Бадњи дан је дан који претходи најродаснијем хришћанском празнику Божићу. Обичај је  да у јутарњим сатима домаћин са синовима и унуцима одлази у шуму да по део храстовог стабла, бадњак.  Бадњак се сече бадњак са само три ударца секиром јер, верује се, то симболизује Свето тројство, те ће само тако одсечан бадњак бити благословен.
Он представља симбол храстових грана које је праведни Јосиф запалио кад је са Богородицом ушао у пећину у којој ће она донети на свет Богомладенца Исуса Христа. Наиме, кад су Богородица и њен заручник праведни Јосиф дошли из Назарета у Витлејем, све гостионице су биле пуне и нигде није било ниједног слободног кревета у ком би могли да преноће.

Породице које прослављају Божић по јулијанском календару у кућу на Бадње вече уносе сламу. Она симболички представља сламу на коју је Исус Христ положен по рођењу, а која га је заштитила од смрзавања.

Данас је и последњи дан поста па се припрема посна храна, а у нашем крају, чим падне мрак дочекују се коринђаши који домаћинма честитају Бадње вече, а заузврат добијају дарове.

На Бадњи дан се ништа не позајмљује из куће, а ако је шта раније позајмљено, то се тражи натраг, јер се не ваља да оно што припада кући буде ван ње на Божић. Ко се током године са неким завадио, на Бадњи дан треба да се помири, како би Христов рођендан провео у миру и љубави.