Ендре и Ержебет Немет били су на послу у трећој смени у кикиндској фабрици „Тиса“ када их је, око једног сата иза понoћи, ћерка обавестила да им гори кућа.
– Син је био сам код куће. Kаже да је спавао и да га је пробудила топлота. Хтео је да попије кафу, само то је понављао, био је у шоку. Схватио је да не вреди да гаси пожар јер је ватра већ готово све захватила. Отрчао је до комшинице и она је позвала нашу ћерку која живи у близини. Био је јако уплашен, хтео је да утрчи у ватру, осећао се кривим – прича Ержебет.
Она додаје да не верује да је шпорет био укључен и да је права срећа што је плинска боца била празна јер већ данима не стижу да је замене.
Иако су интервентне јединице одмах реаговале и пожар се гасио са двоје ватрогасних кола, у кући породице Немет изгорело је буквално све, осим малог фрижидера и керамике у купатилу, чак и замрзивач на трему. Кровни рогови угљенисани леже испред куће. Ватра се на кров проширила највероватније јер је прво захватила ћебе којим је син замрачио своју собу, каже Ержебет.
Темељи куће Немета имају 60 квадрата. На плацу који су купили, била је једна трошна двособна кућа од набоја која је стално тонула због подземних вода, додаје Ендре.
– Кућа се сама рушила, па смо, пре двадесет година, ми сами почели да градимо нову. Жена и ја смо изливали темеље. Добили смо затим донације у материјалу и успели да је изградимо.
Од те куће сада су остали само поцрнели зидови и темељи. Украсне стиропор плоче на плафонима потпуно су нестале, као и сва њихова имовина – намештај, бела техника, одећа. Угљенисани остаци стоје на приколици испред куће. Породица Немет уселила се код једне од три ћерке која је удата у комшилуку.
Данас су, после прве смене у фабрици, испред куће дочекали председника Градског парламента, Младена Богдана, и председника Савета Месне заједнице Руско Село, Душана Марјановића. Разговарали су о томе како ће им помоћи локална самоуправа и који су приоритети у радовима, како би се породица што пре вратила у свој дом.
– Само да дођемо до материјала, можемо ми то поново да оспособимо за живот, имамо још снаге, иако сам ја срчани болесник. Чим ставимо кров, ми ћемо се вратити – решен је Ендре.
У међувремену, из Фабрике „Тиса аутомотив“ рекли су да ће их примити у стални радни однос, како би могли да добију кредите. „Тиса“ је отворила жиро-рачун на који може да се уплати помоћ. Ендре каже да је неко, анонимно, већ уплатио хиљаду динара.
– Много смо захвални на томе и свима који ће, можда, моћи да нам се нађу – каже Ендре тихо. – Хвала и вама што сте дошли да помогнете.
Ови педесетогодишњаци родитељи су три ћерке и сина, и имају четворо унучића. Срећни су што у пожару нико није страдао. Захваљујући деци, нису без крова над главом и нису престали да одлазе на посао у фабрику ни један дан.
– Боље је да радимо – кажу готово у глас.
Поздрављају нас и, у једнаким, плавим фабричким мајицама, одлазе некуд иза згаришта.
Жиро-рачун за помоћ породици Немет је: 325930070583948082 (Ендре Немет).
