film Arhive | Kikindski portal

Migranti uništavaju „belu“ Evropu: Taker Karlson objavio film o najopasnijoj ruti

Tijana Despotovski January 30, 2026

Američki konzervativni novinar Taker Karlson objavio je 20. januara 2026. dokumentarni film „Kako se menja Evropa: Putem najsmrtonosnije migrantske rute na svetu“ na svojoj platformi Tucker Carlson Network. Film se bavi jednom od najrizičnijih migracionih putanja ka Evropi, koja prema autorima, počinje na atlantskoj obali Zapadne Afrike u Mauritaniji, prelazi okean do Kanarskih ostrva – španske teritorije u Atlantiku, uključujući ostrvo „El Hijero“, a zatim se nastavlja ka kontinentalnoj Španiji, Francuskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu.

U filmu se ova ruta opisuje kao organizovani kanal masovne migracije u kojem najvažniju ulogu imaju krijumčarske mreže. Karlson navodi da se prevoz naplaćuje desetine hiljada evra po plovilu i da je reč o opasnom putovanju koje svake godine odnosi veliki broj života. Poseban akcenat stavljen je na strukturu migranata i na bezbednosne i socijalne posledice po zemlje prijema.

Dokumentarac prati kretanje migranata iz regiona Sahela i Magreba, kao i iz pojedinih delova Zapadne Afrike i Bliskog istoka. Karlson iznosi tvrdnje da zapadne vlade, kao i pojedine međunarodne organizacije i nevladine strukture, ne samo da ne sprečavaju ilegalne prelaze, već da ih, prema njegovoj interpretaciji, logistički i finansijski olakšavaju. U tom kontekstu pominje se „International Organisation for Migration“ (Međunarodna organizacija za migracije – IOM), agencija sistema Ujedinjenih nacija koja se bavi migracionim pitanjima, kao i druge humanitarne organizacije aktivne duž rute.

Film sadrži snimke sa terena, intervjue sa migrantima i izjave sagovornika koji govore o motivima odlaska, načinu prelaska i ulozi posrednika. Karlson ove iskaze tumači kao dokaz da migracije nisu isključivo humanitarni fenomen, već deo šireg političkog i ekonomskog procesa koji, kako tvrdi, ima duboke posledice po socijalnu koheziju, tržište rada i bezbednost evropskih društava.

Autori filma navode da su tokom snimanja nailazili na pritiske i incidente, uključujući i napad na članove ekipe u Parizu. Ovi događaji u filmu služe kao ilustracija, kako Karlson ocenjuje, narušenog javnog reda i ograničenog delovanja institucija u pojedinim zapadnoevropskim gradovima.

Kao bivši dugogodišnji voditelj Fox News-a, Karlson nastavlja kritiku migracione politike i debate o identitetu i integraciji. Posebno se osvrće na Španiju, Francusku i Nemačku i ističe nizak natalitet domaćeg stanovništva, izazove integracije i rastuće tenzije u urbanim sredinama. Kritičari filma upozoravaju da Karlson koristi selektivne podatke i dramatizaciju, dok njegove pristalice tvrde da dokumentarac otvara teme koje su, po njihovom mišljenju, potisnute iz glavnih medija.

Film je dostupan isključivo putem pretplate na sajtu tuckercarlson.com i od objavljivanja je izazvao snažne reakcije na društvenim mrežama, naročito na platformi X, gde se vode intenzivne rasprave o migracionoj politici i budućnosti Evrope.

Dokumentarac Takera Karlsona predstavlja jasan politički stav i upozorenje. Bez obzira na kontroverze, film otvara pitanje koje evropske elite često izbegavaju – da li masovne migracije u sadašnjem obliku doprinose stabilnosti ili dugoročno potkopavaju društvenu koheziju i identitet država. Karlsonov rad afirmiše potrebu za otvorenom raspravom o granicama, suverenitetu i odgovornosti država prema sopstvenim građanima. U tom smislu, ovaj film nije poziv na strah, već na političko preispitivanje pravca u kojem se Zapad kreće.

Izvor: Nina Stojanović / Srpski ugao

Šta nas očekuje 2. decembra: Narodno pozorište slavi 75 godina uz izložbu, film, razgovor sa glumcima i dodelu povelja

Tijana Despotovski November 24, 2025

Povodom velikog jubileja – 75 godina od osnivanja, Narodno pozorište Kikinda 2. decembra priređuje bogat program kojim će obeležiti svoj višedecenijski rad, umetnički razvoj i dugu tradiciju amaterskog i profesionalnog teatra u našem gradu.

Vršilac dužnosti direktora, Brane Marjnović, podsetio je da je 2. decembra 1950. godine Skupština opštine donela odluku o osnivanju amaterskog pozorišta, kao i da je kikindska scena 1992. godine dobila status profesionalnog teatra. On je istakao da hronolozi beleže izuzetno bogat pozorišni život u Kikindi i pre zvaničnog osnivanja, te da su još krajem 18. veka nemački studenti na ovim prostorima izveli prve predstave.

-Sreća je što naša kuća vodi ozbiljnu arhivu o predstavama i ljudima koji su svojim radom obeležili pozorište. Od osamdesetih godina imamo i audio-vizuelne zapise, što je dragocen materijal za obeležavanje ovog jubileja – rekao je Marjanović. On je naglasio da je postojanje profesionalnog pozorišta u gradu veličine Kikinde privilegija koju treba čuvati, jer ona svedoči o trajnom ulaganju u kulturu.

Kako ističu u pozorištu, za jubilej pažljivo je osmišljen program koji će okupiti publiku, glumce i saradnike u večeri posvećenoj vremenu, stvaranju i ljudima koji su gradili kikindsku scenu.

Iz marketing službe pozorišta, Milena Živkov predstavila je detaljan program.

-Počinjemo u 18 časova izložbom „Tkanje vremena: 75 godina pozorišnog kostima“, koju je pripremila poznata kostimografkinja Tatjana Radišić, koja će ujedno i otvoriti izložbu. Od 19.30 časova, sledi projekcija kratkog filma sa izborom najznačajnijih scena iz prethodnih predstava, dok će od 20 časova publiku očekivati jedinstven program – razgovor sa svim glumcima ansambla na velikoj sceni. Razgovor će moderirati glumica Tanja Markov Križan, koja će sa kolegama podeliti anegdote i priče „iza scene“. Svečano veče biće zaokruženo u 21 čas dodelom priznanja i povelja Narodnog pozorišta zaslužnim pojedincima, saradnicima, članovima ansambla i osoblju koje ne vidimo na sceni, ali čiji je rad od suštinskog značaja – objasnila je Živkov.

Marjanović je otkrio i da će biti dodeljena povelja za životno delo – ličnosti koja je dala nemerljiv doprinos razvoju pozorišta, najpre u amaterskom, a zatim i u profesionalnom periodu.

-Ovo pozorište je godinama bilo jedno od najboljih u Jugoslaviji, nagrađivano na festivalu u Hvaru a kasnije i u Trebinju. Da nije bilo snažne amaterske ekipe, ne bi bilo osnova ni za kasniji profesionalni status – istakao je Marjanović, napominjući da se imena dobitnika za sada drže u tajnosti.

Ulaz na sve programe je besplatan, a iz pozorišta poručuju da žele da 2. decembar bude dan kada će se građani Kikinde okupiti oko svoje scene i zajedno proslaviti važan jubilej.

T. D.

Dokumentarni film „Kajmakčalan” 19. novembra u Kulturnom centru

Jelena Trifunović November 4, 2025

U Velikoj Sali Kulturnog centra Kikinda 19. novembra biće prikazan dokumentarni film „Kajmakčalan“.

Reč je o ostvarenju zasnovanom na dosad neobelodanjenom otkriću istoričara Bojana Pajića, o australijskim dobrovoljcima koji su se borili u Velikom ratu na Solunskom frontu na strani Srbije. Po scenariju pomenutog istoričara Pajića i Borisa Trbića, koji je uz Dragana Pajića i i reditelj, Kikinđani će moći da vide malo poznate istorijske činjenice prikazane u šezdesetak minuta kroz sudbinu australijskih dobrovoljaca koji su stali pod srpski steg.

U filmu govore istaknuti istoričari iz Srbije i Australije, a Pajić je, istražujući ovu građu došao do podatka da je preko 1500 ljudi iz Australije i Novog Zelanda došlo da pomogne srpskoj vojsci.
Trbić, koji je scenarista, ujedno je i filmski pedagog na Univerzitetu „Svinburn“ u Melburnu, dok je Gavrilović, koji takođe živi na pomenutom kontinentu, autor mnogih zapaženih dokumentarnih filmova.

Kako se navodi, u najavi, podatak koji čini okosnicu filma nikada nije navođen u zvaničnoj australijskoj istoriografiji i ovo je u neku ruku ispravljanje jedne istorijske nepravde.

Film je sniman osamnaest meseci i prati autentične lokacije iz Prvog svetskog rata. Radnja prati Pajića tokom njegovog putovanja kroz Srbiju, Makedoniju i Grčku, uz njegova svedočenja, kao i kazivanja potomaka australijskih boraca.

Projekcija filma zakazana je za 18 časova u Velikoj sali KC

N. S.

„Divlji dijamant” večeras u Letnjem bioskopu

Igor Crnogorac July 25, 2025

U Letnjem bioskopu u dvorištu Narodne biblioteke „Jovan Popović” večeras će biti prikazan film „Divlji dijamant”.

U terminu za filmove za decu, u utorak, 29. jula, na repertoru će biti „Tajanstvena šuma”. Početak projekcija je u 21 sat, ulazak je besplatan.

(VIDEO) Marta Keler, gošća podkasta Kikindskog portala: Ako ne daš celog sebe, nisi uspeo

Jelena Trifunović July 11, 2024

Po prirodi je vedra, optimista, borbena i svoja!

Igrani film „Grešnik” koji se snima u Kikindi bio je odličan povod da u naš studio pozovemo Martu Keler, glumicu, Kikinđanku koja se otisnula u svet filma na spektakularan način- osvojivši prestižnu nagradu Evropske filmske akademije sa samo 15 godina.

Kako je tekla Martina glumačka karijera u pozorištu i na filmu, kako se danas seća svojih početaka, o statusu samostalnog umetnika koji je izabrala, ali i braku i porodici, nastupima sa suprugom, popularnim Zijom Valentinom, koliko često dolazi u rodni grad danas- otkrila je u podkastu Kikindskog portala.

U Kikindi počelo snimanje filma „Grešnik“: Glavna uloga poverena Marti Keler

Aleksandra Djuran June 29, 2024

Prva klapa, jutros je u manastiru Svete Trojice, zadužbini Melanije Mele Gaičić, označila snimanje dugometražnog filma u Kikindi. U filmu „Grešnik“ glavna rola, mati Darije, poverena je sugrađanki, glumici Marti Keler koja nije krila oduševljena što prvi put snima u rodnom gradu.

-Emotivno doživljavam ovaj film. Neizmerno sam srećna što sam dobila priliku da radim u Kikindi i oduševljena sam što sam odabrana za glavnu ulogu. Film je potresna priča i izazov mi je da glumim u njemu. Ozbiljno sam se pripremala za ovu ulogu, bila sam u ženskom manastir da vidim kako monahinje žive, jer gradnja lika nije jednostavna. Kada sam sigla u manastir osetila sam pozitivnu i jaku energiju i sigurna sam da će kritike biti dobre. Ovo je, posle Virdžine, jedna od najozbiljnijih uloga koje sam imala – istakla je Marta Keler.

Vukašin Stanić, takođe ima glavnu rolu. On glumi mladića koji doživljava korenitu transformaciju, posle nesreće.

-Po zanimanju sa trener i iz hobija se godinama bavim glumom u teatru „Levo“. Ovo mi je prva filmska uloga i čim sam dobio scenario, znao sam da će ona biti izazovna i zahtevna. U filmu sam Strahinja i priča je zasnovana po istinitim motivima. Glavna vodilja filma je pokajanje – dodao je Stanić.

Producent filmske kuće „Feniks film“ Miroslav Buđac otkriva da je on jednim delom „krivac“ zašto je Kikinda odabrana za lokaciju snimanja.

-Trebao nam je vojvođanski grad filmičan i zelen. Prva pomisao je bila Kikinda i nakon razgovora sa predstavnicima grada brzo smo se dogovorili oko ovog projekta. Kompletan film se snima na tridesetak lokacija u gradu tako da će se promovisati potencijali i lepota vašeg grada. Film je edukativan i prati život mladog čoveka koji je jednim delom krenuo stranputicom. Nakon što je doživeo nesreću, jedan u deset miliona da je preživeo, igrom slučaja, uz pomoć hrišćanska i manastira vraća se među žive – saznajemo od Miroslava Buđevca.

Kikinda će na početku i na kraju filma biti potpisana kao domaćin projekta. Filmadžije i glumce posetio je gradonačelnik Nikola Lukač.

-„Feniks film“ i „Nemezis“ produkcija prvi put će kompletan film snimati u našem gradu. Za nas je to značajno jer ćemo moći da promovišemo sve naše potencijale, pre svega turističke i kulturne, izuzetnu prirodu, ali i sve nas. Siguran sam da će nam i ovaj film pomoći da još bolje pozicioniramo našu Kikindu. Ujedno to je još jedan sadržaj koji će nam puno pomoći u kandidaturi za prestonicu kulture 2027. godine – naveo je Lukač.

Osim u kafićima i restoranim film će se snimati na bazenu, u Velikom parku, Starom jezeru i mnogim drugim lokacijama. Pred publikom će se naći sledeće godine.

A.Đ.

Dokumentarni film „Garavice” večeras su gledali i Kikinđani: Potresna svedočenja o stradanju srpskog naroda

Jelena Trifunović April 27, 2024

Dokumentarni film „Garavice” autora Dragana Radovića, koji se bavi stradanjem Srba u Drugom svetskom ratu, na prostoru Bihaćke Krajine prikazan je večeras u kikindskom Narodnom pozorištu.

Film, čije prikazivanje je organizovao Grad Kikinda, u saradnji sa Srpskom pravoslavnom crkvenom opštinom zasnovan je na više od tri hiljade dokumenata, sudskih presuda, saslušanja, zapisnika i izveštaja, kao i iskazima 27 preživelih svedoka. Objašnjava i posledice koje su usledile nakon likvidacija na Garavicama i drugim masovnim stratištima u Bihaću, Cazinu, Velikoj Kladuši, Bosanskoj Krupi i Bosanskom Petrovcu.

Vladimir Bursać iz Zrenjanina, koji je napisao više tekstova i naučnih radova o stradanju Srba u široj okolini Bihaća, kaže da je film „Garavice” projekat Fondacije „Zaboravljeni koreni” i da je rađen više od dve godine.

– Autor filma i osnivač Fondacije, Dragan Radović, živi u Istočnom Sarajevu i prešao je desetine hiljada kilometara da bi snimio ovaj film. Zabeležio je svedočenja 27 živih svedoka koji su kao deca doživeli te strašne zločine, od kojih 15 govori u filmu. Istraživao je u istorijskim arhivima dokumenta, digitalizovano je 2000 strana dokumenata koji će biti objavljeni u tri zbornika- rekao je Bursać.

Film je premijerno prikazan 23. oktobra prošle godine u Banjaluci. Do sada ga je videla publika u 22 grada u Republici Srpskoj, a ovo je 14-ti grad u Srbiji gde se prikazuje. „Garavice” je imala priliku da vidi i publika u Roterdamu.

– Brojna su stradanja srpskog naroda u Drugom svetskom ratu, ali postoje stratišta o kojima se malo zna ili nikako ne zna- istakla je Dijana Jakšić Kiurski, zamenica gradonačelnika .- Upravo večeras ovaj film svedoči jednu takvu, bolnu istinu. Sama ideja autora je želja da se očuva svedočanstvo o stradanjima, da se pronosi glas i istina o njima o i da se sećajući se toga sa dubokim pijetetom prema žrtvama, pomolimo da se tako nešto nikada ne ponovi. Posebno je bolno čuti svedonjema preživelih, kažu da ih ima 27-oro, od kojih je 15 u filmu. Neka je večni pomen žrtvama- poručila je Jakšić Kiurski.

Film je preveden i titlovan na više evropskih jezika, tako da može da ima i međunarodni život. Ulazak na filmsku projekciju bio je besplatan.