badnji dan Arhive | Kikindski portal

Korinđanje u Gradskoj kući: osmesi, pesma i deca kao glavni gosti

Redakcija Kikindski January 6, 2026

Večeras je u Gradskoj kući u Kikindi održano tradicionalno korinđanje, koje je i ove godine okupilo najmlađe sugrađane u prazničnoj i veseloj atmosferi. Uz muziku, osmehe i korinđalke, deca su donela duh Badnjeg dana u centar grada, a vrata Gradske kuće bila su otvorena za sve korinđaše.

Među njima je bila i osmogodišnja Anđela Vasilov, koja je prvi put učestvovala u ovom događaju.

-Prvi put sam ovde i jako mi se dopada. Kad dođem kući, nastaviću da korinđam u komšiluku – rekla je Anđela, recitujući pesmicu koju je pripremila za ovaj nastup.

Sestre Lana Komnenović (10) i Lea Komnenović (7) kažu da im je korinđanje u Gradskoj kući već postalo tradicija.

-I prethodnih godina smo korinđale ovde i baš nam se sviđa. Posle ovoga idemo u kuće i stanove. Najviše volimo kad dobijemo slatkiše – istakle su one.

Dvanaestogodišnja Nevena Mirkov smatra da je korinđanje jedan od najlepših običaja.

-Svake godine idem u korinđanje. Već sam nekoliko puta bila u Gradskoj kući i sada uopšte nemam tremu kada treba da recitujem – izjavila je Nevena.

Gradonačelnik Mladen Bogdan podsetio je da je ovo šesta godina zaredom kako Gradska kuća otvara vrata korinđašima.

-Tradicionalno se okupljamo 6. januara uveče i otvaramo vrata našim najmlađima i svim korinđašima. Ovde čuvamo tradiciju, istoriju našeg podneblja i kulturu. Deca nam, kao mali anđeli, unose radost i sreću u Gradsku kuću, a sa ovom tradicijom ćemo nastaviti i ubuduće – poručio je Bogdan.

Najmlađa kuma u istoriji kikindskog badnjaka

Redakcija Kikindski January 6, 2026

Tradicionalno paljenje badnjaka ispred Hrama Svetog oca Nikolaja u Kikindi ove godine obeleženo je nesvakidašnjim detaljem: ulogu kume ponela je šestogodišnja Nika Beleslin, najmlađa kuma od kada se ovaj običaj organizovano neguje u gradu. Badnjak je, kao i prethodnih godina, u hram dovezen u povorci zaprega i jahača članova koljičkog kluba Banat.

Nika Beleslin, koja je i ranijih godina učestvovala u badnjačkim povorkama, podelila je sa nama svoje utiske.

-Već sam učestvovala u ovim povorkama na Badnji dan, a danas sam kuma. Kod nas su došli konjari, povorka, išli smo po kućama, nosili smo badnjak i doneli ga ovde, ispred crkve – izjavila je Nika.

Kako je objasnio predsednik Konjičkog kluba „Banat“, Ilija Rađenović, pripreme su počele rano ujutru.

-Išli smo da sečemo badnjak i doneli ga kod Žike Beleslina. Njegova ćerka je danas kuma, najmlađa kuma ikad, što nam je posebno drago i na šta smo ponosni. U povorci je bilo desetak zaprega i pet–šest jahača. Obilazili smo svoje članove, kolege, prijatelje i sve koji su izrazili želju da ih posetimo – rekao je Rađenović.

Jerej Miroslav Bubalo istakao je da su svi hrišćanski praznici podjednako važni i da ih treba gledati kao celinu.

-Želim vam da sve praznike shvatite kao jednu veliku hrišćansku celinu, da oni prožimaju vašu godinu i vaše živote, da se radujete i da se pazite. Da se radujete Gospodu i svojoj crkvi i svetim praznicima i da na taj način, slaveći Boga sačuvate hrišćansko i pravoslavno ime.

Ovom prilikom je u crkvi Svetog Nikole napravljeno i sugrađanima podeljeno 1500 badnjaka.

Badnjak unet u Gradsku kuću

Redakcija Kikindski January 6, 2026

Povodom Badnjeg dana, u Gradsku kuću u Kikindi jutros je, po višegodišnjoj tradiciji, unet badnjak. Tim činom, kako je poručeno, simbolično se upućuju želje za zdravljem, mirom i radošću svim sugrađanima.

-Već po tradiciji, 6. januara, na Badnje jutro unosimo badnjak u Gradsku kuću i time želimo da poručimo da svim našim sugrađanima želimo puno zdravlja, jer badnjak predstavlja simbol zdravlja i radosti – naveo je gradonačelnik Mladen Bogdan.

U unošenju badnjaka učestvovali i predstavnici Kikindskog konjičkog udruženja Banat, koji su se pobrinuli i za nabavku badnjaka. Ovogodišnji badnjak je najveći do sada i simbol je najradosnijeg hrišćanskog praznika – Božića.

U okviru obeležavanja Badnjeg dana, predviđen je i prateći program. Paljenje badnjaka zakazano je za 14.30 časova ispred Hrama Svetog Nikole i ispred Crkve Svetih Kozme i Damjana, dok se od 16 časova očekuje dolazak najmlađih sugrađana i njihovih roditelja u Gradsku kuću, uz tradicionalno korinđanje.

Na kraju, gradonačelnik je svim Kikinđanima čestitao Badnji dan, uz želju da ga provedu u miru, blagostanju i zdravlju, u krugu svojih porodica.

Danas je Badnji dan- post, badnjak i korinđanje u Kikindi

Jelena Trifunović January 6, 2026

Badnji dan, u pravoslavnoj tradiciji, dan je iščekivanja i porodičnog okupljanja, kada se dom priprema da primi radost Božića.

Od ranih jutarnjih časova poštuje se strogi post. U domaćinstvima se završavaju poslednje pripreme, čisti se kuća i sprema posna trpeza. Na stolu se najčešće nalaze pasulj, riba, kiseli kupus, hleb, kao i kuvano žito. Iako jednostavna, ova trpeza nosi snažnu simboliku skromnosti i duhovne čistote.

Poseban trenutak Badnjeg dana je unošenje badnjaka – hrastove grančice koja simbolizuje život, snagu i novi početak.

Paljenje badnjaka simbolizuje svetlost, toplinu i radost Hristovog rođenja, okupljajući vernike u zajedničkoj molitvi i iščekivanju Božića.

U Kikindi će, i ovog Badnjeg dana, tradicionalno paljenje badnjaka biti organizovano u porti Hrama Svetog oca Nikole, u 14 sati i 30 minuta. Ovaj poštovani običaj biće upriličen i u Hramu Svetih Kozme i Damjana, kao i u Manastiru Svete Trojice.

U večernjim satima, u našem gradu i okolini, kao i u još pojedinim delovima Vojvodine, oživeće lepa tradicija korinđanja.

Na vrata domova zakucaće mališani spremni da pevaju božićne pesmice. Zauzvrat će ih domaćini darivati voćem, slatkišima… Korinđašima je doček spremljen i u Gradskoj kući, od 16 do 18 sati.

Badnji dan za vernike koji Božić obeležavaju po Gregorijenskom kalendaru: U crkvi Svetog Franje Asiškog služi se Ponoćna misa

Aleksandra Djuran December 24, 2025

Vernici koji Božić obeležavaju po Gregorijenskom kalendaru, slave Badnji dan i Badnje veče.

U svim hrišćanskim crkvama, na Badnje veče i Božić, čitaju se delovi Jevanđelja o Hristovom rođenju, događaju u Vitlajemu koji je promenio istoriju čovečanstva.

Večera je obično posna, čak mnogi ne jedu ništa do večere, koja obično dugo traje. Pri kraju dolaze čestitari, koji, kao pastiri, najavljuju dolazak Božića.

Na Badnje veče i Božić katolički vernici dolaze na poklon jaslama Bogomladenca, koja se tradicionalno improvizuju u svim hramovima. Ovaj običaj je sećanje na poklonjenje tri mudraca sa Istoka koji su, prema predanju, stigli u Vitlajem prateći 40 dana najsjajniju zvezdu koja se zaustavila tačno iznad pećine Rođenja.

U Rimokatoličkoj crkvi Svetog Franje Asiškog u Kikindi biće služena Ponoćna božićna misa, a sutra (četvrtak) Božićna misa počinje u 10 časova.

(VIDEO) U porti crkve Svetog Nikole osvećen i upaljen badnjak: Kum badnjaka Ilija Rađenović

Aleksandra Djuran January 6, 2025

U porti pravoslavne crkve Svetog Nikole u prisustvu sugrađana i sveštenika badnjak je osvećen i upaljen. Doneli su ga konjanici i konjari sa zapregama i fijakerima okićeni hrastovim grančicama. Kum badnjaka ove godine bio je Ilija Rađenovć, predsednik Kikindskog konjičkog udruženja.

Prikaži ovu objavu u aplikaciji Instagram

Objava koju deli Kikindski portal (@portalkikindski)

-Velika je čast biti kum na najradosniji hrišćanski praznik. Predstavljam ne samo sebe, nego sve članove mog udruženja, koji, pre svega neguju tradiciju. Svi smo se okupili i već jutros u pet sati krenuli smo da sečemo badnjak. U povratku smo obišli prijatelje, poljoprivrednike i članove kluba. Negovanje ove tradicije svima nam je važno i istrajaćemo u tome – rekao je Rađenović.

Po badnjak je bio i Žika Beleslin, član Kikindskog konjičkog udruženja.

-Krenemo u ranim jutarnjim satima i završimo kasno u noć. Posetili smo veliki broj porodica i svi su nas dočekali sa osmehom. Po badnjak, sa lipicanerima Marom i Dravom i kolima odlazim četvrtu godinu zaredom. Poštujem i volim ovu tradiciju i na nama, mlađima, je da je održimo – istakao je Žika Beleslin.

Konjar Ivan Rakić iz Kikinde zajedno sa kumom Zoranom Divljakom iz Ruskog Sela, sinom Nikolom i kolegom Čedomirom Sivčevim, takođe je na Gradski trg doneo badnjak.

-Ličnim primerom moramo učiti mlađe kakvi su nam običaji i tradicija i kako ih poštovati. Po meni, Badnji dan i Božić su najveći i najradosniji hrišćanski praznik i važno ga je obeležiti kako dolikuje – naveo je Rakić.

Sveštenici Pravoslavne crkvene opštine čestitali su okupljenima Badnji dan i pozvali ih da sa unošenjem badnjaka u svoje kuće unesu i mir.

Paljenju badnjaka prisustvovao je i gradonačelnik Mladen Bogdan, pomoćnica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski, narodni poslanik Milenko Jovanov i njihovi saradnici.

U crkvi su građani odlazili po badnjake koje su odneli svojim kućama, a ove godine pripremljeno ih je oko dve hiljade. U isto vreme osvećenje i paljenje badnjaka organizovano je i u hramu Svetih Kozme i Damjana.

A.Đ.

(VIDEO) Badnjak u Gradsku kuću uneli gradonačelnik Bogdan i kuglašice Kike

Aleksandra Djuran January 6, 2025

Kuglašice Kike i gradonačelnik Mladen Bogdan sa saradnicima uneli su badnjak u Gradsku kuću. Kako je istakao prvi čovek grada, badnjak je unet kako bi doneo još više prosperiteta, zdravlja, blagostanja i mudrosti.

Prikaži ovu objavu u aplikaciji Instagram

Objava koju deli Kikindski portal (@portalkikindski)

-Običaj je, oduvek, da domaćin unosi badnjak u kuću koji simboliše ognjište. Ovo je naše, gradsko, ognjište, oko kog se okupljaju svi naši sugrađani. Da nam ognjište večno živi i da nam donese napredak uz poruku da nam iz godine u godinu badnjak i Badnji dan pomogne u ovim izazovnim vremena da imamo mudrosti, snage i strpljivosti da uradimo još bolje i još veće stvari za naš grad. Svim mojim Kikinđanima želim da u miru i blagostanju provedu ovaj sveti dan – rekao Mladen Bogdan.

A.Đ.

Pravoslavni vernici obeležavaju Badnji dan, praznik ljubavi i pomirenja

Aleksandra Djuran January 6, 2025

Badnji dan je dan koji prethodi najrodasnijem hrišćanskom prazniku Božiću. Običaj je da u jutarnjim satima domaćin sa sinovima i unucima odlazi u šumu da po deo hrastovog stabla, badnjak. Badnjak se seče badnjak sa samo tri udarca sekirom jer, veruje se, to simbolizuje Sveto trojstvo, te će samo tako odsečan badnjak biti blagosloven.
On predstavlja simbol hrastovih grana koje je pravedni Josif zapalio kad je sa Bogorodicom ušao u pećinu u kojoj će ona doneti na svet Bogomladenca Isusa Hrista. Naime, kad su Bogorodica i njen zaručnik pravedni Josif došli iz Nazareta u Vitlejem, sve gostionice su bile pune i nigde nije bilo nijednog slobodnog kreveta u kom bi mogli da prenoće.

Porodice koje proslavljaju Božić po julijanskom kalendaru u kuću na Badnje veče unose slamu. Ona simbolički predstavlja slamu na koju je Isus Hrist položen po rođenju, a koja ga je zaštitila od smrzavanja.

Danas je i poslednji dan posta pa se priprema posna hrana, a u našem kraju, čim padne mrak dočekuju se korinđaši koji domaćinma čestitaju Badnje veče, a zauzvrat dobijaju darove.

Na Badnji dan se ništa ne pozajmljuje iz kuće, a ako je šta ranije pozajmljeno, to se traži natrag, jer se ne valja da ono što pripada kući bude van nje na Božić. Ko se tokom godine sa nekim zavadio, na Badnji dan treba da se pomiri, kako bi Hristov rođendan proveo u miru i ljubavi.

Bogata ponuda badnjaka i ukrasnih aranžmana za predstojeće praznike

Igor Crnogorac January 4, 2025

Uoči Badnjeg dana i Božića, koje pravoslavni vernici obeležavaju u ponedeljak i utorak, i ove godine je bogata ponuda isečenih i ukrašenih badnjaka na Gradskoj pijaci, zatim oraha i bombona za korinđaše, žita za Božić, ali i posebnih kreativnih aranžmana.

Milanka, koja se, kako kaže, bavi prodajom cveća, pripremila je simbolično ukrašene badnjake.

– Tu su osnovna obeležja – osim hrasta, i slama, žito, orasi i crvena trakica. Kupuju ih svi, i stariji i mlađi sugrađani. Badnjaci su 150, a žito 100 dinara i sve sam odmah prodala – kaže Milanka.

Na pijaci je danas bila i Bosa, koja kaže da dolazi samo dva puta godišnje, kada prodaje Ivanjske venčiće i badnjake. Na ovoj tezgi badnjaci su, takođe, 150 dinara, 250 dinara je pola kilograma oraha u ljusci, žito je 100 dinara, a žito u saksiji ukrašenoj malim badnjakom – 150 dinara. Bosa je napravila i zanimljivu božićnu korpicu koja košta 500 dinara.

– Danas nisam puno prodala, očekujem da će se više kupovati sutra i u ponedeljak ispred crkve. Tada donesem i veće, posebno ukrašene badnjake za moje posebne kupce koji dođu svake godine, a uvek imam i nekoliko velikih grana, sa slamom, klasjem žita i orasima, jer ima ljudi koji ih stavljaju ispred kuće – priča Bosa.

Pored badnjaka i žita, posebne aranžmane sa svim simbolima Badnjeg dana i Božića pronašli smo kod Borislave.

– Imam i jedinstvene aranžmane koje pravi moja ćerka Marija – paorska kola koja nose sve što simboliše predstojeći praznik – žito, badnjak, klasje žita, orahe i slamu i pletena su od papira. Posle praznika mogu da se sačuvaju i da posluže i za naredne godine. Mala kola su hiljadu, a velika 1.300 dinara – kaže Borislava i dodaje da se prodaju jako dobro, i da očekuje da će sutra, na pijačni dan, prodaja biti još bolja.

Prema hrišćanskoj simbolici, badnjak predstavlja hrast koji su pastiri doneli u vitlejemsku pećinu gde je rođen Isus i koje je pravedni Josif založio da ugreje hladnu pećinu. Varnice koje su poletele u nebo su najavile poseban događaj. Takođe, badnjak je najava Časnog krsta Hristovog.

Po paganskim običajima, badnjak je povezan sa sunčevim ciklusom i predstavlja deo poštovanja sunca. Spaljivanjem hrasta (svetog drveta) se iz vatre rađalo novo sunce i zato je proslavljano u krugu ognjišta.

Iako se misli da je kult badnjaka autentično slovenski, on je raširen svuda po Evropi. Srbi i Rusini lože badnjak. Rusi i Bugari lože jelku, a nekada su ložili hrast. U Vojvodini i Hrvatskoj Srbi unose badnjak u kuću.

S. V. O.

Prvi put u Banatskoj Topoli: Badnji dan i Božić u pravoslavnoj crkvi

Aleksandra Djuran January 3, 2025

Unutrašnjost crkve Svetog Petra i Pavla u Banatskoj Topoli je završena. Podsetimo da su temelji crkve u ulici Vuka Karadžića 12 izliveni su u septembru 2023, uz blagoslov njegovog visokog preosveštenstva mitropolita banatskog Nikanora, i za godinu i dva meseca ogroman posao je urađen.

-Čekamo, do Bogojavljenja, da nam stignu carske i đakonske dveri, odnosno vrata na ikonostasu i unutrašnjost je u potpunosti završena – saznajemo od sveštenik Aleksandra Lekića. – U ovoj godini očekuje nas još da uradimo fasadu, da postavimo oluke i da izgradimo malu salu.

Unutrašnjost crkve, nakon što je ukrašen plafon i završeno popločavanje, krase ikone na platnu koje se postavljaju na zidove.

– Imali smo podršku blagovernog naroda, ali i naše eparhije. Za svako mesto važna je pravoslavna svetinja jer okuplja narod. Svete Liturgije su prve i poslednje subote u mesecu i uvek ima vernika. Prvi put ove godine na Badnji dan biće organizovano sečenje badnjaka ujutro u 7.30 sati, a u 18 časova služiće se večernja služba i biće paljen badnjak. Na sam Božić večernja Liturgija i osvećenje česnice biće u 15 sati. Ovo je prvi put za 235 godina, koliko postoji Banatska Topola, da se obeležava Badnji dan i Božić u pravoslavnoj crkvi – kaže naš sagovornik.

Temelji, krst i crkvena zvona na hramu su osveštani i preostaje, pošto se sve završi, osvećenje same crkve. Hram je izgrađen u stilu jednobrodne građevine sa tornjem preslice. Mediteranski je tip crkve i jedinstvena je u Banatu.

A.Đ.