Европска недеља превенције рака грлића материце обележава се од 20. до 26. јануара са циљем унапређења ставова и информисања о раку грлића материце и о начинима превенције. Основна порука је да је рак грлића материце малигна болест која се може спречити, са чим се слаже и начелница Диспанзера за жене Дома здравља др Драгана Миладинов.
-Карцином грлића материце може да се превенира. У Кикинди имамо доступне све нивое превенције. Ту је ХПВ вакцина којом вакцинишемо и женску и мушку децу од 9 до 19 година, ту су Папа тестови и ја позивам све жене да бар једном годишње дођу на гинеколошки преглед и да им се узме Папа брис. Уколико је неопходно у могућности смо да узмемо и брис на ХПВ који се углавном ради када Папа тест није добар и када постоји индикација због којег узимамо овај брис. Постоје могућност даље дијагностике када се у Општој болници узимају даљи узорци и ако постоји проблем радимо додатне интервенције којима уклањамо све промене који нису добре и на тај начин спречимо карцином грлића материце – истакла је наша саговорница.

Свест жена је знатно боља у односу на пре само деценију.
-Прошле године имали смо шест карцинома рака грлића материце што је дупло мање него 2023. У Болници је дијагностификовано и уклоњено 57 преканцероза грлића тако да су успешно уклоњене промене које нису малигне, а могле би бити. На добром смо путу, али то није разлог за опуштање. Жене које су одговорне долазе бар једном годишње, али оне које не долазе у Диспанзер за жене, нема их и нама је да их анимирамо да бар једанпут годишње дођу на контролни преглед – додаје наша саговорница.
Свако неуредно вагинално крварење је знак да се посети гинеколог, појачан секрет, болови. Жене са оваквим проблемима примају се и без заказивања. У Диспанзеру за жене тренутно је два гинеколога с обзиром на то да је једна докторка на породиљском одсуству. У просеку се дневно прегледа 40 жена по једном доктору и годишње се узме око три хиљаде Папа тестова.

Рак грлића материце је препознат као озбиљан јавно здравствени изазов у Србији. На основу процењених стопа оболевања и умирања од рака грлића материце, Европског информационог система (ЕЦИС), Србија се и даље налази у групи земаља са високим стопама оболевања и умирања у Европи. Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у просеку се у Србији сваке године региструје 1.163 новооболеле жене, а живот изгуби 459 жена. Последњи подаци говоре да се карцином грлића чешће јавља у узрасту од 35. године, али највише узрасно-специфичне стопе оболевања су од 50. до 59. године. У случају умирања регистроване стопе морталитета пропорционално расту почев од 45. године и највише су од 70 до 75 и више година.
А.Ђ.



До Часног крста први је стигао Бранко Угринић (37) из Банатског Великог Села, дипломирани економиста и бивши репрезентативац Србије у шаранском риболову.
Богојављенско пливање први пут је одржано у овом месту и поново је привукло велики број верника који су бодрили и с радошћу пратили храбре учеснике.
Сат времена касније, тачно у подне, обележавање Богојављења одиграло се, једанаести пут, у Кикинди, на Старом језеру, где је забележен рекордни број учесника, њих 47. Надметале су се и три девојке, једна цела породица, као и браћа која су пливала заједно. Учеснике су благосиљали свештеници кикиндске Српске православне општине.
Најбржи је био осамнаестогодишњи Кикинђанин Вељко Карановић, ученик Техничке школе „Михајло Пупин“, који је, уз овације публике, освојио Часни крст.
Несвакидашњи одзив потврдио је значај ове традиције у очувању духовних вредности, навео је градоначелник Младен Богдан.
Пливање за Часни крст на Богојављење носи дубоку симболику и подсећа на крштење Исуса Христа у реци Јордан, када су се отворила небеса и чуо глас Бога Оца. Овај чин окупља заједницу, инспирише учеснике и преноси поруку вере, храбрости и заједништва.
Организатори, црквене општине, локална самоуправа и Ронилачки клуб „Орка“ и Културни центар истакли су значај оваквих догађаја у очувању духовног идентитета, изражавајући захвалност свима који су учествовали и подржали манифестацију. Како се обичај из године у годину развија и окупља све већи број људи, јасно је да пливање за Часни крст остаје једна од најсветлијих и најважнијих манифестација које спајају веру, традицију и заједништво.


