film

migrant

Амерички конзервативни новинар Такер Карлсон објавио је 20. јануара 2026. документарни филм „Како се мења Европа: Путем најсмртоносније мигрантске руте на свету“ на својој платформи Tucker Carlson Network. Филм се бави једном од најризичнијих миграционих путања ка Европи, која према ауторима, почиње на атлантској обали Западне Африке у Мауританији, прелази океан до Канарских острва – шпанске територије у Атлантику, укључујући острво „Ел Хијеро“, а затим се наставља ка континенталној Шпанији, Француској и Уједињеном Краљевству.

У филму се ова рута описује као организовани канал масовне миграције у којем најважнију улогу имају кријумчарске мреже. Карлсон наводи да се превоз наплаћује десетине хиљада евра по пловилу и да је реч о опасном путовању које сваке године односи велики број живота. Посебан акценат стављен је на структуру миграната и на безбедносне и социјалне последице по земље пријема.

Документарац прати кретање миграната из региона Сахела и Магреба, као и из појединих делова Западне Африке и Блиског истока. Карлсон износи тврдње да западне владе, као и поједине међународне организације и невладине структуре, не само да не спречавају илегалне прелазе, већ да их, према његовој интерпретацији, логистички и финансијски олакшавају. У том контексту помиње се „International Organisation for Migration (Међународна организација за миграције – ИОМ), агенција система Уједињених нација која се бави миграционим питањима, као и друге хуманитарне организације активне дуж руте.

Филм садржи снимке са терена, интервјуе са мигрантима и изјаве саговорника који говоре о мотивима одласка, начину преласка и улози посредника. Карлсон ове исказе тумачи као доказ да миграције нису искључиво хуманитарни феномен, већ део ширег политичког и економског процеса који, како тврди, има дубоке последице по социјалну кохезију, тржиште рада и безбедност европских друштава.

Аутори филма наводе да су током снимања наилазили на притиске и инциденте, укључујући и напад на чланове екипе у Паризу. Ови догађаји у филму служе као илустрација, како Карлсон оцењује, нарушеног јавног реда и ограниченог деловања институција у појединим западноевропским градовима.

Као бивши дугогодишњи водитељ Fox News-а, Карлсон наставља критику миграционе политике и дебате о идентитету и интеграцији. Посебно се осврће на Шпанију, Француску и Немачку и истиче низак наталитет домаћег становништва, изазове интеграције и растуће тензије у урбаним срединама. Критичари филма упозоравају да Карлсон користи селективне податке и драматизацију, док његове присталице тврде да документарац отвара теме које су, по њиховом мишљењу, потиснуте из главних медија.

Филм је доступан искључиво путем претплате на сајту tuckercarlson.com и од објављивања је изазвао снажне реакције на друштвеним мрежама, нарочито на платформи X, где се воде интензивне расправе о миграционој политици и будућности Европе.

Документарац Такера Карлсона представља јасан политички став и упозорење. Без обзира на контроверзе, филм отвара питање које европске елите често избегавају – да ли масовне миграције у садашњем облику доприносе стабилности или дугорочно поткопавају друштвену кохезију и идентитет држава. Карлсонов рад афирмише потребу за отвореном расправом о границама, суверенитету и одговорности држава према сопственим грађанима. У том смислу, овај филм није позив на страх, већ на политичко преиспитивање правца у којем се Запад креће.

Извор: Нина Стојановић / Српски угао

pozoriste-1

Поводом великог јубилеја – 75 година од оснивања, Народно позориште Кикинда 2. децембра приређује богат програм којим ће обележити свој вишедеценијски рад, уметнички развој и дугу традицију аматерског и професионалног театра у нашем граду.

Вршилац дужности директора, Бране Марјновић, подсетио је да је 2. децембра 1950. године Скупштина општине донела одлуку о оснивању аматерског позоришта, као и да је кикиндска сцена 1992. године добила статус професионалног театра. Он је истакао да хронолози бележе изузетно богат позоришни живот у Кикинди и пре званичног оснивања, те да су још крајем 18. века немачки студенти на овим просторима извели прве представе.

-Срећа је што наша кућа води озбиљну архиву о представама и људима који су својим радом обележили позориште. Од осамдесетих година имамо и аудио-визуелне записе, што је драгоцен материјал за обележавање овог јубилеја – рекао је Марјановић. Он је нагласио да је постојање професионалног позоришта у граду величине Кикинде привилегија коју треба чувати, јер она сведочи о трајном улагању у културу.

Како истичу у позоришту, за јубилеј пажљиво је осмишљен програм који ће окупити публику, глумце и сараднике у вечери посвећеној времену, стварању и људима који су градили кикиндску сцену.

Из маркетинг службе позоришта, Милена Живков представила је детаљан програм.

-Почињемо у 18 часова изложбом „Ткање времена: 75 година позоришног костима“, коју је припремила позната костимографкиња Татјана Радишић, која ће уједно и отворити изложбу. Од 19.30 часова, следи пројекција кратког филма са избором најзначајнијих сцена из претходних представа, док ће од 20 часова публику очекивати јединствен програм – разговор са свим глумцима ансамбла на великој сцени. Разговор ће модерирати глумица Тања Марков Крижан, која ће са колегама поделити анегдоте и приче „иза сцене“. Свечано вече биће заокружено у 21 час доделом признања и повеља Народног позоришта заслужним појединцима, сарадницима, члановима ансамбла и особљу које не видимо на сцени, али чији је рад од суштинског значаја – објаснила је Живков.

Марјановић je открио и да ће бити додељена повеља за животно дело – личности која је дала немерљив допринос развоју позоришта, најпре у аматерском, а затим и у професионалном периоду.

-Ово позориште је годинама било једно од најбољих у Југославији, награђивано на фестивалу у Хвару а касније и у Требињу. Да није било снажне аматерске екипе, не би било основа ни за каснији професионални статус – истакао је Марјановић, напомињући да се имена добитника за сада држе у тајности.

Улаз на све програме је бесплатан, а из позоришта поручују да желе да 2. децембар буде дан када ће се грађани Кикинде окупити око своје сцене и заједно прославити важан јубилеј.

Т. Д.

steel-helmet-4926127-1280

У Великој Сали Културног центра Кикинда 19. новембра биће приказан документарни филм „Кајмакчалан“.

Реч је о остварењу заснованом на досад необелодањеном открићу историчара Бојана Пајића, о аустралијским добровољцима који су се борили у Великом рату на Солунском фронту на страни Србије. По сценарију поменутог историчара Пајића и Бориса Трбића, који је уз Драгана Пајића и и редитељ, Кикинђани ће моћи да виде мало познате историјске чињенице приказане у шездесетак минута кроз судбину аустралијских добровољаца који су стали под српски стег.

У филму говоре истакнути историчари из Србије и Аустралије, а Пајић је, истражујући ову грађу дошао до податка да је преко 1500 људи из Аустралије и Новог Зеланда дошло да помогне српској војсци.
Трбић, који је сценариста, уједно је и филмски педагог на Универзитету „Свинбурн“ у Мелбурну, док је Гавриловић, који такође живи на поменутом континенту, аутор многих запажених документарних филмова.

Како се наводи, у најави, податак који чини окосницу филма никада није навођен у званичној аустралијској историографији и ово је у неку руку исправљање једне историјске неправде.

Филм је сниман осамнаест месеци и прати аутентичне локације из Првог светског рата. Радња прати Пајића током његовог путовања кроз Србију, Македонију и Грчку, уз његова сведочења, као и казивања потомака аустралијских бораца.

Пројекција филма заказана је за 18 часова у Великој сали КЦ

Н. С.

film-1668918-1920

У Летњем биоскопу у дворишту Народне библиотеке „Јован Поповић” вечерас ће бити приказан филм „Дивљи дијамант”.

У термину за филмове за децу, у уторак, 29. јула, на репертору ће бити „Тајанствена шума”. Почетак пројекција је у 21 сат, улазак је бесплатан.

marta-keler-za-youtube-1.4.1

По природи је ведра, оптимиста, борбена и своја!

Играни филм „Грешник” који се снима у Кикинди био је одличан повод да у наш студио позовемо Марту Келер, глумицу, Кикинђанку која се отиснула у свет филма на спектакуларан начин- освојивши престижну награду Европске филмске академије са само 15 година.

Како је текла Мартина глумачка каријера у позоришту и на филму, како се данас сећа својих почетака, о статусу самосталног уметника који је изабрала, али и браку и породици, наступима са супругом, популарним Зијом Валентином, колико често долази у родни град данас- открила је у подкасту Кикиндског портала.

 

 

marta-film-(6)

Прва клапа, јутрос је у манастиру Свете Тројице, задужбини Меланије Меле Гаичић, означила снимање дугометражног филма у Кикинди. У филму „Грешник“ главна рола, мати Дарије, поверена је суграђанки, глумици Марти Келер која није крила одушевљена што први пут снима у родном граду.

-Емотивно доживљавам овај филм. Неизмерно сам срећна што сам добила прилику да радим у Кикинди и одушевљена сам што сам одабрана за главну улогу. Филм је потресна прича и изазов ми је да глумим у њему. Озбиљно сам се припремала за ову улогу, била сам у женском манастир да видим како монахиње живе, јер градња лика није једноставна. Када сам сигла у манастир осетила сам позитивну и јаку енергију и сигурна сам да ће критике бити добре. Ово је, после Вирџине, једна од најозбиљнијих улога које сам имала – истакла је Марта Келер.

Вукашин Станић, такође има главну ролу. Он глуми младића који доживљава корениту трансформацију, после несреће.

-По занимању са тренер и из хобија се годинама бавим глумом у театру „Лево“. Ово ми је прва филмска улога и чим сам добио сценарио, знао сам да ће она бити изазовна и захтевна. У филму сам Страхиња и прича је заснована по истинитим мотивима. Главна водиља филма је покајање – додао је Станић.

Продуцент филмске куће „Феникс филм“ Мирослав Буђац открива да је он једним делом „кривац“ зашто је Кикинда одабрана за локацију снимања.

-Требао нам је војвођански град филмичан и зелен. Прва помисао је била Кикинда и након разговора са представницима града брзо смо се договорили око овог пројекта. Комплетан филм се снима на тридесетак локација у граду тако да ће се промовисати потенцијали и лепота вашег града. Филм је едукативан и прати живот младог човека који је једним делом кренуо странпутицом. Након што је доживео  несрећу, један у десет милиона да је преживео, игром случаја, уз помоћ хришћанска и манастира враћа се међу живе – сазнајемо од Мирослава Буђевца.

Кикинда ће на почетку и на крају филма бити потписана као домаћин пројекта. Филмаџије и глумце посетио је градоначелник Никола Лукач.

-„Феникс филм“ и „Немезис“ продукција први пут ће комплетан филм снимати у нашем граду. За нас је то значајно јер ћемо моћи да промовишемо све наше потенцијале, пре свега туристичке и културне, изузетну природу, али и све нас. Сигуран сам да ће нам и овај филм помоћи да још боље позиционирамо нашу Кикинду. Уједно то је још један садржај који ће нам пуно помоћи у кандидатури за престоницу културе 2027. године – навео је Лукач.

Осим у кафићима и рестораним филм ће се снимати на базену, у Великом парку, Старом језеру и многим другим локацијама. Пред публиком ће се наћи следеће године.

А.Ђ.

garavice

Документарни филм „Гаравице” аутора Драгана Радовића, који се бави страдањем Срба у Другом светском рату, на простору Бихаћке Крајине приказан је вечерас у кикиндском Народном позоришту.

Филм, чије приказивање је организовао Град Кикинда, у сарадњи са Српском православном црквеном општином заснован је на више од три хиљаде докумената, судских пресуда, саслушања, записника и извештаја, као и исказима 27 преживелих сведока. Објашњава и последице које су уследиле након ликвидација на Гаравицама и другим масовним стратиштима у Бихаћу, Цазину, Великој Кладуши, Босанској Крупи и Босанском Петровцу.

Владимир Бурсаћ из Зрењанина, који је написао више текстова и научних радова о страдању Срба у широј околини Бихаћа, каже да је филм „Гаравице” пројекат Фондације „Заборављени корени” и да је рађен више од две године.

– Аутор филма и оснивач Фондације, Драган Радовић, живи у Источном Сарајеву и прешао је десетине хиљада километара да би снимио овај филм.  Забележио је сведочења 27 живих сведока који су као деца доживели те страшне злочине, од којих 15 говори у филму. Истраживао је у историјским архивима документа, дигитализовано је 2000 страна докумената који ће бити објављени у три зборника- рекао је Бурсаћ.

Филм је премијерно приказан 23. октобра прошле године у Бањалуци. До сада га је видела публика у 22 града у Републици Српској, а ово је 14-ти град у Србији где се приказује. „Гаравице” је имала прилику да види и публика у Ротердаму.

– Бројна су страдања српског народа у Другом светском рату, али постоје стратишта о којима се мало зна или никако не зна- истакла је Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника .- Управо вечерас овај филм сведочи једну такву, болну истину. Сама идеја аутора је жеља да се очува сведочанство о страдањима, да се проноси глас и истина о њима о и да се сећајући се тога са дубоким пијететом према жртвама, помолимо да се тако нешто никада не понови. Посебно је болно чути сведоњема преживелих, кажу да их има 27-оро,  од којих је 15 у филму. Нека је вечни помен жртвама- поручила је Јакшић Киурски.

Филм је преведен и титлован на више европских језика, тако да може да има и међународни живот. Улазак на филмску пројекцију био је бесплатан.