May 27, 2026

кикинда

bebe-1

Prošle godine rođeno više beba i sklopljeno više brakova: Najpopularnija imena Aleksa i Ema

Aleksandra Djuran January 17, 2025

U Kikindi je u 2024. godine rođeno 437 beba. To je 15 novorođenčeta više u odnosu na 2023. godinu, podaci su Matičarske službe u našem gradu.

-Jedna beba rođena je u svojoj kući u Nakovu, a jedna u Ruskom Selu. Od ukupnog broja rođenih bilo je 190 devojčica i 247 dečaka. I prošle godine, kao i pretprošle u avgustu je rođeno najviše beba, 43. Najveći broj žena koje se porode u kikindskoj Bolnici imaju prebivalište na teritoriji grada Kikinde, ali ima ih i iz Novog Miloševa, Srpske Crnje, Tobe – kaže Marina Isaković, zamenik matičara.

U 2024. godini najpopularnija muška imena bila su Aleksa, Lazar i Mihajlo. Od ženskih imena najčešće je bilo Ema, Petra i Milica. Pojedini roditelji odlučili su se za retka imena.

– Od retkih, nesvakidašnjih imena izdvojila bih Atanasije, Aurelijo, Tihon, Ernestina, Sena i Luna. Kada nam stigne prijava rođenja iz Bolnice ukoliko su roditelji u braku, odmah upisujemo dete i izvod šaljemo na kućnu adresu majke. Ukoliko nisu u bračnoj zajednici potrebno je da otac u Matičarskoj službi prizna dete i izvod dobija u roku od pola sata – dodaje naša sagovornica.

Prema statistici, najviše venčanja bilo je u junu kada je sudbonosno „da“ reklo 19 parova, a najmanje u januaru.

-Bilo je 189 sklopljenih brakova. To je za 10 venčanja više nego pretprošle godine. Najviše venčanja bilo je u Kikindi, potom slede Rusko Selo i Nakovo. Venčanja se rade na srpskom i mađarskom jeziku. Taksa za venčanje u svečanoj sali Grada je 700 dinara, a 7.000 dinara plaća se ukoliko matičar odlazi u restoran – istakla je Marina Isaković.

U 2024. godini preminule su 822 osobe što je u odnosu na 2023. manje za 122 osoba Najviše ih je umrlo u Kikindi, Mokrinu i Novim Kozarcima. Najviše sugrađana izgubili smo u januaru 71 osobu.

A.Đ.

velikoselci-fudbaleri-1

Mladi fudbaleri „Kozare“ i „Kikinde“ na Međunarodnom turniru u Sarajevu

Aleksandra Djuran January 16, 2025

Fudbaleri mlađih kategorije „Kozare“ iz Banatskog Velikog Sela i OFK „Kikinde“ četvrti put su učestvovali na jednom od najvećih turnira na Balkanu, „Šampion junior kupu“.
Na takmičenju u Sarajevu učestvovala su velikoselska deca uzrasta 2011, 2012 i 2013. godište pod vođstvom trenera Milana Rodića i Nikole Latinovića.

-Učestvovali smo sa 23 dece, a sa nama su bila i dva trenera i pet roditelja. Na turniru je učestvovalo 540 ekipa u devet godišta. Mi smo zadovoljni nastupom naših mladih fudbalera. Deca godište 2011. i 2013. ostvarila su dva minimalna poraza, dok su se fudbaleri 2012. godišta, od 56 ekipa, plasirali među 16 najboljih. U borbi za četvrtfinale izgubili smo od ekipe sa Hvara i za naš seoski klub to je ogroman uspeh – kaže trener Milan Rodić.

Fudbal se igrao na tri, četiri terena, a svaka utakmica imala je znatan broj gledalaca.

-Osim domaćih ekipa iz Bosne i Hercegovine, učestvovale su i ekipe iz Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije, Slovenije,Švedske i Turske. Za našu decu ovo je značajno iskustvo s obzirom na to da su se susreli sa drugačijim načinom takmičenja, a stekli su i nova prijateljstva. Dobili smo i nekoliko poziva za slična takmičenja u Hvaru i Poreču – dodao je naš sagovornik.

I fudbaleri „Kikinde“ takmičili su se u kategorijama 2011. godište sa dve ekipe i po jednom ekipom 2012. i 2013. godište. Jedna ekipa 2011. godište plasirala se takođe među 16 najboljih.

-Svi su dobili priliku da igraju i osete turnirsku takmičarsku atmosferu. Mlade fudbalere su predvodili treneri Žika Parabucki, Dragan Šibul i Nebojša Đukić. Osim sporta, našlo se vremena i za druženje i obilazak grada, tako da se svi vraćaju zadovoljni i puni lepih utisaka – rekao je sportski direktor Marko Vukobrat, koji im je pružao podršku.

A.Đ.

njiva

Više sredstava i nove mere za razvoj poljoprivrede iz budžeta Pokrajine

Aleksandra Djuran January 16, 2025

Agrarni budžet AP Vojvodine u 2025. godini iznosiće 12.168.909.600 dinara, što je neznatno povećanje od 3,76 procenata nego u prošloj godini. Kroz konkursne linije Pokrajina je obezbedila više novca za kupovinu opreme i sistema za navodnjavanje – 440 miliona dinara, što je za 80 miliona više nego u 2024. godini. Za stotinu miliona dinara biće veći podsticaji za nabavku priplodnih grla stoke, iznosiće 250 miliona dinara. Čak 270 miliona dinara u 2025. godini, umesto ovogodišnjih 35 miliona dinara, biće opredeljeno za unapređenje i razvoj ruralne infrastrukture i usluga, izjavio je pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vladimir Galić.

– Nova mera biće finasiranje kupovine automatskih meteo stanica i svetlosnih lovnih lampi za potrebe Prognozno–izveštajne službe APV, za šta je opredeljeno 6.000.000 dinara, zatim mera za smanjenje glodara u poljoprivrednom zemljištu 120.000.000 dinara i za opremu za učeničke zadruge osnovane od strane srednjih poljoprivrednih i prehrambenih škola na području pokrajine 20.000.000 dinara – rekao je Galić.

Naveo je da će biti objavljeno 25 konkursa prema ustaljenoj dinamici, pa se registrovana poljoprivredna gazdinstva mogu nadati konkursnim linijama u prvom kvartalu godine. Najviše novca, 550 miliona dinara biće opredeljeno za kupovinu poljoprivredne mehanizacije u biljnoj proizvodnji i mehanizacije za opremanje farmi u stočarstvu. Za pružanje podrške mladim poljoprivrednim gazdinstvima biće izdvojeno 200 miliona dinara, a za preradu na gazdinstvima 111 miliona dinara. Osim konkursa koji se odnose na registrovana gazdinstva, Sekretarijat je opredelio znatnu sumu novca za unapređenje i razvoj lokalnih samouprava.

– Za sufinansiranje rekonstrukcije, sanacije, izgradnje i izrade projektno-tehničke dokumentacije vodnih objekata u javnoj svojini u 2025. godini i za objekte fekalne kanalizacije u javnoj svojini opredeljeno je 545 milona dinara. Lokalne samouprave će moći da konkurišu i za uređenje atarskih puteva, a za ovu namenu je planirano 440.000.000 dinara, kao i za uklanjanje divljih deponija sa poljoprivrednog zemljišta, za koje je predviđeno 400.000.000 dinara.

Poljoprivredno stručne i savetodavne službe dobiće 227.807.000 dinara, dok je za sprovođenje godišnjeg odgajivačkog programa u stočarstvu planirano 40.000.000 dinara.

– Sedam milijardi dinara je obezbeđeno i za uređenje kanalske mreže za odvodnjavanje poljoprivrednog zemljišta, rekonstrukciju i sanaciju postojećih sistema za odvodnjavanje, a koji se mogu dodatnim radovima urediti da budu dvonamenski. Ovom sumom finasiraće se i radovi radi odbrane i zaštite od suvišnih voda, zaštita područja od bujičnih padavina, održavanje i funkcionisanje HS DTD i za druge mere u funkciji odvodnjavanja i navodnjavanja – istakao je Galić.

Za razvoj šumarstva izdvojiće se 421.889.140,65 dinara. Tim novcem finansiraće se pošumljavanje – podizanje novih šuma, melioracija degradiranih šuma – unapređivanje rasadničke proizvodnje, izgradnja šumskih puteva i rekonstrukcija šumskih puteva. Za nabavku opreme za zaštitu šuma od požara i za navodnjavanje zbog suše kao elementarne nepogode će se izdvojiti 167.000.000, a za sanaciju oštećenih šuma u olujnom nevremenu u julu 2023. godine 126.117.461,71. Za razvoj lovstva opredeljeno je 112.740.265 dinara, to jest 70 miliona za finansiranje izgradnje, rekonstrukcije i sanacije lovno-tehničkih objekata i za nabavku žive divljači, a 30 miliona dinara za nabavku opreme za korisnike lovišta.

Izvor: Dnevnik

veliko-selo-put

Saniran deo puta Kikinda – Banatsko Veliko Selo: Uklanjaju se i ostaci motela „Krajina“

Aleksandra Djuran January 16, 2025

Na putu Banatsko Veliko Selo – Kikinda ovih dana sanirano je uzdignuće i ulegnuće puta koje je predstavljalo problem vozačima. Reč je o delu puta na kom se nalazi ćuprija na kanalu koja je propala, istakla je Mira Pećanac, predsednica Saveta Mesne zajednice.

-Pomenuti deo puta je asfaltiran i u potpunosti saniran. Sastrugani asfalt iskorišten je da se naspe poljski put kod vrtića „Lastavica“. Reč je o delu atarskog puta koji se koristi za dostavu hrane deci u vrtiću. Izvođač radova je firma „Eko gradnja“, a radove je finansirala lokalna samouprava – saznajemo od Mire Pećanac.

U toku je i uklanjanje ostataka motela „Krajina“ u centru sela koji je izgoreo pre godinu i po dana.

-Motel je vlasništvo firme „AD Kozara“ koja je podnela zahtev za uklanjanje zgarišta. Rušenje delova objekta koji su ostali nakon požara, i koji su bili nebezbedni, je u završnoj fazi i očekujemo da će za nekoliko da će uskoro biti i završeno – navela je naša sagovornica.

Motel u centru sela izgoreo je 29. juna 2023. godine. Pre toga dve decenije nije bio u funkciji, a vatrena stihija najpre je zahvatila krov, da bi potom izgorela i unutrašnjost, a kao uzrok požara navedene su neispravne strujne instalacije. U ovom motelu nekada se nalazio restoran, kuglana, kongresna sala i kancelarije „Kozare“.

 

A.Đ.

grip

Virus gripa registrovan kod 70 osoba u našem okrugu: Nema bojazni od humanog metapneumovirusa

Aleksandra Djuran January 15, 2025

Prvi slučaj gripa u Kikindi je potvrđen 6. decembra i registrovan je ranije u odnosu na prethodne sezone.

-Od prve nedelje nadzora koja je počela oktobra prošle godine do 12. januara od oboljenja sličnih gripu u Severnobanatskom okrugu registrovano 1.202, a u Kikindi 888 obolelih. Od prvog potvrđenog slučaja gripa do danas, 15. januara, kod 70 osoba laboratorijski potvrđena infekcija ovim virusom. Najveći broj obolelih je u uzrastu od pet do 14 godina – saznajemo od saznajemo od epidemiologa dr Tatjane Pecarski, načelnice Centra za kontrolu i prevenciju bolesti Zavoda za javno zdravlje.

Akutne respiratorne infekcije najviše se beleže u uzrastu od novorođenčeta do četiri godine, a oboljenja slična gripu kod osoba od 15 do 29 godina. Dr Pecarski navodi da respiratorne infekcije najviše imaju tek rođeni do onih od četiri godine s obzirom na to je to uzrast kada oni stiču imunitet.

-U Severnobanatskom okrugu potvrđen je virus tipa AH1. Treba poštovati mere prevencije koje se odnose na to da bolesni treba da ostanu kod kuće, da se izbegavaju veća okupljanja, da se konzumira voće bogato vitaminima, piti dosta tečnosti – dodaje naša sagovornica.

I dalje je na snazi odluka kojom se zabranjuju posete pacijentima na svim odeljenjima Opšte bolnice Kikinda. Istom odlukom uvodi se obavezno nošenje maski za sve pacijente i zaposlene, kako u stacionarnom tako i u polikliničkom delu Bolnice.

Humani metapneumovirus, o kojem se puno priča u poslednje vreme, u našoj zemlji je prisutan više od 20 godina. Utvrđen je 2001. godine u paleti respiratornih virusa. Ovim povodom Verica Jovanović, direktorka Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”, rekla je da nema razloga za strah od novog virusa i da je epidemijska situacija u Srbiji stabilna.

-Kod tog virusa nema nekakvih značajnih teških manifestacija. Radi se ili o blagim ili umerenim respiratornim simptomima. To su klasični simptomi respiratornih infekcija kao što su povišena temperatura, zatim kašalj, eventualno curenje nosa i upravo svi oni simptomi koji podsećaju na prehladu – navela je Jovanović.

A.Đ.

 

TOZA-5

Promena na čelu „Toze Marković“: Gajić umesto Bandića

Aleksandra Djuran January 15, 2025

Od ukupno 46 preduzeća u postupku privatizacije, Ministarstvo privrede je samo za četiri navelo da je moguća objava javnog poziva u 2025. godini. To znači da bi nove vlasnike tokom ove godine mogle da potraže kompanije „Toza Marković“ iz Kikinde , „Progres“ i „Jugoinspekt“ iz Beograda, i JAT-Apartmani Kopaonik iz Raške.

Preduzeće za proizvodnju crepa i cigle „Toza Marković“ iz Kikinde takođe treba da računa na mogućnost da bude objavljen javni poziv za privatizaciju u 2025. godini, a iza sebe već ima poziv investitorima da pošalju pismo o zainteresovanosti iz septembra 2023. koji, kako se čini, nije dao rezultata, pošto nema zvaničnih informacija da li se neko javio ili ne.

Od 4. decembra prošle godine, kako stoji u vlasničkoj strukturi, ova fabrika ima novog rukovodioca. Umesto dosadašnjeg direktora Branislava Bandića, na mesto v.d. direktora postavljen je Miroslav Gajić koji je bio na funkciji komercijalnog direktora.

Inače, kikindska industrija crepa već je bila privatizovana, međutim, ta privatizacija je propala.

rezidba

Počela rezidba voća: Prve na red dolaze jabučaste vrste

Aleksandra Djuran January 15, 2025

Temperaturne oscilacije nisu imale negativan uticaj ili niti će ostaviti posledice na voćne vrste istakla je Jelena Kljajić, savetodavac PSS.

-Prošle godine u ovo vreme imali smo temperature do 20 stepeni, te je voće izašlo iz faze mirovanja još u februaru. I u narednim danim prognoziraju se niske temperature i mrazevi, tako da neće biti ranijeg početka vegetacije – saznajemo od Kljajićeve.

Ovo doba godine pravo je vreme za rezidbu voća. Da se ovaj posao kvalitetno uradi omogućuju i trenutni vremenski uslovi. Rezidba je regulator rodnosti i vrlo je važna.

-Ovo je idealan period za rezidbu voća. Prve na red dolaze jabučaste vrste, dok za koštičave vrste treba još malo sačekati jer su one osetljivije na izmrzavanje i niske temperature. Voćari treba da počnu sa rezidbom koja je jedna od najvažnijih agrotehničkih mera jer ona posredno reguliše prinos – napominje Jelena Kljajić.

Rezidba i bujnost stabla međusobno utiču jedno na drugo, ali za sastavljanje dobrog plana rezidbe od velike su važnosti i ostali aspekti tehnologije gajenja. Rezidba rodnih stabala se uglavnom obavlja u periodu mirovanja.

-Savetujem voćare da pre rezidbe prvo pregledaju svoje zasade, obiđu ih utvrde rodni potencijal pupoljaka i tek na osnove toga odrede adekvatnu rezidbu. Grane bi trebalo glatko orezati nakon oštećenja. Nakon toga, na biljci ostaju otvorene rane koje su idealne za prodor raznih bolesti – napominje Jelena Kljajić.

Pojava štetočina i korisnih organizama takođe treba da se prati.

A.Đ.

GUSKOVI

U toku 39. Svetsko prvenstvo u nadmetanju guskova: Ostalo osam najboljih

Aleksandra Djuran January 14, 2025

Kao i svake zime, nedelje u Mokrinu rezervisane su za gusane. Ove godine nadmetanja su počela 15. decembra i u kategoriji seniora stiglo se do četvrtfinala, saznajemo Živica Terzić, predsednik udruženja „Belo pero”. Na samom početku bilo ih je 30.

-Od starih šampiona u naredno kolo nadmetanja prošli su Rodac, Aleksandra Adamova, Spasoje vlasnika Milana Dražića koji je bio prvi u ligi mladih pre dve godine, kao i Mistral, Danijela Ognjanova nekadašnji šampion lige dvogodaca koji sada ima pet godina – napominje Terzić.

U ligi dvogodaca nadmetanje je počelo 39 guskova i osam najboljih za dve nedelje takmičiće se u četvrtfinalu. Kada je reč o ligi mladih oni takmičenje počinju u nedelju.

-Kod mladih takmičenje počinje kasnije. U ovoj kategoriji ima 62 gusana – napominje naš sagovornik.

U ovogodišnjem, 39. Svetskom prvenstvu u nadmetanju guskova nije bilo iznenađenja.

-I ove godine imamo dosta novih takmičara, mladih i dece, što je važno jer će oni nastaviti tradiciju koja traje bezmalo pa četiri decenije. Polufinalna nadmetanja su polovinom februara, a finale je poslednje nedelje i pada 23. februara – kaže Terzić.

Pripreme za borbe čuvenih mokrinskih gusana traju 365 dana u godini. Ljubitelji ovih pernatih životinja ističu da je važno je da gusan vodi „sportski” život i to naročito od prve do sedme godine života kada se najbolje nadmeću.

A.Đ.

asfaltiranje-ugljese-terzin-(4)

(VIDEO) Asfaltirani delovi ulica Braće Tatić i Uglješe Terzin: Počinje izgradnja pristupnog puta i parkinga u Bloku A

Aleksandra Djuran January 14, 2025

Privodi se kraju asfaltiranje dela ulice Uglješa Terzina u dužini od 270 metara od Mihajla Pupina do Kosovske. Da su stanovnici ovog dela grada prijatno iznenađeni potvrdila nam je i Anka Vasiljev.

-Nismo znali da ćemo dobiti novi kolovoz i svi smo zadovoljni zbog toga. Trebalo je sanirati asfalt koji je bio loš i sada je to i urađeno. U blizini je i tržni centar sa odličnom ponudom. Vidi se da se radi i gradi. Ovaj deo grada je oživeo i drago mi je zbog toga – kazala je Anka Vasiljev.

Gradilište su posetili gradonačelnik Mladen Bogdan i član Gradskog veća Miroslav Dučić.

-Osim dela ulice Uglješe Terzin, asfaltirano je 270 metara u delu ulice Braće Tatić, takođe od Mihajla Pupina do Kosovske. Radovi su završeni za nešto više od nedelju dana. Meštani ovog dela grada čekaju dugo na sanaciju kolovoza i moram da im zahvalim na strpljenju i razumevanju. Svi su pozitivno reagovali kada su videli mašine jer radovi nisu bili najavljeni – istakao je gradonačelnik Bogdan.

 

Prikaži ovu objavu u aplikaciji Instagram

 

Objava koju deli Kikindski portal (@portalkikindski)

Završeni su kompletni radovi u ulici Mihajla Pupina od u dužini od 340 metara, od Svetosavske do ulice Jovana Jovanovića Zmaja.

-Osim samog kolovoza izgrađene su nove pešačke staze od behaton ploča, a postavljeni su i novi kolski ulazi ispred svake kuće. Izgrađena je i atmosferska kanalizacija čime je rešen problem sakupljanja površinskih voda– naveo je Mladen Bogdan.

Izvođač je „Graditelj“, a u kompletne radove uloženo je više od 90 miliona dinara.

-I u narednom periodu nastavićemo sa ulaganjima u infrastrukturu. Narednih dana započeće asfaltiranje pristupnog puta i parkinga u Bloku A u Mikronaselju ukupne površine 1.300 metara kvadratnih, u okviru kog očekujemo dvadesetak mesta za parkiranje. U toku je uređenje i zelenih površina, a čim vremenske prilike dozvole uradiće se i horizontalna signalizacija – precizirao je prvi čovek grada.

A.Đ.

vrtici

Za decu celodnevnog boravka počelo drugo polugodište, zabavišta i škole na raspustu do 20. januara

Aleksandra Djuran January 14, 2025

Za mališane koji pohađaju celodnevni boravak u vrtićima Predškolske ustanove „Dragoljub Udicki“ danas  je počelo drugo polugodište. Za decu koja pohađaju zabavište drugo polugodište počeće u ponedeljk, 20. januara.

Drugo polugodište za osnovce i srednjoškolce, nakon zimskog raspusta, Za učenike osmog razreda nastavna godina završava se 30. maja, dok đaci od prvog do sedmog razreda nastavu završiti 13. juna. Maturanti gimnazija završavaju 23. maja, a učenici stručnih škola 30. maja. Ostali srednjoškolci nastavu završavaju 20. juna 2025. godine.