Грејна сезона и званично ће бити завршена 15. априла. Стекли су се временски услови за то, а то је и препорука удружења топлана. Како наводи в.д. директора ЈП „Топлана“ Душан Марјановић пратиће се дневне температура, а поступаће се у складу са градском одлуком.
-Уколико се деси да до 10. маја температура буде нижа од 12 степени у 21 сат три дана узастопно, систем ће поново бити покренут. Од 16. априла неће бити грејања у јутарњим и вечерњим сатима – каже Марјановић.
Од 15. априла, па све до краја грејне сезоне 2025/2026. евидентирана је 21 хаварија.
-То је изнад просека који смо имали последњих неколико година. На вреловоду су биле две хаварије, у октобру и јануару, и то у улици Браће Татић испред бројева 1 и 2. Оне су изискивале да се грејање искључи свим корисницима у центру и то је проблем који ћемо решавати. Сви остали кварови десили су се на појединачним прикључцима, а највише их је било на Микронасељу испод станова. Цеви су испод станова у приземљу и сличне хаварије очекујем и у наредним годинама с обзиром на то да су унутрашње инсталације у становима све старије – прецизирао је наш саговорник.
Након потпуног гашења котлова ће започети ремонти. У току је израда плана шта ће бити урађено у овој години.
-Најпре ћемо решавати проблеме који су се појавили током овогодишње грејне сезоне на локацијама где је било хаварија и где је потребно заменити цевовод. У складу са субвенцијама које су планиране за „Топлану“ у градском буџету, очекујем да ове године започнемо пројекат проширења цевоводне мреже у Доситејевој улици. Ово улагање је капитално и подразумева радове од почетка Доситејеве улице до зграде у којој РФЗО и Фонд ПИО односно Филијале НСЗ. Потребно је поставити цеви и прикључити нове кориснике даљинског грејања – подсећа Марјановић.
Ускршњи празници у Новим Козарцима ове године протекли су у духу заједништва, радости и дубоке емоције, уз бројне активности које су окупиле велики број мештана, посебно најмлађих. Централно место у обележавању празника имале су игре, дружење и хуманитарне акције, али и сећање на човека који је оставио неизбрисив траг у свом месту.
Празнични програм започет је у недељу традиционалном туцанијадом у организацији Црквене општине Нови Козарци. Како је истакао Марко Чавка, окупио се велики број деце.
-Више од двадесеторо деце учествовало је у овом веселом надметању, које је протекло у ведрој атмосфери и духу празника.
Посебну пажњу изазвао је турнир у баскету „3 на 3“, који је ове године имао меморијални и хуманитарни карактер. Посвећен Милану Лукачу, турнир је окупио чак 15 екипа, а како је нагласио један од организатора, Војин Лукач, циљ је био да се очува успомена на човека који је својом ведрином и добротом обележио живот заједнице.
-Победу је однела екипа „Бифе 67“, друго место припало је екипи „Маја Беровић“, док су трећи били „Киклопи“. Најпрецизнији у шутирању тројки био је Дарио Фодор. Прикупљена средства од котизација и продаје пића намењена су у хуманитарне сврхе – навео је Лукач.
Иначе, Милан Лукач је био новокозарчанин кога су сви знали по осмеху, духовитости и великом срцу. Волео је породицу, пријатеље и једноставне радости – разговоре уз кафу и пиће и игру баскета на улици. Преминуо је у 52. години живота, оставивши иза себе малог сина. Његов прерани одлазак оставио је празнину, али и дубоку љубав која се и даље осећа у сваком окупљању на баскету на улицама Нових Козарца.
У понедељак је одржана и прва Ускршња олимпијада за децу, која је привукла велики број учесника. Малишани су се такмичили у разноврсним дисциплинама – од трке у џаковима и ношења јаја у кашици, до бацања „камена с рамена“ и фудбалског турнира. У фудбалу је прво место освојио ФК „Полет“ из Накова, друго ФК „Козара БВС“, а треће ФК „Слобода“ из Нових Козараца. За најбољег играча проглашен је Матеја Милеуснић, док је титулу најбољег голмана понео Мирко Васковић.
-Захваљујемо се свима који су нам помогли да организујемо овај леп и испуњен ускршњи викенд у Новим Козарцима. Желели смо, а мислим и успели, да покажемо да чувамо сећање на наше и да имамо широко срце – рекао је Чавка.
Због планираних радова на електромрежи, у среду, без струје ће у Кикинди од 10.30 до 11.30 часова остати потрошачи у улицама: Миливоја Југина, Јована Радака, Јована Стојкова, Велики Бедем и Тополски пут.
Надлежни напомињу да, уколико радови буду завршени раније, напајање може бити успостављено и пре планираног времена, као и да се у случају лоших временских услова радови могу одложити.
У дворишту Средње стручне школе „Милош Црњански“ већ годинама живи један необичан „становник“ – мачка коју сви знају под именом Црњански. Иако формално није део наставног кадра, ова црна лепотица постала је нешто много више – права школска маскота и тихи сведок свакодневице ученика.
Како прича Миња Балинт, ученица друге године смера архитектонски техничар, име је настало спонтано, али сасвим логично.
– Наш разредни старешина Вања Томашев се досетио имена. Мачка је црне боје, а школа носи име Милоша Црњанског, па је то некако било савршено. То је мачка, али у улози мачора – кроз осмех објашњава Миња.
Иако нико са сигурношћу не зна када се тачно појавила, једно је извесно – Црњански је ту већ годинама.
– Кад сам ја дошла у први разред, она ме је већ „дочекала“. Сада сам друга година и она је сваког дана ту. Сигурно је већ три-четири године у школи – каже ученица.
Њено присуство ученици су брзо прихватили, а временом су је и заволели. Иако није претерано наклоњена мажењу и углавном „гледа своја посла“, Црњански зна када је време за дружење.
– Најчешће нам прилази за време великог одмора, кад жели да јој дамо нешто да једе – прича Миња.
Дане проводи у школском дворишту, не напуштајући свој „терен“. Ретко улази унутра, и то углавном на позив ученика. Један такав тренутак остао је посебно упамћен.
– Унели смо је једном на новогодишњу радионицу. Сви су је мазили, хранили, правили смо јој машнице… било је баш лепо – присећа се Миња.
Брига о овој необичној „ученици“ подељена је међу свима. Нема једног задуженог, али зато има много добрих намера.
– Понекад јој дајемо грануле, а често делимо са њом и ужину – додаје она.
Временом, Црњански је постао више од случајног госта – данас је, како ученици кажу, и незванично маскота школе. Њено присуство уноси посебну топлину у школске дане и подсећа на важност бриге и емпатије.
– Мени је јако драга јер је стално ту. Обрадује ме кад је видим. Драго ми је што су је сви прихватили – искрено каже Миња.
Судећи по свему, Црњански ће још дуго остати део школског живота, тихи сапутник генерација које долазе. Јер, не уче се све лекције из уџбеника – неке се науче управо у школском дворишту, уз једну црну мачку која је пронашла свој дом.
Економско-трговинска школа обележиће Дан школе у петак, богатим и разноврсним програмом који спаја хуманост, образовање и спорт. У оквиру обележавања, биће настављене хуманитарне активности започете концертом „Сви за једну маму“. Овог пута, прикупљена средства намењена су Хани Докић, за набавку неопходних колица. Програм ће бити одржан у дворишту ОШ „Вук Караџић“ од 11.30 до 14.15 часова.
-Ученици образовних профила конобара и кувара припремаће колаче, лимунаду и здраву храну, која ће се продавати, а сав приход биће усмерен за помоћ Хани. Хуманитарни део програма биће употпуњен спортским садржајем – турниром у фудбалу, у којем ће ученици играти међусобно, док ће победничка екипа одмерити снаге са тимом професора. Професорски тим чиниће наставници из ОШ „Вук Караџић“, Гимназије „Душан Васиљев“ и ЕТШ – сазнајемо од директора економско – трговинске школе, Роберта Вуњака.
Истог дана, у јутарњим часовима, од 9 сати, у просторијама школе у Улици војводе Путника 2, биће организована и дебата за средњошколце, на којој учествују ученици ЕТШ и Техничке школе. Тема дебате биће развој критичког мишљења, културе дијалога и јавног наступа, кроз актуелна питања попут значаја формалног и неформалног образовања, граница слободе говора и утицаја вештачке интелигенције на савременог човека.
Организатори позивају све суграђане да се придруже и подрже ову манифестацију, која осим прославе Дана школе носи и снажну поруку солидарности и заједништва.
На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда и празника догодиле су се три саобраћајне у којима је настала укупна материјална штета у износу од 205.000 динара.
Саобраћајна незгода се догодиле због радње возилом и непоступања по саобраћајном знаку.
Због учињених саобраћајних прекршаја укупно је санкционисан 991 учесник у саобраћају. Истовремено, из саобраћаја су због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључена 32 возача, од којих је седам возача задржано у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила односно имали су недозвољене психоактивне супстанце.
Такође, откривена су 54 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 770 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 136 осталих прекршаја.
Током претходна четири дана васкршњих празника на путевима у Републици Србији догодилo се 265 саобраћајних незгода у којима је погинуло пет, а повређено 135 лицa. На подручју Полицијске управе у Кикинди догодиле су се три саобраћајне незгоде у којима није било повређених лица.
Јуче је почела седмодневна међународна акција појачане контроле брзине возила, која се спроводи истовремено у 34 државе из европске мреже саобраћајних полиција. Током акције користе се сви расположиви уређаји и возила – радари, пресретачи, камере за видео надзор, аутоматску детекцију прекршаја и мерење просечне брзине на аутопутевима.
Из МУП-а апелују на возаче да поштујту ограничење брзине, прилагоде вожњу условима на путу и да не забораве да неприлагођена и непрописна брзина најчешће доприносе настанку саобраћајних незгода са најтежим последицама.
Имајући у виду да се данас очекује повећан интензитет саобраћаја због завршетка васкршњег празника, тако да у полицији истичу да возачи буду стрпљиви, да избегавају ризична понашања, непрописна претицања и неприлагођену вожњу. Акценат је и на томе да се деца прописно превозе децу, уз обавезно коришћење заштитног појаса, безбедносног подметача или седишта, у зависности од висине и узраста детета.
На предлог Драгана Ристића, дугогодишњег фоторепортера некадашње „Комуне”, Историјски архив Кикинда приступио је дигитализацији негатива фото-документације овог листа, коју је Ристић приљежно сачувао.
С обзиром да се ради о захтевном и минуциозном пројекту, Архив је аплицирао и добио средства од Министарства културе Републике Србије, тако да је већ реализован први део овог обимног пројекта.
– За сада је обрађено и дигитализовано око 1.200 фотографија које у највећој мери приказују време с краја осамдесетих и почетка деведесетих година двадесетог века, каже в. д. директора Историјског архива Катарина Ковачевић Јанковић.
Отварање вртића у Сајану
– Могу се видети различите области деловања људи нашег краја. Уједно, то је и пресек друштвеног стања оног времена. Ова дигитализација негатива је драгоцен историјски извор и представља увид у политичку, привредну, културну и спортску историју Кикинде последњих година 20 века- наводи наша саговорница, додајући да су досад преснимљене и постављене на интернет страницу Архива неке од најупечатљивијих фотографија, а превасходни циљ овог подухвата је историјско-документарни.
Смотра акцијаша 1989. године
– У реализацији овог пројекта имамо и свесрдну подршку Града и верујем да ће ово бити занимљиво многим нашим суграђанима, а поготово старијим мештанима. Ту се, рецимо, могу видети Зборови самоуправљача и друге данас заборављене друштвене активности које су имали људи оног времена. Занимљиво је било препознати људе на сликама. Неке актере смо лако препознали на фотографијама, док су неки за сада остали анонимни, па сви који се евентуално препознају, могу слободно да нам се јаве, како бисмо имали што обухватнију документацију. „Комуна” је била и остала препознатљив бренд нашег града.
Излазила је у континуитету од 1962. скоро 40 година и ово је одличан историјски осврт на времена која су за нама. Овако значајна фототека, није само драгоцена за наш Архив, него и за ширу заједницу. За сада је део дигитализованог материјала објављен на нашем сајту- каже Ковачевић Јанковић додајући да је у наредним корацима предвиђено да се настави са дигитализацијом и новијег периода. Архив је већ аплицирао код Министарства за наставак пројекта, па се ускоро очекује позитиван одговор и наставак дигитализације. Кад се то буде догодило, могућа је, наводи директорка Архива, и физичка поставка најупечатљивијих фотографија.
ЈОШ 50.000 ФОТОГРАФИЈА
Увидом у сајт Архива, увиђамо да су фотографије прегледне, сложене по различитим областима људског деловања и лако претраживе.
– Наш превасходни циљ је био да оно што прикажемо буде што објективнији пресек ондашњег живота нашег града- закључује Катарина Ковачевић Јанковић.
Иницијатор овог пројекта и дугогодишњи фоторепортер „Комуне”, Драган Ристић, сећа се и појединих околности које су обележиле време обухваћено дигитализацијом.
– Овај пројекат се односи на период од 1988. до 2002. и обухвата време кад сам био фоторепортер „Комуне”. Сачувао сам богату збирку негатива и пожелео сам да то поделим с јавношћу. Захвалан сам Владимиру Сретеновићу који је преснимавао негативе које сам уступио, а посебно Историјском архиву који је имао слуха за ову моју иницијативу- истиче Ристић, констатујући да је укупан број негатива који још чекају на дигитализацију близу 1.500. Сваки са по 36 снимака, даје укупно бројку већу од 50.000 фотографија, али, уверен је Ристић, да ће Министарство културе, с обзиром на то да је први део овог обимног посла урађен врло професионално, и овог пута изаћи у сусрет, како би наставили са овим значајним пројектом.
Штрајк у „Трикотажи”
ПОЖАР УНИШТИО ДЕО СЛИКА
– Иначе, кад се сетим тог времена, мој претходник у „Комуни“ Хрвоје Радовановић је такође имао веома богату фототеку. У тадашњој старој згради „Комуне” нису постојали услови за чување негатива, па је документација чувана код Радовановића у стану. Једном приликом је избио пожар код њега и скоро целокупна његова фототека, али и део моје је изгорела. Срећом, касније, у новој згради редакције били су добри услови за чување. То је већ била 1988. година и та година је прва обухваћена овом дигитализацијом- каже Ристић.
Храм Светог цара Лазара постао је богатији за честице моштију Светог кнеза Лазара и преподобне Јелене Флоровске. Како истиче свештеник Срђан Вучановић неизмеран је значај светих остатака за саму цркву, вернике Наково, Кикинду, па и Банат.
-Многе цркве не могу да се похвале да у свом храм, уз благослов Божији и верног народа, имају мошти светаца. Посебно јер се ради о моштима светитеља којем је храм и посвећен. Донео их је архијерејски намесник протојереј Бобан Петровић, старешина Храма Светих Козме и Дамјана.
Отац Срђан Вучановић очекује да ће се, од сада, у цркви сакупљати сви хришћани јер мошти остају у наковачкој цркви.
-У недељу, када су мошти стигле, кроз цркву је прошло око 400 људи и то не само из Накова и Кикинде, него и из околних места. Читали смо и читаћемо и убудуће молитву за здравље, молитве за нероткиње да затрудне, као и за оне у колицима да проходају, молићемо се над моштима и целивати их – напоменуо је наш саговорник.
Мошти се налазе у ћивоту, у олтару и износиће се у средишњи део храма током или пред крај службе да би верници који дођу могли да помоле над њима. Мошти се могу целивати и над њима може да се прочита молитва када је служба у цркви.
-За мене је, као свештеника и старешину храма, највећа радост када видим пуну цркву. Радост када су стигле мошти и током Литије око храма не може да се мери ни са чим – закључио је отац Срђан.
Служба у цркви Светог цара Лазара је сваке недеље од 9 часова, као и сваке суботе, ван поста, а средом је акатист Светом Нектарију. У храму у Накову потребно је завршити фрескописање, у олтару је неопходно поставити клупе, а жеља је и да се до краја лета постави стаза од бехатона око цркве, као и да се око светиње постави нова гвоздена ограда.
Честице моштију Светог кнеза Лазара служе за духовно укрепљење, молитвено поштовање, целивање и благослов верницима. Оне представљају физичку присутност светитеља и чувају култ косовског мученика, подсећају на оданост вери и отаџбини, те имају апотропејску (заштитничку) улогу у православној традицији.
Хришћани верују да су се код моштију преподобне Јелене Флоровске догађала многа исцељења.
