badnji dan

korindjanje-9

Вечерас је у Градској кући у Кикинди одржано традиционално коринђање, које је и ове године окупило најмлађе суграђане у празничној и веселој атмосфери. Уз музику, осмехе и коринђалке, деца су донела дух Бадњег дана у центар града, а врата Градске куће била су отворена за све коринђаше.

Међу њима је била и осмогодишња Анђела Василов, која је први пут учествовала у овом догађају.

-Први пут сам овде и јако ми се допада. Кад дођем кући, наставићу да коринђам у комшилуку – рекла је Анђела, рецитујући песмицу коју је припремила за овај наступ.

Сестре Лана Комненовић (10) и Леа Комненовић (7) кажу да им је коринђање у Градској кући већ постало традиција.

-И претходних година смо коринђале овде и баш нам се свиђа. После овога идемо у куће и станове. Највише волимо кад добијемо слаткише – истакле су оне.

Дванаестогодишња Невена Мирков сматра да је коринђање један од најлепших обичаја.

-Сваке године идем у коринђање. Већ сам неколико пута била у Градској кући и сада уопште немам трему када треба да рецитујем – изјавила је Невена.

Градоначелник Младен Богдан подсетио је да је ово шеста година заредом како Градска кућа отвара врата коринђашима.

-Традиционално се окупљамо 6. јануара увече и отварамо врата нашим најмлађима и свим коринђашима. Овде чувамо традицију, историју нашег поднебља и културу. Деца нам, као мали анђели, уносе радост и срећу у Градску кућу, а са овом традицијом ћемо наставити и убудуће – поручио је Богдан.

 

paljenje-badnjaka

Традиционално паљење бадњака испред Храма Светог оца Николаја у Кикинди ове године обележено је несвакидашњим детаљем: улогу куме понела је шестогодишња Ника Белеслин, најмлађа кума од када се овај обичај организовано негује у граду. Бадњак је, као и претходних година, у храм довезен у поворци запрега и јахача чланова кољичког клуба Банат.

Ника Белеслин, која је и ранијих година учествовала у бадњачким поворкама, поделила је са нама своје утиске.

-Већ сам учествовала у овим поворкама на Бадњи дан, а данас сам кума. Код нас су дошли коњари, поворка, ишли смо по кућама, носили смо бадњак и донели га овде, испред цркве – изјавила је Ника.

Како је објаснио председник Коњичког клуба „Банат“, Илија Рађеновић, припреме су почеле рано ујутру.

-Ишли смо да сечемо бадњак и донели га код Жике Белеслина. Његова ћерка је данас кума, најмлађа кума икад, што нам је посебно драго и на шта смо поносни. У поворци је било десетак запрега и пет–шест јахача. Обилазили смо своје чланове, колеге, пријатеље и све који су изразили жељу да их посетимо – рекао је Рађеновић.

Јереј Мирослав Бубало истакао је да су сви хришћански празници подједнако важни и да их треба гледати као целину.

-Желим вам да све празнике схватите као једну велику хришћанску целину, да они прожимају вашу годину и ваше животе, да се радујете и да се пазите. Да се радујете Господу и својој цркви и светим празницима и да на тај начин, славећи Бога сачувате хришћанско и православно име.

Овом приликом је у цркви Светог Николе направљено и суграђанима подељено 1500 бадњака.

 

unosenje-badnjaka

Поводом Бадњег дана, у Градску кућу у Кикинди јутрос је, по вишегодишњој традицији, унет бадњак. Тим чином, како је поручено, симболично се упућују жеље за здрављем, миром и радошћу свим суграђанима.

-Већ по традицији, 6. јануара, на Бадње јутро уносимо бадњак у Градску кућу и тиме желимо да поручимо да свим нашим суграђанима желимо пуно здравља, јер бадњак представља симбол здравља и радости – навео је градоначелник Младен Богдан.

У уношењу бадњака учествовали и представници Кикиндског коњичког удружења Банат, који су се побринули и за набавку бадњака. Овогодишњи бадњак је највећи до сада и симбол је најрадоснијег хришћанског празника – Божића.

У оквиру обележавања Бадњег дана, предвиђен је и пратећи програм. Паљeње бадњака заказано је за 14.30 часова испред Храма Светог Николе и испред Цркве Светих Козме и Дамјана, док се од 16 часова очекује долазак најмлађих суграђана и њихових родитеља у Градску кућу, уз традиционално коринђање.

На крају, градоначелник је свим Кикинђанима честитао Бадњи дан, уз жељу да га проведу у миру, благостању и здрављу, у кругу својих породица.

Badnjaci-(3)

Бадњи дан, у православној традицији,  дан је ишчекивања и породичног окупљања, када се дом припрема да прими радост Божића.

Од раних јутарњих часова поштује се строги пост. У домаћинствима се завршавају последње припреме, чисти се кућа и спрема посна трпеза. На столу се најчешће налазе пасуљ, риба, кисели купус, хлеб, као и кувано жито. Иако једноставна, ова трпеза носи снажну симболику скромности и духовне чистоте.

Посебан тренутак Бадњег дана је уношење бадњака – храстове гранчице која симболизује живот, снагу и нови почетак.

Паљење бадњака симболизује светлост, топлину и радост Христовог рођења, окупљајући вернике у заједничкој молитви и ишчекивању Божића.

У Кикинди ће, и овог Бадњег дана, традиционално паљење бадњака бити организовано у порти Храма Светог оца Николе, у 14 сати и 30 минута. Овај поштовани обичај биће уприличен и у Храму Светих Козме и Дамјана, као и у Манастиру Свете Тројице.

У вечерњим сатима, у нашем граду и околини, као и у још појединим деловима Војводине, оживеће лепа традиција коринђања.

На врата домова закуцаће малишани спремни да певају божићне песмице. Заузврат ће их домаћини даривати воћем, слаткишима… Коринђашима је дочек спремљен и у Градској кући, од 16 до 18 сати.

advent-koncert-1

Верници  који Божић обележавају по Грегоријенском календару, славе Бадњи дан и Бадње вече.

У свим хришћанским црквама, на Бадње вече и Божић, читају се делови Јеванђеља о Христовом рођењу, догађају у Витлајему који је променио историју човечанства.

Вечера је обично посна, чак многи не једу ништа до вечере, која обично дуго траје. При крају долазе честитари, који, као пастири, најављују долазак Божића.

На Бадње вече и Божић католички верници долазе на поклон јаслама Богомладенца, која се традиционално импровизују у свим храмовима. Овај обичај је сећање на поклоњење три мудраца са Истока који су, према предању, стигли у Витлајем пратећи 40 дана најсјајнију звезду која се зауставила тачно изнад пећине Рођења.

У Римокатоличкој цркви Светог Фрање Асишког у Кикинди биће служена Поноћна божићна миса, а  сутра (четвртак) Божићна миса почиње у 10 часова.

paljenje-badnjaka-(2)

У порти православне цркве Светог Николе у присуству суграђана и свештеника бадњак је освећен и упаљен. Донели су га коњаници и коњари са запрегама и фијакерима окићени храстовим гранчицама. Кум бадњака ове године био је Илија Рађеновћ, председник Кикиндског коњичког удружења.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Kikindski portal (@portalkikindski)

-Велика је част бити кум на најрадоснији хришћански празник. Представљам не само себе, него све чланове мог удружења, који, пре свега негују традицију. Сви смо се окупили и већ јутрос у пет сати кренули смо да сечемо бадњак. У повратку смо обишли пријатеље, пољопривреднике и чланове клуба. Неговање ове традиције свима нам је важно и истрајаћемо у томе – рекао је Рађеновић.

По бадњак је био и Жика Белеслин, члан Кикиндског коњичког удружења.

-Кренемо у раним јутарњим сатима и завршимо касно у ноћ. Посетили смо велики број породица и сви су нас дочекали са осмехом. По бадњак, са липицанерима Маром и Дравом и колима одлазим четврту годину заредом. Поштујем и волим ову традицију и на нама, млађима, је да је одржимо – истакао је Жика Белеслин.

Коњар Иван Ракић из Кикинде заједно са кумом Зораном Дивљаком из Руског Села, сином Николом и колегом Чедомиром Сивчевим, такође је на Градски трг донео бадњак.

-Личним примером морамо учити млађе какви су нам обичаји и традиција и како их поштовати. По мени, Бадњи дан и Божић су највећи и најрадоснији хришћански празник и важно га је обележити како доликује – навео је Ракић.

Свештеници Православне црквене општине честитали су окупљенима Бадњи дан и позвали их да са уношењем бадњака у своје куће унесу и мир.

Паљењу бадњака присуствовао је и градоначелник Младен Богдан, помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски, народни посланик Миленко Јованов и њихови сарадници.

У цркви су грађани одлазили по бадњаке које су однели својим кућама, а ове године припремљено их је око две хиљаде. У исто време освећење и паљење бадњака организовано је и у храму Светих Козме и Дамјана.

А.Ђ.

badnjak-gradska-kuca-(5)

Куглашице Кике и градоначелник Младен Богдан са сарадницима унели су бадњак у Градску кућу. Како је истакао први човек града, бадњак је унет како би донео још више просперитета, здравља, благостања и мудрости.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Kikindski portal (@portalkikindski)

-Обичај је, одувек, да домаћин уноси бадњак у кућу који симболише огњиште. Ово је наше, градско, огњиште, око ког се окупљају сви наши суграђани. Да нам огњиште вечно живи и да нам донесе напредак уз поруку да нам из године у годину бадњак и Бадњи дан помогне у овим изазовним времена да имамо мудрости, снаге и стрпљивости да урадимо још боље и још веће ствари за наш град. Свим мојим Кикинђанима желим да у миру и благостању проведу овај свети дан – рекао Младен Богдан.

А.Ђ.

badnjak-02

Бадњи дан је дан који претходи најродаснијем хришћанском празнику Божићу. Обичај је  да у јутарњим сатима домаћин са синовима и унуцима одлази у шуму да по део храстовог стабла, бадњак.  Бадњак се сече бадњак са само три ударца секиром јер, верује се, то симболизује Свето тројство, те ће само тако одсечан бадњак бити благословен.
Он представља симбол храстових грана које је праведни Јосиф запалио кад је са Богородицом ушао у пећину у којој ће она донети на свет Богомладенца Исуса Христа. Наиме, кад су Богородица и њен заручник праведни Јосиф дошли из Назарета у Витлејем, све гостионице су биле пуне и нигде није било ниједног слободног кревета у ком би могли да преноће.

Породице које прослављају Божић по јулијанском календару у кућу на Бадње вече уносе сламу. Она симболички представља сламу на коју је Исус Христ положен по рођењу, а која га је заштитила од смрзавања.

Данас је и последњи дан поста па се припрема посна храна, а у нашем крају, чим падне мрак дочекују се коринђаши који домаћинма честитају Бадње вече, а заузврат добијају дарове.

На Бадњи дан се ништа не позајмљује из куће, а ако је шта раније позајмљено, то се тражи натраг, јер се не ваља да оно што припада кући буде ван ње на Божић. Ко се током године са неким завадио, на Бадњи дан треба да се помири, како би Христов рођендан провео у миру и љубави.

Badnjaci-(3)

Уочи Бадњег дана и Божића, које православни верници обележавају у понедељак и уторак, и ове године је богата понуда исечених и украшених бадњака на Градској пијаци, затим ораха и бомбона за коринђаше, жита за Божић, али и посебних креативних аранжмана.

Миланка, која се, како каже, бави продајом цвећа, припремила је симболично украшене бадњаке.

– Ту су основна обележја – осим храста, и слама, жито, ораси и црвена тракица. Купују их сви, и старији и млађи суграђани. Бадњаци су 150, а жито 100 динара и све сам одмах продала – каже Миланка.

На пијаци је данас била и Боса, која каже да долази само два пута годишње, када продаје Ивањске венчиће и бадњаке. На овој тезги бадњаци су, такође, 150 динара, 250 динара је пола килограма ораха у љусци, жито је 100 динара, а жито у саксији украшеној малим бадњаком – 150 динара. Боса је направила и занимљиву божићну корпицу која кошта 500 динара.

– Данас нисам пуно продала, очекујем да ће се више куповати сутра и у понедељак испред цркве. Тада донесем и веће, посебно украшене бадњаке за моје посебне купце који дођу сваке године, а увек имам и неколико великих грана, са сламом, класјем жита и орасима, јер има људи који их стављају испред куће – прича Боса.

Поред бадњака и жита, посебне аранжмане са свим симболима Бадњег дана и Божића пронашли смо код Бориславе.

– Имам и јединствене аранжмане које прави моја ћерка Марија – паорска кола која носе све што симболише предстојећи празник – жито, бадњак, класје жита, орахе и сламу и плетена су од папира. После празника могу да се сачувају и да послуже и за наредне године. Мала кола су хиљаду, а велика 1.300 динара – каже Борислава и додаје да се продају јако добро, и да очекује да ће сутра, на пијачни дан, продаја бити још боља.

Према хришћанској симболици, бадњак представља храст који су пастири донели у витлејемску пећину где је рођен Исус и које је праведни Јосиф заложио да угреје хладну пећину. Варнице које су полетеле у небо су најавиле посебан догађај. Такође, бадњак је најава Часног крста Христовог.

По паганским обичајима, бадњак је повезан са сунчевим циклусом и представља део поштовања сунца. Спаљивањем храста (светог дрвета) се из ватре рађало ново сунце и зато је прослављано у кругу огњишта.

Иако се мисли да је култ бадњака аутентично словенски, он је раширен свуда по Европи. Срби и Русини ложе бадњак. Руси и Бугари ложе јелку, а некада су ложили храст. У Војводини и Хрватској Срби уносе бадњак у кућу.

С. В. О.

crkva-topola-sredjena-(1)

Унутрашњост цркве Светог Петра и Павла у Банатској Тополи је завршена. Подсетимо да су темељи цркве у улици Вука Караџића 12 изливени су у септембру 2023, уз благослов његовог високог преосвештенства митрополита банатског Никанора, и за годину и два месеца огроман посао је урађен.

-Чекамо, до Богојављења, да нам стигну царске и ђаконске двери, односно врата на иконостасу и унутрашњост је у потпуности завршена – сазнајемо од свештеник Александра Лекића. – У овој години очекује нас још да урадимо фасаду, да поставимо олуке и да изградимо малу салу.

Унутрашњост цркве, након што је украшен плафон и завршено поплочавање, красе иконе на платну које се постављају на зидове.

– Имали смо подршку благоверног народа, али и наше епархије. За свако место важна је православна светиња јер окупља народ. Свете Литургије су прве и последње суботе у месецу и увек има верника. Први пут ове године на Бадњи дан биће организовано сечење бадњака ујутро у 7.30 сати, а у 18 часова служиће се вечерња служба и биће паљен бадњак. На сам Божић вечерња Литургија и освећење чеснице биће у 15 сати. Ово је први пут за 235 година, колико постоји Банатска Топола, да се обележава Бадњи дан и Божић у православној цркви – каже наш саговорник.

Темељи, крст и црквена звона на храму су освештани и преостаје, пошто се све заврши, освећење саме цркве. Храм је изграђен у стилу једнобродне грађевине са торњем преслице. Медитерански је тип цркве и јединствена је у Банату.

А.Ђ.

 

 

error: Content is protected !!