Вечерас је у Градској кући у Кикинди одржано традиционално коринђање, које је и ове године окупило најмлађе суграђане у празничној и веселој атмосфери. Уз музику, осмехе и коринђалке, деца су донела дух Бадњег дана у центар града, а врата Градске куће била су отворена за све коринђаше.

Међу њима је била и осмогодишња Анђела Василов, која је први пут учествовала у овом догађају.

-Први пут сам овде и јако ми се допада. Кад дођем кући, наставићу да коринђам у комшилуку – рекла је Анђела, рецитујући песмицу коју је припремила за овај наступ.

Сестре Лана Комненовић (10) и Леа Комненовић (7) кажу да им је коринђање у Градској кући већ постало традиција.

-И претходних година смо коринђале овде и баш нам се свиђа. После овога идемо у куће и станове. Највише волимо кад добијемо слаткише – истакле су оне.

Дванаестогодишња Невена Мирков сматра да је коринђање један од најлепших обичаја.

-Сваке године идем у коринђање. Већ сам неколико пута била у Градској кући и сада уопште немам трему када треба да рецитујем – изјавила је Невена.

Градоначелник Младен Богдан подсетио је да је ово шеста година заредом како Градска кућа отвара врата коринђашима.

-Традиционално се окупљамо 6. јануара увече и отварамо врата нашим најмлађима и свим коринђашима. Овде чувамо традицију, историју нашег поднебља и културу. Деца нам, као мали анђели, уносе радост и срећу у Градску кућу, а са овом традицијом ћемо наставити и убудуће – поручио је Богдан.























Миланка, која се, како каже, бави продајом цвећа, припремила је симболично украшене бадњаке.
На пијаци је данас била и Боса, која каже да долази само два пута годишње, када продаје Ивањске венчиће и бадњаке. На овој тезги бадњаци су, такође, 150 динара, 250 динара је пола килограма ораха у љусци, жито је 100 динара, а жито у саксији украшеној малим бадњаком – 150 динара. Боса је направила и занимљиву божићну корпицу која кошта 500 динара.
Поред бадњака и жита, посебне аранжмане са свим симболима Бадњег дана и Божића пронашли смо код Бориславе.
Према хришћанској симболици, бадњак представља храст који су пастири донели у витлејемску пећину где је рођен Исус и које је праведни Јосиф заложио да угреје хладну пећину. Варнице које су полетеле у небо су најавиле посебан догађај. Такође, бадњак је најава Часног крста Христовог.
Иако се мисли да је култ бадњака аутентично словенски, он је раширен свуда по Европи. Срби и Русини ложе бадњак. Руси и Бугари ложе јелку, а некада су ложили храст. У Војводини и Хрватској Срби уносе бадњак у кућу.

