кикинда Архиве | Page 185 of 320 | Кикиндски портал

(ВИДЕО) Кошаркаши „Центра“ из Косовске Митровице на припремама у Кикинди: Најлепше утиске носе из нашег града

Aleksandra Djuran January 13, 2025

У седмодневној посети Кикинди су кошаркаши клуба „Центар“ из Косовске Митровице, у оквиру зимских припрема. Овим је настављена сарадња са Кошаркашким клубом „Велика Кикинда“, крунисана потписивањем уговора о братимљењу у Кикинди 2023 године.

Кошаркаши и кошаркашице са Косова и Метохије, њих 43, узраста од осам до 40 година, поред тренинга и утакмица имали су прилику да упознају историјске, културне и туристичке знаменитости нашег града. Теодора Јелић (11) кошарку тренира четири године.

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Kikindski portal (@portalkikindski)

-Кикинда је светски позната и локална историја на мене је оставила највећи утисак. Посебно ми се свидео скелет мамутице Кике који сам први пут видела – истакла је Теодора.

Виктор Миладиновић има 12 година и други пут је на северу Баната.

-Свим другарима у Косовској Митровици причао сам о вашем граду и колико ми је лепо било први пут. Сада им носим још лепих прича о другарима које сам стекао и о утакмицама које смо одиграли. Највише ми се свидела најлепша улица у Србији, а 22. у свету – сазнали смо од Виктора.

Срђан Комадина, капитен сениорске екипе већ је боравио у Кикинди.

-Дочекани смо као браћа и сестре, а посебно је задовољство што се сви које смо срели интересују за нас како живимо у Косовској Митровици. Исто тако било је и пуно искреног интересовања везаних за културно баштину Косова и Метохије која има изузетну вредност за све Србе. Надам се да ћемо део гостопримства моћи да вратимо када Кикинђани буду наши гости – навео је Комадина.

Пријем за чланове Кошаркашког клуба „Центар“ у Градској кући приредио је градоначелник Младен Богдан који их је, заједно са сарадницима замеником Дејаном Пударом, председником Скупштине града Душаном Попесковим, члановима Градског већа Александром Аћимовим и Тихомиром Фаркашем и председницом Спортског савеза Јеленом Бакић, обрадовао пакетићима и поклонима.

-Почаствован сам што смо поново имали прилику да будемо домаћини кошаркашима са Косова и Метохије. Сигуран сам да су, боравећи у Кикинди, бар на кратко, забораве тешкоће и осете слободу коју имају сва деца која живе у Србији. Хвала што истрајавате у намери да останете и не дозволите да се ишчупају корени нашег народа у јужној српској покрајини. Овде имате пријатеље и град на који увек можете да се ослоните – прецизирао је градоначелник Богдан.

Дејан Пудар сигуран је да ће сарадња у наредним годинама бити проширена. Осим спорта, она ће обухватити образовање, културу, али и остале сегменте друштва.

На изузетном гостопримству је захвалио тренер КК „Центар“ Немања Јакшић.
-Утисци су изузетни и сви ћемо понети најлепше успомене из Кикинде. Наши најмлађи кошаркаши су први пут на оваквим припремама и део су спортског кампа. За њих је ово искуство немерљиво. Научили су доста, имају прилику да тренирају два пута дневно, да користе базен и комплетну инфраструктуру. Имали су прилику и да виде другачији начин живота у односу на то како живе у Сремској Митровици. Сви смо упознали нове људе, историју, али и традицију Кикинде – рекао је Јакшић.

Александар Аћим напоменуо је да је ово друга година да наш град посећују кошаркаши из Косовске Митровице.

-Наши пријатељи уверили су се у то колико емпатије имамо према њима. Поред тога што су одлични и борбени спортисти, наши гости пренели су нам како живе и показали непоколебљивост у ставу да остану на свом огњишту. Већ колико ове године узвратићемо им посету и продубити нашу сарадњу – напоменуо је Аћимов.

Посета је крунисана кошаркашком утакмицом првих тимова „Центра“ и „Велике Кикинде“.

А.Ђ.

Нова година по јулијанском календару вечерас се дочекује широм Србије

Aleksandra Djuran January 13, 2025

Православна Нова година назива се још и Мали Божић, а поклапа се и са црквеним празницима Обрезање Господа Исуса Христа и крсном славом Свети Василије Велики. Тог дана једе се глава божићне печенице, а то је најчешће глава јагњета или прасета, а домаћице месе новогодишњу чесницу, „василицу“.

Црква испраћа стару и дочекује нову годину на духовни начин, молитвама и богослужењима, али и благосиља све пристојне прославе, подсећајући да се у бројним црквеним домовима обележава овај значајан празник.

Тога дана у неким крајевима Србије спаљују се остаци бадњака, а поред „василицу“ месе се и крофне у које се, као и за Божић, ставља новчић. Такође, верује се да, поред богате трпезе, на овај дан у кућу треба унети неку нову ствар, купљену тог дана, како би кућа и укућани током целе године имали напретка.

Због алкохола и дроге искључено 16, а три возача задржана у полицији

Aleksandra Djuran January 13, 2025

На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда догодиле су се три саобраћајне незгоде у којима су две особе задобиле лаке телесне повреде, а у једној је причињена материјална штета. У овим саобраћајним незгодама процењена материјална штета је у износу од 265.000 динара. Саобраћајне незгоде су се догодиле због: радње возилом и недржање одстојања.

Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 26 учесника у саобраћају и издато је 114 прекршајних налога.

Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено 16 возача, од којих су три возача задржана у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,промила алкохола у организму односно имали су недозвољене психоактивне супстанце.

Такође, откривено је 19 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 65 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 40 осталих прекршаја.

Концерт ЖПГ „Мелизми“: Поклон суграђанима за православну Нову годину

Aleksandra Djuran January 12, 2025

Женска певачка група „Мелизми“ уочи православне Нове године организовала је концерт у храму Светог Николе. Ова година у знаку је јубилеја, истакла је овим поводом Биљана Мандић из ове групе.

-Основани смо пре две деценије и наша жеља била је да први концерт у овој години одржимо у нашој цркви која обележава 250 година постојања. „Мелизме“ водим из љубави, сакупљајући најлепше ствари из живота и уз подршку Културног центра. Овај концерт посвећујемо нашој дугогодишњој сарадници Љиљани Панцел, која више није са нама и којој желимо да искажемо дужно поштовање. Наступ је и израз захвалности нашим породицама, јер су увидели значај онога што радимо. Иза нас је велики број снимљених документарних филмова у којима приказујемо обичаје, али и наступа у земљи и иностранству где смо представљали наш град на најлепши начин – навела је Биљана Мандић.

Концерту духовних, празничних и традиционалних песама присутвовали су суграђани, као и чланица Градског већа Маријана Мирков.

-Женска певачка група „Мелизми“ увек нас пријатно изненади својим наступима. Тако је било и у храму Светог Николе где су се спојили православље и традиционална песма нашег народа. Поносни смо на сва наша културно-уметничка друштва и певачке групе јер су они доказ да смо као заједница успели да очувамо традицију и да је на прави начин пренесемо на млађа поколења – додала је Маријана Мирков.

Од почетка до данас део „Мелизама“ било је више од 40 жена. Пријатељи групе су и музичари Марко Ступар и Стефан Бошков.

А.Ђ.

Кика на првом месту Супер лиге: Сјајне Кикинђанке у Новом Саду победиле Бачку

Jelena Trifunović January 12, 2025

У куглани Спенса, у 10. колу Супер лиге Србије екипа „Кикe 0230″ јуче је савладала домаћу екипу „Бачке” резултатом 1:7 и 495 чуњева разлике.

Kикиндске куглашице су тренутно на првом месту табеле Супер лиге. Наредно коло играће код куће, у домаћем Бечеју, где ће дочекати екипу Сингидунума из Београда.

КИКА 0230: Шибул Снежана 535, Француски Маријана 516, Санто Јелена 506, Френц Љиљана 562, Кресоја Наталија 477, Команов Нада 499

ЈП „Топлана“ шири мрежу: Нови вреловод градиће се у делу Доситејеве улице

Aleksandra Djuran January 12, 2025

Из градског буџета за 2025. годину за Јавно предузеће „Топлана“ планирана је субвенција од 17,4 милиона за изградња вреловода са прикључцима у Доситејевој улици и шест милиона за набавку опреме.

-Ради се о проширењу постојеће мреже и, након више година, можемо да се похвалимо да ћемо успети да прикључимо нове кориснике на вреловод. Путем ове инвестиције наши корисници постаће и објекти Филијале Националне службе за запошљавање и Фонда за здравство и пензијско-инвалидско осигурање где ће бити инсталиране и подстанице. Траса ће обухватити део Доситејеве од Градског трга до поменутих зграда у дужини од 200 метара. У овом делу града очекујемо и прикључење заинтересованих домаћинства, а нови вреловод моћи ће у будућности да се развија – појаснио је в.д. директор ЈП „Топлана Душан Марјановић.

За поменуту деоницу вреловода пројекат је завршен. Исто тако завршена је сва неопходна документација за превезивање котларнице у улици Хајдук Вељковој на котларницу Центар.

-Започели смо и набавку уређаја чији је циљ уштеда природног гаса- енергента који се троши приликом производње топлотне енергије. Прорачуни су да ћемо за две и по године исплатити ову инвестицију, а у наредних 40 година остварићемо значајне уштеде за систем. Како немамо алтернативу гасу, морамо да размишљамо о уштедама које морамо да остваримо и које ће нам омогућити будућа улагања и проширење инфраструктуре – навео је Марјановић.

И ове грејна сезоне биће евидентиране најкритичније локације, како би се, по завршетку грејне сезоне, заменио цевовод.

Наставиће се и са аутоматизацијом подстаница које омогућава боље и лакше функционисање самог система. Оно омогућава и баланс система и да сви корисници даљинског грејања подједнако добијају топлотну енергију.

А.Ђ.

Подстицаји за приплодне млечне и товне краве у овој години биће увећани

Aleksandra Djuran January 12, 2025

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Александар Мартиновић изјавио је да ће ове године подстицаји за квалитетне приплодне млечне и товне краве бити повећани са 40.000 динара на 55.000 динара.

Додао је да ће наредних дана бити оформљена Радна група у циљу системског решавања свих питања у сточарству.Мартиновић је на састанку подсетио да је из буџета Србије исплаћено додатних 100.000 динара за краве првотелке свим пољопривредним произвођачима који су се пријавили на јавни позив за квалитетне приплодне краве у априлу 2024. године.

Мартиновић је нагласио да су Влада и ресорно минисарство чврсто усмерени на оживљавање сточарства у земљи, као и да је Србија уложила највише од свих европских земаља у ту грану пољопривреде.

Суграђанка Марта Иштван: Отима прошлост од заборава

Aleksandra Djuran January 12, 2025

-Имала сам срећу да се четврт века бавим оним што волим. Књиге су ми светиња, још од ђачких дана. Моји нераздвојни другари. Чаролији лепе речи, када је духовни ужитак у питању, нема равна. На располагању сам у библиотеци имала све вредно написано на српском и мађарском. Предиван угођај. Док прелиставаш пожутеле странице, буди ти се и распламсава радозналост. Хоћеш да сазнаш више од написаног, па се хваташ нових записа, а потом настојиш да то новооткривено, а драгоцено за историју или занимљиво за јавност, обелоданиш. Још ако знаш језик – знаш све.

Тако у најкраћем Марта Иштван дефинише сопствени радни опус у Градској библиотеци „Јован Поповић“, који се, у највећој мери, сводио на ангажман у позајмном одељењу, да би потом преузела поступак обраде књига на српском и мађарском језику.

И није ова наша суграђанка само „обичним“ читаоцима била на услузи. Одаје кикиндског храма књиге походили су и они који воле да пишу, односно мање или више успешни истраживачи прошлости. А Марта је чинила све да те особе што брже и лакше дођу до неопходне литературе, упућивала их на одговарајуће, по њих кључне, детаље писаних трагова овдашњег битисања кроз векове.

И шта се, у једном моменту, десило? На наговор неколицине тих којима је свесрдно помагала, уплови и она у списатељске истраживачке воде. Познавање српског и матерњег, мађарског, језика, као и на факултету потпуно овладавање немачким, а уз то и руским, били су јој, а и данас су, од непроцењиве вајде.

Марта Иштван за кратко време постала је поуздан и плодоносан хроничар овог дела Баната. И оно што је посебно занимљиво: њен одабир и обрада тема одступају од устаљене матрице већине локалних истраживача прошлости – да се већ објављено прерађује и компилира, чак и преписује, па „крсти“ као сопствено ауторство. У опсегу њеног интересовања су понајвише људи из давних времена и њихове судбине, о којима пише без идеолошког и етничког зазора. У Мартиним књигама сусрећемо се са галеријом „нових“ ликова, и те како битних за доба у којем су живели, а због културних, архитектонских, привредних и других трагова који су иза њих остали, и данас, а и убудуће, вредних помињања и поштовања.

Наша саговорница се, пишући о историји родног града, прво окушала у новинарству. Од 2000. године текстове о завичајној прошлости објављује, сем у кикиндским медијима, у војвођанским гласилима на мађарском језику. Поменимо „Хет Нап“, „Мађарсо“, „Римокатолички гласник“… Временом у њој сазрева жеља да огромно знање овековечи у тврђим корицама од новинске хартије.Марта своју прву књигу посвећује покретачима опекарске индустрије у нашем граду. Саставља својеврсни родослов немачке породице Бон, која, забележила је, досељава из Неузине и овде, између осталог, подиже црепану, која ће у деценијама које следе прославити Кикинду.

-Потрудила сам се да Бона што објективније представим, односно да ту причу растеретим идеолошких стега и заклона, којима су у приличној мери били оптерећени поједини аутори који су се раније бавили овом темом – вели Марта. – Бон је, у целини, био позитивна личност.

Значајно је допринео свеукупном, пре свега привредном, развоју наше средине. На светлост дана изнела сам мноштво података који то потврђују…

Марта 2010. године започиње прикупљање грађе за књигу „Великокикиндске немачке грађанске породице пре Другог светског рата“, коју, у сопственом издању, уз одређену финансијску помоћ локалне самоуправе, на српском, мађарском и немачком објављује три године касније. Дело, на иницијативу потомака кикиндских Немаца, који живе у САД и Канади, а не знају немачки језик, с којима је Марта ступила у контакт, доживљава и енглеско издање.

У обимном списатељском опусу Иштванове поменимо у личној продукцији 2012. године штампану књигу на два језика „Кикиндска галерија лица“, у којој се бави суграђанима вредним пажње и уважавања, са којима је као новинар разговарала. Три године касније следи њено ново ауторско издање на четири језика – српском, мађарском, немачком и енглеском, с подужим насловом „Историја породице Кример – и Суваче у Великој Кикинди“.

Ево најкраћег сижеа Мартиног приповедања. Предузетник Фабијан Кример, овдашњи Немац иначе, 1909. године од групе локалних задругара српске националности за 1.600 форинти, што је тада био огроман новац, купује нешто раније из Падеја у деловима допремљени млин на коњски погон. Сувача је, као власништво породице Кример, под надзором Фабијановог сина Јохана, несметано функционисала све до 1945. године, када је конфискована и проглашена културним добром од државног интереса. Дирљива је, болна и поучна животна прича Кремера, у којој је кључна личност Јохан, који после ослобођења, за разлику од већине својих сународника, са својим ближњима остаје у Кикинди, у породичном дому недалеко од млина. Обољева и 1954. умире. Јоханова ћерка, иначе, живи на корак од Суваче, док су јој деца у Немачкој.

Марта је потрошила чак три године на хроничарски подухват о споменицима на укупно 11 кикиндских гробаља с насловом „Сећање за будућност“. Нису, упозорава Марта, само уличне зграде аутентични трагови завичајне прошлости. То су и места на којима почивају наши потомци – Срби, Мађари, Немци, Јевреји и остали. Пуно је оних који завређују да их нова поколења преко штива упознају. Следи ускоро Мартина нова књига на ову тему. Стваралачка инвентивност ове наше тихе и ненаметљиве суграђанке као да нема граница.

Марта, иначе, живи сама. Супруг јој је давно преминуо. Син и ћерка су се осамосталили, имају своје породице, а мамини су редовни, наравно и најдражи, гости. Стан у Галадској јунакиња наше приче претворила је у својеврсну ризницу лепе литературе, вредних сликарских дела, униката примењене уметности, порцеланских фрагмената из давних времена, атрактивних сувенира донетих са бројних путописних дестинација широм света, личних рукотворина… Инспиративан амбијент за Мартина нова списатељска остварења.

М. Иветић

(ВИДЕО) Божићни концерт КУД-а „Мокрин“: Чувари традиције и обичаја

Aleksandra Djuran January 11, 2025

У препуном Дому културе одржан је „Божићни концерт“ Културно-уметничког друштва „Мокрин“. Женска и дечија певачка група извели су божићне песме, а представили су се и све остале секција друштва.

-Ово је била прилика да нашој верној публици представимо божићне обичаје. Наше друштво има око 200 чланова и поред певачких и играчких група имамо тамбурашки оркестар, рецитаторску и драмску групу. Са овим наступом почињемо концертну годину и на сцени смо имали све генерације од предшколаца до изворне групе – истакао је Живко Угреновић, председник КУД-а „Мокрин“.

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Kikindski portal (@portalkikindski)

Концерт је отворио градоначелник Младен Богдан.

-Посебну чар има Божићни концерт у Мокрину. То је наше највеће село које има велики број манифестација које треба да негује и чува. Културно-уметничко друштво окупља и младе и старије мештане и друштва из окружења и важно је да је тако. Будите повезани са људима и будите још активнији – навео је градоначелник Богдан.

Наступ Мокринчана похвалила је и помоћница.
-Значајан број деце и младих део је мокринског културно-уметничког друштва и то је сигуран залог да ће наша традиција бити сачувана. Многа сеоска друштва организовала су концерте у протеклом периоду и они су најбољи чувари наших обичаја и културе. На подршку локалне самоуправе сви они могу да рачунају – додала је Дијана Јакшић Киурски.

Поред божићних песама и обичаја, многобројна публика уживала је и у играма из Студенице, Црноречја, Ниша, Лесковца.

А.Ђ.

Наставник Милан Драгосавац добитник специјалне плакете за рад на дигитализацији наставе

Aleksandra Djuran January 11, 2025

Завршна манифестација „Дани информатике у школама Војводине“ одржана је на Факултету за економију и инжењерски менаџмент ФИМЕК у Новом Саду. Манифестација је права оаза знања у којој ученици и наставници исказују своје образовне вредности, интелектуалне потенцијале и стваралаштво. Реализована је под покровитељством Покрајинског секретеријата за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице и Факултета за економију и инжењерски менаџмент. Организатор и реализатор био је Центар за развој и примену науке, технологије и информатике из Новог Сада. На манифестацији је додељена плакета „Проф. др Стјепан Хан“ најбољој школи и награде најбољим наставницима и ученицима за постигнуте резултате у раду.

Један од добитника награде је суграђанин, наставник Технике и технологије у пензији, Милан Драгосавац који је награђен Специјалним признањем за дугогодишњи рад на дигитализацији наставе.

– Овога пута сам за манифестацију уџбеник шестог разреда из предмета Техника и технологија претворио у електронски облик. Посао је био захтеван. Уџбеник се састоји из девет области, све су до детаља представљене са много динамике и идејних решења на слајдовима. Урађено је девет презентација и плус главна презентација која садржајно повезује све остале. Области су интересантне и поучне: „Практична настава“, „Животно и радно окружење“, „Саобраћај“, „Рад у програмима Енвизионер експрес и Скечап“… Свака израђена презентација има галерију слика и видео прилог. Презентације сам израдио у програму Power Point уз свесрдну помоћ програма за цртање, дизајн и писање – Корела. На слајдовима доминирају лепе боје укомпоноване са изабраним декоративним фонтовима. У већини објеката који се налазе на слајдовима надовезано је више специјалних ефеката, што слајдове чини динамичним и привлачним за гледање. Интересантни су и насловни слајдови који се протежу кроз све презентације и доприносе афирмацији образовних вредности – каже наставник Милан.

Иначе, ово је девета узастопна година како Драгосавац за свој рад осваја специјална признања. Напомиње да се већ увелико спрема за освајање десетог јубиларног признања. Обрађује тему „Значај награда – праћење рада ученика“.

Р. К.