Dragan Grbić, trener u Streljačkoj družini kluba s imenom grada, primio je nedavno, od Sportskog saveza Kikinde, priznanje za najboljeg trenera u konkurenciji muškaraca. Rođen pedesetih godina prošloga stoleća u Lajkovcu, Kikindu je, u svojim dvadesetim, odabrao, ispostaviće se, kao svoje životno odredište.

– Slučajno sam se našao u Kikindi, zbog posla. U kikindskom PTT, današnjem Telekomu, moj zanat bio je deficitarno zanimanje. Dobio sam i stan u Mikronaselju, a supruga i posao – priča popularni Grba.

A otkud u streljaštvu?

– Opet slučajno. Doduše, pucao sam puškom za svoju firmu na radničkim takmičenjima, bio predsednik socijalističke omladine i učestvovao u organizaciji radničkih igara u Kikindi. Pomagao sam kikindskim strelcima koliko sam mogao, a oni su me pozvali da im budem sekretar. Tako sam posle izvesnog vremena ušao i u trenerske vode, a kada sam imao 49 godina morao sam da upišem i Fakultet za sport i završim ga da se klub ne bi ugasio. Skupilo se unazad godinama dosta uspeha. Ističem samo pištoljaše: Brankicu Zarić, Dapčevića, Petrova…, a prvaci države bili smo i iz puške.

Dokle u streljaštvu?

– Dok me budu trpili u klubu, sad Petrova spremam za Prvenstvo Evrope, a i deci kreću takmičenja pa da i mi iz provinicije nešto pokažemo, nije valjda Beograd sve. Ubi nas prevoz, ništa ispod 100 kilometara u jednom pravcu, a još veći je problem što nemamo strelište za mali kalibar nego „treniramo na suvo”, bez municije, a juniorke nam prvakinje Srbije, seniorke druge… – zaključuje Grbić.