кикинда

SAOBRACAJ-AKCIJE

На подручју Полицијске управе у Кикинди у данима викенда догодило се пет саобраћајних незгода у којима је једна особа задобила теже, а две лакше телесне повреде.  Према проценама у незгодама је настала материјална штета у износу од 560.000 динара.

Саобраћајне незгоде су се догодиле због погрешног извођења радње возилом и због вожње под утицајем алкохола.

Због учињених саобраћајних прекршаја, поднети су захтеви за покретање прекршајног поступка против 48 учесника у саобраћају и издато је 90 прекршајних налога.

Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено 20 возача, од којих је осам возача задржано у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила алкохола у организму односно имали су недозвољене психоактивне супстанце.

Такође, откривено је 18 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 27 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 103 остала прекршаја.

r-selo-dan-oslobodjenja

Полагањем венаца на споменик жртвама фашизма у центру Руског Села, представници града, Савета Месне заједнице, СУБНОР-а и Удружења „Српски ратни ветерани“, обележили су Дан ослобођења у Другом светском рату.

Окупљенима се овом приликом обратио генерал мајор Милорад Ступар, саветник за одбрану председника Републике Србије.

-Слобода је највећа и најтужнија реч у српском језику. За освајање слободе, коју сада уживамо, дато је хиљаде и хиљаде људских живота, порушени су домови, фабрике, комунална инфраструктура. Зато је наша обавеза да младима кажемо „Немојте да поново освајамо слободу“. Данашња власт бори се за слободу, територијални интегринтет и независност српске државе, војну неутралност и безбедност наше земље иу томе морамо сви да помогнемо – казао је генерал мајор Ступар.

Руско Село поштује своју историју и сећа се свих предака, додао је председник Савета Месне заједнице Душан Марјановић.

-У протеклом периоду, заједно смо остварили много тога. Уређиване су јавне површине, улагано је у обнављање инфаструктуре, помогано је школи и спортским клубовима, бринули смо и о најмлађима и најстаријима и показали да заједница најбоље функционише када сви дамо свој допринос. Пред нама су нови изазови и планови, од унапређења инфраструктуре, преко подршке како старима тако и младима, до развоја културних и спортских садржаја. Уверени смо да ћемо, уз подршку града Кикинда и уз снагу наших људи, те циљеве И остварити – навео је Марјановић.

Свечаности је присуствовао и председник Скупштине града Душан Попесков.

-Јединство и слога ће нас одражати у будућности. У протеклом пеериоду желе да нас разједине, али немојте то да дозволите. Сви заједно морамо да подржимо нашу државу Србију, јер другу немамо. Позивам вас на саобрност и јединство јер само тако можемо да напредујемо и очувамо нашу земљу – истакао је Попесков.

 

Ово је била прилика да се Савет Месне заједнице одужи најзаслужнијим појединцима и колективима. На свечаној седници петооктобарска плакета додељена је фирми „Артис 1973“ која ради од 2021, а проузводњу у Руском Селу започели су две године касније.

-За седиште фирме одабрали смо Руско Село, јер нам је циљ био жеље да у једном малом, али значајном месту запошаљавамо локалне становнике и правимо породичну причу. Ми смо једина фирма у Србији која се бавим производњом протеинских чоколадица и овсених барова. Производи су претежно намењени за извоз, а наши производи су на тржишту у земљама у региону, као и у свим трговинским ланцима у Србији. Фирма има 16 запослених, са тенденцијом да у наредном периоду повећамо број радника. На нама је да рускоселцима омогућимо добре радни услови како, између осталог, не би напуштали село. и одлазили у други град. Како нам је важна средина у којој послујемо учествовали смо у разним хуманитарним активностима за добробит места – истако је Жељко Коњик, власник фирме.

Захвалнице су припале Бранету Војновићу и Милану Штевину за организацију турнира по улицама у малом фудбалу, Бранку и Милану Добранићу, за организацију турнира у баскету 3×3, Ловачком удружењу „Зец“, као најстаријем удружењу у селу, за век трајања, Душану Кувељи, председник удружења СУБНОР-а као и за друштвени допринос у селу и удружењима „Завичај мој“ и „Јединство“ за организацију Великогоспојинских дана.

Програм су увелиичале и чланице фолклорне секције плесног студија “Јефимија”.

У Другом светском рату живот је изгубило 77 Рускоселаца , а место је ослобођено 1944. године.

А.Ђ.

 

sta-nas-snadje-usred-ladje-(1)

У позоришту „Лане“ вечерас ће премијерно бити изведена представа „Шта нас снађе у сред лађе“. Након септембарске паузе, ово је уједно и почетак нове сезоне, истакао је Александар Малетин, директор.

-Ради се о романтичној комедији и представа је несвакидашња, тако да позивам нашу драгу публику да буду са нама. Комад је режирао глумац Драган Остојић са којим смо имали плодоносну сарадњу и у ранијем периоду. „Шта нас снађе у сред лађе“ на репертоару нашег позоришта био је пре десетак година и сада, са измењеним ликовима, враћа се на сцену. У лађи ће нас снаћи принцеза, уплакана Катарина, која је има прохтеве. Оног момента када реши да се уда долазе разни просци, гусари, који би да освоје њено срце, а посебно су заинтересовани за њу јер ће им Катарина, уколико их одабере, поклонити лађу – открио нам је наш саговорник.

Костиме и сценографију урадио је Милан Вујић, а глуме: Марта Катаи, Милош и Милан Вујић, Александар Круљ и Александар Малетин.

Већ наредне недеље, 12. октобра, такође ће премијерно бити изведен комад „Деда и репа“.

-За другу премијеру у октобру адаптацију текста урадила је глумица Гордана Раушки и ово је луткарска представа. У њој играју Милан Вујић, Марта Катаи, Милош Вујић и Александар Круљ. Добро познату причу адаптирали смо на наш начин и добили смо комад пун топлине о поверењу и великом срцу које увек побеђује – навео је Малетин.

Октобар је, у једином дечијем позоришту, месец златног лишћа, а комади се играју у 17 сати. Како се очекује гужва из „Ланета“ напомињу да би било добро резервисати улазнице.

А.Ђ.

trka-za-srec-detinjstvo-2025-(8)

Трка за срећније детињство, 36. по реду, и oве године окупила је велики број учесника. У организацији Црвеног крста, под мотом „Имамо циљ, дођи на старт”, трка је највећа и најмасовнија рекреативно-хуманитарна манифестација у нашем граду чији је циљ промовисање здравих стилова живота, хуманости и волонтеризма.

Прва је била шетња родитеља са бебама до годину дана у којој је било седам учесница. Награду Црвеног крста Војводине, породични викенд у одмаралишту Вршачки брег, освојила је Драгана Раца из Кикинде.

-Имам три девојчице Уна је најстарија и има пет година, Маша има три и Ана, са којом сам се такмичила, има годину. Други пут учествујем у трци и нисам очекивала награду. Циљ нам је да подржимо ову манифестацију. Драго ми је што ћемо имати прилику да проведемо викенд на Вршачком брегу – сазнали смо од Драгане Раце.

У 26 трка учествовали су предшколци основци, средњошколци, суграђани, а на самом крају организована је и трка ролера. Први на циљ у трци дечака првих разреда стигао је Лука Агостини из ОШ „Вук Караџић“.

-Трка није била лака и помучио сам се да будем најбољи. И као предшколац учествовао сам у манифестацији и тада сам био други. Тренирам фудбал и волим да трчим – казао нам је Лука који је као награду добио бицикл.

Ни ове године није изостала подршка локалне самоуправе која као генерални покровитељ  препознаје значај ове манифестације.

-Хуманост, солидарност, породица то су вредности којима желимо да учимо децу. Трка све нас, који смо били учесници враћа у детињство – истакао је члан Градског већа Жељко Раду.

Генерални спонзор је компанија „Гриндекс“ док су пријатељи манифестације фирме „Јафа“ и „Колачић срећа“.

-Ово је десета година како наша компанија подржава најлепшу спортско-дечију манифестацију у нашем граду. Част нам је и задовољство што смо део Трке за срећније детињство – навео је Војислав Булатовић из компаније „Гриндекс“.

Секретарка Црвеног крста Данијела Бјељац  напоменула да је ове године продато 3.200 стартних бројева.

-Осим тога прикупили смо и донаторска средства у износу од 115.000 динара, што је укупно 435.000 динара. Сав новац расподелићемо Предшколској установи „Драгољуб Удицки“ и школама сразмерно броју учесника. Циљ нам је да учимо децу да буду хумани, да промовишемо праве вредности и да многи од њих  постане део породице Црвеног крста – рекла је Данијела Бјељац.

Програм су отворили предшколци из вртића „Полетарац“ и „Плави чуперак“ и хор „Чуперак“.

A.Ђ.

 

 

zmaj-dec-igre

Најлепши део „Змајевих дечијих игара“ су најмлађи учесници, деца из Предшколске установе „Драгољуб Удицки“ и Балетске школе који су били и централни део овогодишње, 32. манифестације. У част дечијег писца Јована Јовановића Змаја они су певали, играли, рецитовали, а подржали су их  познати дечији писци и ствараоци Урош Петровић, Зорица Деспотов и Урош Новаков.

-Најважније је да се бавимо децом. Да их учимо да певају, играју, плешу, свирају да им посвећујемо време. Само тако они ће имати добре узоре и стећи праве вредности. Кикинда је град у ком радо гостујем јер на прави начин усмерава и учи најмлађе – казао је Урош Петровић.

Тања Ножица, помоћница директора и уредница дечијег програма напомиње да је у оквиру манифестације организовано мноштво радионица и садржаја за децу школског и предшколског узраста.

-Чика Јова Змај први је дечији песник и најпознатији је његов стих „Деца су украс света“. Деца то заиста јесу и на нама је да их учимо правим вредностима које је Јован Јовановић Змај промовисао. До скоро Кикинда је била једини град, поред Новог Сада, у којима је ова манифестација организована. Поносни смо на то што дуже од три деценије негујемо поезију за децу – напоменула је Тања Ножица.

Централној приредби присуствовала је и чланица Градског већа Маријана Мирков.

Ове године програм је трајао три дана тако да су  деца уживала у представи „Ко се боји књиге још“, организовани су и концерт ОМШ „Слободан Малбашки“, књижевно-ликовна радионица Роберта Такарича и Горана Новаковића, монодрама у извођењу Александра Милковића, представљање збирке немачких народних бајки Милице Шијаковића са Катедре за германистику Филозофског факултета у Новом Саду.

А.Ђ.

 

 

pokrajisnka-sekretarka-kultura-(1)

Александра Ћирић Бошковић, покрајинска секретарка за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама и Снежана Јанковић, в.д. помоћника секретара Сектор за културно наслеђе биле су у радној посети нашем граду. Након разговора у кабинету градоначелника Младена Богдана, заједно са Маријаном Мирков, чланицом Градског већа, посетили су Културни центар. Поменути секретаријат за реконструкција фасаде ове установе културе издвојио је 20 милиона динара, а в.д. директор Марко Марковљев истакао је да ће радови започети врло брзо с обзиром на то да су се чекале спољне температуре неопходне за обављање овог посла.

 

-Циљ наше посете је да обиђемо установе културе за које су издвојена средства из Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, али и да се упознамо са стањем у институцијама и на лицу места чујемо који су им планови и како можемо да помогнемо да се они реализују – истакла је Александра Ћирић Бошковић. – У Народном музеју, по обиласку сталне поставке и простора намењеног деци и мамутици Кики, могли смо да чујемо који кораци би требало да се предузму како би стална поставка била још боља и богатија.

Рад Народног музеја представио је в.д. директор Милош Пушара, док су програме АДЗНМ „Гусле“ образложили директор Зоран Петровић и његови сарадници.

-У Академском друштву за неговање музике „Гусле“, које окупља велики број деце и младих, имали смо прилику да се уверимо да су средства 2,8 милиона динара, којим су подржани ФЕНОК и „Мали матурантски плес“ утрошена на прави начин. Ово друштво је једно од најстаријих у нашој земљи, одлично раде и заслужују нашу пуну подршку. Пријатно смо изненађени радом, агилношћу и програмима који се организују у културним установама у Кикинди – прецизирала је Александра Ћирић Бошковић и додала да ће Покрајина и у наредном периоду помагати установе културе како у реализацији текућих програма, тако и у капиталним улагањима.

Градоначелник Младен Богдан подсетио је да је Александра Ћирић Бошковић и у претходном периоду била у Кикинди и да је и тада имала прилику да се увери у то шта је урађено ради бољег функционисања културних институција.

-Град има добре планове за даља улагања у установе културе и ово је била одлична прилика да о њима разговарамо са покрајинском секретарком – навео је Младен Богдан – Значајна средства издвојена су за уређење фасаде Културног центра и за све нас ово улагање је значајно јер заокружује циклус великих улагања у овај објекат. Без помоћи Покрајине и Републике, капитална улагања не би била могућа, те је важно да се покрајинска секретарка на лицу места упозна са садашњим стањем, што смо јој и омогућили посетом Народном музеју. Академско друштво за неговање музике „Гусле“ значајне су, не само за Кикинду, него и за српски народ, посебно што обележавају 150 година постајања и рада. Установе културе у Кикинди налазе се зградама које су симбол града и у којима су неопходна улагања.

У току је припрема буџета свих покрајинских секретаријата за 2026. годину. Буџетом ће бити предвиђено суфинансирање програма који су и најважнији установама културе.

-Финансијским планом обухватићемо конкурсе у области културног наслеђа, савременог и филмског стваралаштва, верских заједница, националних мањина, откупа књига, публикација и друго. Верујем да ће сви који конкуришу бити подржани и да ће пројекти са којима ће аплицирати бити препознатљиви – закључила је покрајинска секретарка.

А.Ђ.

idjos-dan-skole-2025-(1)

Основна школа „Миливој Оморац“ из Иђоша обележава Дан школе. Овом приликом посетили су их песници, корисници „Наше куће“, као и ученици из других школа. Занимљивим и едукативним радионицама ученици су, кроз игру, стекли нова знања.

-Дан школе је 6. октобар, али га ове године обележавамо нешто раније јер смо имали прилику да угостимо писце који учествују у „Змајевим дечијим играма“. Тема којом прослављамо важан дан су мостови јер нас они повезују и спајају различитости. Желимо да укажемо на то да су наши ђаци темељ сваког моста – навела Весна Шавија, директорица.

Дану школе присуствовао је и члан Градског већа Тихомир Фаркаш.

-Ученици и запослени осмислили су леп програм, а ово је прилика за дружење и размену искустава са другим школама. Желим им да наставе да раде као и до сада с обзиром на то да је ова образовна установама промер добре праксе на који начин треба да се повежу деца и одрасли – казао је Тихомир Фаркаш.

Поменуту образовну установа похађа 134 ђака, међу којима је 20 првака

-Приметна је тенденција већег броја ученика, што је посебно значајно за сеоску средину. Сваке године трудимо се да улажемо у учионице и зграду тако да је ове године у плану адаптација дела котларнице у коју ће се изместити школска архива која ће најпре бити сређена. Међу већим инвестицијама је и потпуно опремање учионица дигиталним технологијама попут пројектора и климатизација – додала је Вена Шавија.

Иђошку школу посетили су ученици Основне школе „Јован Поповић“ из Кикинде, али и удружења грађана из села.

А.Ђ.

skring

На територији Града Кикинде почео је организовани скрининг карцинома дојке којим су обухваћене жене  старости од 50 до 69 година. Ову акцију спроводи кикиндски Дом здравља заједно са Општом болницом Кикинда, а позивање суграђанки започето је у понедељак 29. септембра.

Из Диспанзера за жене позивају суграђанке телефоном, а мамографско снимање се обавља у Општој болници Кикинда, на служби радиологије, објаснила је др Драгана Миладинов, начелница Диспензера за здравствену заштиту жена.

– Служба радиологије има нови мамограф који је комфоран, снимање је безболно, апарат је прилагодљив физиономији сваке жене, тако да не треба да имају страх од снимања. Снимање и позивање одређене скупине жена обавља се сваке друге године тако да жене које су снимале дојке у протекле две године су изузете из овог скрининга и биће позване у наредном циклусу. Такође, изузете су и жене које, нажалост, већ имају дијагностикован карцином дојке. С обзиром на учесталост ове болести код нас и у свету, позивам даме да се одазову скринингу, као и да их наши суграђани охрабре да дођу на снимања. Жене треба да врше и самопрегледе дојки и уколико напипају било шта сумњиво, да се јаве нама или лекарима опште праксе како бисмо их упутили на ултразвучни односно мамографски преглед, и ван скрининга- истакла је др Миладинов.

Мирослава Попадић, главна сестра Диспанзера за жене, указује да се сваке године позивају жене одређених годишта.
– Ове године то су годишта жена 1975, 1973, 1971, 1969, 1967, 1965, 1962, 1960, 1958 и 1956. Суграђанке позивамо од понедељка и до сада су веома лепо прихватиле позиве, поготово жене које дуго нису биле код лекара. Жене немају разлога за страх, снимање кратко траје, биће им објашњено како да приступе прегледу, а упут подижу код нас на пулту. Добиће и упутство како да се спреме за преглед. Жене могу и саме да се јаве, уколико неког изоставимо. Број телефона је 063 424101.


.
Како је указала др Биљана Марковић, директорица Дома здравља, на основу уредбе и националног програма, све здравствене установе у Србији дужне су да спроводе скрининг карцинома дојке, најчешћег злоћудног тумора код жена.

– Ово се ради у циљу што ранијег откривања обољења, јер је тада успешније лечење. Скрининг карцинома дојке односи се на жене од 50 до 69 година. Пацијенткиње се позивају на скрининг, а даље ће се поступити у зависности од резултата. Од 2022. године у Србији је откривено око 4.500 карцинома дојке, а 1650 жена је умрло- предочила је др Марковић.

У Севернобанатском округу је у 2022. години било 94 карцинома дојки, а 37 жена је умрло. По подацима кикиндског ЗЗЈЗ, у 2023. години у Кикинди су откривена 23 случаја карцинома дојке, а 15 жена је преминуло од ове малигне болести.

СНИМАК СЕ ЧИТА НАЈМАЊЕ ДВА ПУТА

– Сваки налаз мамографије чита се најмање два пута. Опис мамографије најпре анализира радиолог из Кикинде, а наредно читање снимка обавља независтан радиолог. Уколико им се мишљења разликују, следи и треће радиолошко читање налаза- нагласила је др Драгана Миладинов.

dan-starih-ck-(2)

Поводом Међународног дана старијих особа, 1. октобра у Црвеном крсту за кориснике програма „Брига о старијима“ организоване су радионице и дружење.

Учеснице су истакле значај програма, али и оваквих дружења.

-Сама сам код куће и значи ми то што изађем из куће, радим нешто корисно и научим нешто – рекла је Љубица Поморишац, која је заједно са десетак суграђанки била у Црвеном крсту. – Разговарамо, делимо успомене и размењујемо искуства.

Програм „Брига о старијима“ намењен је особама старијом од 65 година и важан је ради пружања психосоцијалне подршке.

-У оквиру програма контролишемо здравље најстаријих суграђана који су претежно у самачким домаћинствима – појаснила је Љиљана Богосављев, сарадница Црвеног крста. – На нама је да им пружимо подршку. Овакве радионице значајне су за старије особе јер им омогаћавају да се друже, међусобно упознају, да се социјализују, али им се у функцији одржава и фина моторика.

Овогодишњи дан обележава се под слоганом „Старије особе покрећу локалне и глобалне акције: Наша права, жеље и благостање“, чиме се подсећа на значај активног учешћа старијих у друштву.

beli-krst-basaid

Ових дана кружни ток на улазу у Башаид, из Зрењанина, краси Бели крст, настао у знак сећања
на битку на Иљеву.

Подсетимо да се битка одиграла на простору између Меленаца и Башаида, када је генерал побуњене Кошутове војске Перцел Мор напао је Меленце надмоћнијом војском. Срби су пружили одлучан отпор, али и поред велике храбрости у боју је страдало 198 Срба. Уз оскудно оружје имали су и оно најдрагоценије, своје животе. Тако је међу Србима у Банату остала изрека „Иљево – банатско Косово“. Крст, подигнут у њихову част, се налазио на излазу из села и није био уочљив, а сада ће споменик бити прво што се види на улазу на територију града.

 

Споменик је тежак две тоне и за њега је изливено ново бетонско постоље.