најчитанији портал Севернобанатског округа
У Народној библиотеци „Јован Поповић“ одржаће се промоција књиге „Мађарске, немачке и јеврејске добротворне женске задруге у Великој Кикинди од 1873. до 1945. године“.
Промоција је заказана за четвртак 28. новембар, са почетком у 18 сати.
О књизи ће говорити аутор Срђан Сивчев, преводилац на мађарски језик Кристина Ембер и рецензент Драгољуб Мандић. Издавач је Историјски архив Кикинда.
Поводом 250 година од успостављања Великокикиндског дистрикта, 12. новембра 1774. године градоначелнику Младену Богдану директор Историјског архива Срђан Сивчев уручио је верну копију Повеље Великокикиндског дистрикта Граду Кикинди. Симболично баш 12. новембра,уручена је реплика документа царице Марије Терезије, којим је очуван национални идентитет Срба у овом делу Баната.
-Израђене су три копије и осим Градској кући једна је дарована Народном музеју, а једна је остала Историјском архиву. Један од најзначајнијих документа у историји града налазиће се у кабинету градоначелника – рекао је Срђан Сивчев, директор Историјског архива.
Захваљујући на драгоценом поклону градоначелник Богдан истакао је да је ово велики дан за Кикинду.
-Повеља је оличење труда, рада, истрајности и мудрости српског народа да пре два и по века стекне независност. Она је водиља свима нама како се бори за слободу и како се развија сопствена аутономија. 12. новембар је симбол слободе Срба на северу Баната и наши преци показали су нам прави пут како се изборити за национални идентитет. Кикинђани су увек били храбри, борбени, патриоте, слободољубиви и на то треба да будемо поносни – навео је Младен Богдан.
Аутономија Великокикиндског дистрикта је 74 године старија од српске Војводине. Кикинда је добила укупно пет привилегија које се односе на Дистрикт и сам град.
ВЕРНА РЕПЛИКА
Копија повеље је урађена по узору на оригиналну која се чува у Историјском архиву. Оригинална повеља је рађена у форми књиге, слова су писана калиграфским писмом на пергаменту, док су корице пресвучене плишом у тамноцрвеној боји. Траке које су подвучене под корице и којима се везује повеља су израђене од дебље свиле у жутој боји.
Израда копија повеље поверена је конзерваторском одељењу Архива Војводине и обухватала је деликатне и вишеслојне процесе приликом којих се посебна пажња обраћала на избор материјала и детаља како би завршни изглед копије био што веродостојнији оригиналном изгледу Повеље царице Марије Терезије.
ЗЛАТНИ ЛАВ СИМБОЛ ГРАДА
Данашња хералдика води порекло из грба Дистрикта и главни је симбол лава који представља Србе који су се борили против Турака као граничари. Симбол златног лава је и симбол Кикинде и налази се на згради Курије. Тежина грба је око шест тона и скоро 200 година од изградње зграде он је и даље у савршеном стању.
А.Ђ.
Обележавање великог јубилеја, 250 година од успостављања Великокикиндског привилегованог дистрикта, данас је започео Историјски архив у Кикинди који је, у сарадњи са Матицом српском, у свечаној сали Народног музеја, организовао научни скуп под називом “250 година Дистрикта – 250 година слободе”.
Скуп је отворио градоначелник Младен Богдан који је подсетио да је значај успостављања Дистрикта у добијању прве аутономије српског народа на овим просторима у Хабсбуршкој монархији, пре постојања српске Војводине.
– Срби на овим просторима борили су се за своју аутономију, за права која су сматрали да им припадају, и били су истрајни у томе. И то је порука наших предака да, када се темељно и рационално боримо и све своје снаге усмеримо ка једном циљу, то може и да се оствари – истакао је Богдан. – Они су, 1774. године, успели да добију Великокикиндски дистрикт који је имао и привредну и политичку и судску аутономију. Срби су на овој територији имали неку врсту државности и могућност да могу да управљају својим животима и да буду своји на своме. Град Кикинда ће, и у наредном периоду, наставити да поштује историјске датуме важне за град и за нашу Србију јер сматрамо да је култ сећања веома битан, посебно када знамо да је историја на овим просторима била веома турбулентна. Важно је и да увек истичемо да су Кикинђани и мештани свих наших села били велике патриоте и да су се увек борили за српство и за слободу која им припада и коју су и извојевали, и на томе смо им захвални.
Поред градоначелника, у име локалне самоуправе скупу је присуствовала и Маријана Мирков, ресорна чланица Градског већа. Госте је поздравио и секретар Матице српске, др Милан Мицић.
– Обележавање овог значајног датума и сам научни скуп прилика су да Кикинђани и други људи у српском народу уоче значај овог простора за српски идентитет и културу, као и да и сви Банаћани Срби обнове једну врсту самопоштовања и појачаног, и завичајног и националног, идентитета – навео је др Мицић.
На научном скупу, поред историјских, отворене су и теме из области привреде, културе и спорта, из свих аспеката живота у Дистрикту, напоменуо је Срђан Сивчев, в. д. директор Историјског архива.
– Нисмо, нажалост, довољно свесни те историје и овај научни скуп је и уприличен да бисмо грађанство заинтересовали за теме из историје града. Желимо да покажемо колико је та специфична творевина у Хабсбуршкој монархији била значајна за српски народ. Након разграничења потиско-поморишке војне границе, Срби граничари нису имали где да се населе и испословали су од Марије Терезије, од Царства, територију на којој ће добити специфичне привилегије, и то је оно што је најбитније да схватимо – да је Дистрикт значајан због тога што Срби, Великокикинђани, становници Башаида, Мокрина, Јозефова и осталих места, нису били кметови, него су имали верске, трговачке и привредне слободе које многи становници Хабсбуршке монархије нису уживали – рекао је Сивчев.
Научни скуп одвијаo се у двема сесијама. Започела га је др Јелена Илић Мандић из београдског Историјског института предавањем о попису у Великој Кикинди 1771. године. Др Филип Крчмар из Историјског архива у Зрењанину говорио је о Павлу Трифунцу, Великокикинђанину, судији, министарском саветнику и председнику Матице српске, о значајним моментима из историје у Војводству Србије, као и о укидању Дистрикта 1876. године у светлу великобечкеречке штампе.
Теме предавања Драгана Белеслића и Владимира Дудића из кикиндског Историјског архива биле су суваче у Великокикиндском дистрикту, односно немачка и јеврејска заједница у време његовог постојања.
О Ромима у Великој Кикинди од краја 18. века до 1876. године говорио је Срђан Сивчев. Радован Њежић из Културно-историјског друштва северног Баната „Ђорђе Сервијски“ из Новог Кнежевца представио је тему „Јозефово и Српски Крстур у револуцији 1848-1849. године“.
Др Марија Силађи са Факултета техничких наука у Новом Саду представила је развој железничког саобраћаја у Дистрикту, док је о извештавању новосадске „Заставе“ о укидању Великокикиндског привилегованог дистрикта говорио Драгољуб Мандић из београдског Музеја „Драгољуб Дража Михаиловић“.
На научном скупу биле су изложене Повеља царице Марије Терезије о успостављању Дистрикта и Повеља којом Велика Кикинда добија слободу сајмовања, статус вароши и право на вашарско и трговачко судство, затим Повеља цара Јозефа Другог из 1784, којом се потврђују и проширују вашарске привилегије Велике Кикинде, Повеља цара Франца Првог којом се потврђују цеховска права у Великој Кикинди, донесена 1819. године, као и копија његове Повеље из 1817. године о потврђивању привилегија Великокикиндског дистрикта.
На сам дан успостављања Великокикиндског привилегованог дистрикта, у уторак, 12. новембра, у Народном музеју ће, у 18 сати, бити отворена изложба, а од 19 сати, такође у Музеју, биће одржана свечана академија.
Новембарске програме обележавања овог значајног датума заокружиће Историјски архив промоцијом капиталне монографије о историји и повељама Дистрикта, најављено је на скупу.
С. В. О.
Историјски архив у Кикинди, захваљујући Граду, и средствима из Покрајине и Републике, наставља са опремањем свог депоа у Чанадској улици, као и изложбеног простора у згради Курије.
На данас одржаној конференцији за новинаре, в. д. директор Срђан Сивчев, рекао је да је Архив ове године аплицирао на два конкурса Министарства културе и добио средства у укупном износу од 700 хиљада динара.
– Конкурисали смо за новац који нам је неопходан за чување архивске грађе. За набавку покретних архивских полица у нашем депоу у Чанадској улици, одобрено нам је 400 хиљада динара. Депо опремамо четири године, по фазама. У приземљу већ имамо постављене све полице, и надамо се да ћемо, следеће године, завршити цео посао и на спрату – навео је Сивчев. – За добијених 300 хиљада динара купили смо шест дрвених изложбених витрина са стакленим звоном различитих димензија и први пут ћемо имати уређен хол за изложбене поставке.
Активности у Историјском архиву свесрдно помаже и Град, истакла је Маријана Мирков, чланица Градског већа за културу и туризам.
– Од 2013. до 2022. године у Архив је уложено више од три милиона динара, за реконструкцију, адаптацију и опремање истуреног одељења – депоа у Чанадској улици. Само 2021. издвојено је 1,5 милиона динара за набавку и поставку фиксних полица на спрату, што је наставак улагања из 2016/2017, када је опремљено приземље. Град, Покрајина и Република су у цео пројекат уложили преко 10 милиона динара – рекла је Маријана Мирков и додала да ће Град наставити да подржава добре идеје младих људи запослених у Историјском архиву.
С. В. О.
Из Историјског архива Кикинда позивају све који имају фотографије Кикинде и села на територији Града или породичне фотографије са неким од мотива града и села (да се види улица или неки објекат), да дођу у просторије Архива и донесу их ради скенирања.
Услуга скенирања и пребацивања дигиталних копија је бесплатна. Оригинале фотографије се враћају власницима, а грађани на овај начин помажу Архиву да формира Збирку фотографија, помоћу које ће се сачувати историја града од заборава.
Фотографије се могу донети сваког радног дана, од 8 до 13 сати.
У Историјском архиву отворена је изложба “Пут Прве српске добровољачке дивизије 1916-1918” поводом Дана српског јединства, слободе и националне заставе. На 25 паноа представљен је ратни пут Прве српске добровољачке дивизије, од Одесе, Солунског фронта и коначног ослобођења државе.
-Историјски архив први пут укључио се у обележавање Дана српског јединства, слободе и националне заставе који се обележава сваке године 15. септембра. У реализацију изложбе укључио се и Градски одбор СУБНОР-а, а заједнички циљ био је да представимо епопеју српских војника од формирање дивизије у Русији, па све до пробоја Солунског фронта. Помоћ смо имали и од стручњака из Музеја жртава геноцида, али и државног и нашег архива – рекао је Срђан Сивчев, директор Историјског
У оквиру изложбе могу се видети и аутентична докумената који се тичу српских добровољаца из Велике Кикинде и северног Баната. Они су на фронт послати као Аустроугарски војници како би се борили против Руса, међутим пребегли су на руску страну и они су били део добровољачке дивизије. Око 1.500 Кикинђана учествовало је у Првом светском рату на страни српске армије као добровољци.
На отварању изложбе окупљенима се обратио пензионисани генерал Милорад Ступар који је овом приликом истакао да су добровољци најхрабрији борци јер они се сами пријављују да бране државу када је у опасности и не чекају да их било ко позове.
Догађају је присуствовао и члан Градског већа Жељко Раду.
-Изложба показује храброст и одважност наших предака који су нас задужили. На нама је да чувамо културу сећања на оне који су се борили за слободу – додао је Раду.
Изложба ће бити отворена наредна два месеца.
А.Ђ.
У Биоскопу на отвореном Туристичке организације, вечерас ће, од 21 сата, на Старом језеру бити приказан филм „Олуја“, аутора Милоша Радуновића. Филм приказује догађаје који су претходили и током саме агресије хрватско-муслиманских снага уз помоћ НАТО пакта на Републику Српску Крајину у августу 1995. године. Тада је, из Далмације, Лике, Кордуна и Баније прогнано најмање 250 хиљада Срба. Овај погром носио је шифровано име „Олуја”.
Дан сећања на прогнано и страдало српско становништво у овој операцији 4. и 5. августа 1995. године, обележиће сутра (понедељак, 5. август) и Историјски архив и Српски ратни ветерани. Под покровитељством Града, у холу Историјског архива, у 10 сати, биће отворена изложба докумената и фотографија о страдању Срба на подручју Хрватске и БиХ од 1991. до 1995. године. Аутори изложбе су Вељко Ђурић Мишина и Ненад Антонијевић, испред Савеза Срба из региона.
У изборној години, непосредно после локалних избора, у Историјском архиву су одабрали да за суграђане приреде својеврсну ретроспективу и, изложбом пропагандног материјала, плаката, подсете на периоде предизборних кампања у историји града. Изложба „Кикиндски избори“ отворена је вечерас у холу Архива.
– Овде је ретроспектива свих локалних избора од обнове вишестраначја, почетком деведесетих година прошлог века, закључно са изборима из 2020. године. По пропагандном материјалу, плакатима, флајерима и брошурама, посетиоци могу да виде шта је обележило кикиндски политички живот последњих 30 година – каже аутор изложбе, в. д. директор Историјског архива, Срђан Сивчев. – Поставка је занимљива јер задире у живот сваког појединца, свако може да пронађе неког познатог овде, да види шта је он био у прошлости и да, на микронивоу, сагледа политичке процесе.
Изложени материјал део је збирке Архива, каже Сивчев. Део су донирали грађани, али су и запослени скидали плакате у току предизборних кампања, као би их сачували као сведочанство времена.
– Посебно интересантан колорит био је деведесетих година, у току политичке борбе демократске проевропске грађанске опозиције против СПС-а, ЈУЛ-а и радикала, што се манифестовало и на локалном нивоу, поготову што је 1996. године победила тадашња опозиција. По мени је најинтересантнија 2004. година, када је, на локалним изборима, било кандидовано 30 листа. Био је то веома занимљив колорит, посебно у групама грађана у којима се било појавило много интересантних протагониста – објашњава Сивчев.
Свечаном отварању у холу и ходнику Архива, поред многобројних сарадника и посетилаца, присуствовали су и председник Градског парламента, Младен Богдан, и чланица Градског већа за културу и образовање, Валентина Мицковски.
– Јасно можемо да видимо како су се мењала времена, политички актери, какве политичке поруке и слогани су се нудили, какав је био дизајн изборних плаката, летака и осталог изборног материјала, у свему томе је суштина политичког живота. Неки од актера су и даље присутни на политичкој сцени града, неки, нажалост, нису више међу нама. Ово је прилика и да се подсетимо догађаја из политичког живота и да видимо шта се данас нуди, а то су напредак и развој Кикинде – истакао је Младен Богдан.
Изложбу „Кикиндски избори“ технички је опремио Никола Радосавчев, а поставка ће, наредна два месеца, бити доступна посетиоцима радним данима, од 7 до 15 сати.
С. В. О.
Радионица „ Од печата до штитова – грбови Великокикиндског привилегованог дистрикта“ у Историјском архиву организована је у сарадњи са „ Тером“. Ученици шестог разреда ОШ „ Јован Поповић“ су цртали грбове места у Дистрикту, а у глини су утискивали печате места која су му припадала.
Радионице ће у току маја и јуна бити организоване у сарадњи са заинтересованим школама, а у програмском смислу представљају почетак обележавања 250 година од успостављања Дистрикта. Циљ је да што више ученика старијих разреда основних школа у граду и селима прође кроз радионице и да кроз игру сазнају неке информације о Великокикиндском привилегованом дистрикту (1774-1876), наводе у архиву.
Историјски архив наставио је акцију „Књига на дар”. Овога пута она је релизована у Основној школи „Глигорији Попов” у Руском Селу. Директорици Александри Фелбаб уручено је више од 50 издања Архива, чиме ће фонд школске библиотеке значајно бити обогаћен делима везаним за локалну историју.
До сада су у оквиру акције све школске библиотеке у граду добиле своје примерке, као и школе у Иђошу и Падеју.
