istorijski arhiv Arhive | Kikindski portal

miting-podrdke-srbija-sa-kim-ispred-livnice

Iz negativa na svetlost dana: Oživljavaju zaboravljene fotografije iz stare „Komune”

Jelena Trifunović April 13, 2026

Na predlog Dragana Ristića, dugogodišnjeg fotoreportera nekadašnje „Komune”, Istorijski arhiv Kikinda pristupio je digitalizaciji negativa foto-dokumentacije ovog lista, koju je Ristić prilježno sačuvao.

S obzirom da se radi o zahtevnom i minucioznom projektu, Arhiv je aplicirao i dobio sredstva od Ministarstva kulture Republike Srbije, tako da je već realizovan prvi deo ovog obimnog projekta.

– Za sada je obrađeno i digitalizovano oko 1.200 fotografija koje u najvećoj meri prikazuju vreme s kraja osamdesetih i početka devedesetih godina dvadesetog veka, kaže v. d. direktora Istorijskog arhiva Katarina Kovačević Janković.

– Mogu se videti različite oblasti delovanja ljudi našeg kraja. Ujedno, to je i presek društvenog stanja onog vremena. Ova digitalizacija negativa je dragocen istorijski izvor i predstavlja uvid u političku, privrednu, kulturnu i sportsku istoriju Kikinde poslednjih godina 20 veka- navodi naša sagovornica, dodajući da su dosad presnimljene i postavljene na internet stranicu Arhiva neke od najupečatljivijih fotografija, a prevashodni cilj ovog poduhvata je istorijsko-dokumentarni.

– U realizaciji ovog projekta imamo i svesrdnu podršku Grada i verujem da će ovo biti zanimljivo mnogim našim sugrađanima, a pogotovo starijim meštanima. Tu se, recimo, mogu videti Zborovi samoupravljača i druge danas zaboravljene društvene aktivnosti koje su imali ljudi onog vremena. Zanimljivo je bilo prepoznati ljude na slikama. Neke aktere smo lako prepoznali na fotografijama, dok su neki za sada ostali anonimni, pa svi koji se eventualno prepoznaju, mogu slobodno da nam se jave, kako bismo imali što obuhvatniju dokumentaciju. „Komuna” je bila i ostala prepoznatljiv brend našeg grada.

Izlazila je u kontinuitetu od 1962. skoro 40 godina i ovo je odličan istorijski osvrt na vremena koja su za nama. Ovako značajna fototeka, nije samo dragocena za naš Arhiv, nego i za širu zajednicu. Za sada je deo digitalizovanog materijala objavljen na našem sajtu- kaže Kovačević Janković dodajući da je u narednim koracima predviđeno da se nastavi sa digitalizacijom i novijeg perioda. Arhiv je već aplicirao kod Ministarstva za nastavak projekta, pa se uskoro očekuje pozitivan odgovor i nastavak digitalizacije. Kad se to bude dogodilo, moguća je, navodi direktorka Arhiva, i fizička postavka najupečatljivijih fotografija.

JOŠ 50.000 FOTOGRAFIJA

Uvidom u sajt Arhiva, uviđamo da su fotografije pregledne, složene po različitim oblastima ljudskog delovanja i lako pretražive.

– Naš prevashodni cilj je bio da ono što prikažemo bude što objektivniji presek ondašnjeg života našeg grada- zaključuje Katarina Kovačević Janković.

Inicijator ovog projekta i dugogodišnji fotoreporter „Komune”, Dragan Ristić, seća se i pojedinih okolnosti koje su obeležile vreme obuhvaćeno digitalizacijom.

– Ovaj projekat se odnosi na period od 1988. do 2002. i obuhvata vreme kad sam bio fotoreporter „Komune”. Sačuvao sam bogatu zbirku negativa i poželeo sam da to podelim s javnošću. Zahvalan sam Vladimiru Sretenoviću koji je presnimavao negative koje sam ustupio, a posebno Istorijskom arhivu koji je imao sluha za ovu moju inicijativu- ističe Ristić, konstatujući da je ukupan broj negativa koji još čekaju na digitalizaciju blizu 1.500. Svaki sa po 36 snimaka, daje ukupno brojku veću od 50.000 fotografija, ali, uveren je Ristić, da će Ministarstvo kulture, s obzirom na to da je prvi deo ovog obimnog posla urađen vrlo profesionalno, i ovog puta izaći u susret, kako bi nastavili sa ovim značajnim projektom.

POŽAR UNIŠTIO DEO SLIKA

– Inače, kad se setim tog vremena, moj prethodnik u „Komuni“ Hrvoje Radovanović je takođe imao veoma bogatu fototeku. U tadašnjoj staroj zgradi „Komune” nisu postojali uslovi za čuvanje negativa, pa je dokumentacija čuvana kod Radovanovića u stanu. Jednom prilikom je izbio požar kod njega i skoro celokupna njegova fototeka, ali i deo moje je izgorela. Srećom, kasnije, u novoj zgradi redakcije bili su dobri uslovi za čuvanje. To je već bila 1988. godina i ta godina je prva obuhvaćena ovom digitalizacijom- kaže Ristić.

N. Savić

Istorijat šuma u Kikindi: Od dudovih drvoreda do klimatskih promena

Aleksandra Djuran April 7, 2026

Miodrag Radovanović, diplomirani inženjer šumarstva, zaposlen u JP „Kikinda“ u Istorijskom arhivu održao je predavanje na temu „Šume u Kikindi – nekad i sad“. Kako ističe istražujući istorijske činjenice za doktorsku disertaciju došao je do zanimljivih činjenica i podataka o početku šumarstva u našem gradu.

-Uspeo sam da pronađem mape koje datiraju iz druge polovine 18. veka, kao i podatke o istorijatu šuma. Što se tiče same pošumljenosti situacija je, manje, više, ista. U 18 i 19. veku bilo je šuma, ali kako je više stanovnika živelo na salašima u ataru oko grada, svi oni su imali određeni broj drva koji se, ipak, ne mogu kvalifikovati kao šume. Šuma je površina veća od pet ari sa maksimalnom pokrovnošću, a takvih nije bilo pre dva veka. U trećem austrijskom vojnom premeru, krajem 18. i početkom 19. veka, ima podataka o začetku pošumljavanja – navodi naš sagovornik.

Za našu sredinu bili su karakteristični drvoredi dudova, nastali u drugoj polovini 19. veka.

-Oni su se nalazili pored svih glavnih saobraćajnica, pa ih je bilo na nakovačkom putu, bašaidskom drumu, putu prema Mokrinu. Oni su i prvi začeci vetrozaštitnih pojaseva, kakve danas imamo. Tada su imali drugu ulogu, s obzirom na to da je svilarstvo bilo razvijeno, oni su se sadili zbog uzgoja svilene bube. Pored njih najviše je bilo bagrema, a sadnice su u to vreme, dodeljivane poljoprivrednicima koji su imali njive pored puta i njihova obaveza je bila da ih zasade ispred parcela u razmaku od šest metara – kaže naš sagovornik.

Kako vreme prolazi situacija se menja.

-Imamo izmenjene ekološke uslove. Podzemnih voda maltene da nema, a režim padavina je potpuno drugačiji. Raznim terenskim istraživanjima zna se da na ovom terenu, iako ih nije bilo, mogu da se podignu šume. Neophodno je saditi otpornije vrste sa jakim korenovim sistemom i da budu adaptivne da mogu da podnesu sadašnju klimu. Iz 1861. godine pronašao sam izveštaj o uspostavljanju čuvarske službe kako bi se sačuvale mlade sadnice, a isto je i danas – dodao je Radovanović.

Ovom prilikom zaključeno je da je neophodno da se svi angažuju kako bi naša sredina bila što pošumljenija. Njihov značaj je višestruk u svim sferama života. Svest da ih je neophodno čuvati i negovati razvija se od najmanjeg uzrasta.

-Sada ima više potencijala za podizanje šuma, iako se nalazimo u stepskoj zoni, gde to nije lako – precizirao je Miodrag Radovanović.

A.Đ.

Žene koje su gradile zajednicu: predstavljena monografija o Velikokikindskoj dobrotvornoj zadruzi Srpkinja

Redakcija Kikindski February 13, 2026

U Galeriji „Nova“ Narodnog muzeja Kikinda večeras je održana promocija monografije „Velikokikindska dobrotvorna zadruga Srpkinja od 1873. do 1947. godine“, u organizaciji Istorijskog arhiva Kikinda. O knjizi su govorili autor Srđan Sivčev i lektor Viktor Škorić, predstavljajući istorijski značaj jedne od najdugovečnijih i najznačajnijih ženskih organizacija u gradu.

Autor je istakao da je istraživanje nastalo kao nastavak njegovog rada o zadrugama žena drugih nacionalnosti koje su delovale u Kikindi.

-Ona je najstarija u srpskom narodu, osnovana 1873. godine i radila je pune 74 godine, do 1947, kada je prestala formalno da funkcioniše – naveo je Sivčev.

Prema njegovim rečima, ciljevi zadruge bili su humanitarna pomoć siročadi, udovicama, invalidima i bolesnima, stipendiranje talentovanih učenika i studenata, kao i prosvećivanje žena. Osnivanje škole omogućilo je ženama stručno usavršavanje, dok je 1891. godine osnovano prvo srpsko nedržavno zabavište, gde su deca mogla da pohađaju predškolski program na srpskom jeziku.

Sivčev je naglasio da je istraživanje bilo izazovno jer je sačuvana tek jedna kutija originalne dokumentacije, pa su značajni izvori bili novinski tekstovi i časopis „Ženski svet“, koji je pratio rad dobrotvornih zadruga širom Austrougarske.

Među najznačajnijim ličnostima zadruge izdvaja se njena osnivačica i dugogodišnja predsednica Nina Petrović, istaknuta i obrazovana građanka Velike Kikinde, odlikovana za humanitarni rad.

Kao zanimljivost iz istorije zadruge, izdvajaju se zabave koje je organizacija priređivala tridesetih godina prošlog veka na kojima su nastupali džez orkestri iz Velikog Bečkereka i Beograda, dok je Radio Beograd snimao emisije i skečeve u saradnji sa članicama udruženja — detalj koji je danas malo poznat široj javnosti.

Lektor Viktor Škorić ukazao je posetiocima na značaj lokalne istorije.

-Globalna istorija je veoma istražena, dok je lokalna istorija mesto gde je pravi krvotok zajednice. Ovo je knjiga o istoriji Kikinde.

Promocija je okupila publiku zainteresovanu za lokalnu prošlost i društvenu ulogu žena, a monografija predstavlja doprinos proučavanju kulturne i humanitarne tradicije Kikinde.

T. D.

Promocija 21. broja zbornika „Attendite“ večeras u svečanoj sali Kurije

Redakcija Kikindski December 4, 2025

Istorijski arhiv Kikinda predstaviće večeras u 18 časova novi, 21. broj svog godišnjeg zbornika „Attendite“. O sadržaju izdanja, istraživanjima i temama koje donosi najnoviji broj govoriće glavni urednik Srđan Sivčev.

Događaj će biti održan u svečanoj sali Kurije, a ulaz je slobodan za sve zainteresovane ljubitelje istorije, arhivistike i lokalne kulturne baštine.

Izložba „Koreni Dana ludaje – od ideje do tradicije“ svedočanstvo jednog vremena

Aleksandra Djuran September 17, 2025

U Istorijskom arhivu otvorena je izložba „Koreni Dana ludaje – od ideje do tradicije“ povodom četiri decenije od pokretanja manifestacije. Autori su Snežana Karačonji, arhivista i Nikola Radosavčev.

-Potrudili smo se da kroz 21 pano prikažemo ključne trenutke najstarije kikindske manifestacije. Poseban akcenat je na merenju najteže ludaje, kao i na dečiji karneval i „Igre i igrarije sa ludajom“ koje su od početka deo „Dana ludaja“. Fotografije nam je ustupila Turistička organizacija grada i one su učestvovale na takmičenju za najlepšu fotografiju sa manifestacije. U nekadašnjem Hotelu „Narvik“ 1989. godine održana je i izložba fotografija. I na samom početku, ali i sada, najveću pažnju privlači karneval maskirane dece – rekla je Karačonji.

Direktor Istorijskog arhiva Srđan Sivčev dodao je da je prvi put otvorena izložba koja objedinjuje „Dane ludaje“.

-Snežana Karačonji bila je zadužena za tekstove, a Nikola Radosavčev za dizajn plakata. Izložba će biti otvorena i narednim danima i pozivam sve da dođu i da pogledaju. U petak i subotu naša ustanova biće otvorena do 18 sati, a izložba će biti u našem holu do kraja godine – istakao je Sivčev.

Pored mnogobrojnih građana otvaranju izložbe prisustvovala je i Marijana Mirkov, članica Gradskog veća.

A.Đ.

Predavanje u biblioteci: Dušan Vasiljev: biografija i porodično stablo

Igor Crnogorac July 18, 2025

Majka Dušana Vasiljeva preminula je 17. jula 1908. godine – na dan kada je, 116 godina kasnije, istoričar Dragan Beleslić, arhivista u Istorijskom arhivu, u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ predstavio rezultate svog istraživanja. Upravo ovaj podatak, dobijen preciznim uvidom u matične knjige, menja pojedine biografske navode.

– Da je majka zaista preminula 1904. ili 1905, kako neki autori tvrde, Spasoje bi bio njegov polubrat, a ne rođeni brat, i Vasiljev bi imao samo jednu polusestru. Ovako, utvrđeno je da je imao četvoro rođene braće i sestara. U literaturu je ušlo i da je najstarije dete jer niko nije istraživao, a on je najstarije preživelo dete. Pre njega rođena je njegova sestra Zagorka koja je poživela samo dve godine – objasnio je Beleslić.

Predavanje pod nazivom „Dušan Vasiljev: biografija i porodično stablo“ rezultat je šestomesečnog istraživanja, a kompletan rad biće objavljen krajem godine u časopisu „Attendite“. Autor ističe da je reč o prvom naučnom istraživanju o Dušanu Vasiljevu koje potpisuje istoričar.

– Do sada su uz njegova dela objavljivane kratke biografije, zasnovane na sećanjima njegovog brata Spasoja koji je objavio Dušanova dela posle njegove smrti, i na usmenim izvorima. Problem je u tome što niko nije istraživao pisane izvore. U svom radu koristio sam matične knjige, domovne protokole, testamente i dokumentaciju o zanatlijama. Tako sam došao i do podatka da njegov otac nije bio stolar, kako se godinama pogrešno navodi, već kožar. U literaturi su čak pomešani podaci njegovog oca i strica – navodi Beleslić.

Vasiljevljeva biografija do sada je bila i nepotpuna i netačna – što je dovelo i do pogrešnog tumačenja njegovog stvaralaštva.

– Moj početni motiv bio je da prikažem porodično stablo jedne poznate ličnosti iz Kikinde i da ih vidim kao ljude, da to ne budu samo podaci. Kada sam završio, čitajući Dušanovu biografiju, shvatio sam da nije dovoljno obimna i da ima puno grešaka – od rođenja do smrti.

Jedna od ukorenjenih predstava bila je i da je pesnikova porodica bila veoma siromašna. Beleslić tvrdi da je to netačno.

– Dok je njegova majka bila živa, i sve do 1909. godine, pripadali su višoj srednjoj klasi. Nelogično je da su školovali sedmoro dece, od kojih su svi postali profesori, a da su bili izuzetno siromašni. To je nemoguće čak i danas. Ideja o siromaštvu potiče iz konteksta Prvog svetskog rata: otac je bio na frontu, Dušan je sa 14 godina sam izdržavao porodicu i školovao se. Država se tada raspada, porodica se raspada, Dušan se odvaja i počinje da se traži. To je bio prelomni trenutak u njegovom životu – tvrdi Beleslić.

Na pitanje kako je, kroz istraživanje, doživeo Vasiljeva kao čoveka, odgovara:

– Mislim da je bio mlad, nedovoljno zreo i neshvaćen. Ljudi koji su se bavili njegovim delom dolazili su sa drugih prostora – sa juga Srbije i iz Šumadije, i nisu razumeli Banat posle Prvog svetskog rata. On je pisao upravo o tom prostoru, o toj multinacionalnoj sredini koja je u jednom trenutku ostala na ničijoj zemlji. I geopolitičke okolnosti uticale su na pesnikov osećaj identiteta. Dok se on seli, pomera se i granica između Rumunije i Kraljevine SHS koja se pravila četiri godine. On se gubi u nacionalnom smislu, čak je pokušao da doda „ić“ na prezime kako bi se integrisao, ali ga društvo nije prihvatilo.

Na kraju, Beleslić izražava nadu da će njegovo istraživanje biti podsticaj književnim kritičarima da Vasiljevljevo stvaralaštvo sagledaju u novom svetlu: „Želeo bih da ovaj rad podstakne ljude da ponovo pročitaju njegove pesme u kontekstu u kom su nastale. Tek tada ćemo razumeti ko je bio Dušan Vasiljev.“

U prepunom holu Narodne biblioteke predavanje Dragana Beleslića izazvalo je veliku pažnju, ali i pitanja i dodatke iz publike, iz ličnih i porodičnih aspekata onih koji su imali kontakte sa nekim od članova porodice Vasiljev.

S. V. O.

Predavanje o Dušanu Vasiljevu u biblioteci

Igor Crnogorac July 14, 2025

Istoričar i arhivista Dragan Beleslić, zaposlen u Istorijskom arhivu Kikinda, održaće predavanje „Dušan Vasiljev: biografija i porodično stablo”. Beleslić će publici predstaviti nove poglede i činjenice o životu Vasiljeva, koje je otkrio u procesu istraživanja.

Predavanje će biti održano u holu Narodne biblioteke „Jovan Popović” u četvrtak, 17. jula, od 19 sati.

Promocija knjiga istoričara dr Miloša Vojinovića u Istorijskom arhivu

Aleksandra Djuran May 12, 2025

Promocija knjiga istoričara dr Miloša Vojinovića „Političke ideje Mlade Bosne“ i „Sarajevski atentat: fotografije“ održaće se 16. maja, u svečanoj sali Kurije, sa početkom u 17 časova.

Dr Miloš Vojinović je završio osnovne studije istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, kao student generacije. Na Humboltovom univerzitetu u Berlinu 2021. godine odbranio je doktorsku disertaciju „Nauku za državništvo – Britansko carstvo i nove nauke 1980-1920“. Istraživač i saradnik instituta i univerziteta u Prinstonu, Londonu, Kembridžu i Firenci.

IMG-5f0bff90ddf19ff8453b9222623ada27-V-(1)-(1)

Predavanje u Istorijskom arhivu: Značaj i nasleđe Svetozara Miletića

Aleksandra Djuran April 14, 2025

Istorijski arhiv Kikinda organizuje predavanje magistra Ognjena Karanovića, stručnog saradnika i arhiviste u Rukopisnom odeljenju Matice srpske i direktora Centra za društvenu stabilnost, pod nazivom „Značaj i nasleđe Svetozara Miletića”.

Predavanje će se održati u četvrtak, 17, aprila, sa početkom u 18 časova u svečanoj sali Kurije.

„Dragocenosti Mokrinskog muzeja“ – svedočanstva istorije u kikindskom Arhivu

Igor Crnogorac February 28, 2025

Samo delić “čuda” mokrinskih, ili tragova njihovih, od večeras je izložen u holu Istorijskog arhiva u Kikindi, u okviru prve saradnje ove ustanove sa osnivačem i direktorom Zavičajnog muzeja u Mokrinu, profesorom Dragoljubom Badrljicom.

– Mokrinčanin vo vjeki vjekova, večiti dužnik svom zavičaju – tako se predstavio profesor Badrljica, koji je svoj život posvetio sakupljanju i očuvanju mokrinske i baštine ovog kraja. – Preporučio sam da se izlože priče koje imaju i naučni značaj. Ovde je, između ostalog, fotografija crnaca u Mokrinu, koju sam pronašao. Nastala je 1919. godine, kada je u mestu bilo 220 vojnika generala Prinoa – kolonijalnih snaga Francuske iz Indije, Senegala i Maroka – koji su bili raspoređeni kako bi sprečili mogući sukob između tadašnje Rumunije i Mađarske. Prosledio sam fotografiju magazinu „National Geographic“ i oni su je objavili u prvom narednom broju kao dokument jednog vremena.

Izložbu čine i stare fotografije koje svedoče o dostojanstvu, lepoti i uzvišenosti dama, učitelja i dece, a nekada su odeljenja imala i do 90 učenika, navodi profesor Badrljica.

– Posetioci mogu da vide i vojni šlem iz Prvog svetskog rata, alatke, kosir iz 1864. godine, kao i fotografiju lekara koji je u Mokrinu imao rendgen-aparat. Posebno zanimljiv deo izložbe posvećen je pozorišnom odseku Sokolskog društva iz 1939. godine, kao i Petru Popovu, ocu Raše, Duška i Lazara, koji je bio najmlađi knez jednog mesta u Kraljevini Jugoslaviji – istakao je profesor Badrljica na svečanom otvaranju izložbe, dodajući da je u formiranju muzejske zbirke učestvovalo preko 500 njegovih prijatelja širom sveta.

Postavka u Kikindi nosi naziv „Dragocenosti Mokrinskog muzeja“ i prvi je put da deo ove velike zbirke „gostuje“ u Arhivu.

– Nadam se da ovo nije i poslednja saradnja, jer ovaj muzej, po tvrdnjama osnivača, broji između 40 i 50 hiljada dokumenata, artefakata i fotografija. Odabrali smo mali deo predmeta koji prikazuju život u periodu od kraja 19. do prve polovine 20. veka, obuhvatajući sve njegove aspekte – rekao je vršilac dužnosti direktora Istorijskog arhiva, Srđan Sivčev.

Tri metra visoko Čudotvorno mokrinsko ogledalo, za koje se veruje da ispunjava želje, nije moglo da bude izloženo u Kikindi zbog svoje veličine. Profesor Badrljica poziva sve koji žele da se upoznaju sa mokrinskom, ali i širom istorijom ovog okruga, da ga kontaktiraju i da, u dogovoru s njim, obiđu zbirku u Zavičajnom muzeju.

Izložba „Dragocenosti Mokrinskog muzeja“ u Istorijskom arhivu biće otvorena do kraja marta, radnim danima od 8 do 13 sati.