Grejna sezona i zvanično će biti završena 15. aprila. Stekli su se vremenski uslovi za to, a to je i preporuka udruženja toplana. Kako navodi v.d. direktora JP „Toplana“ Dušan Marjanović pratiće se dnevne temperatura, a postupaće se u skladu sa gradskom odlukom.
-Ukoliko se desi da do 10. maja temperatura bude niža od 12 stepeni u 21 sat tri dana uzastopno, sistem će ponovo biti pokrenut. Od 16. aprila neće biti grejanja u jutarnjim i večernjim satima – kaže Marjanović.
Od 15. aprila, pa sve do kraja grejne sezone 2025/2026. evidentirana je 21 havarija.
-To je iznad proseka koji smo imali poslednjih nekoliko godina. Na vrelovodu su bile dve havarije, u oktobru i januaru, i to u ulici Braće Tatić ispred brojeva 1 i 2. One su iziskivale da se grejanje isključi svim korisnicima u centru i to je problem koji ćemo rešavati. Svi ostali kvarovi desili su se na pojedinačnim priključcima, a najviše ih je bilo na Mikronaselju ispod stanova. Cevi su ispod stanova u prizemlju i slične havarije očekujem i u narednim godinama s obzirom na to da su unutrašnje instalacije u stanovima sve starije – precizirao je naš sagovornik.
Nakon potpunog gašenja kotlova će započeti remonti. U toku je izrada plana šta će biti urađeno u ovoj godini.
-Najpre ćemo rešavati probleme koji su se pojavili tokom ovogodišnje grejne sezone na lokacijama gde je bilo havarija i gde je potrebno zameniti cevovod. U skladu sa subvencijama koje su planirane za „Toplanu“ u gradskom budžetu, očekujem da ove godine započnemo projekat proširenja cevovodne mreže u Dositejevoj ulici. Ovo ulaganje je kapitalno i podrazumeva radove od početka Dositejeve ulice do zgrade u kojoj RFZO i Fond PIO odnosno Filijale NSZ. Potrebno je postaviti cevi i priključiti nove korisnike daljinskog grejanja – podseća Marjanović.
Uskršnji praznici u Novim Kozarcima ove godine protekli su u duhu zajedništva, radosti i duboke emocije, uz brojne aktivnosti koje su okupile veliki broj meštana, posebno najmlađih. Centralno mesto u obeležavanju praznika imale su igre, druženje i humanitarne akcije, ali i sećanje na čoveka koji je ostavio neizbrisiv trag u svom mestu.
Praznični program započet je u nedelju tradicionalnom tucanijadom u organizaciji Crkvene opštine Novi Kozarci. Kako je istakao Marko Čavka, okupio se veliki broj dece.
-Više od dvadesetoro dece učestvovalo je u ovom veselom nadmetanju, koje je proteklo u vedroj atmosferi i duhu praznika.
Posebnu pažnju izazvao je turnir u basketu „3 na 3“, koji je ove godine imao memorijalni i humanitarni karakter. Posvećen Milanu Lukaču, turnir je okupio čak 15 ekipa, a kako je naglasio jedan od organizatora, Vojin Lukač, cilj je bio da se očuva uspomena na čoveka koji je svojom vedrinom i dobrotom obeležio život zajednice.
-Pobedu je odnela ekipa „Bife 67“, drugo mesto pripalo je ekipi „Maja Berović“, dok su treći bili „Kiklopi“. Najprecizniji u šutiranju trojki bio je Dario Fodor. Prikupljena sredstva od kotizacija i prodaje pića namenjena su u humanitarne svrhe – naveo je Lukač.
Inače, Milan Lukač je bio novokozarčanin koga su svi znali po osmehu, duhovitosti i velikom srcu. Voleo je porodicu, prijatelje i jednostavne radosti – razgovore uz kafu i piće i igru basketa na ulici. Preminuo je u 52. godini života, ostavivši iza sebe malog sina. Njegov prerani odlazak ostavio je prazninu, ali i duboku ljubav koja se i dalje oseća u svakom okupljanju na basketu na ulicama Novih Kozarca.
U ponedeljak je održana i prva Uskršnja olimpijada za decu, koja je privukla veliki broj učesnika. Mališani su se takmičili u raznovrsnim disciplinama – od trke u džakovima i nošenja jaja u kašici, do bacanja „kamena s ramena“ i fudbalskog turnira. U fudbalu je prvo mesto osvojio FK „Polet“ iz Nakova, drugo FK „Kozara BVS“, a treće FK „Sloboda“ iz Novih Kozaraca. Za najboljeg igrača proglašen je Mateja Mileusnić, dok je titulu najboljeg golmana poneo Mirko Vasković.
-Zahvaljujemo se svima koji su nam pomogli da organizujemo ovaj lep i ispunjen uskršnji vikend u Novim Kozarcima. Želeli smo, a mislim i uspeli, da pokažemo da čuvamo sećanje na naše i da imamo široko srce – rekao je Čavka.
Zbog planiranih radova na elektromreži, u sredu, bez struje će u Kikindi od 10.30 do 11.30 časova ostati potrošači u ulicama: Milivoja Jugina, Jovana Radaka, Jovana Stojkova, Veliki Bedem i Topolski put.
Nadležni napominju da, ukoliko radovi budu završeni ranije, napajanje može biti uspostavljeno i pre planiranog vremena, kao i da se u slučaju loših vremenskih uslova radovi mogu odložiti.
U dvorištu Srednje stručne škole „Miloš Crnjanski“ već godinama živi jedan neobičan „stanovnik“ – mačka koju svi znaju pod imenom Crnjanski. Iako formalno nije deo nastavnog kadra, ova crna lepotica postala je nešto mnogo više – prava školska maskota i tihi svedok svakodnevice učenika.
Kako priča Minja Balint, učenica druge godine smera arhitektonski tehničar, ime je nastalo spontano, ali sasvim logično.
– Naš razredni starešina Vanja Tomašev se dosetio imena. Mačka je crne boje, a škola nosi ime Miloša Crnjanskog, pa je to nekako bilo savršeno. To je mačka, ali u ulozi mačora – kroz osmeh objašnjava Minja.
Iako niko sa sigurnošću ne zna kada se tačno pojavila, jedno je izvesno – Crnjanski je tu već godinama.
– Kad sam ja došla u prvi razred, ona me je već „dočekala“. Sada sam druga godina i ona je svakog dana tu. Sigurno je već tri-četiri godine u školi – kaže učenica.
Njeno prisustvo učenici su brzo prihvatili, a vremenom su je i zavoleli. Iako nije preterano naklonjena maženju i uglavnom „gleda svoja posla“, Crnjanski zna kada je vreme za druženje.
– Najčešće nam prilazi za vreme velikog odmora, kad želi da joj damo nešto da jede – priča Minja.
Dane provodi u školskom dvorištu, ne napuštajući svoj „teren“. Retko ulazi unutra, i to uglavnom na poziv učenika. Jedan takav trenutak ostao je posebno upamćen.
– Uneli smo je jednom na novogodišnju radionicu. Svi su je mazili, hranili, pravili smo joj mašnice… bilo je baš lepo – priseća se Minja.
Briga o ovoj neobičnoj „učenici“ podeljena je među svima. Nema jednog zaduženog, ali zato ima mnogo dobrih namera.
– Ponekad joj dajemo granule, a često delimo sa njom i užinu – dodaje ona.
Vremenom, Crnjanski je postao više od slučajnog gosta – danas je, kako učenici kažu, i nezvanično maskota škole. Njeno prisustvo unosi posebnu toplinu u školske dane i podseća na važnost brige i empatije.
– Meni je jako draga jer je stalno tu. Obraduje me kad je vidim. Drago mi je što su je svi prihvatili – iskreno kaže Minja.
Sudeći po svemu, Crnjanski će još dugo ostati deo školskog života, tihi saputnik generacija koje dolaze. Jer, ne uče se sve lekcije iz udžbenika – neke se nauče upravo u školskom dvorištu, uz jednu crnu mačku koja je pronašla svoj dom.
Ekonomsko-trgovinska škola obeležiće Dan škole u petak, bogatim i raznovrsnim programom koji spaja humanost, obrazovanje i sport. U okviru obeležavanja, biće nastavljene humanitarne aktivnosti započete koncertom „Svi za jednu mamu“. Ovog puta, prikupljena sredstva namenjena su Hani Dokić, za nabavku neophodnih kolica. Program će biti održan u dvorištu OŠ „Vuk Karadžić“ od 11.30 do 14.15 časova.
-Učenici obrazovnih profila konobara i kuvara pripremaće kolače, limunadu i zdravu hranu, koja će se prodavati, a sav prihod biće usmeren za pomoć Hani. Humanitarni deo programa biće upotpunjen sportskim sadržajem – turnirom u fudbalu, u kojem će učenici igrati međusobno, dok će pobednička ekipa odmeriti snage sa timom profesora. Profesorski tim činiće nastavnici iz OŠ „Vuk Karadžić“, Gimnazije „Dušan Vasiljev“ i ETŠ – saznajemo od direktora ekonomsko – trgovinske škole, Roberta Vunjaka.
Istog dana, u jutarnjim časovima, od 9 sati, u prostorijama škole u Ulici vojvode Putnika 2, biće organizovana i debata za srednjoškolce, na kojoj učestvuju učenici ETŠ i Tehničke škole. Tema debate biće razvoj kritičkog mišljenja, kulture dijaloga i javnog nastupa, kroz aktuelna pitanja poput značaja formalnog i neformalnog obrazovanja, granica slobode govora i uticaja veštačke inteligencije na savremenog čoveka.
Organizatori pozivaju sve sugrađane da se pridruže i podrže ovu manifestaciju, koja osim proslave Dana škole nosi i snažnu poruku solidarnosti i zajedništva.
Na području Policijske uprave u Kikindi za dane vikenda i praznika dogodile su se tri saobraćajne u kojima je nastala ukupna materijalna šteta u iznosu od 205.000 dinara.
Saobraćajna nezgoda se dogodile zbog radnje vozilom i nepostupanja po saobraćajnom znaku.
Zbog učinjenih saobraćajnih prekršaja ukupno je sankcionisan 991 učesnik u saobraćaju. Istovremeno, iz saobraćaja su zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci isključena 32 vozača, od kojih je sedam vozača zadržano u trajanju do 12 časova, jer je izmerena količina alkohola u organizmu prelazila granicu od 1,20 promila odnosno imali su nedozvoljene psihoaktivne supstance.
Takođe, otkrivena su 54 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 770 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila i 136 ostalih prekršaja.
Tokom prethodna četiri dana vaskršnjih praznika na putevima u Republici Srbiji dogodilo se 265 saobraćajnih nezgoda u kojima je poginulo pet, a povređeno 135 lica. Na području Policijske uprave u Kikindi dogodile su se tri saobraćajne nezgode u kojima nije bilo povređenih lica.
Juče je počela sedmodnevna međunarodna akcija pojačane kontrole brzine vozila, koja se sprovodi istovremeno u 34 države iz evropske mreže saobraćajnih policija. Tokom akcije koriste se svi raspoloživi uređaji i vozila – radari, presretači, kamere za video nadzor, automatsku detekciju prekršaja i merenje prosečne brzine na autoputevima.
Iz MUP-a apeluju na vozače da poštujtu ograničenje brzine, prilagode vožnju uslovima na putu i da ne zaborave da neprilagođena i nepropisna brzina najčešće doprinose nastanku saobraćajnih nezgoda sa najtežim posledicama.
Imajući u vidu da se danas očekuje povećan intenzitet saobraćaja zbog završetka vaskršnjeg praznika, tako da u policiji ističu da vozači budu strpljivi, da izbegavaju rizična ponašanja, nepropisna preticanja i neprilagođenu vožnju. Akcenat je i na tome da se deca propisno prevoze decu, uz obavezno korišćenje zaštitnog pojasa, bezbednosnog podmetača ili sedišta, u zavisnosti od visine i uzrasta deteta.
Na predlog Dragana Ristića, dugogodišnjeg fotoreportera nekadašnje „Komune”, Istorijski arhiv Kikinda pristupio je digitalizaciji negativa foto-dokumentacije ovog lista, koju je Ristić prilježno sačuvao.
S obzirom da se radi o zahtevnom i minucioznom projektu, Arhiv je aplicirao i dobio sredstva od Ministarstva kulture Republike Srbije, tako da je već realizovan prvi deo ovog obimnog projekta.
– Za sada je obrađeno i digitalizovano oko 1.200 fotografija koje u najvećoj meri prikazuju vreme s kraja osamdesetih i početka devedesetih godina dvadesetog veka, kaže v. d. direktora Istorijskog arhiva Katarina Kovačević Janković.
Otvaranje vrtića u Sajanu
– Mogu se videti različite oblasti delovanja ljudi našeg kraja. Ujedno, to je i presek društvenog stanja onog vremena. Ova digitalizacija negativa je dragocen istorijski izvor i predstavlja uvid u političku, privrednu, kulturnu i sportsku istoriju Kikinde poslednjih godina 20 veka- navodi naša sagovornica, dodajući da su dosad presnimljene i postavljene na internet stranicu Arhiva neke od najupečatljivijih fotografija, a prevashodni cilj ovog poduhvata je istorijsko-dokumentarni.
Smotra akcijaša 1989. godine
– U realizaciji ovog projekta imamo i svesrdnu podršku Grada i verujem da će ovo biti zanimljivo mnogim našim sugrađanima, a pogotovo starijim meštanima. Tu se, recimo, mogu videti Zborovi samoupravljača i druge danas zaboravljene društvene aktivnosti koje su imali ljudi onog vremena. Zanimljivo je bilo prepoznati ljude na slikama. Neke aktere smo lako prepoznali na fotografijama, dok su neki za sada ostali anonimni, pa svi koji se eventualno prepoznaju, mogu slobodno da nam se jave, kako bismo imali što obuhvatniju dokumentaciju. „Komuna” je bila i ostala prepoznatljiv brend našeg grada.
Izlazila je u kontinuitetu od 1962. skoro 40 godina i ovo je odličan istorijski osvrt na vremena koja su za nama. Ovako značajna fototeka, nije samo dragocena za naš Arhiv, nego i za širu zajednicu. Za sada je deo digitalizovanog materijala objavljen na našem sajtu- kaže Kovačević Janković dodajući da je u narednim koracima predviđeno da se nastavi sa digitalizacijom i novijeg perioda. Arhiv je već aplicirao kod Ministarstva za nastavak projekta, pa se uskoro očekuje pozitivan odgovor i nastavak digitalizacije. Kad se to bude dogodilo, moguća je, navodi direktorka Arhiva, i fizička postavka najupečatljivijih fotografija.
JOŠ 50.000 FOTOGRAFIJA
Uvidom u sajt Arhiva, uviđamo da su fotografije pregledne, složene po različitim oblastima ljudskog delovanja i lako pretražive.
– Naš prevashodni cilj je bio da ono što prikažemo bude što objektivniji presek ondašnjeg života našeg grada- zaključuje Katarina Kovačević Janković.
Inicijator ovog projekta i dugogodišnji fotoreporter „Komune”, Dragan Ristić, seća se i pojedinih okolnosti koje su obeležile vreme obuhvaćeno digitalizacijom.
– Ovaj projekat se odnosi na period od 1988. do 2002. i obuhvata vreme kad sam bio fotoreporter „Komune”. Sačuvao sam bogatu zbirku negativa i poželeo sam da to podelim s javnošću. Zahvalan sam Vladimiru Sretenoviću koji je presnimavao negative koje sam ustupio, a posebno Istorijskom arhivu koji je imao sluha za ovu moju inicijativu- ističe Ristić, konstatujući da je ukupan broj negativa koji još čekaju na digitalizaciju blizu 1.500. Svaki sa po 36 snimaka, daje ukupno brojku veću od 50.000 fotografija, ali, uveren je Ristić, da će Ministarstvo kulture, s obzirom na to da je prvi deo ovog obimnog posla urađen vrlo profesionalno, i ovog puta izaći u susret, kako bi nastavili sa ovim značajnim projektom.
Štrajk u „Trikotaži”
POŽAR UNIŠTIO DEO SLIKA
– Inače, kad se setim tog vremena, moj prethodnik u „Komuni“ Hrvoje Radovanović je takođe imao veoma bogatu fototeku. U tadašnjoj staroj zgradi „Komune” nisu postojali uslovi za čuvanje negativa, pa je dokumentacija čuvana kod Radovanovića u stanu. Jednom prilikom je izbio požar kod njega i skoro celokupna njegova fototeka, ali i deo moje je izgorela. Srećom, kasnije, u novoj zgradi redakcije bili su dobri uslovi za čuvanje. To je već bila 1988. godina i ta godina je prva obuhvaćena ovom digitalizacijom- kaže Ristić.
Hram Svetog cara Lazara postao je bogatiji za čestice moštiju Svetog kneza Lazara i prepodobne Jelene Florovske. Kako ističe sveštenik Srđan Vučanović neizmeran je značaj svetih ostataka za samu crkvu, vernike Nakovo, Kikindu, pa i Banat.
-Mnoge crkve ne mogu da se pohvale da u svom hram, uz blagoslov Božiji i vernog naroda, imaju mošti svetaca. Posebno jer se radi o moštima svetitelja kojem je hram i posvećen. Doneo ih je arhijerejski namesnik protojerej Boban Petrović, starešina Hrama Svetih Kozme i Damjana.
Otac Srđan Vučanović očekuje da će se, od sada, u crkvi sakupljati svi hrišćani jer mošti ostaju u nakovačkoj crkvi.
-U nedelju, kada su mošti stigle, kroz crkvu je prošlo oko 400 ljudi i to ne samo iz Nakova i Kikinde, nego i iz okolnih mesta. Čitali smo i čitaćemo i ubuduće molitvu za zdravlje, molitve za nerotkinje da zatrudne, kao i za one u kolicima da prohodaju, molićemo se nad moštima i celivati ih – napomenuo je naš sagovornik.
Mošti se nalaze u ćivotu, u oltaru i iznosiće se u središnji deo hrama tokom ili pred kraj službe da bi vernici koji dođu mogli da pomole nad njima. Mošti se mogu celivati i nad njima može da se pročita molitva kada je služba u crkvi.
-Za mene je, kao sveštenika i starešinu hrama, najveća radost kada vidim punu crkvu. Radost kada su stigle mošti i tokom Litije oko hrama ne može da se meri ni sa čim – zaključio je otac Srđan.
Služba u crkvi Svetog cara Lazara je svake nedelje od 9 časova, kao i svake subote, van posta, a sredom je akatist Svetom Nektariju. U hramu u Nakovu potrebno je završiti freskopisanje, u oltaru je neophodno postaviti klupe, a želja je i da se do kraja leta postavi staza od behatona oko crkve, kao i da se oko svetinje postavi nova gvozdena ograda.
Čestice moštiju Svetog kneza Lazara služe za duhovno ukrepljenje, molitveno poštovanje, celivanje i blagoslov vernicima. One predstavljaju fizičku prisutnost svetitelja i čuvaju kult kosovskog mučenika, podsećaju na odanost veri i otadžbini, te imaju apotropejsku (zaštitničku) ulogu u pravoslavnoj tradiciji.
Hrišćani veruju da su se kod moštiju prepodobne Jelene Florovske događala mnoga isceljenja.
