кикинда

бебе-1

У Кикинди је у 2024. године рођено 437 беба. То је 15 новорођенчета више у односу на 2023. годину, подаци су Матичарске службе у нашем граду.

-Једна беба рођена је у својој кући у Накову, а једна у Руском Селу. Од укупног броја рођених било је 190 девојчица и 247 дечака. И прошле године, као и претпрошле у августу је рођено највише беба, 43. Највећи број жена које се породе у кикиндској Болници имају пребивалиште на територији града Кикинде, али има их и из Новог Милошева, Српске Црње, Тобе – каже Марина Исаковић, заменик матичара.

У 2024. години најпопуларнија мушка имена била су Алекса, Лазар и Михајло. Од женских имена најчешће је било Ема, Петра и Милица. Поједини родитељи одлучили су се за ретка имена.

– Од ретких, несвакидашњих имена издвојила бих Атанасије, Аурелијо, Тихон, Ернестина, Сена и Луна. Када нам стигне пријава рођења из Болнице уколико су родитељи у браку, одмах уписујемо дете и извод шаљемо на кућну адресу мајке. Уколико нису у брачној заједници потребно је да отац у Матичарској служби призна дете и извод добија у року од пола сата – додаје наша саговорница.

Према статистици, највише венчања било је у јуну када је судбоносно „да“ рекло 19 парова, а најмање у јануару.

-Било је 189 склопљених бракова. То је за 10 венчања више него претпрошле године. Највише венчања било је у Кикинди, потом следе Руско Село и Наково. Венчања се раде на српском и мађарском језику. Такса за венчање у свечаној сали Града је 700 динара, а 7.000 динара плаћа се уколико матичар одлази у ресторан – истакла је Марина Исаковић.

У 2024. години преминуле су 822 особе што је у односу на 2023. мање за 122 особа Највише их је умрло у Кикинди, Мокрину и Новим Козарцима. Највише суграђана изгубили смо у јануару 71 особу.

А.Ђ.

великоселци-фудбалери-1

Фудбалери млађих категорије „Козаре“ из Банатског Великог Села и ОФК „Кикинде“ четврти пут су учествовали на једном од највећих турнира на Балкану, „Шампион јуниор купу“.
На такмичењу у Сарајеву учествовала су великоселска деца узраста 2011, 2012 и 2013. годиште под вођством тренера Милана Родића и Николе Латиновића.

-Учествовали смо са 23 деце, а са нама су била и два тренера и пет родитеља. На турниру је учествовало 540 екипа у девет годишта. Ми смо задовољни наступом наших младих фудбалера. Деца годиште 2011. и 2013. остварила су два минимална пораза, док су се фудбалери 2012. годишта, од 56 екипа, пласирали међу 16 најбољих. У борби за четвртфинале изгубили смо од екипе са Хвара и за наш сеоски клуб то је огроман успех – каже тренер Милан Родић.

Фудбал се играо на три, четири терена, а свака утакмица имала је знатан број гледалаца.

-Осим домаћих екипа из Босне и Херцеговине, учествовале су и екипе из Србије, Хрватске, Црне Горе, Македоније, Словеније,Шведске и Турске. За нашу децу ово је значајно искуство с обзиром на то да су се сусрели са другачијим начином такмичења, а стекли су и нова пријатељства. Добили смо и неколико позива за слична такмичења у Хвару и Поречу – додао је наш саговорник.

И фудбалери „Кикинде“ такмичили су се у категоријама 2011. годиште са две екипе и по једном екипом 2012. и 2013. годиште. Једна екипа 2011. годиште пласирала се такође међу 16 најбољих.

-Сви су добили прилику да играју и осете турнирску такмичарску атмосферу. Младе фудбалере су предводили тренери Жика Парабуцки, Драган Шибул и Небојша Ђукић. Осим спорта, нашло се времена и за дружење и обилазак града, тако да се сви враћају задовољни и пуни лепих утисака – рекао је спортски директор Марко Вукобрат, који им је пружао подршку.

А.Ђ.

њива

Аграрни буџет АП Војводине у 2025. години износиће 12.168.909.600 динара, што је незнатно повећање од 3,76 процената него у прошлој години. Кроз конкурсне линије Покрајина је обезбедила више новца за куповину опреме и система за наводњавање – 440 милиона динара, што је за 80 милиона више него у 2024. години. За стотину милиона динара биће већи подстицаји за набавку приплодних грла стоке, износиће 250 милиона динара. Чак 270 милиона динара у 2025. години, уместо овогодишњих 35 милиона динара, биће опредељено за унапређење и развој руралне инфраструктуре и услуга, изјавио је покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство Владимир Галић.

– Нова мера биће финасирање куповине аутоматских метео станица и светлосних ловних лампи за потребе Прогнозно–извештајне службе АПВ, за шта је опредељено 6.000.000 динара, затим мера за смањење глодара у пољопривредном земљишту 120.000.000 динара и за опрему за ученичке задруге основане од стране средњих пољопривредних и прехрамбених школа на подручју покрајине 20.000.000 динара – рекао је Галић.

Навео је да ће бити објављено 25 конкурса према устаљеној динамици, па се регистрована пољопривредна газдинства могу надати конкурсним линијама у првом кварталу године. Највише новца, 550 милиона динара биће опредељено за куповину пољопривредне механизације у биљној производњи и механизације за опремање фарми у сточарству. За пружање подршке младим пољопривредним газдинствима биће издвојено 200 милиона динара, а за прераду на газдинствима 111 милиона динара. Осим конкурса који се односе на регистрована газдинства, Секретаријат је определио знатну суму новца за унапређење и развој локалних самоуправа.

– За суфинансирање реконструкције, санације, изградње и израде пројектно-техничке документације водних објеката у јавној својини у 2025. години и за објекте фекалне канализације у јавној својини опредељено је 545 милона динара. Локалне самоуправе ће моћи да конкуришу и за уређење атарских путева, а за ову намену је планирано 440.000.000 динара, као и за уклањање дивљих депонија са пољопривредног земљишта, за које је предвиђено 400.000.000 динара.

Пољопривредно стручне и саветодавне службе добиће 227.807.000 динара, док је за спровођење годишњег одгајивачког програма у сточарству планирано 40.000.000 динара.

– Седам милијарди динара је обезбеђено и за уређење каналске мреже за одводњавање пољопривредног земљишта, реконструкцију и санацију постојећих система за одводњавање, а који се могу додатним радовима уредити да буду двонаменски. Овом сумом финасираће се и радови ради одбране и заштите од сувишних вода, заштита подручја од бујичних падавина, одржавање и функционисање ХС ДТД и за друге мере у функцији одводњавања и наводњавања – истакао је Галић.

За развој шумарства издвојиће се 421.889.140,65 динара. Тим новцем финансираће се пошумљавање – подизање нових шума, мелиорација деградираних шума – унапређивање расадничке производње, изградња шумских путева и реконструкција шумских путева. За набавку опреме за заштиту шума од пожара и за наводњавање због суше као елементарне непогоде ће се издвојити 167.000.000, а за санацију оштећених шума у олујном невремену у јулу 2023. године 126.117.461,71. За развој ловства опредељено је 112.740.265 динара, то јест 70 милиона за финансирање изградње, реконструкције и санације ловно-техничких објеката и за набавку живе дивљачи, а 30 милиона динара за набавку опреме за кориснике ловишта.

Извор: Дневник

велико-село-пут

На путу Банатско Велико Село – Кикинда ових дана санирано је уздигнуће и улегнуће пута које је представљало проблем возачима. Реч је о делу пута на ком се налази ћуприја на каналу која је пропала, истакла је Мира Пећанац, председница Савета Месне заједнице.

-Поменути део пута је асфалтиран и у потпуности саниран. Састругани асфалт искориштен је да се наспе пољски пут код вртића „Ластавица“. Реч је о делу атарског пута који се користи за доставу хране деци у вртићу. Извођач радова је фирма „Еко градња“, а радове је финансирала локална самоуправа – сазнајемо од Мире Пећанац.

У току је и уклањање остатака мотела „Крајина“ у центру села који је изгорео пре годину и по дана.

-Мотел је власништво фирме „АД Козара“ која је поднела захтев за уклањање згаришта. Рушење делова објекта који су остали након пожара, и који су били небезбедни, је у завршној фази и очекујемо да ће за неколико да ће ускоро бити и завршено – навела је наша саговорница.

Мотел у центру села изгорео је 29. јуна 2023. године. Пре тога две деценије није био у функцији, а ватрена стихија најпре је захватила кров, да би потом изгорела и унутрашњост, а као узрок пожара наведене су неисправне струјне инсталације. У овом мотелу некада се налазио ресторан, куглана, конгресна сала и канцеларије „Козаре“.

 

А.Ђ.

грип

Први случај грипа у Кикинди је потврђен 6. децембра и регистрован је раније у односу на претходне сезоне.

-Од прве недеље надзора која је почела октобра прошле године до 12. јануара од обољења сличних грипу у Севернобанатском округу регистровано 1.202, а у Кикинди 888 оболелих. Од првог потврђеног случаја грипа до данас, 15. јануара, код 70 особа лабораторијски потврђена инфекција овим вирусом. Највећи број оболелих је у узрасту од пет до 14 година – сазнајемо од сазнајемо од епидемиолога др Татјане Пецарски, начелнице Центра за контролу и превенцију болести Завода за јавно здравље.

Акутне респираторне инфекције највише се бележе у узрасту од новорођенчета до четири године, а обољења слична грипу код особа од 15 до 29 година. Др Пецарски наводи да респираторне инфекције највише имају тек рођени до оних од четири године с обзиром на то је то узраст када они стичу имунитет.

-У Севернобанатском округу потврђен је вирус типа АХ1. Треба поштовати мере превенције које се односе на то да болесни треба да остану код куће, да се избегавају већа окупљања, да се конзумира воће богато витаминима, пити доста течности – додаје наша саговорница.

И даље је на снази одлука којом се забрањују посете пацијентима на свим одељењима Опште болнице Кикинда. Истом одлуком уводи се обавезно ношење маски за све пацијенте и запослене, како у стационарном тако и у поликлиничком делу Болнице.

Хумани метапнеумовирус, о којем се пуно прича у последње време, у нашој земљи је присутан више од 20 година. Утврђен је 2001. године у палети респираторних вируса. Овим поводом Верица Јовановић, директорка Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”, рекла је да нема разлога за страх од новог вируса и да је епидемијска ситуација у Србији стабилна.

-Код тог вируса нема некаквих значајних тешких манифестација. Ради се или о благим или умереним респираторним симптомима. То су класични симптоми респираторних инфекција као што су повишена температура, затим кашаљ, евентуално цурење носа и управо сви они симптоми који подсећају на прехладу – навела је Јовановић.

А.Ђ.

 

ТОЗА-5

Од укупно 46 предузећа у поступку приватизације, Министарство привреде је само за четири навело да је могућа објава јавног позива у 2025. години. То значи да би нове власнике током ове године могле да потраже компаније „Тоза Марковић“ из Кикинде , „Прогрес“ и „Југоинспект“ из Београда, и ЈАТ-Апартмани Копаоник из Рашке.

Предузеће за производњу црепа и цигле „Тоза Марковић“ из Кикинде такође треба да рачуна на могућност да буде објављен јавни позив за приватизацију у 2025. години, а иза себе већ има позив инвеститорима да пошаљу писмо о заинтересованости из септембра 2023. који, како се чини, није дао резултата, пошто нема званичних информација да ли се неко јавио или не.

Од 4. децембра прошле године, како стоји у власничкој структури, ова фабрика има новог руководиоца. Уместо досадашњег директора Бранислава Бандића, на место в.д. директора постављен је Мирослав Гајић који је био на функцији комерцијалног директора.

Иначе, кикиндска индустрија црепа већ је била приватизована, међутим, та приватизација је пропала.

резидба

Температурне осцилације нису имале негативан утицај или нити ће оставити последице на воћне врсте истакла је Јелена Кљајић, саветодавац ПСС.

-Прошле године у ово време имали смо температуре до 20 степени, те је воће изашло из фазе мировања још у фебруару. И у наредним даним прогнозирају се ниске температуре и мразеви, тако да неће бити ранијег почетка вегетације – сазнајемо од Кљајићеве.

Ово доба године право је време за резидбу воћа. Да се овај посао квалитетно уради омогућују и тренутни временски услови. Резидба је регулатор родности и врло је важна.

-Ово је идеалан период за резидбу воћа. Прве на ред долазе јабучасте врсте, док за коштичаве врсте треба још мало сачекати јер су оне осетљивије на измрзавање и ниске температуре. Воћари треба да почну са резидбом која је једна од најважнијих агротехничких мера јер она посредно регулише принос – напомиње Јелена Кљајић.

Резидба и бујност стабла међусобно утичу једно на друго, али за састављање доброг плана резидбе од велике су важности и остали аспекти технологије гајења. Резидба родних стабала се углавном обавља у периоду мировања.

-Саветујем воћаре да пре резидбе прво прегледају своје засаде, обиђу их утврде родни потенцијал пупољака и тек на основе тога одреде адекватну резидбу. Гране би требало глатко орезати након оштећења. Након тога, на биљци остају отворене ране које су идеалне за продор разних болести – напомиње Јелена Кљајић.

Појава штеточина и корисних организама такође треба да се прати.

А.Ђ.

ГУСКОВИ

Као и сваке зиме, недеље у Мокрину резервисане су за гусане. Ове године надметања су почела 15. децембра и у категорији сениора стигло се до четвртфинала, сазнајемо Живица Терзић, председник удружења „Бело перо”. На самом почетку било их је 30.

-Од старих шампиона у наредно коло надметања прошли су Родац, Александра Адамова, Спасоје власника Милана Дражића који је био први у лиги младих пре две године, као и Мистрал, Данијела Огњанова некадашњи шампион лиге двогодаца који сада има пет година – напомиње Терзић.

У лиги двогодаца надметање је почело 39 гускова и осам најбољих за две недеље такмичиће се у четвртфиналу. Када је реч о лиги младих они такмичење почињу у недељу.

-Код младих такмичење почиње касније. У овој категорији има 62 гусана – напомиње наш саговорник.

У овогодишњем, 39. Светском првенству у надметању гускова није било изненађења.

-И ове године имамо доста нових такмичара, младих и деце, што је важно јер ће они наставити традицију која траје безмало па четири деценије. Полуфинална надметања су половином фебруара, а финале је последње недеље и пада 23. фебруара – каже Терзић.

Припреме за борбе чувених мокринских гусана трају 365 дана у години. Љубитељи ових пернатих животиња истичу да је важно је да гусан води „спортски” живот и то нарочито од прве до седме године живота када се најбоље надмећу.

А.Ђ.

асфалтирање-угљесе-терзин-(4)

Приводи се крају асфалтирање дела улице Угљеша Терзина у дужини од 270 метара од Михајла Пупина до Косовске. Да су становници овог дела града пријатно изненађени потврдила нам је и Анка Васиљев.

-Нисмо знали да ћемо добити нови коловоз и сви смо задовољни због тога. Требало је санирати асфалт који је био лош и сада је то и урађено. У близини је и тржни центар са одличном понудом. Види се да се ради и гради. Овај део града је оживео и драго ми је због тога – казала је Анка Васиљев.

Градилиште су посетили градоначелник Младен Богдан и члан Градског већа Мирослав Дучић.

-Осим дела улице Угљеше Терзин, асфалтирано је 270 метара у делу улице Браће Татић, такође од Михајла Пупина до Косовске. Радови су завршени за нешто више од недељу дана. Мештани овог дела града чекају дуго на санацију коловоза и морам да им захвалим на стрпљењу и разумевању. Сви су позитивно реаговали када су видели машине јер радови нису били најављени – истакао је градоначелник Богдан.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Инстаграм

 

Објава коју дели Кикиндски портал (@порталкикиндски)

Завршени су комплетни радови у улици Михајла Пупина од у дужини од 340 метара, од Светосавске до улице Јована Јовановића Змаја.

-Осим самог коловоза изграђене су нове пешачке стазе од бехатон плоча, а постављени су и нови колски улази испред сваке куће. Изграђена је и атмосферска канализација чиме је решен проблем сакупљања површинских вода– навео је Младен Богдан.

Извођач је „Градитељ“, а у комплетне радове уложено је више од 90 милиона динара.

-И у наредном периоду наставићемо са улагањима у инфраструктуру. Наредних дана започеће асфалтирање приступног пута и паркинга у Блоку А у Микронасељу укупне површине 1.300 метара квадратних, у оквиру ког очекујемо двадесетак места за паркирање. У току је уређење и зелених површина, а чим временске прилике дозволе урадиће се и хоризонтална сигнализација – прецизирао је први човек града.

А.Ђ.

вртици

За малишане који похађају целодневни боравак у вртићима Предшколске установе „Драгољуб Удицки“ данас  је почело друго полугодиште. За децу која похађају забавиште друго полугодиште почеће у понедељк, 20. јануара.

Друго полугодиште за основце и средњошколце, након зимског распуста, За ученике осмог разреда наставна година завршава се 30. маја, док ђаци од првог до седмог разреда наставу завршити 13. јуна. Матуранти гимназија завршавају 23. маја, а ученици стручних школа 30. маја. Остали средњошколци наставу завршавају 20. јуна 2025. године.