историјски архив

Arhiv-radionice-(10)

Историјски архив Кикинда и Центар за ликовну и примењену уметност “Tера” започели су у Архиву организовање радионица израде грбова и штитова насеља у Великокикиндском привилегованом дистрикту за ученике седмог и осмог разреда основних школа.

– Концепт је да се ученицима приближи шта је био Дистрикт, шта је он значио за грађане Велике Кикинде, за српски народ у њој, и да им се, на интересантнији начин, кроз цртеж и рад са глином, представи то – рекао је директор Историјског архива, Срђан Сивчев.

Први радионичари били су ученици два одељења Основне школе „Фејеш Клара“. За њих је, на почетку, уприличен обилазак изложбе о Великокикиндском дистрикту у просторијама Музеја, кроз коју их је водио архивиста Владимир Дудић.

– Деца се данас слабије интересују за историју, посебно за локалну, више их занима египатска и старогрчка. У школи се ова тема углавном само помиње, не учи се детаљније која су све села била део Дистрикта. Сада су видели те грбове и кроз игру су изабрали један, цртали га по сећању, а затим и израђивали печате у глини – објаснила је архивиста Снежана Карачоњи, која је водила радионице.

У сарадњи са „Тером“, у радионицама учествују вајари и помажу деци у изради. Едукатор са дугогодишњим радом у основним школама данас је био Игор Смиљанић.

– Израда грбова и обележја обрађују се у осмом разреду. Деци је интересантно да истражују, да раде са глином и ми смо ту да их усмеравамо – рекао је Смиљанић.

Адријан Молнар, ученик седмог разреда, каже да ову тему још нису имали на часовима историје.

– Допада ми се, корисно је и забавно. Мислим да је важно да људи знају историју свог града, да је то основна култура – рекао је Адријан.

Данас израђени печати биће испечени и поклоњени одељењима која буду учествовала у радионицама Архива и „Тере“.

Радионице су увод у обележавање 250 година од оснивања Великокикиндског привилегованог дистрикта, које се одиграло у новембру 1774. године, рекао је директор Сивчев. Установе у Граду припремају своје програме, а Историјски архив ће тада представити луксузну монографију о Дистрикту, о повељама које су издате за време његовог трајања, а, у сарадњи са Матицом српском, биће организован стручни скуп са еминентним стручњацима из свих области друштвених наука.

С. В. О.

 

arhiv-roditeljstvo-(3)

У организацији Историјског архива одржано предавање под називом „Родитељство некад и сад”, мастер психолога Тијане Братић. Гошћа  из Зрењанина осврнула се на то како се родитељство мењало кроз време, али и на данашњи концепт родитељства.

-Направила сам паралелу како су се родитељи понашали пре тридесет и четрдесет година, како је то било у време наших бака и дека и како је данас. У историјски кратком временском периоду имамо велике разлике у опхођењу према деци и самом начину васпитања – рекла је Тијана Братић, по занимању мама и психолог.

У данашњем васпитању велику улогу имају нове технологије. Са једне стране оне су одличан извор информација јер је пуно тога доступно, а са друге стране деца превише времена проводе испред телевизора и са таблетом и телефоном у рукама што доводи до кашњења у развоју.

-Део предавања био је посвећен начину на који треба поступати и приступати деци, колико су емоције важне, какву улогу у васпитању има узајамна повезаност родитеља и колико су поменути чиниоци важни за правилан одгој деце – додала је наша саговорница.

Осим о разликама, Тијана Братић истакла је и оно што се не мења у начину васпитања и код родитељства.

-Некада је мушкарац, као глава куће, одлазио на посао и није га било код куће, а данас иако је у кући време проводи на телефону, па га опет нема. Родитељство се учи и наши родитељи су га научили од својих мајке и оце, а ми од њих. Традиционалан приступ није се пуно променио, али околности у којима се деце васпитавају јесте – прецизирала је Тијана Братић.

Овом приликом је истакнуто и да су раније деца брже сазревала и била су самосталнија, јер су родитељи били мање присутни. Данашњи родитељи више штите децу, што је непотребно, јер је важно да се изборе за себе.

А.Ђ.

 

 

1707938707176

Предавање „Рокенрол и распад Југославије” у холу Историјског архива одржао је мастер историчар Драгољуб Мандић. Родом из Мокрина, Мандић напомиње да му је драго што је својим суграђанима представио свој научно – истраживачки рад.

-Ускоро ће Архив Војводине објавити мој научни рад који се  базира на анализи распада Југославије из угла рок музике. Истражио сам како су се одређене сцене понашале, да ли су биле националистички или пацифистички настројене, као и њихов утицај на наш поглед на догађаје који су довели до распада некадашње државе – појаснио је Драгољуб Мандић.

Млади историчар става је да се распад рокенрола сасвим случајно поклапа са распадом СФРЈ.

-Рокенрол је од 1991. године у глобалном паду. Можда је у то време и било раскидања дугогодишњих пријатељстава међу појединим музичарима, али сада су те релације обновљене. Симптоматично је да је било свађа међу члановима истих бендова који су и дан данас  непријатељски расположени једни према другима – каже Мандић.

Интересантно је и то да тему истражује младић који није био рођен у златном добу рокенрола, али слуша овај музички жанр.

-Свима је интересантно виђење моје генерације, како ми посматрамо те догађаје – казао је Драгољуб Мандић и открио да му је др Неле Карајлић омиљени рок музичар.

Предавању је присуствовала чланица Градског већа Валентина Мицковски.

-Драго ми је што Историјски архив промовише младе и успешне историчаре. Драгољуб Мандић на занимљив начин представио је своје виђењерокенрол сцене Југославије и утицај на антиратни покрет. Поруку коју је упутио је да је важно какву музику слушамо јер она утиче на систем вредности сваког од нас – рекла је Мицковска.

Истраживање је базирано на новинским чланцима тадашње штампе и видео материјала, затим мемоара и аутобиографија, уз коришћење постојеће научне литературе и публицистике.

Рокенрол

У холу Историјског архива Кикинда у среду, 14. фебруара  у 18 часова биће одржано предавање под називом „Рокенрол и распад Југославије”.

Предавање ће одржати мастер историчар Драгољуб Мандић, а базирано је на анализи распада Југославије из угла рок музике. Окупљени ће чути више о истраживању тадашње штампе и видео материјала, затим мемоара и аутобиографија, уз коришћење постојеће научне литературе и публицистике обједињено.

04186845-8f9b-46c3-a80d-458f76b92979

Поводом обележавања Дана града у Историјском архиву отворена је изложба под називом  “Грбови и симболи града Кикинде од 1774. године до данас”. Аутори изложбе су Владимир Дудић и Никола Радосавчев који су одабрали  грбове, печате и обележја не само Кикинде, него и села која се налазе на територији Града.

-Поједини печати први пут су изложени јавно. Настали су крајем 18. века и део су грађе коју чувамо и они су на српском, немачком, мађарском и латинском језику. Циљ нам је да се види да су сва четири језика била у употреби у администрацији у поједином периоду. Сви печати су изложени у оригиналном дизајну, нарочито они који се односе на град и насељена места. Исто тако грађани који посете изложбу моћи ће да, после 80 година, виде и делове друге Повеље коју смо добили у дигиталној верзији из Хрватског државног архива, a коју је цар Франц I Хабзбуршки 1817. године издао Великокикиндском привилегованом Дистрикту. Не знамо како је завршила у Хрватској и претпоставља се да је крајем рата однета – рекао је Владимир Дудић и додао да су изложене прве две стране, а комплетан текст повеље налази се у Историјском архиву.

Координатор дигиталних процеса Историјског архива Никола Радосавчев имао је изазован задатак да све грбове припреми за изложбу.

-Печати су стари и мој задатак је био да печате, веома мале резолуције, прикажем што је квалитетније могуће. Сви печати су израђени од воска и то је био дуготрајан процес. Слике су старе и уз помоћ ефеката потрудио сам се да изгледају као из доба када су настале – напоменуо је Радосавчев.

Изложба се састоји од 15 паноа и припремана је пола године. Биће отворена до половине маја.

 

 

DSC_1028

Представници Историјског архива Кикинде су у четвртак, 9. новембра, у галерији Музеја подунавских Шбава отворили изложбу „Везе Сомбора и Кикинде кроз документа Историјског архива Кикинда”. Изложба је реализована кроз партнерство са Историјским архивом Сомбор, а идеја водиља пројекта јесте културно повезивање два града, које ће ићи упоредо са собраћајним повезивањем путем брзе саобраћајнице „Осмех Војводине”.

Аутори изложбе су в.д. директор и архивиста Срђан Сивчев, а дизајн и техничку реализацију потписује Никола Радосавчев. Изложби су, у име Града Кикинде, присуствовали председник Скупштине Града Младен Богдан и  чланица Градског већа Валентина Мицковски.

-Сомборцима смо представили документа која се налазе у Историјском архиву у Кикинди, а која се односе на њихов град. Између осталог, изложени су плакати о културној, привредној и економској сарадњи, као и о брачним везама између мештана два града. Плакати датирају од половине 19. века до избијања Другог светског рата и у Музеју подунваксих Шваба може да се види 16 паноа. Ово је први пут да овако сарађујемо, а наша заједничка мисија је културно повезивање Кикинде и Сомбора које треба да прати и будућу брзу саобраћајницу такозвани  смајли Војводине . Тако је договорено да наредне године слична изложба буде организована у нашем граду – истакао је Срђан Сивчев.

 

Изложба је отворена до 1. децембра.

 

HDA-004

Историјски архив Кикинда је, захваљујући сарадњи са Хрватским државним архивом из Загреба, дошао у посед дигиталних фотокопија повеље коју је цар Франц I Хабзбуршки издао 1817. године Великокикиндском привилегованом дистрикту. Повеља се до октобра 1944. године налазила у Кикинди, а тада су је немачке окупационе трупе у повлачењу понеле са собом. Повеља из 1817. године потврђује и проширује права Дистрикта и наслања се на повељу Марије Терезије из 1774. године, којом је установљен Дистрикт.

– Прича да постоји повеља у Загребу овим је потврђена. Захваљујемо се Хрватском државном архиву, јер се после готово осам деценија повеља обрела у Кикинди, макар и у дигиталном облику. Наредене године је 250 године од успостављања Великокикиндског привилегованог дистрикта, тако да је у  плану да се изда монографија која ће на једном месту окупити све повеље, дипломе, значајна документа која се чувају у Историјском архиву. О сваком документу биће исписана и историјска позадина – истакао је Срђан Сивчев, в.д. директора Историјског архива.

Повеља је писана латинским језиком, превод на српски урадио је још 1868. године Александар Стојачковић, а архивиста Владимир Дудић га је објавио у новом, 19. броју часописа “Атендите”, уз извесна прилагођавања модерном српском језику.

 

386609869_694029482752437_8210423347264318888_n

На  конкурсу Министарства културе Историјски архив Кикинда је добио средства на основу два пројекта укупне вредности 700.000 динара. За инсталацију рачунарске мреже унутар канцеларија  ове установе опредељено је 300.000 динара, док је за набавку и монтажу фиксних архивских полица у депоу у Чанадској улици  утрошено 400.000 динара.

Према речима Николе Радосавчева, координатора дигиталних процеса, нова рачунарска мрежа допринеће осавремењивању рада, бољој повезаности и комуникацији, сигурнијем чувању података на серверу, приступу АРХИС-у , архивском информациониом систем Републике Србије, и бржем процесу дигитализације. Половином септембра  замењена е инсталациона мрежа у канцеларијама Историјског архива, а саму инсталацију пратила је замена старих, новим, мрежним уређајима.

-Добијањем средстава, настављено је улагање у смештајне капацитете депоа у Чанадској улици. Срђан Сивче. Министарство културе омогућило је Архиву да започне са инсталацијом архивских полица на спрату депоа који се налази у бившој Земљорадничкој задрузи. Постављањем нових, металних, полица, добили смо још преко потребног простора за смештај архивске грађе – истакао је в.д. директор Срђан Сивчев.

Devic 1

Историчар Немања Девић данас је у Кикинди, у организацији Историјског архива, промовисао своју књигу „За Партију и Тита: партизански покрет у Србији 1941-1944“ са којом је одбранио своју докторску дисертацију.

Говорећи о томе да су историчари који се баве критичком историографијом често сувишни и непожељни, Девић напомиње да и сам дели ту судбину.

– Постоје одређени наративи у друштву који су се формирали под утицајем вишедеценијске пропаганде, филмова, књижевности. У нашем друштву свакодневно има превише прошлости. Сувишни су историчари који се ослањају на историјске изворе, који руше и преиспитују митове, који митовима постављају неугодна питања – каже Девић.

Као историчар, додаје, настоји да утврди тачне податке у сваком свом истраживању, не осврћући се на идеологију и пропаганду.

– О партизанима се писало много, До 1985. године, на територији целе тадашње Југославије било је објављено између 80 хиљада и 100 хиљада различитих наслова, од новинских чланака до биографија. То говори о снажној пропаганди која је требало не само да реконструише Други светски рат, него да га конструише. Идеологија је легитимна, али ми живимо у постидеолошком добу и, ако се бавимо историјом, треба стално да се преиспитујемо. Овом књигом ја нисам дао коначну и савршену, идеално објективну верзију историје, него сам поставио нека нова питања. То је моја тежња, да критички ишчитавам постојећу литературу, да користим нове изворе и да отварам нова питања. Надам се да ће нове генерације демантовати нас, као што ми понекад деманутујемо старе генерације историчара, то ћу сматрати искораком – објашњава Девић.

У Институту за савремену историју у којем је запослен, каже, не ради се на новим и епохалним открићима, али се постављају нова питања, откривају извори и труде се да период од 1941. до 1945. године прикажу као један драматичан и комплексан период у историји српског народа који треба разматрати из више углова.

– Живимо у времену деградације вредности институција и људи од струке, поготово успоном друштвених мрежа имамо ситуацију да смо малтене сви постали експерти за све и ту видим највећи проблем и потенцијал за даље урушавање кредибилитета и установа и стручних појединаца. С друге стране, трудим се да својој генерацији поручим да на догађаје не гледа црно-бело. Андре Жид је рекао да је сиво једина боја истине, и управо тако, са много нијанси, треба гледати према прошлости.

Иако је докторирао са монографијом о партизанима, написао је и неколико књига о Равногорским покрету и био у јавности означен као ревизиониста, четник, што је, како каже, судбина историчара који се баве савременом историјом, да буду обележени по ономе што истражују.

На данашњој, добро посећеној промоцији, публика је имала прилику да са овим перпективним историчарем сучели мишљења, као и да купи два његова дела: „За Партију и Тита: партизански покрет у Србији 1941-1944““ и „Српска прича – Сећања из рата и револуције 1941-1945 – Александар М. Милошевић“.

Arhiv predavanje 1

Како је настало Панонско море, шта су Тетис и Паратетис, како је Војводина постала плодна равница и како је добила име, само су неке од прича, поткрепљених подацима из релевантних извора које публици, широм покрајине, представља новосадски публициста Зоран Кнежев.

Његово предавање под називом „Хроника настајања Војводине“ синоћ је у свечаној сали музеја, имала прилику да слуша и публика у Кикинди.

– У сат и по времена сместио сам причу, прилагођену свим узрастима, о томе како су настали ови простори – каже Кнежев. – Читаво човечанство је засновано на миту, ми имамо записе последњих 300, 400 година, све пре тога су легенде. Зато сам прикупљао разне информације, како бих Војвођанима испричао причу о Војводини. Нико нам, до сада, рецимо, није објаснио Панонско море или како је настао Дунав.

У мноштву занимљивих чињеница са ових простора је и податак да је, у 15 веку, у Војводини било само 0,5 одсто обрадиве површине. Уследиле су колонизације и велики труд и мука да се створе бољи услови за живот, напомиње Кнежев.

– Мало људи зна да се овде гајио пиринач, као и да је Војводина, пре и после Другог светског рата, била један од највећих eвропских извозника шафрана, најскупљег зачина. Недовољно су познате и здравствене прилике. У 18. веку, према подацима које је оставио један Француски лекар, од хиљаду рођених, до 10. године је умирало више од 500.

Секретаријат за културу Града Новог Сада препознао је значај предавања Зорана Кнежева и подржао његово одржавање у десетак војвођанских места. Тако су приче из давнина, после Сомбора, Врбаса и Новог Бечеја, стигле и у Кикинду, у организацији Историјског архива.

Зоран Кнежев истражује прошлост наших простора 15 година. Аутор је великог броја историографских дела: „Војводина: казивања и сећања“, „Војводина: хронике и легенде“, затим пет дела из историје Новог Сада, „Тамбурашке приче из давнина“. Издавач је „Лагуна“, али се књиге могу купити и преко његових профила на друштвеним мрежама, каже аутор.

После предавања уследила су питања из публике и разговор о давним временима о којима приче, биле оне митови или чињенице, свакако треба сачувати.

error: Content is protected !!