badnji dan

efe87668-983f-4406-8f61-11725b03a544

Испред православне цркве у центру града на бадњак су донели коњаници уз запреге и фијакере обавезно окићени храстовим гранчицама. Милорад Рељин, коњар из Кикинде, заједно са братом и десеторо унучића испоштовао је традицију и на Градски трг донео бадњак.

-Унучићи су Милорад, два Ивана, Никола Немања, Матија, Бата, Елена, Миа и Брана. Најстарије унуче ове године пуни 18, а најмлађа међу њима је Миа стара свега три године. По бадњак одлазимо породично, са коњима и колима провозамо сву нашу децу и учимо их да одрже традицију. Сви они су наши наследници и читавог живота сећаће се ових тренутака – рекао је Рељин.

Први пут по бадњак са својим коњем ишла је и петнаестогодишња Лина Величков.

-Кренули смо око поднева, и купили коњаре. Бадњак смо донели у цркву и на трг како би га поделили суграђанима . И коњ Фифа је уживала и сигурно ћемо се и наредне године придружити овом обичају – сазнали смо од Лине.

У порти православне цркве Светог Николе у присуству суграђана и свештеника бадњак је освећен и упаљен.

Кум бадњака био је  Александар Сивчев, по занимању возач.

-За мене и моју породицу ово је велика част. Годинама учествујемо у доношењу бадњака и верујем да ће мени и мојој породици ово донети здравља, берићетну и успешну годину – навео је Сивчев.

Паљењу бадњака присуствовао је и градоначелник Никола Лукач, народни посланик Миленко Јованов, председник Скупштине Града Младен Богдан, заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски, члан Градског већа Драган Пецарски.

У порти цркве затекли смо и прослављену кикиндску пливачицу Марицу Стражмештер. Она живи и ради у Чикагу као тренер пливача.

-Не пропуштам Божић у родном граду, а у последње три године трудим се да живим у складу са вером, колико  могу. Божић је највећи хришћански празник и обележава се у кругу породице. Наши обичаји су прелепи и драго ми је што их толико суграђана подржава – казала је Марица Стражмештер.

У цркви су грађани одлазили по бадњаке које су однели својим кућама, а ове године припремљено их је око две хиљаде.  У исто време освећење и паљење бадњака организовано је и у Храму Светих Козме и Дамјана.

badnjak 02

Православни верници који поштују јулијански календар обележавају Бадњи дан, који најављује најрадоснији хришћански празник Божић, дан рођења Исуса Христа.
Бадњи дан је последњи дан божићног поста, а уједно и дан који представља велику срећу јер породица на Бадње вече окупљена за посном трпезом дочекује дан рођења Христовог.
Бадњи дан почиње рано ујутру сечењем бадњака. Када га домаћин донесе прислони га на кућни зид и тек их са првим мраком уноси у кућу и стављају на огњиште. Назван је по сеченој грани храста – бадњаку, светом дрвету Словена.

По Бадњак одлази домаћин са децом, а када одабере дрво окрене се ка истоку, три пута се прекрсти, помене у молитви Бога, своју славу и сутрашњи празник, узима секиру у руке и сече бадњак тако што га засеца секиром укосо и то са источне стране.

По народном веровању, бадњак се мора посећи са три снажна ударца, а оно што секира од три пута не пресече, довршава се ломљењем или увртањем.

Током сече, води се рачуна да дрво приликом пада падне директно на земљу, односно не сме се зауставити на неком дрвету, а када се донесе кући, усправи се поред улазних врата, где стоји до увече, уочи Божића, када се пресеца и заједно са сламом и печеницом уноси у кућу. Бадњак као симбол представља дрво које су пастири донели и које је праведни Јосиф заложио у хладној пећини када се Исус Христ родио, а наговештава и дрво Крста Христовог.

 

 

Такође, друга симболика Бадњака је у томе, што његовим паљењем пред рођење Христово верници потврђују одрицање од старословенског паганског бога Бадње чији је кип био дељан од дрвета. Тако су примивши хришћанство, уочи дана када се нови Бог родио, Срби свог старог Бадњу бацили у ватру.

Смисао Бадњака је и у томе што се укућани око бадњака загревају љубављу, искреношћу и слогом, а светлошћу његовом разгоне мрак незнања и празноверја и озарују се и обасипају радошћу и миљем, здрављем и обиљем.
Уз печеницу и Бадњак, уноси се и слама која се посипа по целој кући.

Када се унесу печеница, Бадњак и слама, укућани сви заједно стану на молитву, отпевају тропар “Рождество твоје”, помоле се Богу, прочитају молитве које знају, честитају једни другима празник и Бадње вече и седају за трпезу. Обично се припрема пасуљ пребранац, свежа или сушена риба и друга посна јела.

Један од обичаја је да се уз бадњак у кућу уноси и жито како би наредна година била плодна. На Бадње вече се не спава, већ се бди и очекује тренутак рођења Христовог. Према веровањима и на Бадњи дан ништа не треба износити из куће.

На Бадњи дан у православним храмовима се служи литургија, као и вечерња служба са паљењем бадњака.

Korinđaši 2

У сусрет најрадоснијем празнику, вечерас се посебно радују деца. Коринђање – рецитовање божићних песмица на Бадњи дан, стари је обичај који опстаје само у малом делу Војводине – између осталог и у Северном Банату.

Ово је посебан облик коледарских обичаја током којих деца (некада је то било под маскама) у групама обилазе куће, певајући шаљиве песмице. Заузврат, домаћини их дарују слаткишима и воћем, посебно орасима, понекад и новцем. У народу постоји веровање да, што коринђаши гласније певају, то доноси више среће дому који посећују.

Обичај коринђања који носи радост и дух заједнице, и даље се негује у Кикинди, на срећу и млађих и старијих суграђана. У Градској кући, од прошле године, такође дочекују коринђаше. Тако је било и данас – најмлађе чуваре традиције даривао је градоначелник Никола Лукач са сарадницима.

Božić 1

Готово сваки хришћански празник има своје обичаје. Највише обичаја везано је за Божић који је, у хришћанском свету, најрадоснији празник јер се тога дана родило дете Божије. О обичајима за божићне празнике говорио је протојереј Бобан Петровић, старешина Храма Светих Козме и Дамјана у Кикинди.

– Бадњак је симбол дрвета које је старац Јосиф наложио у пећини где се родио Богомладенац Исус. Зато је важно, на овај дан, да наши домови, наше трпезе, буду украшене бадњацима, заједно са сламом, симболом јасала у које је био  положен Христос. Ми хришћани се, постом, припремамо за дочек рођења Христовог. Пост је подвиг, жртва и труд, све оно што нам помаже да, савладавамо себе, своје мисли, и јачамо своју вољу. Када једемо превише јаке хране, она нам даје снагу и бес. Пост, међутим, подразумева скромност, стрпљење, смирење и  борбу против самог себе. Већина од нас у томе успева и свако ће успети ако буде хтео – каже протојереј Петровић.

Он је подсетио да ће у свим храмовима бити припремљени освештани бадњачићи које верници уносе у своје домове.

– Када се данас на вашим капијама и вратима појаве деца, бар им дајте лепу реч ако немате нешто друго јер су коринђаши симбол анђела, оних који су, изнад пећине где се родио Христос, пастирима у пољу најављивали његово рођење божанским речима: Слава Богу на висини, а на земљи мир међу људима и добра воља.

На дан Божића, као и за крсну славу, после литургије се запали свећа у кући, а у нашим крајевима обичај је и да се ставља зелено жито и упали кандило. Први гост у кући тога дана је положајник. Верници су често за положајника бирали дете које је добро и послушно, да донесе радост и наду, објашњава протојереј Петровић.

– У нашој вери наши преци су управо светитељи које славимо у својим домовима и храмовима. Велика већина њих своју вољу је посведочила својим животом. Хришћани су одувек трпели неко страдање. И ми данас трпимо страдање и не можемо се ни надати да страдања неће бити. Страдање је и када се човек преједе, када претера у било чему, макар то било и нешто добро, то јесте његово страдање.

Протојереј Петровић подсећа да морамо бити одговорни у томе како славимо јер, како је рекао, у славу Божића имамо много лепих песама које се не смеју злоупотребити непримереним изразима.

– За верске празнике немојмо претеривати ни у јелу ни у пићу, јер ту нас ђаво највише куша. За крсне славе, за Ускрс и за Божић морамо имати веру, јер ће нас ђаво искушати да обешчастимо и оскрнавимо светињу празника – рекао је Петровић, обраћајући се верницима у Храму Светих Козме и Дамјана уочи Бадњег дана.

И ове године бадњаци из цркава ће пролазити улицама града како би верници могли да их поздраве јер, како је рекао протојереј Петровић, то је радост и благослов. У три сата, код оба кикиндска храма, бадњаци ће бити освештани и запаљени, а затим се улази у храмове и, у смирењу и стрпљењу, чека благослов.

Dragana Ivanić 3

Како се Божић у западним земљама не поклапа са нашом прославом овог празника, Србима на привременом или сталном раду у иностранству није нимало лако да се ускладе са послодавцима и добију слободне дане како би најрадоснији празник провели са својим породицама у домовини. Жеља је велика јер се Божић  слави у кругу фамилије, те је јачање и неговање породичних односа у првом плану и посебно значајно у дане овог празника.

Породици Иванић, Драгани, Маријану и њиховом петогодишњем сину који живе у источној Немачкој, ово је пошло за руком и, на њихову радост, а посебно на срећу породице, управо пред Бадњи дан стигли су у Руско Село.

– У Немачкој смо са припремама за празнике почели рано, још крајем новембра. Украшавамо јелку и дом, и полако спремамо поклоне за родбину и пријатеље. Пошто смо далеко од своје породице и рођака, трудимо се да православни Божић дочекамо у кругу својих најближих – каже Драгана која ради као новинарка.

Тако ће, ове године, на Бадњи дан, присуствовати паљењу бадњака у Драганином Руском Селу. Затим ће Драгана повести сина Марка у коринђање, баш како је и она то чинила када је била у његовим годинама.

– Тај стари обичај враћа ме у детињство, када смо у костимима и певајући песме, ишли од куће до куће и коринђали – присећа се Драгана. – Волим да своје дете научим нашим обичајима, трудимо се да му пренесемо тај део наше културе. Верујем да ће ово бити посебан дан за њега пред Божић који ћемо прославити у кругу фамилије.

За Бадњи дан Драганина породица припремиће посну трпезу, а Маркова бака ће за Божић спремити све по реду: сарму, коленицу, погачу…

– Срећни смо што смо ове године, за време најрадоснијег хришћанског празника, у топлини свог дома, са најмилијима. Сматрам да је најважније да човек пронађе свој мир и задовољство у животу, било да живите овде или сте далеко од домовине. Мир који човек носи у себи и љубав човека према човеку, јесте оно што свету треба.

Ми желимо Драгани и њеној породици што више радосних тренутака проведених у кругу најближих. И да мир и љубав које носе у себи, буду у свакоме од нас. Без обзира на географску ширину.

IMG_3302 (Large)

Бадњаци, божићна пшеница, суве шљиве, грожђе и смокве, ораси и лешници, шарени слаткиши за коринђаше – обавезан су део понуде кикиндске пијаце на Бадњи дан. Ако нисте већ пазарили у неком од супермаркета, већ се одлучили да посетите градску пијацу- нисте погрешили. Понуда је разноврсна, а продавци расположени да, уз пазар, у комшијској атмосфери, са вама проћаскају и упуте најлепше новогодишње и божићне жеље.

Понуда на тезги суграђанина Драгана Токића у духу је Бадњег дана и Божића. Затичемо да како везује мале снопове сламе.

– Чини ми се да је слама интересантна људима, враћа их у прошлост. Слама се уноси на Бадњи дан у куће да би осванула за Божић, где су се деца играла у пријатној празничној атмосфери када се окупља породица. То ме заиста радује и враћа у детињство. Питају ме колико треба за сламу, а ја кажем узмите и носите, нека вам је са срећом- са осмехом прича Токић, док нам одваја сноп сламе.

-Продавнице су данас преузеле примат, али штета, ипак смо ми Кикинђани и треба једно другом дати подршку. Ми смо овде на пијаци спремни да услужимо муштерије, а на крају крајева, пијаца служи и да се мало ценкамо. Уствари то је комуникација међу нама, то нам фали. Ко је оствари, алал му вера, то је највећа срећа у животу.

У кући Токића, празнични дух обавезно унесу и коринђаши.

-Са поносом могу да кажем да код мене дође 20 до 25 коринђаша. Унука их је анимирала, жена припреми лепе и пригодне пакетиће са, између осталог, посебно ишараним и упакованим медењацима. А кад им дам неки динарчић за срећан пут, томе се највише обрадују- прича љубазни продавац.

 

 

 

 

christmas-tree-g86bc962e2_1280

Римокатоличка црква и све хришћанске цркве које време рачунају по грегоријанском календару прослављају данас Бадњи дан и Бадње вече.

Грађани католичке вероисповести, у сусрет сутрашњем Божићу, широм Србије присуствоваће вечерас мисама поноћкама чиме почиње обележавање најрадоснијег празника.

На Бадње вече уз посну трпезу дочекују се коринђаши који уз веселе песмице домаћинима пожеле срећан Божић и родну годину, а домаћини их награде слаткишима и воћем. За вечеру сваки члан породице добије по кришку јабуке како би био здрав током године.

Традиционална трпеза за Бадње вече садржи рибу, мед, јабуке, пасуљ и орахе.

Након што се испрате коринђаши и заврши вечера породице одлазе на поноћну мису. Обичај да се у црквама поставе јасле, са фигурама које дочаравају сиромашне услове стаје у којој је Христ рођен.

Сутра, на сам дан Божића. поново се окупља породица и прославља најрадоснији хришћански празник.
Божић по грегоријанском календару прослављају и протестанске и англиканске цркве, као и неке православне које су прихватиле ново рачунање времена.

error: Content is protected !!