нас да будемо креативнији него иначе, тако смо добили идеју да организујемо онлајн фестивал хорова. Те године имали смо и највише учесника, педесет 
хорова се пријавило у девет категорија. Већ наредне, 2021. године, дошли смо на идеју да додамо и концертне вечери са најбољим хоровима претходног фестивала. Тако су прошле године наступили први победници, вокални ансамбл „Бревис“ из Осијека, а ове године „Рес Миранда“. Квалитет хорова који шаљу снимке наступа значајно се поправио, неки учествују већ трећи пут, неки су први пут у конкуренцији, све више се ради, улазимо у хорску нормалу – каже директор Културног центра, Марко Марковљев.
Марковљев је, на почетку вечерашњег концерта уручио гран-при за 2022. годину Дуњи Хузјан, уметничком руководиоцу женског вокалног састава „Рес Миранда“.
– Много нам значи награда јер су велики стручњаци у жирију. Иначе, највише волимо живе наступе због контакта с публиком којој, верујемо, оплемењујемо животе и зато и ово што радимо има смисао – рекла је Дуња Хузјан.
„Рес Миранда“ је, за кикиндску публику извела једну Мокрањчеву руковет, сплет војвођанских песама и шумадијско коло, специјално комповано за њих, као и народне песме из Бугарске, САД-а и Финске.
Гост „Мелодианума“ вечерас је била и мушка вокална група „Паноница“ из Зрењанина. Њихов наступ садржао је духовне композиција и аранжмане староградских и фолклорних песама, као и морнарску песму са Новог Зеланда.
– Хорска музика се реанимира, диригенти се труде да поврате певаче. Драго ми је да смо ове године успели и да наступамо. Могу да приметим да више неће бити великих хорова, сада раде, углавном, камерни хорови и тежиште је на вокалним групама – каже диригенткиња хора „Паноница“, Зорица Козловачки.
Овогодишњи програм „Мелодианума“ садржао је и два стручна предавања. Првог дана, у петак, на тему „Хорско певање – из различитих перспектива“, говорила је проф. др Антоанета Радочај Јерковић. Вечерас је проф. др Агота Виткаи Кучера одржала предавање „Глас као човеков најважнији инструмент“. У Храму Светог оца Николе синоћ је наступио хор „Преподобни Рафаило Банатски“ из Зрењанина.
Када је у питању такмичарски део, на Фестивал је стигло 40 пријава хорова из Македоније, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Хрватске и Србије. Наступе хорова оцењивао је жири који су чинили: проф. др Десанка Тракиловић, проф. др и проф. ум. Антоанета Радочај Јерковић, проф. др и др ум. Агота Виткаи Кучера, проф. др. Богдан Ђаковић, проф. др Драгана Сарајлић, мр Игор Сарајлић, доц. др Јелена Тракиловић и доц. Милица Станковић. Председница жирија била је проф. др Биљана Јеремић.
Професорка Јеремић оценила је да се, у односу на претходна два фестивала, примећује бољитак.
– Хорови су припремљенији јер се у последњих годину дана несметано ради. Имамо већи одзив квалитетних хорова, радује нас да се људи пријављују и да воде рачуна о квалитету. Према мишљењу жирија, а то је и моје лично мишљење, наш Фестивал је све бољи – рекла је проф. др Јеремић.
Одлуке о добитницима признања у свих девет категорија жири је саопштио вечерас, онлајн. Апсолутни победник трећег „Мелодианума“ знаће се сутра, у недељу, у преподневним сатима; тада ће бити објављено ко је добио гран-при Фестивала.
На тај начин биће и званично завршено овогодишње такмичење, али и програми јер је, за сутра заказан концерт Зрењанинског камерног оркестра отказан због болести дела ансамбла. Фестивал је одржан под покровитељством Града Кикинде и Покрајинског секретаријата за културу, информисање и односе са верским заједницама. Четврти „Мелодианум“ биће одржан од 7. до 10. децембра 2023. године.
Лауреати трећег Међународног фестивала хорова
Категорија мешовити хорови са више од 28 певача
– прва златна медаља: Певачко друштво „Преподобни Рафаило Банатски“ Зрењанин, диригент Сенка Милисављевић;
– друга златна медаља: Хор младих „Радојица Милосављевић – Ица“ Ниш, диригент Мила Пужић;
– трећа златна медаља: Мешовити хор Гимназије „Вук Караџић“ Лозница, диригент Дарко Несторовић.
Категорија мешовити камерни хорови
– прва златна медаља: Ансамбл српске хорске уметности „Сербица“ Сремска Митровица, диригент мр Владимир Опачић. Хор је и добитник специјалне награде за најбољу интерпретацију композиције старог мајстора;
– друга златна медаља: Мешани певски збор „Цамерата Словеница“ Сарајево, диригент Алек Исаковић који је и добитник специјалне награде за најбољег младог диригента;
– трећа златна медаља: Мешовити камерни хор Друштва Словенаца „Кредарица“ Нови Сад, диригент мр Борут Павлич;
– четврта златна медаља: Градски мешовити хор „Воx Лихнидос“ Охрид, диригент Бурим Хидри;
– сребрна медаља: Српско певачко друштво Рума, диригент Растко Павлов.
Категорија духовне хорске музике
– прва златна медаља: Певачко друштво „Преподобни Рафаило Банатски“ Зрењанин, диригент Сенка Милисављевић; такође добитници специјалне награде за најбоље извођење православне духовне музике;
– друга златна медаља: Мешани певски збор „Цамерата Словеница“ Сарајево, диригент Алек Исаковић;
– прва сребрна медаља: Женска вокална група „Мироносице“ Суботица, диригент Душица Вуцеља;
– друга сребрна медаља: Црквени хор Света Три Јерарха Крупањ, диригент Горан Андрић;
– трећа сребрна медаља: Хор Храма Светог Георгија Бежанија, Београд, диригент Ана Ивановић.
Категорија женски хорови
– прва златна медаља: Женска вокална група „Версе“ Друштва Словенаца „Кредарица“ Нови Сад, диригент мр Борут Павлич;
– друга златна медаља: Хор Средње музичке школе „Стеван Мокрањац“ Бијељина, диригент др Јелена Тракиловић;
– трећа златна медаља: Хор Педагошког факултета из Сомбора, диригенти Миона Милић и Јована милошевић;
– сребрна медаља: Хор „Ародиси“ Сремска Митровица, диригент Исидора Скуратовић.
Категорија дечијих хорова
– прва златна медаља: Дечији хор „Магични љиљани“ при Атељеу „Маестро“ Пожаревац, диригент Љиљана Ракић;
– друга златна медаља: Хор „Дунавска лира“ Костолац, диригент Марија Митић;
– сребрна медаља: Хор Основне музичке школе „Теодор Тоша Андрејевић“ Рума, диригент Исидора Скуратовић.
Категорија дечијих хорова основних школа
– прва златна медаља: Хор Основне школе „Ђура Даничић“ Нови Сад, диригент Биљана Оравец;
– друга златна медаља: Основна школа „Јован Поповић“ Нови Сад, диригент Бранислава Маревић;
– трећа златна медаља: Хор Основне школе „Славко Родић“ Бачки Јарак, диригент Нада Гвозденовић;
– четврта златна медаља: Дечији хор мултиетнички хор ООУ „Братство-јединство“ Охрид, диригент Бурим Хидри;
– бронзана медаља: Хор Основне школе „Никола Тесла“ – „Теслини славуји“, диригент Милана Бјеливук Ковач;
– похвала: Хор Основне школе „Ђорђе Крстић“ Београд, диригент Александра Павићевић.
Категорија поп-хорова
– златна медаља: Вокална скупина “ВитаНео” Равна Гора, Хрватска, диригент Жаклина Мајетић Муфић;
– сребрна медаља: Хор „Ародиси“ Сремска Митровица, диригент Исидора Скуратовић.
Категорија вокалних група
– прва златна медаља: Мушка певачка група „Паноница“ Зрењанин, диригент Зорица Козловачки;
– друга златна медаља: Мушка певачка група „Фантје“ Друштва Словенаца „Кредарица“ Нови Сад, диригент мр Борут Павлич;
– прва сребрна медаља: Вокални ансамбл „Возглас“ Ћуприја, диригент Јелена Качавенда;
– друга сребрна медаља: Хор „Искончићи“ Суботица, диригент Наталија Лукић;
– бронзана медаља: Женска вокална група „Мироносице“ Суботица, диригент Душица Вуцеља.
Категорија вокално иснтрументалних ансамбала
– златна медаља: хор Факултета педагошких наука у Јагодини, диригенти Милица Станковић и Јелена Гркић Гинић;
– сребрна медаља: Хор Геронтолошког центра Зрењанин, диригент Вања Илијев.
Кикинђани су, у четвртак, имали изузетну прилику да присуствују правој хорској свечаности. У сали Народног музеја сцену су поделили хорови: „Воx Лyцхнидос“ из Охрида, „Светозар Марковић“ из Новог Сада и њихови домаћини, „Аттендите“, хор Културног центра.
Хористи из Кикинде летос су наступили на Међународном фестивалу „Глас Охрида“, у Цркви Свете Софије, којој су и донирали новац за расвету. Тада је и договорена сарадња три хора, као и заједнички наступи, каже в. д. директор Културног центра Кикинда, Марко Марковљев.
– Ово је у правом смислу те речи сврха постојања Културног центра, да правимо велике, монументалне догађаје. Такође је и ретка прилика за кикиндску публику да присуствује квалитетном музичком програму.
Домаћини су наступили први, са репертоаром, углавном, српских композитора – Говедарице, Исидора Бајића и Драгане Величковић.
– Хорска музика је специфична, све мање имамо младих који су заинтересовани за хорско певање и тешко је окупити их и представити им ову врсту музике. Не постоји човек који пева, а да зло мисли и то је оно чиме се ми водимо у хору – каже диригенткиња хора „Аттендите“, проф. др Биљана Јеремић.
Кикиндски хор приредио је публици и посебно емотиван моменат. За, како је најављено, драге људе који више нису са нама, извели су, уз елементе кореографије, „Либер танго“, Астора Пијацоле. “Танго слободе” посветили су нашим преминулим суграђанима, Ђурђини Јеринкић и Милошу Шибулу.
Обраде народних тужбалица, италијанске ренесансне композиције и Мокрањчеве Руковети публици су представили Новосађани, чланови мешовитог хора Културно-уметничког друштва „Светозар Марковић“.
– Веома нам је важна ова сарадња. Размена искустава доприноси развоју и хориста и диригената – каже диригенткиња Сузана Лазар. – Делимо идеје и напредујемо јер музика је „жива“ ствар, и ми се развијамо с њом.
Градски мешовити хор „Воx Лyцхнидос“ из Охрида, из Северне Македоније, за наш град везују и изузетни успеси. На првом кикиндском Међународном хорском фестивалу „Мелодианум“, одржаном онлајн пре две године, у конкуренцији 50 хорова, награђени су сребром и златом у двема категоријама – мешовити хорови и духовна музика.
– Вечерас изводимо интернационални програм. Први пут смо у Кикинди и прелепо нам је. Уживамо у дружењу јер музика је живот, љубав, музика је све – каже Славе Паскали из Охрида, један од најстаријих чланова хора.
Музичко вече одржано је под покровитељством Града Кикинда, у чије име му је присуствовала заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски.
– Ова манифестација показује да је хорска музика увек представљала важну компоненту нашег културног и друштвеног живота. И вечерас уживамо у складу и лепоти сазвучја и драго ми је што је Град носилац идеје о организацији фестивала хорова јер постоји потреба да се популарише ова врста музике – рекла је Дијана Јакшић Киурски.
И као да у препуној свечаној сали Музеја није било довољно емоција, за сам крај концерта, на сцену су изашла сва три хора. У част гостију из Охрида, и на велико задовољство публике, више од стотину хориста певало две македонске народне песме – „Елено керко“ и „Лихнида“. Дириговали су проф. др Биљана Јеремић и професор Бурим Хидри.
У дворишту Културног центра Кикинда, у петак, 21. октобра, одржаће се „Палачинка фест“. Организатори такмичења су Удружење жена „Слога“ из Кикинде и Културни центар. Слане и слатке палачинке ће, за дегустацију и оцењивање, бити сервиране од 15 до 17 сати.
