кикинда Архиве | Паге 113 оф 320

Познати кикиндски фризер на Гран Канарију: Живот у Шпанији, срце у Србији

Aleksandra Djuran Септембер 28, 2025

Роналд Барна, суграђанима, а посебно суграђанкама познатији као Рони фризер, живи на популарном шпанском острву Гран Канарија. Пре 13 година одселио се из Кикинде, иако је имао свој фризерски салон и улепшавао пола града.

-Стицај животних околности одвео ме је у Немачку. Тамо сам живео тачно четири године и осам месеци. Радио сам као фризер, био сам у Каселу и фино сам се уклопио. Желео са већ тада да отворим свој салон, међутим, процедура је била компликована јер је било неопходно да положим мајсторски испит за који је потребно доста новца. За Немце могу да кажем да су релативно хладни и да је код њих неприкосновено правило да је време новац. – каже Рони.

По доласку у Немачку Роналд је био убеђен да га очекују веће могућности када је реч о самом послу:

-Био сам убеђен да ћу моћи да будем знатно креативнији. Разочарао сам се јер су крути. Покушао сам да предложим другачији начин рада, међутим, нисам успео у томе.

Гран Канарију зову острво вечитог пролећа. Та му клима, каже, савршено одговара, а да се пресели одлучио је још 2016.

-Након што сам пет године радио за газдарицу, по њеном одласку у пензију , фирму смо преузели колегиница и ја. Постао сам сам поново приватник и мој фризерски салон зове се „Роннy“, исто као што се звао и у Кикинди. И даље сам и мушки и женски фризер и имам сталне муштерије. Претежно код мене долазе Скандинавци, Немци, Ирци, Аустријанци, Швајцарци, Енглези који имају своје некретнине на острву. Реч је добростојећим људима, тако да је и могућност наплате услуге већа – сазнајемо од нашег саговорника.

У Кикинди је Рони био приватник 17 година, а ове године 1. септембра је тридесета годишњица како је постао фризер.

-У Кикинди сам радио и до 70 сати недељно, а сада радим од понедељка до петка и то осам сати дневно. Путујем педесетак километара од куће до посла, али ми то не смета јер је превоз за становнике острва бесплатан. Живот је другачији и мораш му се прилагодити. Староседеоци на Гран Канарију су прилично гласни, односно како они кажу, живахни. Весели су и по менталитету су слични нама. Наше људе као муштерије и као пријатеље не бих мењао ни за шта на свету јер нашег менталитета нема ни у једној држави на свету – закључио је некада познати кикиндски фризер.

Особе које шиша у Шпанији цене његове савете.

-Цене предлоге и време које им се посвети. Више пута су ми муштерије рекле да док нису дошле код мене, нису имале такав третман. Наш менталитет је такав да са особом која долази стално у салон, на неки начин, постанеш пријатељ. Тако сам и научио да заједно са клијентом дођемо до решења која год да је услуга у питању, шишање, фарбање, фризура – наводи Рони.

На Гран Канарију упознао је свега једну Кикинђанку. На суседном острву, Тенерифима, има их пуно више.

-Нема пуно Срба, али је зато велики број људи из Босне и Херцеговине и Хрватске. Врло често чујем наш језик и обрадујем се. Овде је живот пуно опуштенији јер су такви и људи. Прву реч коју сам научио је мањана, сутра. Увек је нешто што треба да се уради код мајстора и слично сутра – истакао је Роналд.

Кикинду посећује најмање два пута годишње. Ту су му деца, родитељи, породица.

– Кикинда је мој родни град и недостају ми комшијска дружења и пријатељи. Овде не можеш да се оде до града у шетњу, да сретнеш неког познатог и срдачно се испричаш. То фали – закључио је Роналд Барна.

НЕ ТРЕБА ИЋИ ИЗ СРБИЈЕ

Роналд Барна наводи да су га животне околности натерале да оде из Србије и за кратко време промени две државе. Ипак, његов савет је следећи:

-Ко може пристојно да живи од онога што заради не треба да иде у иностранство и тамо се пуно ради и ништа боље није, а увек си странац. Није овде ни мало лоше. Сви кафићи су пуни, сви возе добре аутомобиле. Да се није живот наместио, не бих отишао из Кикинде. Овај менталитет, односи међу људима, начин живота, нигде на свету не постоје.

НЕГОВАНА КОСА

Ронијеве муштерије сећају се да никада није желео да ради било какав третман који ће оштети косу.

-И даље сам такав. Одбијам да радим било шта што знам да ће на крају бити лоше за косу. Имам могућности да надограђујем косу и да дођем до квалитетних материјала, али не прихватам да радим било шта у шта сам убеђен да ће уништити косу. Мој посао је нега косе.

А.Ђ.

Посета делегације Бања Луке Кикинди у оквиру Дана Републике Српске: Боље привредно повезивање два града

Aleksandra Djuran Септембер 27, 2025

Представници Бања Луке били су гости Кикинде у оквиру манифестације Дани Републике Српске. Под слоганом „Пут саборности“ организована је у 13 градова у Србији. Делегацију у саставу Борислав Максимовић, саветник за културу у Представништву Републике Српске у Србији, Александар Љубоја, директор Подручне привредне коморе Бања Лука и Зоран Берак, секретар за трговину и туризам у бањалучкој комори, у свом кабинету примио је градоначелник Младен Богдан.

-Наш циљ је јачање свих веза, а пре свега привредних – казао је Александар Љубоја, директор Подручне привредне коморе Бања Лука. – Кикинда је интересантна јер има компаније које су компатабилне са делом привредних друштава у Републици Српској. У разговору са колегом из Привредне коморе истакнуто је да постоји могућност заједничког наступа на трећим тржиштима, пре свега у Румунији и Мађарској. Поједина роба могла би заједнички да производи, а оно што нама недостаје је грађевински материјал, конкретно цреп, који би поново могао да нађе тржиште код нас. Увозимо га са свих меридијана, али не и из Кикинде. Наша комора покрива 55 одсто територије у Републици Српској и око 600.000 становника гравитира ка Бања Луци. Имамо и неколико општина који су највећи извозници у Босни и Херцеговини.

Градоначелник Богдан додао је да је међусобна сарадња и јачање веза између Републике Српске и Србије важна за обе државе. На овај начин чувају се идентитет, историја, култура и обичаји.

-Привредно повезивање нам је важно и интензивно ћемо радити на томе. Наши гости позвали су нас на привредни форум који се сваке године организује у Бања Луци. Добили смо могућност, да заједно са Регионалном привредном комором и привредним друштвима, представимо све потенцијале Кикинде и да наши пријатељски односи постану још бољи. Радо ћемо се одазвати јер је ово прилика да представимо град и да се још боље повежемо. Сарадња две привредне коморе биће значајна за обе државе, јер нам је жеља да развијамо наше фирме и доводимо нова предузећа – навео је први човек града.

Поред градоначелника са састанку су присуствовали и Маријана Мирков, чланица Градског већа и Тибор Хорват, директор кикиндске Регионалне привредне коморе.

-Подручна привредна комора из Бања Луке покрива пет градова и 16 општина и велики број привредних друштава. Сигуран сам да би наш грађевински материјал нашао своје место на овом тржишту, јер је некада, током златних времена, највеће тржиште фабрике „Тоза Марковић“ била управо Република Српска. Верујем да би у блиској будућности могао да се поново повећа извоз у Бања Луку. Као Регионалној привредној комори која је једна од најмањих у систему Србије, биће нам част да започнемо сарадњу са бањалучком комором – прецизирао је Хорват.

У оквиру Дана Републике Српске приказани су програми из Бања Луке, Бијељине, Источног Сарајева, Доње Градине, Требиња, Пала и Приједора.

А.Ђ.

Златни септембар и у Кикинди: Подршка малим дивовима

Aleksandra Djuran Септембер 27, 2025

Удружење НУРДОР обележава Златни септембар, месец подршке деци оболелој од малигних болести. Тим поводом на Градском тргу организован је програм у ком су учествовали солисти, плесне групе и фолклораши.

У Србији сваког дана једно дете оболи од рака, а овогодишња кампања посвећена је теми психосоцијалне подршке, јер свако дете и породица, поред медицинског лечења, имају потребу за разговором, ослонцем, подршком у остваривању права и осећајем да нису сами. Такву подршку пружа и Љубица Такић, волонтерка из Кикинде која је преживела и личну трагедију. Њена ћерка преминула је од рака.

-Већ 13 година сам уз НУРДОР и иако моје Јелене више нема, трудим се да помажем деци оболелој од рака и њиховим родитељима. Важно је причати о болести и пружити подршку, посебно родитељима, како не би посустали у току лечења које зна да буде дуго и исцрпљујуће. Била сам јака у том периоду, али само захваљујући Јелени која је била храбра и јака. Психолошка подршка је најважнија и ја сам је имала од лекара, волонтера, од психолога на Онколошком одељењу. И даље сам у контакту са њим и када ми је тешко помогне ми – навела је Љубица Такић.

И суграђанка Сузана Мучалов је такође волонтерка НУРДОР-а. По занимању је васпитачица и њена жеља је да помогне колико може.

-Моје кумче је имало рак и лада сам видела са каквим се све проблемима суочава заједно са родитељима, решила сам да и ја помажем. Најмлађи онколошки пацијенти свакодневно се боре за живот и поред тога што учествујем у разним активностима прикупљања помоћи – додала је Сузана Мучалов.

Подршку скупу дао је градоначелник Младен Богдан који је прецизирао да је обавеза сваког појединца, али и друштва да укажу поштовање и пруже подршку и оболелима и њиховим родитељима.

-Локална самоуправа ту је да помогне сваком болесном детету и породици. Помажемо породицама и деци која имају тешка обољења, за шта се издвајају значајна средства у буџету. Драго ми је што се тај новац никада до краја не утроши што је показатељ да у нашем граду, на срећу, немамо пуно деце којима је таква помоћ потребна. Имамо и Комисију за лечење социјално угрожених и сви одрасли могу да аплицирају за помоћ при куповини лекова и медицинских помагала – навео је Богдан.

Из НУРОДОР-а позивају све грађане и друштвено одговорне компаније да подрже акцију слањем броја 2 на број 1150.

А.Ђ.

Српска православна црква и верници прослављају јесењи Крстовдан

Aleksandra Djuran Септембер 27, 2025

Српска православна црква и верници прослављају јесењи Крстовдан. Верници се током данашњег дана придржавају поста, а бере се и посвећује босиљак.

По народном веровању, ако је на Крстовдан облачно, зима ће бити богата снегом, а ако нема падавина наредна година биће сушна.

Док за многе друге празнике који су обележени црвеним словом важи да не треба сређивати кућу, усисавати и радити друге сличне послове, на Крстовдан је обрнуто. На данашњи дан је добро средити кућу и тако је припремити за зиму. У супротном, верује се да ће вам целе године све “ићи наопако”.

За људе рођене на овај дан верује се да на својим нејаким плећима носе сенку Часног крста и да су зато пред Богом посебно одговорни за своје поступке.

У свим селима исплаћују се људи који чувају поља од Ђурђевдана до Крстовдана и који терају птице и наплаћују се глобе од оних чија стока прави штете на туђим њивама. Исплаћује се онолико колико је договорено ο Ђурђевдану.

Банатско Велико Село обележило 80 година од колонизације: Изложба и предавање стручњака „Матице српске“

Aleksandra Djuran Септембер 26, 2025

Поводом Дана колонизације, у организацији Месне заједнице Банатско Велико Село уприличена је изложба и презентација на тему „Колонизација Војводине 1945-1948“. О теми су говорили др Јелена Веселинов, историчар права и управница послова „Матице српске“, др Милан Мицић, историчар и генерални секретар „Матице српске“ и Богдан Шекарић, етнолог из Музеја Војводине.

-Пре 80 година нова социјалистичка власт после Другог светског рата колонизовала је партизанске породице ради насељавања Војводине – истакао је овом приликом др Милан Мицић. – Током 10 месеци у Војводину је стигло 250.000 људи у 114 места и то је највећи колонизациони подухват у историји Војводине, а истовремено и најорганизованији и најхуманији по условима. Колонизоване су партизанске породице из целе ондашње Југославије и тачно су добијене квоте колико која Република где насељава. Становници Босне и Херцеговине населили су део око Бачке Паланке и 29 троугла између Кикинде, Зрењанина и Јаше Томића. Банатско Велико Село састављено је од три Солтура, Светог Хуберта и Шарловила. Поменута насеља формирана су 1770. и 1771. године и у њима су живели Французи из околине Меца. На овај простор стигли су колонисти из Босанске Крајине, из околине Дрвара, Босанског Петровца и највише из Бихаћа.

Пре доласка породице су писале молбе за насељавање и дошле су организовано. Тада су им додељене куће и земљиште с тим да један део породица није могао да издржи у новој средини, није им одговарао начин живота, пејзаж, клима тако да су се те породице враћале у Босанску Крајину.

-Они који су остали прошли су кроз прилагођавање, учили су да живе новим начином живота у рада. Комунистичке власти извршиле су колективизацију земље и имовине и формиране су сељачке радне задруге. Оне су биле начин да се колонисти брже прилагоде животу у равници, али и да се на идеолошки политички обликују у складу са интересима комунистичких власти – закључио је Мицић.

На трагу жеље да следи мисију коју „Матица српска“ већ два века спроводи на овим просторима, а која се огледа у очувању богатог српског историјског наслеђа, град Кикинда је пре неколико година потписао споразум са овом важном установом, подсетила је помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски која је присуствовала догађају.

-Овакви сусрети и догађаји су доказ плодоносне сарадње. Задатак „Матице српске“ је био да нам, из угла стручњака, приближи све значајне историјске догађаје и процесе у који спадају и миграције које су карактеристичне за ове крајеве. Ове године обележава се осам деценија од како су Срби из Босне и Херцеговине, Крајине, Лике, дошли и населили ове просторе. Са собом су донели културу, обичаје, менталитет и особености свог краја. У новој средини суочили су се са свим изазовима који су их сачекали. Било је потребно да се адаптирају на околину и на староседеоце. Вечерас је била прилика да чујемо колико је значајна била колонизација те 1945. године и на који начин су утицали на очувању српског народа и националног идентитета и бића – рекла је Дијана Јакшић Киурски.

Овом приликом отворена је и изложба посвећена крајишком писцу Бранку Ћопићу у организацији Културног центра Нови Сад. Поставка је колаж фотографија, рукописа, новинских исечака и анегдота посвећених поменутом књижевнику.

Догађају су присуствовали мештани, као и чланица Градског већа Маријана Мирков.

А.Ђ.

У недељу, 28. септембра, затвара се купалишна сезона на отвореним базенима

Aleksandra Djuran Септембер 26, 2025

Након успешне летње сезоне отворених базена Културно- спортског центра „Језеро“, у недељу, 28. септембра, затварају се базени на отвореном.

Из КСЦ „Језеро“ захваљују свим посетиоцима отворених базена, којих је у овој сезони било у рекордном броју.

Културно-спортски центар „Језеро“ Кикинда ће и наредне године свим посетиоцима обезбедити најбоље услове како би сви грађани у најтоплијим летњним данима могли да уживају на отвореним базенима, стоји у саопштењу ове установе.

Организација слепих „Северни Банат“ обележила Дан оснивања

Aleksandra Djuran Септембер 26, 2025

Организација слепих „Северни Банат“ обележила је Дан оснивања. Овим поводом чланове је посетио Милан Стошић, председник Савеза слепих Србије, која је и кровна организација.

-Кикиндска је једна од најактивнијих организација када је реч о анимирању, окупљању чланова и доприносу Савезу слепих Србије. Наш савез залаже се за бољи начин образовања слепе и слабовиде деце које је и начин превазилажења хендикепа. Образовање омогућава бољи процес социјализације у друштво и иако постоје прописи за инклузивно образовање нема услова за њих. И запошљавање је веома важно с обзиром на то да постоје огромне предрасуде код послодаваца, без обзира на ниво образовања слепих и слабовидих особа. Радимо и на томе да се донесе посебан Закон о организацијама особа са инвалидитетом који ће боље уредити све области рада – истакао је Стошић.

Јагода Накрајкућин, председница организација слепих „Северни Банат“ додала је да организација постоји дуже од две деценије. Напоменула је и да је посета председника кровне организације прилика да разговарају о свему што је потребно како би још боље и квалитетније пружали услуге члановима.

-Окупљамо слепе и слабовиде из Кикинде, Чоке и Новог Кнежевца. Имамо око 150 чланова и половина је веома активна и доприносе раду. Организујемо едукативне радионице које су значајне, корисне и важне за наше чланове како би се што боље интегрисали у друштво. У току је и радионица психолошке подршке која траје до децембра и значајна је за све који имају потребу да разговарају са стручним особама, а немају прилику за то – навела је Јагода Накрајкућин.

Представници Савеза слепих састали су се и са градоначелником Младеном Богданом са којим су разговарали о унапређењу сарадње.

А.Ђ.

Светски дан туризма: Предшколци постали најмлађи туристички водичи града

Aleksandra Djuran Септембер 26, 2025

Уочи Светскг дан туризма, 27. септембара, запослени у Туристичкој организацији обележили су са малишанима из вртића „Плави чуперак“. Њих су упознали са историјатом Градског трга, али и са најважнијим туристичким знаменитостима: „Данима лудаје“, мамутицом Киком, совама, најлепшом улицом у Србији.

-Већ пет година, заједно са нашим најмлађим суграђанима, Туристичка организација обележава важан датум. Предшколци ће постати најмлађи туристички водичи. Ово је прави начин да код деце развијамо љубав према свом граду, а уједно ће имати прилику и да сазнају више о историјату и знаменитостима Кикинде – истакла је Татјана Вуковић из Туристичке организације.

Васпитачица Ромина Карановић додала је да деца показују интересовање да упознају свој град.

-Малишани су поносни на своје беџеве туристичких водича и желе да покажу колико знају о Кикинди. Сваком шетњу кроз града заинтересују се за одређену зграду или део града што је нама сигнал да и у вртићу радимо са њима и обогатимо њихова знања – додала је Ромина Карановић.

Светска туристичка организација је одредила 27. септембар као Светски дан туризма, јер је на тај дан 1970. године у Мексику усвојен статут ове организације. Од 1979. овај датум обележава се широм света.

А.Ђ.

Концерт Етно групе „Траг” у суботу у позоришту

Jelena Trifunović Септембер 26, 2025

У оквиру манифестације “Дани Српске у Србији”, у суботу 27. септембра у 19.30, у Народном позоришту биће уприличен концерт Етно групе „Траг“ из Републике Српске.

Етно група “Траг” је вокално-инструментални састав из Републике Српске, који негује традиционалну музику Балкана. На репертоару групе налазе се песме из Републике Српске, Србије, Црне Горе, Македоније и Бугарске, те циганска музика.

С обзиром на то да „Траг” често и радо наступа у Русији, на репертоар су уврстили и неколико руских песама. Група наступа на многим значајним манифестацијама у БиХ и иностранству.

Златни септембар – месец подршке деци и младима оболелим од рака

Jelena Trifunović Септембер 26, 2025

Удружење НУРДОР и ове године обележава Златни септембар, месец подршке деци и младима оболелим од рака. Овогодишња кампања посвећена је теми психосоцијалне подршке – јер свако дете и породица, поред медицинског лечења, имају потребу за разговором, ослонцем, подршком у остваривању права и осећајем да нису сами.

Психосоцијална подршка подразумева континуиран рад психолога и социјалних радника, саветовања, радионице за децу и родитеље, али и помоћ породицама у туговању. Она оснажује родитеље и помаже породици да заједно издржи најтежу борбу.

НУРДОР је до сада у оквиру психосоцијалне подршке организовао 15 циклуса са 540 радионица “Време је за шољицу разговора” у које је укључено 5000 родитеља током процеса лечења. Организовано је и 68 рехабилитационих кампова за преко 1500 деце. За 75 породица у туговању организовано је 6 кампова. Тим за психосоцијалну подршку на дневном нивоу брине о потребама деце и родитеља и помаже им како у оснаживању, тако и у остваривању права из социјалне заштите.

Дана 27. септембра на трговима широм Србије грађани ће имати прилику не само да дају свој допринос, већ и да разговарају са волонтерима о значају психосоцијалне подршке и свему што она обухвата. Тог дана биће промовисано и редовно донаторство јер једино континуираном подршком можемо обезбедити да ниједна породица не остане без помоћи која јој је неопходна.

У Кикинди ће акција бити одржана на Тргу код фонтане , од 12 до 14 сати.