Badnji dan je dan koji prethodi najrodasnijem hrišćanskom prazniku Božiću. Običaj je  da u jutarnjim satima domaćin sa sinovima i unucima odlazi u šumu da po deo hrastovog stabla, badnjak.  Badnjak se seče badnjak sa samo tri udarca sekirom jer, veruje se, to simbolizuje Sveto trojstvo, te će samo tako odsečan badnjak biti blagosloven.
On predstavlja simbol hrastovih grana koje je pravedni Josif zapalio kad je sa Bogorodicom ušao u pećinu u kojoj će ona doneti na svet Bogomladenca Isusa Hrista. Naime, kad su Bogorodica i njen zaručnik pravedni Josif došli iz Nazareta u Vitlejem, sve gostionice su bile pune i nigde nije bilo nijednog slobodnog kreveta u kom bi mogli da prenoće.

Porodice koje proslavljaju Božić po julijanskom kalendaru u kuću na Badnje veče unose slamu. Ona simbolički predstavlja slamu na koju je Isus Hrist položen po rođenju, a koja ga je zaštitila od smrzavanja.

Danas je i poslednji dan posta pa se priprema posna hrana, a u našem kraju, čim padne mrak dočekuju se korinđaši koji domaćinma čestitaju Badnje veče, a zauzvrat dobijaju darove.

Na Badnji dan se ništa ne pozajmljuje iz kuće, a ako je šta ranije pozajmljeno, to se traži natrag, jer se ne valja da ono što pripada kući bude van nje na Božić. Ko se tokom godine sa nekim zavadio, na Badnji dan treba da se pomiri, kako bi Hristov rođendan proveo u miru i ljubavi.