фудбал

srpska liga vojvodina

Након три везане победе на старту првенства Српске лиге „Војводина”, ОФК Кикинда данас је у Руми забележила трећи пораз у низу. Словен је славио 2:0, головима у наставку игре. Само је у првих четврт сата утакмице ОФК Кикинда добро функционисала и имала стопостотну прилику за вођство, али је Мирков био непрецизан. Након тога домаћини су преузели иницијативу, доминирали и стварали прилике, а одбрана Кикинђана била је на великим мукама и испод потребног нивоа за овај ранг надметања. После десетак минута игре у другом полувремену Румљани су бољу игру и крунисали.

Након ударца с дистанце голман Савков добро је интервенисао, али је онда у наредних двадесетак секунди настала велика конфузија у редовима неше екипе и Словен је стигао до предности. Домаћин је победу оверио 11 минута пре краја. Опет је претходио ударац с дистанце, а тада је одбитак од Савкова брзо прослеђен у мрежу. Када се подвукла црта, могла је ОФК Кикинда у Руми резултатаски још и горе пострадати, али је Савков то спречио с неколико интервенција, напомиње спортски директор Марко Вукобрат.

– Осим Савкова, Рафаел је одиграо добро, усто је и „изгинуо”, а на граници прелазне оцене били су још Ивановић и Лолић, пре свега због залагања, док су сви остали тотално подбацили – јасан је Вукобрат.

ОФК Кикинда: Савков, Бељић (Лукић), Бенке, Мирков, Ивановић, Мојсиловић, Кецман (Молнар), Ђукић (Попесков), Рафаел, Барбул (Јарић), Лолић.

vladimir šponja, trener ofk kikinde

ОФК Кикинда поражена је минимално од Нафтагаса, a већ од првог тренутка видело се да гости више желе бодове, били су бржи и опаснији и погодак је лебдео у ваздуху. Тако је и било након пола сата. На супротној страни тек једна права опасност. Бенке је одиграо повратну у петерац, Ивановић се снашао у гужви, али је други помоћни арбитар Стефан Петровић из Сремске Митровице спасио Елемирце. Бенке је, по Петровићу, раније био у офсјаду, али снимак тако не показује. Пред одмор, пречка „нафташа” који су у наставку мудро чували предност и заслужено славили. Шеф струке Владимир Шпоња каже да је ово најслабије издање његовог тима, рачунајући и контролне мечеве.

– Нити један играч није био спреман да преузме одговорност и подигне екипу, да се тргнемо и пробудимо. Целу утакмицу били смо у контраритму и победа Нафатагаса је заслужена. Мотивација, жеља, елементарно фудбалско знање, све је било на њиховој страни, а пре меча причали смо да ако не будемо на највишем нивоу психофизичких могућности, тешко се можемо носити с квалитетним Елемирцима – истиче Шпоња.

Није оправдање, али нису Кикинђани били ни комплетни.

– Пореметила нас је повреда Бељића, дан пред утакмицу. Голман Опарница тренира смањеним интензитетом, а још двојица младих играча не вежбају са екипом због школских обавеза. Потребна су нам два појачања, али време прелазног рока истиче…

Следи гостовање у Руми, Словену.

– Квалитетени су барем као и Нафатагас, а минулог викенда изгубили су код куће од Шајкашана па ће бити силно мотивисани против нас. Чврсти су и добро утренирани. Офанзивна транзиција им је најјаче оружје, као и искуство које поседују Радишић, Брана Илић, Игњић, Максимовић… Моја екипа, након два пораза, у Руми мора показати карактер и издићи се изнад проблема. Некада и проблеми могу бити дар, да вас покрену но за то је потребна велика жеља и воља и јачи рад. Верујем да смо као екипа способни за то, а у суботу у Руми више ће имати успеха екипа која се ментално буде брже опоравила од последњег пораза – јасан је Шпоња.

Резултати петог кола: Словен – Борац 0:2, ОФК Кикинда – Нафтагас 0:1, Подунавац – Хајдук 2:4, Динамо – Јединство 1:0, Кабел – Бечеј 3:0, Тиса – Омладинац 0:1, Бачка – Железничар 0:1, Раднички – 1.мај Рума 3:2.   

ТАБЕЛА: Кабел 10, Хајдук 10, Железничар 10, Тиса 9, ОФК Кикинда 9, Подунавац 9, Словен 9, Динамо 9, 1.мај Рума 7, Раднички 7, Борац 6, Нафтагас 6, Бечеј 6, Омладинац 3, Јединство 3, Бачка 2

У шестом колу, у суботу и недељу, играће: Борац – 1.мај Рума, Железничар – Раднички, Омладинац – Бачка, Бечеј – Тиса, Јединство – Кабел, Хајдук – Динамо, Нафтагас – Подунавац, Словен – ОФК Кикинда.

 

ВУКОБРАТ: ЦИЉ ЈЕ ОПСТАНАК

Спортски директор Марко Вукобрат задовољан је с освојених девет од 15 могућих бодова.

– Старт је био сјајан, у Кули у четвртом колу нисмо заслужили пораз док смо против Елемираца имали убедљиво најслабије издање. Свесни смо квалитета Српске лиге и циљ нам је и након прва три кола био опстанак односно стабилност, а никако нереалане амбиције. Екипа је млада и знатно промењена у односу на прошлу сезону и ако не будемо давали на свакој утакмици максимум, можемо ући у проблем. Играчи и тренер имају подршку, а ми у управи свесни смо да нам недостаје центарфор и задњи везни које ћемо покушати довести до краја прелазног рока. За нормално функционисање у овом рангу потребно је поприлично новца и да није, пре свих, народног посланика Миленка Јованова, који лобира за добијање средстава, потом Града Кикинде и неколицине људи из Управног одбора, питање је да ли би клуб могао да се такмичи у овом рангу – напомиње Вукобрат.

bvs

Градоначелник Никола Лукач, са сарадницима, био је данас на стадиону Козаре, у Банатском Великом Селу, на којем се граде клупске просторије. Тренутно се ради хидрантска мрежа, санира се водоводна и канализациона мрежа, потом столарија, уређује се ентеријер приземља, разводи струјна и плинска и инсталација аутоматске дојаве пожара. Град Кикинда издвојио је  15 милиона динара.

– Козара је значајан клуб и зато смо и одлучили да издвојимо оволики новац па да се приземље приведе намени. Све ће бити функционално, а видимо да све полако добија коначан изглед и близу смо реализације. Извођач и радници су вредни и обећање које смо дали Великоселцима испуњавамо и поред блокаде рачуна коју смо имали овог лета, а до краја године у Великом Селу засијаће златни сјај. Желимо да публике на утакмицама Козаре буде још више, знамо да им је пуно срце када Козара побеђује, а биће им драго и када ово испунимо. Када је реч о спорту и спортским објектима, биће оваквих улагања и у другим нашим селима, а и у граду – рекао је Лукач.

Никола Икић, председник УО Козаре, надовезао се:

– Близу смо реализације довршетка радова, имаћемо модерне свлачионице, економат, кухињу, службене просторије, купатила… Све то на радост наше деце које је више од 70 у три млађе селекције, уз четврти погон, онај сениорски, а планирамо још изградњу крова над трибином.

Заменик председника Савета МЗ БВС, Зоран Карановић закључио је:

– Емотивно сам везан за клуб, дуго година сам играо у Козари, као и чланови моје породице. Овде имамо велики одзив деце, а Козара је симбол Банатског Великог Села и овако нешто заслужује.

 

vojvođanski istok. žak - sloboda.

У другом локалном дербију војвођанског „Истока” овога викенда, новокозарачка Слобода стигла је до прве овосезонске победе, на кикиндском Вашаришту савладала је 2:1 тим ЖАК-а. Блистао је Војислав Станаћев, одличан је био и Никола Галић, а због два поготка њему се ипак може прикачити епитет играча утакмице.

Након пола сата Станаћев је идеално упослио Галића који је искоса нациљао ближи угао Батанчева. У 65. минуту сјајна контра Станаћева, све је одрадио и сервирао Галићу лопту за дуплирање вођства. ЖАК се брзо повратио, у 70. минуту Будаи је набацио искоса, из прекида, у гужви је Владимир Радивојац био највиши и ударцем главом савладао ветарана Атлагића (41), али „жути мрави” нису имали снаге ни за реми.

ЖАК: Батанчев, Баба (Атанасковић), Кнежевић, Рељић, Коцкар, Утржен (Фучак), Радивојац, Стојков, Пенавски, Лакић (Детари), Будаи.

Слобода: Атлагић, Богојевић, Марковић (Радулашки), Ћулибрк, Галић  (Б. Ћосић), Поповић, Станаћев, Вокић, Лабус (Зељковић), Д. Ћосић, Ковачевић (Лисица).

Резултати петог кола: Пролетер – Борац 4:1, Јединство В – Раднички 0:0, Будућност – Бегеј 0:2, ЖАК – Слобода 1:2, Козара – Ц. звезда 1:1, Младост – Јединство (БК) 2:0, Полет – БАК 2:1, Војвоидина – Русанда 1:0.

ТАБЕЛА: Војводина 12, Пролетер 9, ЖАК 9, Козара 8, Бегеј 8, Јединство (В) 8, Ц. звезда 8, Борац 8, Будућност 8, Младост 7, Полет 7, Слобода 6, Раднички 4, Русанда 4, Јединство (БК) 1, БАК 0.

У шестом колу играће: Борац – Русанда, БАК – Војводина, Јединство (БК) – Полет, Ц. звезда – Младост, Слобода – Козара, Бегеј – ЖАК, Раднички – Будућност, Пролетер – Јединство (В).

vojvođanski istok

У локалном дербију у Банатском Великом Селу, између Козаре и рускоселске Црвене звезде није било победника, меч је завршен резултатом 1:1. Пошто је у казненом простору домаћина, у 34. минуту, оборен Новковић, сигуран је с пенала био Цвијановић за предност гостију. Могли су Рускоселци и пре и после гола, у две ситуације погодити, а пет минута пре краја, након корнера, Мисић је изблиза ударцем главом донео бод Козари, која је до краја замало стигла и до сва три, али је статива спасила госте.

Козара: Ми. Француски, Јелача (Мисић), Лисица, М. Бунић (Ма. Француски), Рофа (Латиновић), Б. Бунић, Јовандић, Петровић, Спахић, Кочиш (Карановић -), Чуданов.

Црвена звезда: Мишков, Миркоњ, Јанков, Цвијановић (Узелац), Новковић, Војводић, Кресоја, Зечевић, Чубрило, Чуданов, П. Бајић (М. Бајић).

Сутра од 16 сати на распореду је и други локални дерби у оквиру овога петог кола војвођанског „Истока”, ЖАК ће на кикиндском Вашаришту дочекати новокозарачку Слободу.

Srpska liga

Фудбалери ОФК Кикинде, у петом колу Српске лиге „Војводина”,  претрпили су први пораз на свом терену, а други у сезони и то везани. У убедљиво најслабијој партији ове сезоне, очајна ОФК Кикинда поражена је од Елемираца, који су заслужили сва три бода, али мора се напоменути да су Кикинђани жестоко оштећени када им је поништен чист погодак за изједначење па је питање како би се у тим околностима утакмица даље развијала.

Већ од првог тренутка видело се да гости више желе бодове, били су бржи и опаснији насупрот конфузним домаћинима и било је само питање тренутка када ће Нафтагас стићи до предности. У 27. минуту капитен „нафташа”  Грбић повукао је лопту са половине терена уз десну аут-линију и идеално набацио на петарац у висини друге стативе, а Савановић мајсторским ударцем главом погодио супротан угао голмана Савкова. Седам минута касније Бенке је одлично прошао по левој страни, стигао готово до саме гол-аут линије и онда одиграо повратну у петерац. Ивановић је у тренутку упућивања лопте био на петерцу, није било говора о офсајду, снашао се у гужви и проследио лопту у мрежу, али је други помоћник Стефан Петровић из Сремске Митровице частио „нафташе” неоправданим подизањем заставице. Пред одмор одлични Милош Савановић погодио је на супротној страни пречку Кикинђана.

У наставку утакмице Елемирци су мудро чували предност, нису се превише трошили на половини домаћина, а на својој су господарили осигуравајући на све начине простор пред голом. Само у 78. минуту, ОФК Кикинда била је близу изједначења, али је резервиста Попесков у доброј шанси промашио оквир гола. На другој страни и Нафтагас је могао дуплирати резултат, након контре голман Савков ипак је спречио госте да га још једанпут савладају.

ОФК Кикинда: Савков, Лукић (Јарић), Бенке, Мирков, Ивановић (Попесков), Мојсиловић, Кецман, Ђукић, Рафаел (Шевић), Лолић (Молнар), Радовановић (Барбул).

fudbalski vikend

Осим што ће фудбалери ОФК Кикинде, у суботу од 16 сати на Градском стадиону у петом колу Српске лиге, дочекати тим Нафтагаса из Елемира, фудбалски викенд пред нама биће у знаку локалних дербија. У суботу, у Војвођанској лиги Козара ће у Банатском Великом Селу одмерити снаге с рускоселском Црвеном звездом, а дан касније такође од 16 сати, на кикиндском Вашаришту играће ЖАК и новокозарачка Слобода. И у Подручној лиги састаће се два наша клуба – мокрински Делија и тополски Напредак, и то у суботу, а у недељу још ће Полет у Накову чекати екипу Радничког из Јаше Томића. Минулог викенда започело ја надметање и у најнижем рангу – Међуопштинској лиги „Кикинда-Житиште” у којој су преостала два клуба са шире територије Града Кикинде.  Башаидска Војводина и иђошки Борац. Војводина ће у недељу у Равни Тополовац код Омладинца, а Борац у Нову Црњу код Рохама.

Dragoljub Bursać, nekadašnji fudbalski as

Проф. др Јовица Тркуља у „Комуни” приводи крају свој фељтон о покојном Бошку Бурсаћу, а Бошков презимењак, даљњи рођак и Наковчанин, Драгољуб Бурсаћ такође је оставио дубок траг у НК Ријека, нарочито у својој првој сезони 1978/79, када је у две финалне утакмице био и најзаслужнији појединац што је клуб с Кварнера одбранио трофеј Купа Југославије и задржао га у витрини.

Знамо се безмало три деценије, дуго нисмо сели заједно у последње време, у пролазу договарамо сусрет, а популарни Буки и не зна да планирам направити белешку, отргнути од заборава најзначајније делове његове каријере, пре свега на ријечкој Кантриди. Но, речити саговорник претворио је наше заједничко поподне у своју исповест, себе вративши у младост, а мене у детињство, у време слушања радијских преноса недељом и гледања преко телевизије тек по једне прволигашке утакмице суботом, читања београдског ЈСЛ „Спорт” и с даном закашњења, у Кикинди је барем тако било, загребачких „Спортских новости”…

Буки, сећам се твога дебија у дресу ријечких „бијелих галебова”, стигао сам на летовање и у Омишу, први пут у животу, гледао пренос утакмице у колору. Онда сам и чуо за тебе и да си из Кикинде.

– Да, иако сам из зрењанинског Пролетера стигао у Ријеку у априлу те 1978. године, повезивали су ме с Бошком и Кикиндом односно Наковом. Да одем у Ријеку, Бепу Шпањолу из НК Ријеке и тамошњем тренеру Драгутину Спасојевићу, препоручио ме је Црногорац Кораћ, био је тада помоћник Милутину Шошкићу у ОФК Кикинди. Отишли смо у стан мојих сестре и зета, преко пута СУП-а, и Кораћ је одатле назвао Шпањола и све договорио. Пре тога напустио сам Пролетер, хтео сам и фудбал да оставим, евентуално да играм Полету у нижим ранговима, а с ОФК Кикиндом само тренирао и ту ме је Кораћ и запазио. У Ријеци сам тога пролећа најпре играо само пријатељске утакмице, била је то своејврсна двомесечна проба, а онда је тренер Спасојевић, још један Црногорац – Никшићанин, одлучио да дефинтивно остајем на Кантриди. Уследила је нова сезона, а та субота, 12. августа 1978, била је кишна. Спаске ми је пружио прилику у наставку, Ријека је победила 2:1, али је меч добио загребачки Динамо, службено 3:0, јер је наш Едмонд Томић био под суспензијом због картона из прошле сезоне у призренској Лирији у којој је играо у Другој лиги. Иначе, касније је опет озваничен резултат с терена Кантриде и Динамо је изгубио због тога титулу од Хајдука.

Када је реч о Хајдуку, с једним будућим асом Сплићана Никицом Цукровим, имао си у Ријеци, у прво време, сјајну сарадњу на терену,  размонтирали сте Партизана у финалу Купа 1979?

– Тада су „црно-бели” трофејом Купа покушали спасити сезону, пошто су у првенству били пред испадањем у Другу лигу, а опстали су тек у последњем колу. Идеално сам у првом полувремену прве утакмице финала упослио Цукрова са средине терена у празан простор, он се стуштио и матирао голмана Залада. Партизан је изједначио ближе крају преко Козића, а онда сам ја био стрелац пет минута пре краја за велику радост око 20.000 највијача Ријеке. Било је то 16. маја 1979, а четири дана раније био сам проглашен и у загрбеачким „Спортским новостима” и у београдском „Спорту” играчем утакмице, тада смо у првенству победили Партизана 2:0. Реванш финала Купа био је на распореду осам дана касније у Београду, 24. маја на Звездиној Маракани, јер су се на стадиону ЈНА, по традицији, укалањали голови за Титову последњу штафету 25. маја. У реваншу је било 0:0, мени је поништен чист гол који сам забио „црно-белима”, али Ријека је одбранила наслов, а ја сам се слатко осветио Партизану, за 1971. годину.

Шта се ’71. догађало?

– Имао сам 16 година и играо у подмлатку ОФК Кикинде, били смо прваци Војводине, а у полуфиналу јуниорског Купа Југославије Партизан нас је у Кикинди победио 1:0. Но, није тај пораз био важан, већ то што су мене, заједно са Фицом Бабићем, Црним Боровницом и сада покојним Мишом Егељом, позвали на пробу у Партизан. Сва четворица показали смо се одлично, међутим генералска управа рекла нам је да ће нам јавити шта су одлучили. Никада се нити једном од нас нису јавили, а ја сам им узвратио тријумфом у финалу Купа, иако сам као дечак био симпатизер Партизана, као и сви Наковчани у то време. О Боровници мом венчаном куму да не причам, док је он играо у Звезди, годинама, Партизан ништа није освојио, а Звезда је с Црним узимала силне и купове и титуле, побеђивала га готово редовно. Бабић је такође заиграо у Звезди и био првак, додуше био је касније и у Партизану, али је у тој сезони тај клуб лоше стајао. А ја сам, 1971. након што се генерали нису удостојили ни да нам јаве да нисмо прошли пробу, постао навијач Црвене звезде. Касније, када сам као особа сазрео, увидео сам да је Звезда и симбол Србије и тек тада нисам више имао дилему да увидим колика је разлика, у сваком погледу, између та два клуба.

Међутим, и Звезди си запаприо исте те 1979, у полуфиналу Купа?

– Јесам, професеионалац сам био. На Маракани, 4. априла, победили смо Звезду 1:0, а био сам уз стрелца Ружића, најуистакнутији појединац. Заустављен сам у опасном продору, а из тог прекида дали смо гол. Те сезоне био сам играч утакмице и против Војводине, 3:0 смо их срушили на Кантриди и уопште посебно сам био мотивисан против највећих клубова, освајача титула првака, а једино против Хајдука нисам имао успеха. Међутим, у финишу моје прве брилијантне сезоне, Спаске је отишао с тренерске клупе, а на лето је дошао Ћиро Блажевић. Није тада још био афирмисан, али одмах се видело да високо пуца, а поменути Никица Цукров био му је љубимац у Ријеци. И тако на једном тренингу Цукров опсова мени матер, због баналности – нисам му додао лопту. Ја Цукрову истом мером по његовој матери узвратим и тренинг се оконча без проблема. Но, Цукров први уђе у свлачионицу, мени препречи пут и зграби ме за горњи део тренерке, ја се некако отргнем и песницом га најјаче опалим по слепоочници, он паде,  играчи се поставише између нас двојице, а Ћиро мене грли и каже: „па, сине, знаш какав је Цуки, требао си се суздржати, ма ништа не би било”. А Цукров, док није прешао у Хајдук, био је мањи од маковог зрна и нисмо више имали сукоба.

Није те Ћиро у екипу стављао често као стартера иако си имао сјајну сезону за собом?

– Па у тој мојој другој сезони убацивао ме је пред крај и заправо сам стагнирао. Био је велики мајстор да замени тезе. У тадашњем Титограду, у карантину чекамо меч против Будућности, глуво доба ноћи, ја у соби са цимером Миланом Бачваревићем и кажем му: „најбоље ми је да одем, видиш шта ми Ћиро ради”. Кад нешто шушка испод прозора у грмљу. Ми пришли, гледамо с терасе, а Ћиро чучи и прислушкује! Када ме је угледао каже ми: „Сине, разочарао си ме, све сам чуо, код мене си готов!”. Ипак, био је велики тренер, то је касније показао, а битно је и што није гледао националност, јер НК Ријека тада је била пуна и Срба и Црногораца и играча других нација, па сам сигуран и дан данас да то што му ја нисам био љубимац није имало везе с националношћу. Касније сам сконтао, да сам му се само мало додворио прошао бих боље.

Издржао си некако под Ћиром до краја сезоне па си отишао на служење ЈНА?

– Било је то у јуну 1980. вратио сам се после годину дана војске и Ћиро је тада већ ковао шампионске планове у загребачком Динаму, ја сам код тренера Брнчића одиграо још једну солидну сезону у Ријеци, а идуће 1982. прешао у Сутјеску код свога омиљеног тренера Спаскета. Но, Спаске се преселио у ОФК Београд па сам и ја тамо хтео у лето 1983. Сутјеска није пристала на то и онда сам извео маневар. Дошао сам у ОФК Кикинду да по договору одиграм јесен и онда у јануару 1984. прешао у ОФК Београд код Спаскета. Било је то време када су фудбалери из Југославије у иностранство могли тек с 28 година. Био сам у 29. и размишљао сам да одем и ја трбухом за крухом, али стигао је први син, жена и ја смо планирали још једно дете, тако је и било ускоро, а ја сам окончао каријеру не дочекавши да ме евентуално ОФК Кикинда позове да ту окачим „копачке о клин”. Скућили смо се у Кикинди, али и у Калуђерици покрај Београда, а касније сам почео да се бавим приватним бизнисом, био и тренер, с дипломом Више тренерске на ДИФ-у, до почетка 21. века, у Полету, Козари и у Јордану.

БУКИ И ЗЛАТОМИР

Спомињао си Хајдук, а знаш ли да је пре тебе трофеј Купа Југославије, 1967. у дресу Сплићана, њихов први, подигао још један играч с територије тадашње општине Кикинда и да је он био најзаслужнији за то, постигавши као и ти одлучујићи погодак у финалу?

– Наравно, не само да знам да је реч о данас покојном Златомиру Обрадову из Башаида, већ нас двојицу Фудбалски савез Зрењанина, у својим публикацијама и презентацијама, баштини као једине стрелце у финалима Купа из Пролетера, који су од њих отишли у Хајдук односно Ријеку.

 

ЕВРОПА

Две сезоне док си био у НК Ријека, играли сте у Купу европских купова?

– То је такође незаборавно искуство, код Спасојевића играо сам и против велшког Рексама и белгијског Беверена, а код Ћире, наредне сезоне, само протов чехословачке Локомотиве из Кошица, али не и против белгијског Беаршота и италијанског Јувентуса.

ФУДБАЛ ДАНАС

Ретко брзо, вихорно крило, у југолиги тога времена био си Буки, како би се такав снашао у данашњем фудбалу?

– И брз и стартан и одигравао сам из прве, доста прецизно па сматрам да би имао прођу, но ако ме питаш за фудбал бивше Југославије, слабо га пратим. Голове Ријеке гледам кроз сажетке, пријавио сам се на њихов Јутјуб канал. Звали су ме и на прославу 40 година Купа, 2019, нажалост био сам спречен, а од тадашњих играча НК Ријека у контакту сам с Радовићем, он живи у Ријеци и Кустудићем, који је у Шпанији. Клубове из Србије гледам само у Европи, а пратим врхунске европске лиге.

ПЕНЗИЈА

Пре подне кафица и водица, понекад и једна ракијица, у неком кикиндском кафићу, а поподне Наково?

– Пензионерски, жена и ја тамо уживамо у кући. Старији син Вукашин у Немачкој живи сам, а од млађег Дамјана, који је с породицом у Београду, чекамо с нестрпљењем да нам дођу малишани, петогодишња унука Вања и трогодишњи унук Војин. Одржавам ради њих огроман травњак, мало мањи од правог фудбалског терена, имам и неке цеви тамо па ћемо ускоро монтирани и голове.

 

OFK Kikinda želi novi niz pobeda

Након три победе у низу, први пораз забележио је наш српсколигаш. У Кули је почело опасностима пред голом ОФК Кикинде, а на супротној страни Ивановић је погодио пречку. Потом је уследио период доминације Хајдука који је, након ударца из угла и после одбитка од пречке, стигао до предности. Када се очекивао одмор, Урош Мојсиловић из слободног ударца вратио је све на почетак, међутим након сата игре и други пут савладан је голман Савков, тада директно из корнера. До краја, Кикинђани су могли до ремија, али шеф струке Владимир Шпоња напомиње да се ОФК Кикинда утакмицом у Кули вратила у реалност.

– Имали смо добрих тренутака и неколико прилика, али их нисмо искористили, а Хајдук је период добре игре преточио у голове. Знали смо да Куљани поседују појединачни квалитет поготово у ситуацијама код бочних прекида, а ипак су нас баш тада моменти деконцентрације коштали пораза. Није алиби, али током прошле седмице имали смо кадровских проблема. Готово цела одбрана није тренирала, а голман Опарница повредио се тренингу. На гол је морао Савков, који је имао смртни случај у породици и очито није био психички спреман за утакмицу – каже Шпоња.

У суботу (16 сати) на Градском стадиону гостоваће елемирски Нафтагас.

– Недавно смо одиграли контролни меч, екипе се познају и неће бити тајни. Иако нису добро стартовали, Елемирци имају одличан индивидуални квалитет. Миливојев, Савановић Швоња, Ренић, Самарџић…, играчи су великог искуства и само се чека тренутак када ће прорадити и показати знање. Верујем, међутим да ће моја екипа бити борбена и презентовати  карактер који ју је красио у прве три утакмице, а одлучиће детаљи и нијансе што значи да, у првом реду, морамо бити концентрисани – јасан је Шпоња.

Резултати четвртог кола: Борац – Раднички 0:0, 1.мај Рума – Бачка 0:0, Железничар – Тиса 1:0, Омладинац – Кабел 0:3, Бечеј – Динамо 3:1, Јединство – Подунавац 0:2, Хајдук – ОФК Кикинда 2:1, Нафтагас – Словен 0:2.   

ТАБЕЛА: Тиса 9, ОФК Кикинда 9, Словен 9, Подунавац 9, Кабел 7, Хајдук 7, Железничар 7, 1.мај Рума 7, Бечеј 6, Динамо 6, Раднички 4, Нафтагас 3, Борац 3, Јединство 3, Бачка 2, Омладинац 0.

У петом колу, у суботу и недељу, играће: Словен – Борац, ОФК Кикинда – Нафтагас, Подунавац – Хајдук, Динамо – Јединство, Кабел – Бечеј, Тиса – Омладинац, Бачка – Железничар, Раднички – 1.мај Рума.

područna liga

У четвртом колу Подручне лиге „Зрењанин”, наковачки Полет победио је 3:1 (Зорић, Кењало, Фејеш) у Ботошу, тим Омладинца, а мокрински Делија 2:0 (Милин двапут) Војводину у Новом Милошеву док је у Банатској Тополи Напредак поражен 0:1 од Црвене звезде из Војводе Степе.

Преостали резултати четвртог кола: Раднички – Младост 0:2, 2.октобар – МСК 3:2, Банат – ЖФК Банат 1:0, Напредак (Ч) – Билећанин 1:0, Стајићево – Јединство (није одиграно).

ТАБЕЛА: Напредак (Ч) 12, 2.октобар 10, Стајићево 9, Ц. звезда 9, Билећанин 9, Раднички 6, МСК 6, Банат 6, Младост 6, Полет 6, Напредак (БТ) 4, ЖФК Банат 4, Делија 3, Јединство 1, Војводина 0, Омладинац 0.

У петом колу, у суботу и недељу (16), играће: Полет – Раднички, Јединство – Омладинац, Билећанин – Стајићево, ЖФК Банат – Напредак (Ч), Ц. звезда – Банат, Делија – Напредак (БТ), МСК – Војводина, Младост – 2.октобар.

error: Content is protected !!