И ове године за Божић у Мокрину одржана је трка неоседланих коња. Учествовала су четворица јахача у такмичарском делу и девет у ревијалном. Победник је Кристијан Доброка са коњем Цар. Награду му је уручио Василије Јанић, председник Коњичког клуба.
Организатор Коњички клуб из Мокрина у сарадњи са Месном заједницом Мокрин. Божићна трка неоседалних коња организује се дуже од 120 година. Такмичење код Бакарне ћуприје одржава се сваке године првог дана Божића без обзира на то какво је време.
Организују се три трке, а циљ је да јахачи на неоседланим коњима што брже стигну до замишљеног циља. Трка се најављује хицима из ловачке пушке. Није познато ко је устоличио ову трку, али по сећањима времешних Мокринчана континуирано су почеле да се одржавају уочи Првог светског рата. Надметање је уједно и сећање на ратнике из Мокрина чуваре потиске границе који су јахали неоседлане и неукротиве коње.Мокрин је једино место у Банату у ком се одржавају овакве трке. Још се памти и препричава надметање из 1963. године када је температура била минус 30 степени.
У Православној цркви Светог Николе, служена је Божићна литургија којој је присуствовао велики број верника. Ломљена је чесница која је даривана окупљенима, а која је направљена је у пекари „Мркшићеви салаши“ у Српском Итебеју.
Свештеник Мирослав Бубало истакао је да Божић није само традиционални празник, иако традицију треба неговати и чувати.
-Божић је егзистенцијални празник, рођење сина Божијег као човека мења односе између Бога и човека. То је порука коју желим да упутим за Божић који је велики помак за човечанство и то помак унапред – рекао је Мирослав Бубало.
У божићном хлебу, чесници, било је три сребрењака и златник, а према народном веровању онај ко их пронађе биће срећан читаве године. Суграђанка Рада Костић (61) једна је од њих.
-Први пут сам извукла златник у чесници и пресрећна сам. Надам се да ће он помоћи да читаве наредне године будемо срећни и ја и моја породица – казала је Рада Костић.
Један од сребрењака је припао Кикинђанки Снежани Лињачки (70).
-На највећи хришћански празник добила сам сребрењак и не могу вам описати каква је радост у мојој души. Долазим редовно у цркву и ово је највећи дар – додала је Снежана Лињачки.
Сребрењак је припао и деветогодишњој Марији Радосављевић из Кикинде.
-Сребрни новчић сам извукла први пут. Чуваћу га као успомену и драго ми је што је припао баш мени – открила нам је Марија.
Божићној литургији присуствовали су градоначелник Никола Лукач, народни посланик Миленко Јованов, заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски, председник Скупштине Града Младен Богдан, чланица Градског већа Мелита Гомбар. Поздравом Мир Божији, Христос се роди, први човек града, упутио је честитке за најрадоснији хришћански празник.
-Срца свих нас су испуњена када видимо велики број суграђана и деце у цркви на Божић, који је један од највећих празника. Свима желим пуно здравља, породичне среће, радости и весеља. На свима нама је да помажемо једини другима, чувамо једни друге, децу учимо традицији и да заједнички, у миру и благостању, Кикинда буде још боље место за живот – истакао је Лукач.
Божићна литургија служена је и у Храму Светих Козме и Дамјана, а дељена је и чесница. И на овом светом месту било је доста верника.
Драган Грбић, тренер у Стрељачкој дружини клуба с именом града, примио је недавно, од Спортског савеза Кикинде, признање за најбољег тренера у конкуренцији мушкараца. Рођен педесетих година прошлога столећа у Лајковцу, Кикинду је, у својим двадесетим, одабрао, испоставиће се, као своје животно одредиште.
– Случајно сам се нашао у Кикинди, због посла. У кикиндском ПТТ, данашњем Телекому, мој занат био је дефицитарно занимање. Добио сам и стан у Микронасељу, а супруга и посао – прича популарни Грба.
А откуд у стрељаштву?
– Опет случајно. Додуше, пуцао сам пушком за своју фирму на радничким такмичењима, био председник социјалистичке омладине и учествовао у организацији радничких игара у Кикинди. Помагао сам кикиндским стрелцима колико сам могао, а они су ме позвали да им будем секретар. Тако сам после извесног времена ушао и у тренерске воде, а када сам имао 49 година морао сам да упишем и Факултет за спорт и завршим га да се клуб не би угасио. Скупило се уназад годинама доста успеха. Истичем само пиштољаше: Бранкицу Зарић, Дапчевића, Петрова…, а прваци државе били смо и из пушке.
Докле у стрељаштву?
– Док ме буду трпили у клубу, сад Петрова спремам за Првенство Европе, а и деци крећу такмичења па да и ми из провиниције нешто покажемо, није ваљда Београд све. Уби нас превоз, ништа испод 100 километара у једном правцу, а још већи је проблем што немамо стрелиште за мали калибар него „тренирамо на суво”, без муниције, а јуниорке нам првакиње Србије, сениорке друге… – закључује Грбић.
Православни верници данас славе најрадоснији хришћански празник Божић, рођење Исуса Христа. Божић, заједно са Васкрсом, представља један од највећих хришћанских празника и празнује се као успомена на дан рођења Господа Исуса Христа, Сина Божијег.
СПЦ и верници, Божић славе три дана. Други дан Божића је Сабор Пресвете Богородице, у знак захвалности што је родила Спаситеља, док се трећег дана слави Свети Стефан.
На Божић ујутро, пре свитања, звоне сва звона на православним храмовима и објављује се долазак Божића и божићног славља.Верници се традиционално поздрављају са Мир Божји, Христос се роди – Ваистину се роди.
Божић је празник рађања новог живота, празник деце и детињства, празник родитељства – очинства и материнства.
Код Срба тај празник је украшен најлепшим верским обичајима и обредима, који имају један основни смисао и циљ: умолити Бога да сачува и увећа породицу и имање домаћина.
Божић је увек мрсни дан, којем је претходио четрдесетодневни божићни пост, који представља прочишћење духа и тела. У Србији је на свечаној божићној трпези најважнија је чесница, погача у коју се ставља златни или сребрни новчић, а она се за ручком ломи искључиво рукама. Ко у свом парчету пронађе новчић, према веровању, имаће среће у наредној години.
Најрадоснији хришћански празник 7. јануара, поред Српске православне цркве, прослављају Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, Света Гора, старокалендарци у Грчкој и египатски Копти, који поштују јулијански календар.