najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
U Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ održaće se promocija knjige „Mađarske, nemačke i jevrejske dobrotvorne ženske zadruge u Velikoj Kikindi od 1873. do 1945. godine“.
Promocija je zakazana za četvrtak 28. novembar, sa početkom u 18 sati.
O knjizi će govoriti autor Srđan Sivčev, prevodilac na mađarski jezik Kristina Ember i recenzent Dragoljub Mandić. Izdavač je Istorijski arhiv Kikinda.
Povodom 250 godina od uspostavljanja Velikokikindskog distrikta, 12. novembra 1774. godine gradonačelniku Mladenu Bogdanu direktor Istorijskog arhiva Srđan Sivčev uručio je vernu kopiju Povelje Velikokikindskog distrikta Gradu Kikindi. Simbolično baš 12. novembra,uručena je replika dokumenta carice Marije Terezije, kojim je očuvan nacionalni identitet Srba u ovom delu Banata.
-Izrađene su tri kopije i osim Gradskoj kući jedna je darovana Narodnom muzeju, a jedna je ostala Istorijskom arhivu. Jedan od najznačajnijih dokumenta u istoriji grada nalaziće se u kabinetu gradonačelnika – rekao je Srđan Sivčev, direktor Istorijskog arhiva.
Zahvaljujući na dragocenom poklonu gradonačelnik Bogdan istakao je da je ovo veliki dan za Kikindu.
-Povelja je oličenje truda, rada, istrajnosti i mudrosti srpskog naroda da pre dva i po veka stekne nezavisnost. Ona je vodilja svima nama kako se bori za slobodu i kako se razvija sopstvena autonomija. 12. novembar je simbol slobode Srba na severu Banata i naši preci pokazali su nam pravi put kako se izboriti za nacionalni identitet. Kikinđani su uvek bili hrabri, borbeni, patriote, slobodoljubivi i na to treba da budemo ponosni – naveo je Mladen Bogdan.
Autonomija Velikokikindskog distrikta je 74 godine starija od srpske Vojvodine. Kikinda je dobila ukupno pet privilegija koje se odnose na Distrikt i sam grad.
VERNA REPLIKA
Kopija povelje je urađena po uzoru na originalnu koja se čuva u Istorijskom arhivu. Originalna povelja je rađena u formi knjige, slova su pisana kaligrafskim pismom na pergamentu, dok su korice presvučene plišom u tamnocrvenoj boji. Trake koje su podvučene pod korice i kojima se vezuje povelja su izrađene od deblje svile u žutoj boji.
Izrada kopija povelje poverena je konzervatorskom odeljenju Arhiva Vojvodine i obuhvatala je delikatne i višeslojne procese prilikom kojih se posebna pažnja obraćala na izbor materijala i detalja kako bi završni izgled kopije bio što verodostojniji originalnom izgledu Povelje carice Marije Terezije.
ZLATNI LAV SIMBOL GRADA
Današnja heraldika vodi poreklo iz grba Distrikta i glavni je simbol lava koji predstavlja Srbe koji su se borili protiv Turaka kao graničari. Simbol zlatnog lava je i simbol Kikinde i nalazi se na zgradi Kurije. Težina grba je oko šest tona i skoro 200 godina od izgradnje zgrade on je i dalje u savršenom stanju.
A.Đ.
Obeležavanje velikog jubileja, 250 godina od uspostavljanja Velikokikindskog privilegovanog distrikta, danas je započeo Istorijski arhiv u Kikindi koji je, u saradnji sa Maticom srpskom, u svečanoj sali Narodnog muzeja, organizovao naučni skup pod nazivom “250 godina Distrikta – 250 godina slobode”.
Skup je otvorio gradonačelnik Mladen Bogdan koji je podsetio da je značaj uspostavljanja Distrikta u dobijanju prve autonomije srpskog naroda na ovim prostorima u Habsburškoj monarhiji, pre postojanja srpske Vojvodine.
– Srbi na ovim prostorima borili su se za svoju autonomiju, za prava koja su smatrali da im pripadaju, i bili su istrajni u tome. I to je poruka naših predaka da, kada se temeljno i racionalno borimo i sve svoje snage usmerimo ka jednom cilju, to može i da se ostvari – istakao je Bogdan. – Oni su, 1774. godine, uspeli da dobiju Velikokikindski distrikt koji je imao i privrednu i političku i sudsku autonomiju. Srbi su na ovoj teritoriji imali neku vrstu državnosti i mogućnost da mogu da upravljaju svojim životima i da budu svoji na svome. Grad Kikinda će, i u narednom periodu, nastaviti da poštuje istorijske datume važne za grad i za našu Srbiju jer smatramo da je kult sećanja veoma bitan, posebno kada znamo da je istorija na ovim prostorima bila veoma turbulentna. Važno je i da uvek ističemo da su Kikinđani i meštani svih naših sela bili velike patriote i da su se uvek borili za srpstvo i za slobodu koja im pripada i koju su i izvojevali, i na tome smo im zahvalni.
Pored gradonačelnika, u ime lokalne samouprave skupu je prisustvovala i Marijana Mirkov, resorna članica Gradskog veća. Goste je pozdravio i sekretar Matice srpske, dr Milan Micić.
– Obeležavanje ovog značajnog datuma i sam naučni skup prilika su da Kikinđani i drugi ljudi u srpskom narodu uoče značaj ovog prostora za srpski identitet i kulturu, kao i da i svi Banaćani Srbi obnove jednu vrstu samopoštovanja i pojačanog, i zavičajnog i nacionalnog, identiteta – naveo je dr Micić.
Na naučnom skupu, pored istorijskih, otvorene su i teme iz oblasti privrede, kulture i sporta, iz svih aspekata života u Distriktu, napomenuo je Srđan Sivčev, v. d. direktor Istorijskog arhiva.
– Nismo, nažalost, dovoljno svesni te istorije i ovaj naučni skup je i upriličen da bismo građanstvo zainteresovali za teme iz istorije grada. Želimo da pokažemo koliko je ta specifična tvorevina u Habsburškoj monarhiji bila značajna za srpski narod. Nakon razgraničenja potisko-pomoriške vojne granice, Srbi graničari nisu imali gde da se nasele i isposlovali su od Marije Terezije, od Carstva, teritoriju na kojoj će dobiti specifične privilegije, i to je ono što je najbitnije da shvatimo – da je Distrikt značajan zbog toga što Srbi, Velikokikinđani, stanovnici Bašaida, Mokrina, Jozefova i ostalih mesta, nisu bili kmetovi, nego su imali verske, trgovačke i privredne slobode koje mnogi stanovnici Habsburške monarhije nisu uživali – rekao je Sivčev.
Naučni skup odvijao se u dvema sesijama. Započela ga je dr Jelena Ilić Mandić iz beogradskog Istorijskog instituta predavanjem o popisu u Velikoj Kikindi 1771. godine. Dr Filip Krčmar iz Istorijskog arhiva u Zrenjaninu govorio je o Pavlu Trifuncu, Velikokikinđaninu, sudiji, ministarskom savetniku i predsedniku Matice srpske, o značajnim momentima iz istorije u Vojvodstvu Srbije, kao i o ukidanju Distrikta 1876. godine u svetlu velikobečkerečke štampe.
Teme predavanja Dragana Beleslića i Vladimira Dudića iz kikindskog Istorijskog arhiva bile su suvače u Velikokikindskom distriktu, odnosno nemačka i jevrejska zajednica u vreme njegovog postojanja.
O Romima u Velikoj Kikindi od kraja 18. veka do 1876. godine govorio je Srđan Sivčev. Radovan Nježić iz Kulturno-istorijskog društva severnog Banata „Đorđe Servijski“ iz Novog Kneževca predstavio je temu „Jozefovo i Srpski Krstur u revoluciji 1848-1849. godine“.
Dr Marija Silađi sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu predstavila je razvoj železničkog saobraćaja u Distriktu, dok je o izveštavanju novosadske „Zastave“ o ukidanju Velikokikindskog privilegovanog distrikta govorio Dragoljub Mandić iz beogradskog Muzeja „Dragoljub Draža Mihailović“.
Na naučnom skupu bile su izložene Povelja carice Marije Terezije o uspostavljanju Distrikta i Povelja kojom Velika Kikinda dobija slobodu sajmovanja, status varoši i pravo na vašarsko i trgovačko sudstvo, zatim Povelja cara Jozefa Drugog iz 1784, kojom se potvrđuju i proširuju vašarske privilegije Velike Kikinde, Povelja cara Franca Prvog kojom se potvrđuju cehovska prava u Velikoj Kikindi, donesena 1819. godine, kao i kopija njegove Povelje iz 1817. godine o potvrđivanju privilegija Velikokikindskog distrikta.
Na sam dan uspostavljanja Velikokikindskog privilegovanog distrikta, u utorak, 12. novembra, u Narodnom muzeju će, u 18 sati, biti otvorena izložba, a od 19 sati, takođe u Muzeju, biće održana svečana akademija.
Novembarske programe obeležavanja ovog značajnog datuma zaokružiće Istorijski arhiv promocijom kapitalne monografije o istoriji i poveljama Distrikta, najavljeno je na skupu.
S. V. O.
Istorijski arhiv u Kikindi, zahvaljujući Gradu, i sredstvima iz Pokrajine i Republike, nastavlja sa opremanjem svog depoa u Čanadskoj ulici, kao i izložbenog prostora u zgradi Kurije.
Na danas održanoj konferenciji za novinare, v. d. direktor Srđan Sivčev, rekao je da je Arhiv ove godine aplicirao na dva konkursa Ministarstva kulture i dobio sredstva u ukupnom iznosu od 700 hiljada dinara.
– Konkurisali smo za novac koji nam je neophodan za čuvanje arhivske građe. Za nabavku pokretnih arhivskih polica u našem depou u Čanadskoj ulici, odobreno nam je 400 hiljada dinara. Depo opremamo četiri godine, po fazama. U prizemlju već imamo postavljene sve police, i nadamo se da ćemo, sledeće godine, završiti ceo posao i na spratu – naveo je Sivčev. – Za dobijenih 300 hiljada dinara kupili smo šest drvenih izložbenih vitrina sa staklenim zvonom različitih dimenzija i prvi put ćemo imati uređen hol za izložbene postavke.
Aktivnosti u Istorijskom arhivu svesrdno pomaže i Grad, istakla je Marijana Mirkov, članica Gradskog veća za kulturu i turizam.
– Od 2013. do 2022. godine u Arhiv je uloženo više od tri miliona dinara, za rekonstrukciju, adaptaciju i opremanje isturenog odeljenja – depoa u Čanadskoj ulici. Samo 2021. izdvojeno je 1,5 miliona dinara za nabavku i postavku fiksnih polica na spratu, što je nastavak ulaganja iz 2016/2017, kada je opremljeno prizemlje. Grad, Pokrajina i Republika su u ceo projekat uložili preko 10 miliona dinara – rekla je Marijana Mirkov i dodala da će Grad nastaviti da podržava dobre ideje mladih ljudi zaposlenih u Istorijskom arhivu.
S. V. O.
Iz Istorijskog arhiva Kikinda pozivaju sve koji imaju fotografije Kikinde i sela na teritoriji Grada ili porodične fotografije sa nekim od motiva grada i sela (da se vidi ulica ili neki objekat), da dođu u prostorije Arhiva i donesu ih radi skeniranja.
Usluga skeniranja i prebacivanja digitalnih kopija je besplatna. Originale fotografije se vraćaju vlasnicima, a građani na ovaj način pomažu Arhivu da formira Zbirku fotografija, pomoću koje će se sačuvati istorija grada od zaborava.
Fotografije se mogu doneti svakog radnog dana, od 8 do 13 sati.
U Istorijskom arhivu otvorena je izložba “Put Prve srpske dobrovoljačke divizije 1916-1918” povodom Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Na 25 panoa predstavljen je ratni put Prve srpske dobrovoljačke divizije, od Odese, Solunskog fronta i konačnog oslobođenja države.
-Istorijski arhiv prvi put uključio se u obeležavanje Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave koji se obeležava svake godine 15. septembra. U realizaciju izložbe uključio se i Gradski odbor SUBNOR-a, a zajednički cilj bio je da predstavimo epopeju srpskih vojnika od formiranje divizije u Rusiji, pa sve do proboja Solunskog fronta. Pomoć smo imali i od stručnjaka iz Muzeja žrtava genocida, ali i državnog i našeg arhiva – rekao je Srđan Sivčev, direktor Istorijskog
U okviru izložbe mogu se videti i autentična dokumenata koji se tiču srpskih dobrovoljaca iz Velike Kikinde i severnog Banata. Oni su na front poslati kao Austrougarski vojnici kako bi se borili protiv Rusa, međutim prebegli su na rusku stranu i oni su bili deo dobrovoljačke divizije. Oko 1.500 Kikinđana učestvovalo je u Prvom svetskom ratu na strani srpske armije kao dobrovoljci.
Na otvaranju izložbe okupljenima se obratio penzionisani general Milorad Stupar koji je ovom prilikom istakao da su dobrovoljci najhrabriji borci jer oni se sami prijavljuju da brane državu kada je u opasnosti i ne čekaju da ih bilo ko pozove.
Događaju je prisustvovao i član Gradskog veća Željko Radu.
-Izložba pokazuje hrabrost i odvažnost naših predaka koji su nas zadužili. Na nama je da čuvamo kulturu sećanja na one koji su se borili za slobodu – dodao je Radu.
Izložba će biti otvorena naredna dva meseca.
A.Đ.
U Bioskopu na otvorenom Turističke organizacije, večeras će, od 21 sata, na Starom jezeru biti prikazan film „Oluja“, autora Miloša Radunovića. Film prikazuje događaje koji su prethodili i tokom same agresije hrvatsko-muslimanskih snaga uz pomoć NATO pakta na Republiku Srpsku Krajinu u avgustu 1995. godine. Tada je, iz Dalmacije, Like, Korduna i Banije prognano najmanje 250 hiljada Srba. Ovaj pogrom nosio je šifrovano ime „Oluja”.
Dan sećanja na prognano i stradalo srpsko stanovništvo u ovoj operaciji 4. i 5. avgusta 1995. godine, obeležiće sutra (ponedeljak, 5. avgust) i Istorijski arhiv i Srpski ratni veterani. Pod pokroviteljstvom Grada, u holu Istorijskog arhiva, u 10 sati, biće otvorena izložba dokumenata i fotografija o stradanju Srba na području Hrvatske i BiH od 1991. do 1995. godine. Autori izložbe su Veljko Đurić Mišina i Nenad Antonijević, ispred Saveza Srba iz regiona.
U izbornoj godini, neposredno posle lokalnih izbora, u Istorijskom arhivu su odabrali da za sugrađane prirede svojevrsnu retrospektivu i, izložbom propagandnog materijala, plakata, podsete na periode predizbornih kampanja u istoriji grada. Izložba „Kikindski izbori“ otvorena je večeras u holu Arhiva.
– Ovde je retrospektiva svih lokalnih izbora od obnove višestranačja, početkom devedesetih godina prošlog veka, zaključno sa izborima iz 2020. godine. Po propagandnom materijalu, plakatima, flajerima i brošurama, posetioci mogu da vide šta je obeležilo kikindski politički život poslednjih 30 godina – kaže autor izložbe, v. d. direktor Istorijskog arhiva, Srđan Sivčev. – Postavka je zanimljiva jer zadire u život svakog pojedinca, svako može da pronađe nekog poznatog ovde, da vidi šta je on bio u prošlosti i da, na mikronivou, sagleda političke procese.
Izloženi materijal deo je zbirke Arhiva, kaže Sivčev. Deo su donirali građani, ali su i zaposleni skidali plakate u toku predizbornih kampanja, kao bi ih sačuvali kao svedočanstvo vremena.
– Posebno interesantan kolorit bio je devedesetih godina, u toku političke borbe demokratske proevropske građanske opozicije protiv SPS-a, JUL-a i radikala, što se manifestovalo i na lokalnom nivou, pogotovu što je 1996. godine pobedila tadašnja opozicija. Po meni je najinteresantnija 2004. godina, kada je, na lokalnim izborima, bilo kandidovano 30 lista. Bio je to veoma zanimljiv kolorit, posebno u grupama građana u kojima se bilo pojavilo mnogo interesantnih protagonista – objašnjava Sivčev.
Svečanom otvaranju u holu i hodniku Arhiva, pored mnogobrojnih saradnika i posetilaca, prisustvovali su i predsednik Gradskog parlamenta, Mladen Bogdan, i članica Gradskog veća za kulturu i obrazovanje, Valentina Mickovski.
– Jasno možemo da vidimo kako su se menjala vremena, politički akteri, kakve političke poruke i slogani su se nudili, kakav je bio dizajn izbornih plakata, letaka i ostalog izbornog materijala, u svemu tome je suština političkog života. Neki od aktera su i dalje prisutni na političkoj sceni grada, neki, nažalost, nisu više među nama. Ovo je prilika i da se podsetimo događaja iz političkog života i da vidimo šta se danas nudi, a to su napredak i razvoj Kikinde – istakao je Mladen Bogdan.
Izložbu „Kikindski izbori“ tehnički je opremio Nikola Radosavčev, a postavka će, naredna dva meseca, biti dostupna posetiocima radnim danima, od 7 do 15 sati.
S. V. O.
Radionica „ Od pečata do štitova – grbovi Velikokikindskog privilegovanog distrikta“ u Istorijskom arhivu organizovana je u saradnji sa „ Terom“. Učenici šestog razreda OŠ „ Jovan Popović“ su crtali grbove mesta u Distriktu, a u glini su utiskivali pečate mesta koja su mu pripadala.
Radionice će u toku maja i juna biti organizovane u saradnji sa zainteresovanim školama, a u programskom smislu predstavljaju početak obeležavanja 250 godina od uspostavljanja Distrikta. Cilj je da što više učenika starijih razreda osnovnih škola u gradu i selima prođe kroz radionice i da kroz igru saznaju neke informacije o Velikokikindskom privilegovanom distriktu (1774-1876), navode u arhivu.
Istorijski arhiv nastavio je akciju „Knjiga na dar”. Ovoga puta ona je relizovana u Osnovnoj školi „Gligoriji Popov” u Ruskom Selu. Direktorici Aleksandri Felbab uručeno je više od 50 izdanja Arhiva, čime će fond školske biblioteke značajno biti obogaćen delima vezanim za lokalnu istoriju.
Do sada su u okviru akcije sve školske biblioteke u gradu dobile svoje primerke, kao i škole u Iđošu i Padeju.
