Prema pisanju Dnevnika, muškarac iz Kikinde, M. O. (35), sumnjiči se da je 7. avgusta 2024. godine na novosadskoj plaži „Oficirac“ neprimereno dodirivao maloletnog dečaka, saznaje naš portal iz objavljenog teksta.
Kako se navodi, slučaj je prijavljen novosadskoj policiji od strane oca oštećenog dečaka, nakon čega je osumnjičeni ubrzo uhapšen. Protiv njega se vodi sudski postupak pred Osnovnim sudom u Novom Sadu, a javnost je isključena iz dela procesa.
Sud je produžio meru zabrane približavanja i komunikacije osumnjičenom, koja može trajati do 8. maja 2026. godine, a naredno ročište zakazano je za 12. mart ove godine.
Prema izveštaju, maloletnik je tog dana bio na plaži kada mu je prišao nepoznati muškarac, počeo da razgovara i, kako se sumnja, doticao ga po zadnjici i genitalijama. Dečak je uspeo da pobegne i odmah sve prijavi ocu.
Policija je brzo intervenisala, pronašla i privela osumnjičenog. On je negirao da je počinio krivično delo nedozvoljene polne radnje.
Policija u Beogradu uhapsila je dvojicu muškaraca zbog sumnje da su u saizvršilaštvu počinili pokušaj ubistva u Lazarevcu. Jedan od njih je tridesetdvogodišnji D. A. iz Kikinde.
Kako se sumnja, J. K. (23) iz okoline Novog Sada je sinoć oko 23.25 časova nožem ubo u stomak 48-godišnjeg muškarca. Nakon napada, on je zajedno sa Kikinđaninom pobegao automobilom.
Žrtva je zbrinuta na VMA, gde su mu konstatovane teške telesne povrede. Brzom akcijom policije, obojica su uhapšena, a kod J. K. je pronađen i nož kojim je, kako se sumnja, izvršen napad.
J. K. se tereti za krivično delo pokušaja ubistva, dok se D. A. iz Kikinde sumnjiči da je ovo delo izvršio u saizvršilaštvu, odnosno kao saučesnik.
Obojici je određeno zadržavanje do 48 časova i uz krivičnu prijavu biće privedeni Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.
Optužnica koju je Više javno tužilaštvo u Zrenjaninu podiglo protiv okrivljenog N. M. (72) iz Kikinde, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, potvrđena je pravosnažnim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu, prenosi zrenjaninski.rs.
Optužnicom se ovom vremešnom Kikinđaninu stavlja na teret da je 22. septembra ove godine, u Kikindi, u kući u kojoj živi, neovlašćeno radi prodaje držao različite vrste opojnih droga.
Kod njega je pronađeno više od kilogram kanabisa, oko 800 grama amfetamina i manja količina kokaina.
Na Izbornoj skupštini Srpske akademije nauka i umetnosti izabrano je 17 novih redovnih članova. Među njima je i Kikinđanin, doktor istorije umetnosti, Dragan Vojvodić. Takođe su izabrana i 22 nova dopisna člana i pet kandidata za inostrane članove. Ovaj naš nekadašnji sugrađanin se putem tajnog glasanja u sedištu SANU, našao među 17 odabranih redovnih članova, u konkurenciji 55 kandidata.
Dragan Vojvodić (1959) je istoričar umetnosti i redovni profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu. U statusu dopisnog člana SANU bio je od 2018, a od prošlog četvrtka je dobio i najvišu titulu -status redovnog člana ove ugledne institucije.
– Činjenica da u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, kao krovnoj nacionalnoj stvaralačkoj insituciji, postoje dva stepena članstva, odnosno dopisni i redovni članovi, ukazuje na kretanje u njoj kao izraz stalnog pregnuća i napredovanja u naučnoj i umetničkoj delatnosti – kaže Vojvodić i dodaje: – Zato izbor za njenog redovnog člana doživljavam ne samo kao veliku čast, nego i priziv da nastavim s tim kretanjem u svom naučnom radu.
Vojvodić je osnovno i srednje obrazovanje stekao u našem gradu. U Beograd su ga odvele studije, a u našem glavnom gradu je nastavio karijeru, kao i postdiplomsko usavršavanje.
–Pošto sam rođen i odrastao u Kikindi, uvek se s ponosom setim da je vrata Akademije otvorio i među njene članove ušao još pre Drugog svetskog rata, jedan Kikinđanin, vizantolog Filaret Granić, i to u oblasti istorijskih nauka, kojima i moj rad pripada.
Kad je reč o dolascima naš grad, akademik Vojvodić konstatuje:
– Svoj rodni grad, u kojem živi moja sestra, mnogi rođaci i dragi prijatelji, nažalost, retko stignem da posetim, ali uspomene, iskustva i narav s kojima sam pošao iz njega, uvek me prate i čine neizbrisiv deo mog identiteta.
Vojvodić je svojevremeno bio član Komisije za istoriju vizantijske umetnosti pri Međunarodnom udruženju vizantijskih studija, potom upravnik Instituta za istoriju umetnosti u Beogradu. Objavio je mnoštvo stručnih i naučnih radova, a vrlo je popularna i njegova knjiga „Vizantijsko nasleđe“ koju je izdao Službeni glasnik.
Dragan Vojvodić- Foto (Privatna arhiva)
Veliki je poznavalac i proučavalac srpske sakralne umetnosti i srednjovekovnog kulturnog nasleđa, naročito na Kosovu i Metohiji i njegov naučni i javni rad prepoznat je od institucija kao delo visoke naučne vrednosti. Bio je svojevremeno i urednik časopisa za srednjovekovnu umetnost „Zograf“, kao i vršilac mnogih drugih istaknutih naučnih funkcija.
Na istoj sednici na kojoj je Kikinđanin Dragan Vojvodić proglašen redovnim članom Srpske akademije nauka i umetnosti, među dopisnim članovima našla su se i neka od poznatih imena kulturnog, naučnog i javnog života naše zemlje – Vida Ognjenović, Drago Kekanović, Želimir Žilnik…
Jedan Kikinđanin nedavno je poslao dopis PIO fondu u kome je naveo da nikada nije bio u radnom odnosu, ali je godinama uplaćivao doprinose za PIO u Jugoslaviji.
On je naveo da je uplaćivao doprinose po osnovu svog bavljenja košarkom u saveznom rangu, tačnije Prvoj i Drugoj ligi. Iz PIO Fonda su mu odgovorili da je moguće utvrditi podatke o stažu penzionog osiguranja i svojstvu osiguranika podnošenjem zahteva nadležnoj filijali Fonda PIO prema mestu prebivališta.
Osim toga, potrebno je priložiti određene zvanične dokaze, uključujući javne isprave koje potvrđuju bavljenje sportom u određenom periodu, potvrdu o rangu kluba u vreme kada je sportista bio član, kao i dokaz o školovanju u tom periodu. Ovaj slučaj ukazuje na važnost precizne evidencije uplata za PIO doprinose, kao i na mogućnost utvrđivanja osiguranja i staža čak i u situacijama kada osoba nikada nije bila u radnom odnosu.
Iz PIO Fonda su istakli da svojstvo osiguranika po osnovu bavljenja sportom može da se prizna sportisti koji je bio član sportskog kluba koji se takmičio u saveznom rangu ili u sportovima u kojima se takmiče pojedinci. Ovo pokazuje da postoji mogućnost priznavanja osiguranja i staža za sportiste koji su se takmičili na određenom nivou, čak i ako nisu imali standardan radni odnos.
Iz PIO Fonda su naveli da je neophodno priložiti određene dokaze kako bi se utvrdilo svojstvo osiguranika sportiste, uključujući javne isprave koje potvrđuju bavljenje sportom u određenom periodu, potvrdu o rangu kluba u vreme kada je sportista bio član, kao i dokaz o školovanju u tom periodu. Ovo ukazuje na važnost dokumentovanja aktivnosti i angažmana u sportu kako bi se utvrdilo pravo na penziono osiguranje, čak i u slučajevima kada osoba nije imala klasičan radni odnos.
Na 41. Balkanskoj matematičkoj olimpijadi za učenike do 19 godina, koja se održava u Varni u Bugarskoj, svih šest učenika iz tima Srbije su osvojili po medalju i to bronzanu.
Ekipu Srbije činili su učenici Matematičke gimnazije u Beogradu Novak Despotović, Stevan Radivojević, Gvozden Lapčević, Vladimir Branković i Stefan Šebez, kao i Strahinja Svrzić, učenik Gimnazije „Svetozar Marković” u Nišu.
Na takmičenju je učestvovalo 132 takmičara iz 22 zemlje sveta, od kojih je 10 balkanskih, koje učestvuju u zvaničnoj konkurenciji takmičenja , i 12 gostujućih zemalja. Pobednik takmičenja je ekipa Turske, čiji su učenici osvojili po 3 zlatne i srebrne medalje.
Rezultati koji su postignuti plod su dugogodišnjeg rada i zalaganja, kako samih učenika, tako i njihovih profesora.
Kao i ranijih godina, ovogodišnji ciklus matematičkih takmičenja, na osnovu kojih je i izabran ovaj tim, organizovalo je Društvo matematičara Srbije, uz podršku Ministarstva prosvete Republike Srbije.
Mladi matematički genije bio je gost Kikindskog portala gde je pričao o uspesima na takmičenjima, školovanju u Matematičkoj gimnaziji u Beogradu i planovima za budućnost.
